Књижевне новине
Nastavak sa 1. strane
REALIZAM I REALNOST! NISU SINONIMI
U BROJU „Književnih novina“ od 7. avgusta 1965. godine, u rubrici „Aktuelnosti“, objavlien je tekst „Kritika i realnost“ u kojemu anonimni: pisac ne udostojiv svoje sočinjenije ni potpisom, ni inicija.· lom, piše o mojemu tekstu iz „Od“ jeka" u kojemu se raspravlja o romanu Danila Kiša, Bašta, pepeo“ Ne čudim se činjenici da se našao požvanim da govori o nečemu što ne shvata, da govori na način veoma karakterističan, to jest sa čupanjem rečenica iz konteksta i pro izvoljnim tumačenjem tih rečenica, i termina, ali se čudim da se takav " ishitreni, niski udarac mogao poja- viti u ovom listu. To kažem zbog ' toga što se i pri ovakvom čupanju, -i čerečenju moga teksta, jasno vidi nesuvislost primjedbi. Naime, jasno je svakome, iole literarno pismeno= me, da termini realizam i re_ alnost nisu sinonimi. Realizam je termin koji označava određeni književni metod, a realnost nije, na primjer, u slučaju Kišovoga romana, nikakva realistička realnost nego je realnost unutar jednog, dakle konkretnog, pjesničkog djela.
Ali anonimni pisac se, dakako, ne zadovoljava svojom anonimnošću. On želi da bude pametnjaković, ima potrebu da dijeli lekcije. Tako on tvrdi da je „prikazivač (tj. Vuk Krnjević) upao u celu ovu zbrku samo zato što nije znao šta da radi sa
realnošću: da je progna, prizna ili udvoji“. Što se nerealističke realnosti tiče, to jest one realnosti koja pripada Kišovome romanu, stvar je nedvosmisleno jasna pošto ona pripada konkretnome umjetničkom djelu... Ali, šta ćemo ša realističkom realnošću Anonimusove konfuzije?
Vuk Krnjević
POSLE SVEGA . REČ IMA PUBLIKA
ŠyavdNo ia BrTFHO?S 882601 }. STATISTIČARI su već. ~ da je o tek nedavno završenom pulskom festivalu u domaćoj štampi objavljeno preko hiljadu napiša i . informacija. — što je neuporedivo '.više nego i o jednoj drugoj Kkul· burnoj manifestaciji koja je prire- Mena u našoj zemlji tokom ove' go· dine. U toj poplavi svakakvih ve„sti i mišljenja relativno ograničen publicilet imala je tradicionalna anketa koju redakcija „Vjesnika u · sredu“ sprovodi na završnoj večeri
Od 4.156 listića, najviše glasova publike dobili su ovi filmovi: 1. „Prometej sa otoka Viševice“; 2. „Provereno, min njet“; 3. ZLažljivi. 2a“y 4. „Gorki deo reke“; 5. „Ključ“; B. „Doći i ostati“; 7. „Inspektor“, 8. „Devojka“, 9. „Tri“; 10. „Na mesto,
· građanine Pokorni“; 11. „Čovek nije ptica“ i 12. „Neprijatelj“.
»”. . :; Ali, smisao ankete je potpuno ne. izvestan: ona dolazi posle saopštenja o zvaničnim hagradama, definitivnih kritičarskih sudova i, iz-. jašnjavanja „prođucenata o svojim predstojećim planovima. Ako ne želimo da uvažavamo ovakve sudove,
zbog heterogenosti gledališta i niza .
drugih okolnosti, onda je besmisleno i ispitivati ljude. Ukoliko nam je pak zajsta publike, onda bi morala svakako da postoji među filmskim umetnicima, producentima, a posebno kritičarima, iskrena želja da se stalmo prati raspoloženje gledališta. Jer, ovako postaje pomalo „neozbiljno žongliranje sa osećanjima publike, kao demagoškim lopticama. „Uostalom, kako uticati na ukus gledalaca ako se ne poznaje njihova ćud?
