Књижевне новине
-
“&
aaa daa rat
<
KNJIŽEVNE NOVINE
intervju intervju intervju intervju intervju intervju infervja intervju inter |
IBAVAJSA
SVE DO PROŠLE GODINE kađa ga je gotovo cela Evropa pozdravila kao najznačajnijeg: nemačkog pisca posleratne „generac:je, Piter Vajs je bio veoma prisna, ali osamljena figura stokholmske umetničke i književne scene. Rođemi Nemac bez nemačkog porekla, on dolazi u Švedsku kao izbeglica 1939. godine.
v_x Kao slikar, ilustrator, sineasta u oblasti eksperimentalnog filma i najzad romansijer, koji u početku piše na švedskom, a potom na nemačkom jeziku, Piter Vajs oseća celo vreme Đobpuno odsustvo zvaničnog priznanja i javnog uspeha. Njegov „Progon i ubistvo Maraa kako ih izvode pacijenti azila u Šarantonu pod vođstvom Markiza od Sada“ dovodi ga najzađ na puteve svetske slave.
e Kako bi bilo da odmah Đočnemo 86 vašim, „Progonstvom, i ubigtbom, Maraa...” Koliko ste v deli različitih pyedstava ovog vašeg dramskog komada? .
VIDEO SAM jednu u zapadnom Berlinu, drugu u Londonu a treću ovde u Stokholmu. Pozvan sam i na njujoršku premijeru OVOgE ko mađa i veoma sam zainteresovan da pođem tamo prvi put, mada sam, moram priznati, pomalo, uznemiren zbog moje političke orijentacije.
e Da li se predstave ovog vašeg ko mada Yazlikuju od jedme zemlje do druge? .
· DA I TO znatno. U Lonđonu, na primer, Piter Bruk je, kroz svoju interpretaciju, očigledno ostavio traga svoga interesovanja za „teatar svireposti“, O Berlinu naglasak su stavili na čisto bozorišne ili bolje reći estetske MKvalitete komada, dok su u Istočnoj Nemačkoj najbrižljivije istakli politička značenja i simbole. Stokholmska verzija bila je neka vrsta kombinacije svih ovih naveđenih tumačenja moje vurame.
e A z, koju predstavu biste se %b opredelili?
NE VOLIM da za različite predstave Kkažem: ovu volim najviše a ovu najmanje. Na~
ravno, ako se političko gledište izostavi iZ OVO ·
komada, onda se po mom mišljenju gubi u njemu nešto suštinsko.
e Da li ste pomagali mekom od ređitelja u scenskom postavljanju drame? SAMO, SAM u Berlinu, sarađivao sa Konradom Svinarskim, poljskim rediteljem, . Ovo je svakako bila i najteža predstava jer je bila prva, i niko nije tačno znao kako je treba prikazati na pozornici. Dugo vremena, dok sam pokušavao da nađem prođucenta za ovaj komad, pozorišni ljudi su me ubeđivali đa ga je nemogućno postaviti na scenu.
e Stiče se utisak, čitajući vaš dYyam=ski komad, da u njemu nema ili da jedva, Ima, nekih, uwputstava il: imdikacija za Yeditelje i glumce kako da vaš dramski tekst saopšte ma sceni?
DA ZNAM TO. Ovako je do toga došlo: ja sam još uvek radio na tekstu za vreme Dpozo= rišnih proba, stalno ga menjajući onda kada bismo Svinarski i ja otkrivali ili odbacivali pojedine iđeje. Ja sam u stvari nastavio da menjam fekst štampane verzije od predstave do predstave. Sađa je u Nemačkoj štampano če= tvrto izdanje i ono se suštinski znatno razlikuje od one verzije bo kojoj je ova drama prikazana u Nemačkoj. Celo vreme sam sve više i više odbacivao pozorišne instrukcije, jer sam vremenom počeo da shvatam da se reditelji osećaju mnogo slobodnije kađa ih pisac ne VOdi za ruku celo vreme.
eDa 1 su gleđaoci različito primili vaš komad, u zemljama wu kojima je om dosad, prikazan? .
