Књижевне новине
Bogdan A. POPOVIĆ
AKO VAM SE DOGODI đa u Prag dođete jednog ranog jesenjeg jutra, neposredno posle dizanja magle, u vreme kada sunčevi zraci počinju da obas:paju od jutarnje slane još vlažne i vlagom blistave darove 'kojima je ovaj grad vekovima, u fakvom obilju, obasipala ruka nacionalnog neimara i suNulptora, sasvim” je HZzvesno da se nećete moći oleti utisku da vam se, 'eto, pružila prilika da kročite u irealan jedan ~ Svet bajke. Krovovi praški i tornjevi izviraće još iz te fine, maločasgs podignute bpaučinaste materije, prvi zvuci starog "tramvaja koji se odnekud, zaobilazeći staru prašku tvrđa-– vu, spušta ka drugoj strani Vitave, počeće da buđe usnuli grad, a mostovi njegovi, poput kamenih pedaija večnosti koji spajaju Civlilizacije, onu staru sa ovom našom što se još jednom budi, počeće da Oodzvanjaju koracima ranoranilaca. Ostaje vam još taman toliko vremena da se ušpnete na Hradćane, na parkovima obgrljenu tvrđavu, i da otud bacite pogled na Vltavu, na tornjeve gotskih crkava, na barokna zdanja, na panoramu koju svom njenom. šilrinom nastojite da upijete, da je urežete u švest jednom za svagda. Današnji život još jednom pokušava da vas prene iz sna, izgovara Svoje dobro ·jutro i atmosferu bajke narušava dahom i otkucajima ·milionskog mravinjaka jedne modeme civilizacije. .. I zato, ma kako češto morali da se spuštate iz podignutih sfera u svakodnevicu, u isp:tivanje nacionalnog kulturnog, društvenog života s kojim ste, najzad, došli da se upoznate, podsvesno nekako trudićete se da svaki novi momenat uklopite u prvi sveobuhvatni utisak. Trudđićete se i onda kađa život, koji nije samo ružičast, kao što. nije ni samo crn, iz sve smage nastoji da vas postavi ha noge, da vam tresne glavom o realnost. Jer, ne pruža vam se često prilika đa kompletnim bićem uronite u iako. raskošnu jednu prošlosit, ne polazi vam za rukom uvek da bezbrižno olabav:te· raspinjuće veze koje zatežu obični dani sa svojim nanosima.
UPRKOS TRADICIJI ILI BAŠ
| ZBOG NJE NEMA GRADA: u Evropi, ili ima tek po koji — Veli literakura — s kojim se istorija tako uspešno poigrala kao s Pragom, stvarajući od njega bedđeker, sl:kovnicu tragova i monumenatža prošlosti, istoriju stilova u arhitekturi. Ako ste znalački vođeni putevima te prošlosti bez po
muke može ti da proši rijerima svih vekova proteklog milenijuma. Gradom koji je još u predromansko i romansko doba imao karakter metropole, vremenom Karla IV koje je ostavilo pouzdane dokaze.o veličini
i izvahrednom naponu duha gotskih. majstora, ·
predvorjima. impozantnih dvoraca sa prostranim dvoranama ispunjenim remek-delima italijanskog slikarstva što o pobedi renesanse·.u tom podneblju: govore, Malom Stranom uhkrašenom letnjikovcima sa raskošnim vrtovima u kojima se danas održavaju koncerti čineći duh praškog baroka živim, itd. :
Nanese li vas slučaj u Građsku biblioteku, u kojoj je stalna izložba čehoslovačkog modernog slikarstva, naći ćete se odjednom u situaciji da utvrđujete izvanrednu švojevremenu aktuelnost češkog impresionističkog slikarstva,
da se uveravate da je kubizam Emila File i.