ZANIMANJE LEPOTICA ČITANJE malih oglasa, ličnih i borodičnih vesli, izjava zahvalnosti, ženidbenih ponuda postala je pra"Va poslastica za strasne tragaoce za dokumentima ljudske gluposti. Za ·5ne koji sa više strasti čitaju sport(ske, privredne, spoljnopolitičke ili “kulturne rubrike naših dnevnih liSstova prenosimo jedan oglas, obijavljen u „Politici“ od 19. avgusta, 'ma 17."strani, koji se može svrstati "u bisere i remek dela ove vrsie 'ragikomičnih ljudskih zabluda:
. „Ružica Glavaški, profesor gimnazije (sic!) Bela Palanka, obaveštava svoje drugove i drugarice da su njena kćerka Ljiljana Šurdilović „Lepotica 1964.“ i Miroslav Đorđević, student dobi]i kćerku Milenu“. = Čestitamo!
izračunali ;
stalo do mišljenja ~
=
i bi |
| 0090,
oQv i 090/0,0, fp) DM i
| 4 oper ŠTAMPE
Gralička poluislina
SJ | Kosta TIMOTIJEVIĆ
| eebtp ter i 7 O
92 eda, “. {le MARAYJ frame -|npnmunexe
otme, OraWac 20 | aptay3tht „Bohrp” owaj je Ma | woj yawuw, ee Ty ep
“ D6eX RMNMAE fM} tpracfMi,
iy KparyjeBuy cHM{eHa ueWa jecTMBOTyMba|HO PRA stan Wa Nan B
• MKMAIyjebku, &. Mary j4% 3% p#k0WcCTOyKawjy koje || Pi wi · „Je JEO go ON ORAO TM RR RJ VA EI SAN OCEAN:
. (Naslov u „Politici“, 7. VIII 1965) U KRAGUJEVCU je zaista snižena cena jestivog ulja. Šta mislite za koliko? Šta zaključujete iz naslova: ražapetog preko tri stupca (od ukupno pet „Politikinih“ stubaca)? :
Ne vredi da nagađate. U tekstu ispod tog trijumfalnog naslova piše đa će se „umesto 500 dinara za litar, ulje u flašama, prodavati po 495 dinara“. Sniženje cene, prema tome, iznosi 1% ( i slovima, jedan odsto) — a to onima koji troše recimo deset litara mesečno obezbeđuje čistu uštedu od 50 dinara. Za te pare može se čovek dvaput provozati kragujevačkim autobusom na kraćoj relaciji, a
. može ih staviti i na štednu knjižicu.
Uglavnom, jestivo ulje nije poskupelo, nego je vaistinu pojeftinilo — makar samo za taj jedan procenat. Naslov, dakle, ne laže. Ako ste, međutim, iž njegovih dimenzija izveli brzoplet zaključak da je ulje osetno pojeftinilo, recimo za 920 ili bar 10 odsto, sami ste krivi. Prvo treba pročitati šta piše u tekstu, pa tek onda reći „hop“.
Salu na stranu. Primer ovog naslova pokazuje kako se savršeno tačnim podatkom može grafički
dezinformisati. Kada list čija se strana sastoji od pet
stubaca razvuče neki naslov preko tri stupca, čita-
lac'je u pravu da poveruje u izuzetan čmHčAj Orc Donavljanje. geografskog imena, upo
ga što će pod tim naslovom nači., Ako je, pak, ono na šta se frostubačni naslov odnosi jedva vredno pomena — u pravu je da se ošeti dezinformisan, prevaren.*)
Da do ovoga ipak nije došlo namerno, mego nepažnjom, može se suditi po obrnutom primeru iz istog lista, deset dana kasnije. U Kragujevcu je pojeftinilo i meso — svinjsko sa 1.100 na 950 dinara, juneće sa'1.450 na 1.300, goveđe sa 1.250 na 1.170. Dakle, za. otprilike 14, 10 i 7 odsto, Snižene su i cene autobuskih karata, -sa 50 i 40 na 35 i 25 dinara — dakle za 30 odnosno 87,5 odsto. Ako to ne zaslužuje da se uđarji na sva zvona, šta zaslužuje? Međutim vest o pojeftinjenju mesa i saobraćaja štampana je sasvim u dnu strane, pod sićušnim naslovom na jedan stubac!l
Ako odbacimo neverovatnu pretpostavku da se to neko namerno šegači sa čitaocima, ostaje samo zaključak da o dimenžijama i plasmanu naslova ne odlučuje onaj.ko je vest ili članak odobrio za štampu, nego tehnički urednik, koji tekst uopšte nije pročitao. Tako se istina nehatom pretvara u grafičku poluistinu — a pola istine, zna se šta je Denominacija :
_ JEDINA smo valjda zemlja na svetu u kojoj književni kritičari (srećom samo neki) upotrebljavaju reč kalambur u proizvoljnom i netačnom značenju burleska, gužva, urnebes — pa neće biti čudo ako budemo i jedina u kojoj privredni komentatori upotrebljavaju reč denominacijae u značenju D?hoOmema oznaka vredmosti ma movčanicama.