DA, I TO VEOMA različito. U zapadnim zemljama ličnost Markiza od Sađa vodila je glavnu reč sa gledaočevog gledišta, i činilo se da njegova ličnost dominira predstavom, U Istočnoj Nemačkoj revolucionarni Mara bio je taj koji je izlazio kao moralni pobednik nasu= brot de Sadu, koji je kao predstavnik propa= log društva, shvaćen kao podređena ličnost. Čudno zvuči ali je istina đa je švedska publika prihvatila predstavu ne kao politički izazov već kao pozorišni doživljaj — scensku radnju, glumu, đramski sukob. Ali ja i ne verujem đa sama' drama izaziva neki direktan politički uticaj...
e Pošto se gledaoci uglavnom, teško sa, rezeYvom obpređeljuju za ličnost koja %W vašem, komađu zaslužuje da dobije dija= lektičku borbu zatočenmu, wwutar „same drame možete li mam vi reći koja je ličnost bila vaš favorit?
MOJA DRAMA sama po sebi, bar u svojm prvim verzijama, ostavlja samom gledaocu da odabere svog junaka. U epilogu koji sam kasnije đopisao za onu predstavu koja se izvodila u Rostoku, u Istočnoj Nemačkoj, iasno sam stav'o do znanja da je sa stanovišta dramskog pisca jeđino Mara u bravu. Sumnje Markiza de Sada stoje — mi znamo za teškoće koje se javljaju u socijalističkim zemliama ali ovaj epilog nedvosmisleno je izmeo boruku da su u nekim društvima. kako ranije tako i sada, nužne rađikalne promene.
Glavni i odgovorni. urednik 'anasije Mlađeno S. Igniatović, Momo Kapor, Dragan . Kolundžija, \ izlazi svake drge subote. Poiedini primerPk 50 para (50 dinara).
· ·dvosiruko. List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće „. no Š se ne vraćaju. Tekuć
e Sećate li se kako vam se vodila, ideja, za ovu dyamu? .
MARA i njegovo ubistvo interesuju me već
čitav niz godima. Dugo sam vremena tražio i ·
prikupljao materijal o ovoj temi dok nisam iznenađa otkrio ličnost Markiza de Sada,' Maraovog fascinantnog savremenika. Već tađa sam poželeo da ih približim i stavim jedno pored drugog. Kao električna struja, mogu vam reći. potreslo me: je slučajno otkriće da je Markiz od Sada sam pisao i postavljao drame, koristeći kao glumac bolesnike čuvene ludnice u Šarantonu u kojoj je proveo poslednje godđine svog života. Naravno, sasvim
je sigumo da. markiz od. Sada na svom reper= ·
toaru niije imao ovakvu vrstu dramskih komađa. ali istorijski on ih je mogao imati, Iđeja da upotrebom De Sada u tom periođu njegovog života bila je privlačna već i zbog toga što je to vreme posle revolucije — napoleonska era. U samoj drami bio sam u mogućnosti da prouča– vam revoluciju sa gledišta kasnijeg društva — upravo onako kao što smo mi danas u stanju đa se u ovom našem buržoaskom svetu
osvrnemo ha ličnost revolucionamog Maraa. To
je ta, mislim, paralelna situacija koja celu
dramu čini aktuelnom.
e Koji vas aspekt svetske situacije danas najviše imteresuje kao pisca + kao čoveka?
OTKAKO sam odnedavno počeo da pišem samo na nemačkom jeziku, pošto sam se dugi niz godina borio sa švedskim, shvatio sam da sam nesvesno postao zaokupljen tim dijalogom ili debatom koja se vođi između Zapnsdne i Istočne Nemačke — tim podeljenim svetom tu odmah ispred mene. Kađa pišem na nemačkom ja ne pišem ni za Zapadnu ni za Isbočnu Nemačku: već se služim nemačkim jezikom kao instrumentom s kojim radim. Pa ipak osećam da se svaka.reč koju napišem odmerava sa. dva apsolutno različita gledišta. Ako napišem nešto što stvara simpatije prema istočnoj strani, odmah to naiđe na žestoko, kritčko reagovanje zapadne strane; a ako, s druge strane, Dpovoljno i potvrdno komentarišem neke aspekte zapadne politike, istog časa me Istok odbacuje kao Kkapitalistu. W
e Ima se uhlhsak da obakvu jedmu dromu, kao što je „Progon i wbistbo MaTag... JAEadc 6 bi mogao da TO je-
an rođeni Šveđan'n, pošto ona sadrži u Se a BORN O 00 kap BRE da, strana duhu, i TYaspoložemju jedmog švedskog intelektualca. Kakav je vaš utisak o švedskoj kulturi?