njegovih drugova svoj puni intenzitet doživljavao gotovo istovremeno kad i pariska škola, da je nadrealistički orijentisana grupa čeških slikara i pisaca radila veoma slobodoumno, ne podležući automatizmu, suprofstavljajući se koncepcijama Bretona, 1926. godine. Prvobitni vaš utisak, uverenje da ste se obreli u ulozi aktera bajke koja počinje: „nekoć bilo...“ — odjednom. se menja.' Nije li to nekakav nesklad — pitate se? Ne suprotstavlja li se ovaj enterijer eksteri-
av ae
:
J. SMIT: TORZO 19604.
KNJIŽEVNE NOVINE
etafte ekste~
» jerima i atmosferi s' kojima ste se dosad saobražavali? Gotovo isto osećanje obuzeće vas ako se, prolazeći zavojitim uličicama, pokraj
“\iskih priljubljenih zdanja koja vas podstiču da uobražavate kako se i u ovom trenutku u njima odigravaju događaji sa kostimiranim učesnicima, nađete u jednom od avangardnih pozorTišta koje istražuje nove forme scenskog izraza.
Nikakvog nesklada, razume se, nema. Uspetc li da se otmete sopstvenoj potrebi da ostanete u duhu prošlosti koji niste poznavali i koji pod intenzitetom spoljašnjih utisaka sada, po sopstvenim sklonostima, željama i bogatstvu mašte, više rekonstruišete u svojoj svesti no što on stvarno postoji, biće vam jasno da stvari stoje sasvim drukčije. Biće vam jasno da se — počevši sa Teodorikovim ikonama iz 14. veka, koje su suštastvena jedna anticipacija mođernog slikarstva, preko svih mogućnih izama među. kojima vašu pažnju najviše privlači poetfski simbolizam Jozefa Šime i metafizički simbolizam Jana Zvrzavog, pa do 'Jiržija Šmita, koji vas sada zaljubljenički i znalački u sve upučuje, i Mije slike, počivajući na lkonfliktima formi izrazito mođerno govore o strahu od destrukcije svega humanog — svi ti momenti uklapaju u jednu nisku kontinuirano razvijanih kvaliteta. Isto tako, biće vam sasvim blizu pameti da avangardnim teatrima, teatrima modeme poezije, kombinacijama. pozorišta, baleta i kinematografije, uopšte ne smeta mali teatar pantomime „Na zabradle“, u kome Ladislav Fialka sa svojom grupom virtuozno i poetski nadahnuto uspostavlja kontakt sa auditorijumom. Tradicija i ljubav prema svemu tradicionalnome i svome ovde su ne samo pogodno fle za eksperimentisanje novim kalemljenjima, već i jedini uslov da se ona prime.
MUZEJ LITERATURE I ZBIVANJA VAN MUZBJA ~
KOLIKO OVAJ NAROD voli književnost, koliko se pažnje proučavanju književnosti posvećuje, u kojoj meri je razvijena svest o njenom značaju, uveravamo se na svakom koraku. Na ulici, u tramvaju, na sastanku svetskih pisaca, učesnika simpozijuma o Čapeku, sa studentima i čitaocima, kada predsedavajući mora da preklinje prisutne koji su do poslednjeg mesta ispunili poveliki amfiteatar Filozofskog fakulteta, da prestanu sa slanjem cedulja na kojima su ispisana pitanja piscima, jer ljudska energija ima granica... U Muzeju češke literature, najzad, smeštenom u bivšem strahovskom manastiru na uzdignutoj obali Vltave, Ispričati šta sve ovaj muzej, čija je aktivnost povezana sa brojnim specijalizovanim muzejima i institutima, sadrži i kako radi, gotovo je nemogućno. Značilo bi to početi sa emitovaniem filma koji obuhvata vreme od 9. veka, od prvih pisanih spomenika, i zahvata sve periođe do ovog koji upravo traje. Zadržimo se, zato, samo na njegovom đelu koji je trenutno u toku. ma koliko on sam po sebi izgledao ubrzan u težnji da sve
(iz putne
što se događa obuhvati, ma koliko on samo neka imena i tokove mogao da istakme.
