Књижевне новине
| DANA
——~
Nastavak sa 1, strane
gi list, u ovom slučaju na „Književ-
.ne novine“. Kako ne bi došlo i do trećeg, sličnog slučaja, pišem ove neugodne retke i najenergičnije otklanjam ovakve i slične insinuacije na adresu „Telegrama“ i njegovih urednika.
Ne mogu drugo nego da izrazim šaljenje što je za pisca rubrikc „Na marginama štampe“ Aleksanđar B. Kostić „izvesna“ osoba i što ga je neosnovano i neargumentjirano pro= glasio nedobronamjernim i neobjektivnim čovjekom, To više što mnogi čitaoci „Telegrama“, a ja dodajem s pravom, misle upravo suprotno, Ne znam hoće li autor rubrike „Na marginama štampe" zadovoljiti objašnjenje A. B,. Kostića u ovom broju, zato za svaki slučaj molim
· njega i drugove iz redakcije „Književnih novina“ da me shvate ozbiljno i „odgovorno“ i povjeruju da se ne radi ni o kakvoj „ignorant»skoj đezinformaciji“ niti o bliže ili dalje sličnim primislima, a bogoto-
· Vu ne o „tobož“ stavu po kojem su „redaktori ' „objektivne“
„Telegrama“ u staniol
»obj informacije „zapakovali „isprobani metod prećutkiva=nja 'Književnih novina' i to još „hajblaže rečeno“.
Iako to činim protiv volje, ne mogu a da se doista ne začudim nad činjenicom da su i redaktori „Književnih novina“ bili toliko osjetljivi kao i pisac spomenutog članka i dopustili da se taj članak štampa, to više što „Telegram“... „s 'Književnim novinama? već nekoliko godina održava prisne drugarske kontakte i učestvuje u #zajedničkom razmatranju mnogih „aktuelnih i važnih pitanja našeg kulturnog i „društvenog života“,
| Već sam spomenuo da ovim fekstom ne namjeravam bpolemizivrati i ne bih htio da od režiranog · nesporazuma u „Književnim novinama“. iskrsne novi. Također napo-
minjem da ovo ne pišem iz perspek-·
tive „Telegramove“ osjetljivosti nego iz nezahvalnog moranja (a na
. lo me prisiljavaju ovakvi „nespora-- zumi“). da „simplificirano . izreknem „. jedan .od „Telegramovih“ principa ·
· koji segtamatoč: dGosađašnjim i budućim insinuacijama, sastoji u tome da „Telegram“ ne hapađa, a po-' gotovu ne zakukuljeno, imena bilo . novina, institucija, osoba i funkcija nego stavove i mišljenja (i njihove
_ fačno imenovane nosioce) i da s
njima i o njima želi raspravljati, bilo to blago ili nepoštedno.
Kako je spomenuti nesporazum u . „Književnim novinama“ ponikao iz privida, „želio bih doista da dru·govi urednici i pisac rubrike „Na marginama štampe“, toga postanu svjesni i uvaže ovo objašnjenje, Ipak, ukoliko ove riječi i Kojim nesvjesnim i neznanim djelićem nisu tačne, molim za ispriku, uz na+ pomenu da u svakom slučaju očekujem ispriku — barem nezvanično“,
FILMSKA BRUKA ILI TAKO NAM I TREBA
ı KAKAV SMO fijasko doživeli u Veneciji! Povučen je film „Tri“ A-
| leksandra Petrovića, a da njegov producent „Avaja-film“ u svojoj brzopletoj i prenagljenoj odluci nije uopšte poznavao Pbropozicije {estivala, Na taj način je pyofućkana šansa da se pulski pobednik prikaže wu zvaničnoj festivalskoj dvovani i u okviru reprezentativnog
· programa. A to što kao pobednik · jednog nacionalnog festivala nije mogao. da učestvuje u konkurenciji za nagrade — zar je to najvažnjie? |
Uostalom, ovo nije ni prva hi poslednja naša filmska bruka, Na svakom festivalu, počevši od onog kanskog do moskovskog, maša istu'panja redovno su popraćena ne kim neukusnim gestovima, nespretnostima, neorganizovanošću, ili tehničkim aljkavostima. Ako nam nije stalo do toga da nas u svetu cene po onom koliko vredimo — zašto uopšte idemo na festivale i šta od njih treba da očekujemo, Dali ne ko treba da bude fasciniran našom nadmenom DpOVrŠnOŠĆII?