KAD SAM došao ovde ja nisam imao nikakvih korena o švedskoj kulturi. Nisam čak znao ni jednu reč na švedskom jeziku. Sve sam mo= rao da naučim i moram đa priznam đa mi još uvek nije blizak najveći deo švedske istorije i,
dok svakako vanredno cenim pisca kao što je Strindberg, ja nikad nisam bio jače privučem temom lične usamljenosti i emoc'onalne izolacije, · koja. se čini lajt-motivom najvećeg dela švedske kulture. Za. mene postoje druge, važnije stvari. Zbog toga sam' se vratio, ako ne
Razgovor sa Peterom vajsom
- intervju intervju intervju intervju
na drugi način, a ono svojom maštom, na.naš stari kontinent, da tu potražim teme. | e Znači li to đa ste se obim temama
okrenuli samo kao umetn'k? :4
T KAO ČOVEK i kao umetnik. Vidite, |a sam ovđe čitav niz godina patio od sopstvenog osećanja izolacije — intelektualne i umetnič. ke — i na kraju došao do saznanja da ako sam sebe ne pokrenem iz tog mrtvila onđa ću. knji. ševno umreti ovde u Švedskoj. I kao slikar ı kao pisac ja nisam mogao ovđe da otkriiem nikakvu rezonancu. Izdate su ovde nekolike mo„ je knjige, druge sam sam jzdao a nikad nisam imao više od nekoliko stotina čitalaca...
e Zašto? |
IZ ODREĐENIH razloga situaciju emigranta u Švedskoj stvara njegovo delo i reagovanje javnosti na njega. Poznajem dosta emigranata ovđe koji su imali to isto iskustvo. Kad čoveka opsedne osećanje da ne pripada jednoj sredini onda mu je veoma teško đa slobodno radi. On se oseća kao da se guši u zatvorenoj sobi. Povratak nemačkom jeziku bio je moj spas, ali mi je zato trebalo dugo vremena. I sađa se de.» šava čudna stvar: moje poslednje kniige, napisane i štampane na nemačkom jeziku, prevode se na švedski i doživljavaju priznanje.
0 e Dali ste se kao dramski pisac'for mirali pod određemim, uticajima i ko. su vaši dyamski uzori? . a AKO SAM NEKE uticaje i pretrpeo u svom razvoju, onđa su oni bili nesvesni, ali pouzdđamo znam da puno dugujem Brehtu, Be. ketu i Joneskuu, pa možđa čak i šveđskom pi> scu četrđesetih gođina Stigu Dagermanu.
e Vaš dramski komad, „Istraga“, koji se sađa upravo molazi wa, YepertoaYu, mno+ gih pozorišta u Nemačkoj. već je izazvao vel'ko uzbuđenje i polemike. Šta vas je mavelo da se u ovom komad vratite progonima, Jevreja za vreme Hitlera?
SVE SB TO zaista dogođilo i zato je deo našeg vremena i naših života. Napisao s»m tu dra-
· mu da bih samom sebi raziasnio značai neđav-
nog procesa .i suđenja u Frankfurtu. Koncen• tracioni logor ne pojavljuje se u komađu; samo: se mi osvrćemo na nšiePa. kao i svi oni koji su prisustvovali tom suđenju, iz perspektive naše sadđašnjice. Bio sam prisutan u sudnici đugo vremena i cela drama zasnovana :je na zapisniku sa tog suđenja. Posetio sam tada i Aušvic. ; ;
e Da li ste sami mosili tom, prilikom, idđentično osećanje kao i progonjeni Jetvreji? |
NE SASVIM. Možđa indirektno, jer moj otac je bio Jevrejin. Ali mi smo napustili Nemačku pre nego što su počeli pravi problemi. a za vreme rata živeo sam u Švedskoj koja je. i tađa neutralma”mwemlja. Moj otac nije bio Je vrejin u religiozmom smislu reči i ja nisam vaspitavan kao Jevrejin. Napisao sam tu dramu jer me interesovala ljudska situacija ugnietenih ljuđi, Ja bih se isto tako mogao Dpoistovetiti sa situacijom crnaca u Južnoi Africi. To bi isto mogao đa bude predmet jedne drame. Zašto ne predmet moje buduće drame? —
Jovan Angelus
MRKA U
NI MUŠKOG, NI ŽENSKOG, | A NI SREDNJEG RODA
U EDICIGI Matice srpske i SKZ „Srpska. književnost u sto knjiga“, *ijim se izborima i kriterijumima i mače može mnogo što-šta da prizovori. pojavila se ovih dana, u izboru Mitre Mitrović, i (stota ili ko
zna koja) knjiga: pod. naslovom · „Vi- .