Po mišljenju čeških kritičara sa kojima sam. razgovarao, da bi se shvatio sadašnji trenutak u ćehoslovačkoj literaturi, u poeziji naročito, potrebno je imati na umu nekoliko tokova koji su se u: vremenu između dva rata kretali paralelno,' Dvadesete godine, naime, smatraju se vremenom rađanja socijalne, proleterske po=> ezije J. Volkera, %. K. Nojmana, J. HHiože,seg, J. Hore. Istovremeno se javlja pokret poetizmus sa predstavnicima V. Nezvalom, J. Sajfertom, K. Biblom. Ovaj pravac u potpunosti odražava duhovnu klimu svoga vremena i svega onoga što je u to vreme u svetu bilo aktuelno. Iz te levičarske struje, koja je egzistirala do 1938, razvio se nadrealizam, Druga linija je tako= zvana horovska (po pesniku Hori koji je polovinom 20-tih godina promenio svoje koncepcije, preobraćajući se od proleterskog pesnika u pesnika sa metafizičkim opsesijama). A treća se vezuje za imena F. Halasa i V. Holana, koji tretiraju problem dvopolnosti života, tragediju nemogućnosti vezivanja za jednu alternativu i mose obeležje humanističkog skepticizma.
Posle rata druge dve struje zamiru, ili, da upotrebimo adekvatniji izraz, aktualizuju se. Hora se vezuje za romantičarsku tradiciju a linija Halasa napušta zašifrovano pevanje prelazeći u poeziju otvorenog izraza; skepsa ustupa mesto pozitivnim, aktiv:stičkim životnim principima. Generacija pesnika koje je Halas pred rat uveo u literaturu, J. Kolaž, J. Kajnar, J. Orten i kojima je bila bliska onovremena njegova humanistička skepsa, kojoj su dodali primljene nadrealističke uticaje, bila je veoma jaka za vreme rata i sve do 1948. Za vreme koje je potom došlo najkarakterističnija je jedna Nezvalova deformacija, takozvani njegov istorijski optimizam. Njegova linija, koja se pre rata razvijala uporedo sa linijama Halasa i Hore, sada kolidira s njima.
Pedesetih godina javlja se generacija rođenih između 1925. i 1932. godine, a okuplja se oko časopisa „Maj“ (osnovan 1955. a ukinut 1959) ističući svoj, prilično jednostavan program: „želimo da prodremo u život običnog čoveka bez ikakvog oreola“. Ova generacija je most ka najmlađoj, ka današnjoj. J. Šotola, M. Holub, K. Šiktanc, glavni njeni predstavnici, i danas pišu iako im je program znatno izmenjen.
' Krajem 50-tih godina, 1959. i 1960, ponovo se
počinje štampati Halas i njegov uticaj je veoma jak. Mladi se okupljaju oko njega, suprotstavljajući se novom Nezvalu. Početkom 50-tih godina deb:tovalo je nekoliko mladih pesnika, krajem oko deset, a početkom 60-tih godina na desetine, tako da su već aktuelne diskusije o inflaciji poezije. Program tih mladih pesnika (J. Hanziik, A. Brousek, P. Šrup, I, Vernish) takođe je veoma jednostavan: sve iznova SstvoOriti, proveriti ono što su očevi govorili, reagovati na fraze. Vrlo je zanimljivo da ta generacija, koja je rat u naimlađim godinama preživela, podseća na apokalipsu u njenom Sšuštastvenom vidu. To je metaforička poezija, po-
La Mi .elje i snove,. :
WRADČANL | STARI ŠKI GRAD
ezija govora simbola, slobodnog stiha, poezija čiji problem komunikativnosii Je više u teškoćama prodora u svet njene fikcije, njenih fahtastičnih predela sa hladn:m i pustim predmetima, nego u nekakvim komplikovanim jezičkim · spojevima. · rar Kuriozitet je, na svaki način, onaj deo poezije V. Holana koji je pišan 50-tih godina, a štampan 60-tih, Ovi njegovi ciklusi (sa naslovom „Zlbivanja“) vrlo su značajni jer se bez njih ne može rekapitulirati češka povratna poezija. Oni su i subjektivan vapaj i epika, u kojoj Česi inače nemaju tradicije, a važni su koliko kao artistički fakt, toliko i kao svedočanstvo vremena. ;