PP.
i* "postoji li
«
PIŠI KAO STO GOVORIŠ
L E
Božidar. BOŽOVIĆ
OSIM TOGA što su skoro nezamenljive kad treba oprati prozore (o lome pitaj svaku domaćicu, pa i nepismenu), i korisne za pravljenje fišeka u pi-
ljarmicama, a vrlo sporne vrednosti kao cigaret
papir, novine, poznato je, imaju i mnogobrojne druge funkcije informativno»prosvetiteljsko-zabavnog
karaktera. Velikom delu čitalačke publike one služe kao obaveštenje o značajnim događajima, Teccimo o tome da je Džeraldina Čaplin izjavila to i io (dok se za događaje druge prirode, na primer da je u komšiluku izbio rat, ne saznaje iz novina već preko radija); ogromnom delu čitalaca novine zamenjuju svaku drugu literaturu; nekima služe da prodaju singerovu mašinu iz 19838, ispravnu, a nekim i da se ožene ili udaju. Teško bi bilo i pokušati nabrojati sve one važne funkcije koje dnevni listovi, i njihova nedeljna sabraća, imaju. Drugde, pa i kod nas, štampa se trudi da obavi još jednu dužnost: da zameni lekara (doduše još nisu poznati slučajevi da je neki list zamenio hirurga: polje je, hešto suženo ovom okolnošću).
Tako i u izvesnom broju naših listova postoje stalne rubrike u kojima se odgovara na, stvarne
94}: izmišljene, po svemu više one prve, pitanja či- . : U alaca koji traže savet i mišljenje redakcije, od-” - nje izabranog specijaliste. Otkud one,
osno od
tvarna potreba za njima”
Posle lakšeg oboljenja sinusa, od pre više gOdina, kad putujem avionom bez kabine pod stalnim pritiskom, čim dođe do spuštanja, meni se javi izuzetno oštra, prođorna glavobolja, koju, međutim, sagvim efikasno spreči „PFenalgol“ {tableta uzeta petnaestak minuta pred sletanje. Putovao sam jednom kad je veća mašina bila, iz nekog razloga, zamenjena manjom bez kabine kakvu sanl pomenuo. Zamolio sam stjuardesu za čašu vode kad je trebalo, izvadio iz džepa fabletu, i popio je, Đo mene je sedeo jedan Englez, trgovac obućom, lcoji je· bio poslovno u našoj zemlji i sa kojim sam, u toku leta, već bio stupio u razgovor. Na njegovo interesovanje, objasnio sam mu o čemu je reč; on
je na io rekao đa pati od iste nevolje, popio tab-
letu koju sam mu ponuđio i zaista mu sletanje nije smetalo. Onda smo svečano prepisali sastav · „Penalgola“, jer, eto, njemu celokupna britanska medicina i farmakopeja nisu mogle pomoći, nego baš ja i moj „Fenalgol“ (nadam se da me proizvođači ovog korisnog leka neće shvatiti pogrešno ako kažem da lekova ovakvog sastava ima u svakoj zemlji sveta, pod raznim imenima). | Tako, dakle, i sa rubrikama u novinama; tako i u čekaonicama kod lekara gde svako, iako je kod lekara došao, ima svoj savet i svoj lek za svaku boliku, a spreman je i da od drugoga primi njeovu, Tako je i sa baniama koje to nisu, a u koje dolaze iz cele zemlje: tako i sa travarom