đenje rata“, Evo kako sam priređivač u svom predgovoru ovu Kknjigu prikazuje: i
„Ova knjiga nije izbor najboljih tekstova o ratu, jer ih kod naiboljih pisaca ima i boljih i još drugih dobrih: nije ni naiuži izbor pisaca po jeđnom estetičkom merilu, ne pristaje da ponese svu odgovornost antologiiskog oceniivanja kniiževnih vrednosti u našoi savremenoj ratnoj kniiževnosti, jer bi to značilo ocenjivati dobar đeo savremene naše književnosti uopšte nekim suženim kriterijumom, na jednostran način, kao ratne. A nije ni rad kniiževnog kritičara ili istoričara, koji svojim izborom vrednuje i u niega uklju-
· čuje i svoja lična estetička ili knji-
ževno-istoriiska merila i sve što ide zaiedno s takvim rađom i analizom. I šta će knjiga s tako malo ambia?“ i a: Odista: koliko rečenica, i čak reči i poimova, toliko i kontrađikciia. A drukčiie i nije moglo đa buđe. Knjiga „Viđenje rata“ nlie samo lična — na Što sastavljač, u krainioj liniji, ima Oravo —. nego i irrazito pristrasna brojekciia tog (književnog) viđenja. Jer, kad su se u
„Kniiževne movine“,
vić. Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehnički Velimir Lukić, Aleksandar Petrov, Predrag Protić,. Gođišnin pretplain 10 novih dinara ) Beograd, Francuska 7. Telefoni: i račun broj 601-1-208. Štampa „Glas“,
knjizi našli zvani i nezvani, kada su se i kod takvih. .izvrsnih pripovedača (ne samo romansijera!), kao što je Mihailo, Lalić, vadili samo, odlomci iz romana, kada su u obzir bili uzeti rađovi i starijih i mla-
đih, i onih najstarijih naših pisaca,
kao što su, na primer, Andrić i Isidora — kako to, i zbog čega, da bude prenebregnut i zaboravljen tako značajan „pisac kao što je Veljko
Petrović, ili pisac-borac kao što je · ·Radđonja Vešović? Ili i Niko Jovi-
ćević i Veliko Kovačević? Ili Puniša Perović i Voja Terić? Jli takvi. pesnici kao što su Branko Miljković i Blažo Šćepanović? . Ili i
ušao izmišljeni Radomir Prodanović? TH... i tako dalje. Jer, viđeli smo, ovđe nije u pitanju antologija.
Sastavliač ima, doduše, i za to odgovor. On kaže: „Napuštam ovu igru skrivalice. sa samom sobom i bišu jasna. Ona je (misli se ova knjiga — «pr. red.) jednostavno: knjiga o ratu“. .
Sa mnogo više prava gastavljač ovakve knjige mogao je reći: ovo je čitahka za više razrede osnovnih škola. I ne bi mnogo pogrešio.
SVAK U SVOJ DOBOŠ
KAO ŠTO SE MOGLO I OČEKI.
VATI, izjava Dejana Kosanovića
koju smo prokomentarisali u proš- .
lom broju našega lista, izazvala je reagovanja izvesnog broja filmskih stvaralaca. Za razliku od mmogih koji su se zadovoljili da se privatno
slažu ili ne slažu s Kosanovićem,
odbacio
BO · kojni Rađivoj Koparec, kad je već
Dušan Makavejev zatražio je gostoprimstvo · lista: kome je Kosanović dao izjavu i odgovorio na neke od Kosanovićevih tvrdnji. Vešt polemičar i duhovit čovek, Makavejev je osporio istinitost izvesnih Kosanovićevih teza i pozvao u pomoć čak i statistiku da bi pokazao da je Kosanović, u polemici sa određenim brojem filmskih radnika, operisao neistinitim . pođacima.. Makavejev je optužio Kosanovića za zlonamernost, njegovu polaznu poziciju kod prijema filmova (reagovanje publike), otkrio jedan deo mahina=cija. oko prikazivania odnosno ne-
· prikazivanja filma „Čovek nije tica“
na festivalu u Manhajmu, i tako dalie,.i.tako sve teže i teže.