RABIN JEHUDA LEV BEN BBZAL I POTONJI NJEGOVI SUNARODNICI
NA ZGRADI glavnog odbora građa Praga (I rejon) čoveku mora pasti u oči jedna skupna skulptura. Nju je u peščaniku, oko 1900. godine, izradio majstor Šeloun, a prikazuje legendarnog rabina Leva (16. vek) stvaraoca Golema, džinovskog Woveka u kome su se sažele nade jevrejskog naroda u spasenje. Legenda govori da je rabin „Lev savladavši kabalu, spoznao i tajnu života i smrti, naučio je šem, šifru koja kad se napiše na čelu mrtvog čoveka ima moć da ga oživi. Nekoliko puta uspeo je rabin Lev da prevari smrt i da joj izmakne, Jednoga dana, međutim, kada je već bio u visokim godinama, neuobičajenim za život običnih smrtnika, jedna od njegovih praunuka poželela jc da ga obraduje i donela mu je ružin pupoljak. Stari rabin je znao da je upupoljku sakrivena smrt, ali nije hteo da razočara unuku, pomirisao je i umro. Skulptura sem starog rabina, smrti koja se u vidu skeleta sa kosom nad njim nadvila i devojčice, prikazuje i rabinovog psa koji je instinktivno osetio prisustvo smrti i naježio se. i Put vas sa tog mesta, prirodno, vođi u nekadašnju jevrejsku četvrt koja potiče još iz 9. veka. Šest sinagoga veoma dokumentovano. govore o jevrejskoj kulturi i njenom kontinuitetu, o stepenu razvoja medicinskih i astronomskih nauka u 16. veku, o bogatstvu literarnih spomenika, o dubini filospfskih spisa, Na groblju, u kome počivaju čitave generacije praških Jevreja, među 12.000 kamenih nadgrobnih spomenika, ploča i tumbi, raspoznajete grobove velikih renesansnih naučnika, astronoma i istoričara Davida Gansa (1541—1613) astronoma i filosofa Jozefa Delmediga (1591—1655) i ponovo ·8se susrećete sa rabinom Levom. Njegov grob je i danas prekriven brojnim kamenčićima koji po jevrejskom običaju predstavljaju znak oda· vanja pošte, kroz otvor na toj kamenoj ploči | i, danas se ubacuju pišma koja sadrže, ljadske
Nigde u svetu, valjda, čovek sklon sahjarenju nema prilike da se preda atmosferi tišine, legende i misterije, kao na ovim mestima po kojima je Kafka šetao. Ali, i nigde valjda, nema toliko uslova da se u trenutku otrezni, da sanjarenje svojevoljno prekine, smatrajući ga ' besmislenim. Priča kruži da je E. E. Kiš, zaintrigiran legendom o Golemu koji leži skriven :na tavanu jedne sinagoge i čeka da dođe neko ko bi mu na čelu napisao šem pa da ustane i krene u spasavanje svog naroda, i sam pošao da ga traži. Spasilac, koji je egzistirao samo u svesti i legendi „martirskog naroda, nije razume se, nađen. Pinhasova sinagoga, noseći na svojim golim zidovima teret od 78.000 ispisan:h imena ljudi iščezlih sa dimom Terezina, Osvijencima, Treblinke, Mathauzena, Bergen-Belsena, vapijući i opominjući svedoči o tome. S. | ya
Povratak u jeđan vid stvarnosti, prema kome Kafkina fantastična vizija liči na naivan svet dečjih priča, neprirodno brzo rađa u nama: svesb o prisustvu i frajnom postojanju re: alnosti koja se znatno razlikuje od sveta snova i mašte. Iako saznanje samo po sebi nije na> ročito neobično niti novo ono, na izvestan način, onemogućuje čoveka da dalje razmišlja o vređnostima i lepotama koje ga okružuju i primorava ga da se zaustavi upravo na mesfu od koga bi priča tek trebalo da počne.
GROB RABINA LEVA \ }