sa TRomanjje i raznim drugim travarima i nadrilekarima, Da li je, međutim, na mestu da se štampa Dprihvata nadrilekarstva? Reč je oštra, ali možda nije sasvim neumesna, Treba razmolriti šta stoji iza zahteva čitalaca za ovakvom rubrikom (ako iaj zahtev zaista postoji od velikog broja čitalaca, i ako stvar ne stoji obrnuto: da se mnogi obraćaju listu zato što rubrika već postoji, zato što to i drugi čine), Ko iole pažljivo pogleda ove rubrike zaključiće da se pitanjima obraćaju skoro isključivo oni koji žive po gradovima, gđe ima i lekara i zdravstvenih ustanova. Takođe, da to nije svet potpuno nepismen i bez ikakvog obrazovanja. Znači, ovim rubrikama ne pišu, ili ređe pišu, oni koji nemaju
o _____ ___________________--—-—-—_-——_———_—____
pisma uredništvu pisma uredništvu pisma uredništvu pisma uredništvu pisma uredništvu pisma uredništ,
pisma uredništvu
mogućnosti da se lično obrate lekaru, već oni kojima to nije dovoljno. Ako odbijemo hipohondre, koji su verovatno ne mali procenat ovih čitalaca, ostaje jeđino logičan ovaj zaključak: ređakcijama se obraćaju oni koji iskreno ne veruju svom lekaru, ili oni koji bi hteli da. svom, mesnom lekaru, dokažu da je neznalica jer, eto, poznati specijalista iz Beograda piše nešto drugo, ili, najzad, oni koji apriori ne veruju lekaru nego traže nadynile~
· karstvo savremenijeg tipa i na višem nivou. Nije
teško zamisliti kako je savesnom lekaru koji je, u okviru svojih mogućnosti, znanja i iskustva, odredio nekome dijagnozu i terapiju, a ovaj mu sec posle deset dana pojavi sa isečkom iz novina i trijumfalnim osmejkom: ništa ti ne znaš! Da li i ovo spada u zdravstveno posvećivanje, nije teško odgovoriti.
Sva je sreća što velika većina specijalista angažovanih od raznih redakcija pametno i etički ispravno shvata svoj zadatak, Njihovi odgovori su nekad, kad je to moguće, koristan savet opšteg tipa; traženje tačne dijagnoze, upućivanje na meš=nog lakara ili određenu specijalističku instituciju, ponekad blaga lekcija protiv hipohondričnih ispada. Tu i tamo provuče se: i odgovor koji se, ipak, svodi na nadrilekarstvo i to predstavlja neocenjivu štetu u sredini koja se još nije oslobodila ovakvih
oblika zaostalosti. Ali, i kad znamo da je većina | ovakvih rubrika vođena razumno, ostaje pitanje
jesu li onda one zaista potrebne, ili su samo jedan od najmanje efikasnih, pa time i najmanje potrebnih, mamaca za povećanje tiraža.
U dilemama ove vrste svakako je najispravnije
opređeliti se za politiku koju već godinama vode .
„Borba“ i njen uvaženi i omiljeni saradnik, profesor Andrejević. A možda i za nešto širu politiku zdravstveno-higijenskih saveta, nečega što je bliže stvarnom zdravstvenom prosvećivanju, a što može da predstavlja čak i relativno zanimljivu materiju.