Odakle je to poteklo — iz Narodne banke, iz Privrednog veća ili iz nekog novinskog komentara — nije jasno. Tek, o predstojećoj promeni oznaka vrednosti na kovanom i papirnom novcu govori se i piše kao o denominaciji. Što je pogrešno, jer, u stvari, predstoji promena denominacija.
Konkurs za radio-amaterske tekstove
RADIO-BEOGRAD ' raspisuje konkurs za radio-dramske tekstove, i to za: i
1. Radio-dramu; izbor teme je slobodan, a {ekst treba da ima 20 do \45.stranica otkucanih na mašini sa uobičajenim proređom. Prva nagrađa je 3500.000,dinara, druga — 400.00.w—D dinara, a ireća — 300.000.dinara. OBN ae i ra
Malu radio-komediju: iekst treba da ima 18 do 20 stranica otkucanih na mašini, sa uobičajenim pro redom. Tematika je slobodna. Prva nagrada je 250.000.— dinara,. druga — 200,000.v— dinara, a treća 150.000,— dinara. ;
Rađio-igru za decu; tekst namenjen deci do 15 go·dina treba da ima 18 do 25 stranica aotkucanih na mašini sa uobičajenim proređom. Izbor teme je slobodan, Prva nagrada je 400.00.— dinara, druga _900.000.— dinara, a treća — 200.00,— dinara, )
Nagrađeni tekstovi biće posebno honorisani po
; Paaa Ni ay INbIN 0
PJ O 0 8 S QWMI 0 : | NA Ne UMI ao a paaa ANJA ONO a,
#888 489 8M9 MIN 03? |
A
= 15) x5>=>x>.
No.
STAJGER
ia yaya ..
Na svim jezicima sveta denominacija znači intemovamje, nazi, oznaka, obeležje (u anglosonskom "svetu naročito naziv za versku sektu), a u međunarodnom bankarskom žargonu ta reč znači oznaku vredmosti novca, odnosno vrednost novčića ili novčanice — drugim rečima, ono za šta se kod nas obično upofrebljava izraz aPoem. Nigde na svetu več denominacija ne znači promena, cifarskih, oznaka na movcu, pa nema razloga ni da se kod mas u tomi proizvoljnom značenju upotrebljava. Pretvaranje dinara u paru, stotinarke u dinar i petohiljadarke u pedeseticu neće, dakle, biti denominacija nego promena denominacije. Ili, ako više volite komplikovane reči, pređenominacija.
Reči imaju razližite sudbine. Većina vremenom proširuje i menja značenje (zadržavajući ili napuštajući svoje prvobitno značenje, etimon), pa je tako i današnja međunarodna upotreba reči denominacija vremenom nastala od prvobitnog značenja: imenovanje, davamje imema mekome ili nečemu da bi.se pobliže odredilo. :
Neukost i neznanje u prošlosti su često uticali ha promenu značenja reči, naročito prilikom prelaska „učenih“ izraza u narodni govor. Danas više nemamo razloga da neznanju priznamo status legitimnog činioca u semantičkom razvitku jezika, Izlazeće sunce U NAŠOJ štampi retko se piše o Irskoj, ba zato
ia , \
Još ređe nailazimo na poetski maziv smanagdno ~ osštroo. Češće čitamo o Rumu i Južnoj Ameriei,te "~ tako“ često vidimo kako:.pisci, da bi. e :
nazive večiti grad i zeleni kontinent. Kad naiđ na reč Ostrvo (iz kurtioazije ili nepismenosti napisanu sa velikim O) jasno nam je da je reč o Kipru, ali kad se pojave Ostruvljani (ređe ostrvljani sa malim o) znamo da nisu u pitanju Kiprani nego Englezi,
Tako skoro svaka geografska vreća ima određenu stilsku zakrpu, pa se javljaju naizmenično, da nam čitanje spoljnopolitičkih tekstova me bi bilo dosadno.
Ko još dosad, pišući o Japanu, nije posegao za spasonosnom poštapalicom zemlja izlazećeg sunca, neka se slobodno kamenom baci na autore istorijskih feljtona što ovih dana (o dvadesetogodišnjici svršetka rata na Pacifiku) u mastavcima izlaze u nekoliko dnevnih. i nedeljnih listova. Ja im upućujem kamenicu, ne zbog upotrebe mego zbog zloupotrebe tog izlazećeg sumca, Kad se u jednom
: nastavku od pet-šest šlajini desetak puta ponove reči Jabam i japanski, a isto toliko puta zemlja izlazećeg šumca (Ssimovi izlazećeg sumca, car izlazećeg sumca, vlada izlazećeg sumca, pa maltene i ministar inostranih, poslova izlazećeg sunca), umesto osveženja teksta dobijamo samo barokno opterećenje, Lakše je svariti Japan, Japan, Japan... nego izlazeće sunce, izlazeće sunce, izlazeće sunce ,:.