Kao što se vidi, iako se u početku Makaveiev protivi „iznošenju prljavog veša“ naših filmskih Kkrugova, i on sam je jedan deo tog veša „izneo., To što nije reč o istom „prljavom vešu“, samo potvrđuje našu konstataciju.da sa našim filmom, i sa onim. što se oko našeg filma .događa. nešto duboko nije u redu. Bez. obzira' na način na Koji
. se o toj situaciji govori, mislimo da
o tome treba govoriti, jer iznošenje na javnost izvesnih nepovoljnih stvari ni u kom slučaju ne može škoditi nekom tfobožniem ugledu i vrenomeu koji su doveđeni u pita nje, nego je samo sastavni deo borbe za taj ugled i za taj renome. Onaj čiji je rad čist nema nikakvih razloga da se protivi iznošenju ma javnost podataka o njegovom rađu. Jer, konačno, ugled javnih radnika ne dovodi u pitanie pisanje štampe D njima. već, đogađaii kode štampa, novoreći o nijhovom iavnom ili tajnom radu. opisuje. Zato što se golinama'. ćutalo, zato se toliko „priavog veša“ i nakupilo,
Čovek, naizad, ne može da se Oslobodi ·ieđne bojazni i da rezigni-
vano ili ljutito, svejedno, ne konstatuie: kakvi smo mi takav nam ie i film. ı
KOMISIJE I INTERVENCIJE „BORBIN“ IZVEŠTAČ iz Prilepa objavio je u broju od 2. februara tekst u kome se čitaoci i čitava javnost upoznaju sa problemima ko+ ji muče taj grad i, reklo bi se, ne samo taj. :
Primećena je, naime, ičestala praksa da se određena grupa ljudi iz rukovodstva društveno-političkih organizacija, pa i Opštinski komitet, mešaju u planiranje lica za direktorska mesta koja se konkursom #žraže, „Zaslužnim ljudima, vrsnim radnicima i stručnjaeima,' koje oni „odozgo“ nisu imali u viđu, a sami su se javili na konkurs i sva je prilika bila dasu radne organizacije bile voljne da ih izaberu, sugerisano je da idu u penziju, da se sklone tako reći, na njih je gotovo organizovana hajka, o njima su iznošene neistine i pOluistine, a na konkursne komisije je vršem pritisak. Desilo se, čak, i.to đa je radnički savet jednog preduzeća („Ohridska pastrmka“), nasuprot favorizovanju sa strane, iza“ brao čoveka koji nije bio u planu, onoga kome nije bilo saopšteno da je „stvar gotova“, Posle toga su članove kolektiva pozvale kadrovske komisije Opštinskog komiteta Saveza komunista, Opštinskog odbora Socijalističkog saveza i Opštinskog sindikalnog veća, na sastanak na kome su se, prema njihovim rečima osećali kao na optuženičkoj klupi .Čak im je i otvoreno rečeno da svi članovi radničkog saveta m0Tu otići na optuženičku klupu zato što nisu primili predloženog kanđidata! .
Očevidno, nije reč samo o DO blemima. već o neodrživim dđeformacijama protiv kojih treba mobilisati čitavo društvo, o društvemim ogrešenilma o koiima, u đanima kada se :toliko vadi na reizbornosti, treba pomno razmišljati.
o-umetitnička oprema Dragomir Dimitrijević. Redđokcioni odbor: Božidar Božović, Dragoliub
Dušan. Puvačić, Vladimir Rozić, Pavle Stefanović, Kosta Timotilević i Petar Volk. List (1.000 starih dinara). polugodišnia 5 novih dinara (500 starih dinara). Za 6927-9286 (redđakciia) Beograd, Vlajkovićeva 8,
Imesftransivo
i 626-020 (komercijalno odeljenje ·i administracija). Rukopisi