Na žalost, neki drugi potezi priličnog dela štampe govore da je probitačnija, i poved toga Sto je društveno štetna, drugačija politika. To su pokazali slučaj travara Jove, bezbrojni slučajevi kad je javnosti saopštavano da je konačno pronađen sve» spasavajući lek protiv, naročito, raka, a i ne tako retki slučajevi kad je prosto sistematski pravljena reklama lekovima nejispitanim i kako se, po pravilu, pokazalo, čak i štetnim. Uz sve posledice koje nasiaju, kao što je panično traženje tog leka, njegovog uvoza, pritisak na naše medicinske institucije, prirodni otpor tih institucija. i stručnjaka, 1, u krajnjoj instanci, samo potkopavanje poverenja u medicinu kao nauku i u naše stručnjake i institucije, a nov podstrek primitivizmu i veri u nađrilekar=> stvo i šarlatanstvo, 1
NAPOMENA REDAKCIJE. Usled zauzetosti drugim mneodložnim poslovima, Kosta "Timotijević, urednik i autor rubrike „Na marginama štampe“, meko vreme meće moći da obavlja svoj redovni posao u našem listu. U dogovoru s ređakcijom i na njeno traženje, rubriku je privremeno preuzeo član redakcije Božidar Božović, koji će je vodđiti do povratka Koste Timotijevića, tj. do Wraja 196. godine,
ZIVOT OKO NAS
| (HMpipyyfe ~
| Ljubiša MANOJLOVIĆ
—— < —-_–- Tr—_C—.o Marija iz Viteza
NEKE ČITAOCBE ne mrzi da mi se posebnim pismom jave. Kako mi izgleda, oni to čine iz dublje prijateljske potrebe da se solidarišu ili da zažale zbog svog neslaganja sa mnom. Tim ljudima dugujem ogromnu zahvalnost. Oni mi pomažu da život oko nas ne gledam sam. Osim toga, dok moji čitaoci ostaju anonimni, ja, služeći se zapažanjima iz njihovih pisama, izvlačim svu korist od narodne poslovice: „četiri oka vide više nego dva“,
Osećam obavezu — ako to možda ne smeta čitaocima koji mi pišu — da razgovor sa nekim od njih učinim javnim. Na primer, ovog puta bih i na druge želeo da prenesem uzbuđenje zbog redova koje mi je, pokrenuta jednim mojim ranijim napisom uputila Marija (Libuljnik? — ne znam da li sam tačno pročitao prezime) iz Viteza u Boia Pre svega — napominje Marija — moram reći đa možda nisam ja ta koja treba da daje sud o velikim stvarima, jer sam samo najobičnija do» maćica i čoban koji napasa stado.
Moj utisak je, međutim, da je Marija jeđan od onih naših pravih ljudi čiji sud treba da se čuje i za koje bi bilo šteta đa samo „napasaju stado“, Pogotovo što je prilično prisutna pojava da neki žive od toga što nekvalifikovano suđe o svemu, a ne pada im na pamet da bi veoma kvalifikova=no mogli čuvati ovce.
— Kod nas u ovoj našoj lepoj zemlji — piše Marija — često izbijaju velike afere, T kod nas u Bosni na pomolu je jedna takva. Svi uhapšeni su ljudi na visokim položajima i, stid me je reći, skoro svi su komunisti. Ljudi koji bi trebalo da služe kao primer drugima, ljudi kojima je po klonjeno narodno poverenje. Umesto da pošteno upravljaju narodnom imovinom, oni su godinama potkradali i do propasti doveli preduzeće koje no» si naziv jednog našeg heroja. vs
Marija je razgovarala sa svojim drugovima ko= ji su seljaci, čobani, Pitala.ih je šta oni misle: Navodi odgovore iz kojih se vidi kako je oštra narodna osuda,
Povodom krađa u pređuzeću koje se zove po jednom heroju, Marija dalje pita: *
— Šta bi tek rekli ti divni ljudi, naši heroji, koji su dali najveće dobro, svoj život, za ideju koja je trebalo da kroz pravdu, istinu i poštenje donese narodu sreću? jayONa
Ne znam, poštovana moja Marija iz Viteza, šta bi na to, rekli :pali heroji. Mogu da nagađam:;
Heroji ne bi rekli ništa; oni bi samo — Ppri» pucali. | o ya ih KON Oi
A..od onih..koji Su na nišan ncko bi reka
— Ne pucaj,,ja.sam! Zar me nisi. poznao? ·, S
Krvava komedija
NOVINSKA hronika zabeležila je pojavu đa ljudi sa područja „Kopra, Jesenica i Maribora pređu u Austriju ili Italiju i za deviže prodaju tamošnjim medicinskim ustanovama znatne količine. svoje krvi, Kad se iznemogli vrate u zemlju, po” što su socijalno osigurani, oni popravljaju krvnu sliku na račun .našeg socijalnog osiguranja. Đavolska dosetljivost, | Spa DV a, S Paklena sivar u kojoj ima duha prikovala je moju pažnju, Učinilo mi se da ću na neobičan podatak moći što duhovito da nadovežem. Ali zavezale mi se sve vijuge. Jednostavno, ja gam za-
panjen: zar za jednu tako sićušnu korist naš čČovek pristaje da bude akter toliko bedne drame?