Pre rata je jedan poznati sportski novinar umesto o lopti i golu redovno pisao o okruglom predmetu 1 začavamoj kapiji. Danas smo toga pošteđeni, ali zato bokseri isuviše često jedan druBoga šalju u carstvo snova umesto da se jednostavno mokautiyaju. Snažna je potreba ludska za poetskim izražavanjem — jača od svakog osećanja mere.
- _= _.— _—-,_—_—_— ____bo SAN av OB članku me kaže koliko o ulje Kkraje j | Gui ha 500 GiNGha, rajem, jula, ĐYe boskup S area air Oaaen i gzn arena eye asE OM eo aeareanEiMiı
ređovnoj tarifi. Pored nagrađenih, biće otkupljenii honorisani po ređovnoj tarifi i ostali tekstovi koje usvoji žiri..
Rukopise treba slati na adresu: Radio-Beograd, Beograd, Hilendarska 2. Na omotu naznačiti: KHon= kurs Ze rađio-dramu, malu radio-komeđiju ili radđioigru za decu. 'Konkurs je anoniman i rađovi treba da OLOVA e šifrom, Autori nagrađenih i otkupljem ekstova dokazivaće autorstvo ij -
. slatog rukopisa, SCP.
Radove treba dostaviti najkasnije do 1. novembra 1905 godine. Rezultati konkursa biće objav-
ljeni 10. novembra 1965. godine na r } iei a ad. . a 11. novembra u štampi, di LOAN
Novi roman Alena Silitoua
Istaknuti engleski pisac Alen Silitou, autor pozna> fog romana „Subotom uyeče, nedeljom ujutro“ i još nekoliko manje poznatih i uspelih knjiga, objavio je pre kratkog vremena novi roman, „Smrt Vilijema Postersa“, Glavna ličnost OVOg đela je čovek koji „odbija da bude rob britanske industrijske · mašine i nalazi ono što traži od života u borbi za nezavisnost
· Alžra. Mada kritika najnovije delo Aleta Silitoua nije ocenila kao sašvim zadovoljavajuće, ono je ipak skrenulo na sebe pažnju čitalačke publike kao još jeđan pokušaji ovoga bisca da napiše roman u kojem
će glavni junak biti predstavnik engleske radničke klase, za kakve se knjige ovaj pisac specijalizovao.
—
Ž0VGT OKO NAS
Manje
Ljubiša MANOJLOVIĆ
'Treba čitati.
SARADNIK „Nina“ Tihomir Lešić u poslednjim brojevima svojih novina našao je načina da kaže i neke necemonijalne stvari (na primer, ono o izv, glasu javnosii za koji nemamo nikakvu vrstu ozbiljnijeg merenja nego ga, kad ustreba, jednostavno .predstavimo kao sveodobravajući narodni miting, što smo učinili i sad oko privredne reforme) — članak „Ima Lala pravo“, u „Ninu“ od 15. avgusta). i,
Tihomiru Lešiću se mora priznati da je kao reforme — članak „Ima Lala pravo“, u „Ninu“ od nike koji ne drže do ustaljenog ceremonijala. Takav mu je („Nin“ od 8. avgusta) bio Milan Čeperković, direktor Železare Smederevo. Iz tog razgo„vora izdvojio bih sledeći deo:
„NOVINAR LEHŠIC: smetaju li vam politički faktori i forumi?
DIREKTOR CČEPERKOVIC: U srezu i opštini ne sme» taju. Možda delom u Republici, a van Republike sigurno, jer ipak je neoprostivo đa određeni visoki funkci» oneri ne znaju đa nema đovoljno čelika. Ke
NOVINAR LEŠIĆ: Da li vi njih informišete o tome?
DIREKTOR ČEPERROVIĆ: Informišemo ih opkirno, Svaki izveštaj se šalje u komore, u CK, i vrlo đetaljno se piše o tome šta se rađi,
NOVINAR NLEBIC: I to se verovatno ne čita? DIREKTOR ČEPERKOVIC: Ja mislim da se ne čita.”
Direktor Čeperković tako misli. I doista je te:j" ne podeliti njegovo takvo mišljenje, Dakle, ne ita se.
Ali zašto se ne čita?
Zamislite da vama stižu na sto neki suvi .pri« vredni izveštaji, u- njima sve sami brojevi, Ni. vi sigurno to ne biste voleli da čitate, ni ja. Tu ra= zlike između nas i ovih drugova koji su na tako značajnim tačkama našeg života na prvi pogled nema. Ali razlika ipak postoji. Naime, od toga što ja ne volim da čitam suve privredne izveštaje n trpi — jugoslovenska privreda. :
7
pire tofny_o
Pokaži šta znaš NEKE KUĆE koje žive od članarina propadoše održavajući sastanke povodom novih privrednih mera, Na svoje sastanke, uz čestu napomenu da je prisustvo obavezno, pozivaju ljude iz preduzeća. Da ih pouče, da ih posavetuju, da im nešto objasne. NO Zabeležena je izjava jednog vojvođanskog čoveka iz privrede: Yo — Stvari su toliko jasne da vas molimo da nas oslobodite i svih sastanaka i svih učitelja i savet"
|. nika. Ako nećemo da nas život pregazi, moramo jj. raditi, raditi i opet raditi... | O,
Možda se ovim isuviše obezvređuje usmeravajuća reč. Ali svojim velikim delom u kome je nesumnjivo istinita, ova opaska prilično izbija iz se» dla pojedince koji. smatraju da život ne može bez njihovih beskrajnih razgovora.
Šta oni u toj nezgodi da čine? Ništa drugo nego da otrče u privredu. Kađ već znaju kako treba: najbolje raditi, da rade. Makar posle morali da smanjujemo članarine.
Selo bune
·OVOG PUTA sam, kako vidim, uglavnom čitao novine i divio se onome što pišu i beleže moji novinarski drugovi. Na primer, ono što je rekao „Politikin“ „darovifti „kumek“ i „muž bez grunta“ Joža Vlahović u reportaži o poseti Zagorju i lipi seljačkog kralja Matije Gupca: — Bilo je, izgleđa, lakše Matiji i njegovim 'se= . ljacima da dignu bunu nego mi njima spomenik... Čitalac možda pomisli: Pa da, ko sad đa se seća tamo nekoga koji je za društvenu pravdu krvavio gaće pre četiri stoleća, zašto taj nije učinio nešto. od 1941. naovamo? . Ali Joža takvog čitaoca odmah otrezni svežijom pričom o selu u kome je nekad davno razvijao svoj čestiti barjak' vođa seljačke bune: č
\
" „Uostalom, ako se nešto u Zagorju nije izmenilo, onda ·je to Gornja Stubica, Taj Gupčev kraj bio je i početkom poslednjeg rata pun buntovnika, pravih puntera, Onj su se. među prvima pobunili i izabrali partizane. Upravo u toj sada tihoj Stubici seljaci su napali žandđarme i ustaše, Spalili su opštinsku zgradu i veliki magacin na železničkoj stanici.
Danas zato nemaju magacina pa robu moraju đa' đovlače kamionima. Danas nemaju ni opštine pa odlaze: u Donju Stubicu vozom ili pešice.
— Zakaj nam ne podignete općinu? — pitaju Gupčevi. potomci. — Zakaj nam ne napravite. magazina?
— A zakaj ste si to spalili? — pitaju opet njih, nada se u šali, Zagorci iz okolnih mesta, 5075
Dabome, ne u zbilji. Jer mi smo narođ (ja ovaj pojam ovde uzimam komotnije i — molim vas ne preslišavajte me iz nacionalnog pitanja) koji voli da se šali. j
Onako, uzgred | { U ZAMAHU raznih promena zbrisali smo i reč.
naših očeva: „Tri puta meri — jednom seci!“ Pa sada tri puta šečemo — jednom merimo.
Ispravka :
U poslednjem broju, na str. 7. u članku Zvonimira Kulundžića „Prva zagrebačka štamparija“, tehničkom omaškom (zbog preobilja materijala), pod slikom Pavla Ritera Vitezovića, ispala je opaska da to nije autonlični portret (jer se takav nije sačuvao), nego slobodna umetnička kreacija zagrebačkog akademskog sliF:ara-grafičara Feđora Vaića, iz god. 1964; te da je laj portret tu prvi put javno repraduciran, a njegov
· original se čuva u Gradskom muzeju u Senju, .
KVOIŽEVNF NOVUTMMH