Za čistotu lopovske ideologije
PROVALNIKU Dragoljubu Matejiću bilo je sas=vim normalno da jedne noći poktade Crkvu sv, Nikole u Beograđu i odnese sveća u vrednosti četvrt miliona dinara, a da druge noći upadne u salu za konferencije na Železničkoj stanici Beo» grad — Dunav, pa i odatle ukrade radio-aparat i još što»šta. i .
Matejićeva lopovska ideologija je čista, na njoj nema trunke, On se očigledno savim ravnoprav»no odnosi prema crkvi i državi, Trebalo bi đa mu to sud uzme kao olakšavajuću okolnast. T đa ga kazni što blaže. Jer mnogo veća su nam društvena opasnost oni koje su okrenuli leđa crkvi, pa kradu samo državu, . ·
#
Onako, uzgred
Ne možemo mi sve; treba nešto i idućim gene» racijama ostaviti da — upropaste. i
TEATAR POEZIJE |I „CIGANSKI ROMANSERO“
POŠTOVANI DRUGOVI!
S proleća ove godine predao sam upravniktvu „Teatra poezije“ u Beogradu, S, Turlakovu, svoj prevod „Ciganskog romansera* Pederika Garsije Lorke. Posle nedelju dana Mio sam obavešten da jJe moj rukopis primljen i da će biti prikazan u režiji Bode Maypkovića, „Teatar poezije“ je mojih 1.100 prevedenih stihova procenio na čistih 28.000 dinara i ta mi Je suma odmah isplaćena. Sve je 1o, dakle, u najvećem redu, čak i što se liče 28 dinara po stihu, Međutim, sredinom meseca septembra, savetovan svojim sce· nografom i geenografovom prijateljicom, Boda Mayrković je proglasio moj prevod neadekvatnim, pa čak i rađepim prema postojećem francuskom prevodu „Ciganskog romansera“.
Posle prvog i poslednjep razgovora sa režišeron!, glumcima i scenografom shvatio sam da sam me.
moćan da im bilo šta kažem nc samo u korist moz novog prevoda, već i u njegovu odbranu, Svestan svih besmislenih uveravanja da prepravim svoj tekst, a duboko pouzdan u ispravnost onoga što sam napravio, obratio sam sc upravniku „Teatra poezije“ i zamolio ga da pozove Bodu Markovića na raZBOVOT gde će ljudi, u čjju stručnost i reč ne treba sumnjati, doneti Ronačan sud o mom prevodu. Tređutim Boda Marković je odbio da prisustvuje tom razgovoru koji mu je samo mogao biti od koristi, Kada mi je gaopštio da neće pripremati predstavu prema mom prevodu, ja sam ga upozorio da u slučaju „Ciganskog romanserać“ u svemu greši: sada mu to ponavljam preko Vašeg lista, nadajući se da Boda Marković im: dovoljno časti i hrabrosti da zajedno sa svojim savetnikom za Lorkinu poeziju i španski jezik pyrisustvuje već predloženom razgovoru pod već predloženim
uslovima. Jer, teško mi je da povučem svoj 'rukopis pre nego se đozna da misam želeo da prevarim „Toe• alar poezije“, upravnika i publiku kojoj je svo to i bilo namenjeno, a iz svega šio su o mom prevodu rekli Bođa Marković i ostali teško je zaključiti da su moje namerg bile mnajpoštenije. Naravno, voleo bih da razgovoru prisustvuje ji &cenografova prija> teljica, koju sam dosad imao čast samo da vidim ali me i da čujem, jer sam čuo da se Uužasavala Vjdcvši moj prevod. Znači, i njoj bi taj razgovor bio od noprocenjive važnosti, }
Ukoliko Boda Marković i ovoga puta ustukne i ne pokaže vaspoloženje da sazna istinu o stvarima koje rađi, smatraću Ba kukavicom, iako mi je zaista lećko da ga takvim zamislim.
Najprijateljskije, Kolina MIČBVIC
KNJIŽEVNE NOVINE