Књижевне новине
LOŠ
9.
Nikola
70Ć KNJIĆA | wene
O.GLASEVA JE Bla, najecda ispotajnih sila, raskol i blješs | l | i movog, a nikako više tajnog godišnjeg doba :
~
I bi pokolj riječi nad usnama ili Slovo o ljubavi
za ohe koji mam: budu, dolazili u posjetu · imaćemo takvu moć i oni će je mati:
Pran Galović i
Lirika, pripovi= jetke, drame;, Kritika _a „Znanje“, Zagreb 1966.
IZBOR IZ PLODNOG i raznolikog Galovićevog Oopusa pruža lepu mogućnost za upoznavanje jednog bprerano nestalog pisca, koga je brza smrt na bojištu _ #014. mw 27. godini života pretekla, da svoj talenat
_ Ovo su butevi smrti, drugog puta nema, pa meka nas smrt vodi, eto odluke,
+Pršte Hlođovi mad usnama žudoželje o korifeju, izgubljen ma dalekim, stranicama poeme.
Ti si djevojčica, u, smu, javom, hranjena i sam tvoj sami leprš krila, leptirovih, pjesnik te tajnom, imenuje, pYeveđema no, jezik, mog maYodc ti si ljubavna pjesma i zgrešenje: u ljubavi
A „J NM : UC IROMAŠTVO., ti što. si drugi som snova a budmo poput smhti na sjećaš li se: leluj, večernji iznad mas S ? j ika," bom meka pođe dah ove poeme: prikradow kroz lišće bršljanovo , ~ licu ljubavnika, za fObo p
zcafteče mas uı poljupcu —
sjenka smilja drhtaše između tuoje dvije usme bpoluotvohenme „Dragamo moja i Ljubavnico mojih podanika, poznaješ li ove usne na
tuđim, licima u pyolazu, gle i moje ruke
nja sa sjenama ma obali drugog svijeta VTa-
Htjedoh, reći riječ mježnu kao tvoje dojke, tu gdje tvoje tijelo započinje novi oblik bića
ali pade Yujno čelo juga i plavi metal meba, Moje ruke poslije dyugova
ćaju, se zavičajnom. gorju,
kasnije potvrdi trainijim umetničkim rezultatima. Dalje, sasvim prirodno slede pitanja koja se odnose „na šivotnost njegovog dela danas, u kolikoj se meri onog otelo vremenu i Zaboravu, iako je prošlo pola stoleća od smrti pisca. Da li može danas izaći pred razmaženog čitaoca, ili će biti predmet pažnje samo istoričara književnosti. I autor ovog izbora, Milivoj Solar u pogovoru „Suvremenost Galovićeva Književnog dela“ sasvim. razumljivo nije zaobišao ovakva pitanja. Neće biti suvišno ako i argumentovani način kojim Solar bez likvidatorskih
_ ilj nekroloških raspoloženja predstavlja najbolje tre-
. nutke i stranice Galovića.
Svoju blagu prirodu, sklonosti ka osamljenosti i
miru, sanjarenju i razmišljanju pretočio je i u strah i u reč, Pojačavao osećanjem stalne smrti, prolaznosti, strahom od nepoznatog, strahom od sudbine kojoj se njegovi Junaci ne mogu oteti. Ujedno to bi bile i glavne odrednice njegovog stvaralaštva. Zbirke pesama „Mrtvi san“ i poslednje pesme ne izlaze 'iz opšteg kruga tema i motiva onoga vremena. I Ga"lović peva o prošlim ljubavima, tugom i plačem og lašava ranjeno srce, tek ponekim stihovima prijatno ' jisnenadi, predstavi sc pesmama iskrenog osećanja: „Čajld Harold“, „Predvečerje“. Najveći „Galovićevi dometi u poeziji kriju se u onoj zreloj pregršti kaj· kavskih stihova iz zbirke „Z mojih bregov“. Iz stiha „u stih provlači se ljubav pesnikova prema zemlji, pri• rodi i ljudima, Uzbudi ga prolećno buđenje zemlje, zapljusne ga slika vedrog neba, razneži ga ovetanje višnje, dolazak lastavica, čežnjivo prati put oblaka, pa se pita kuda oblaci idu. Slike leta ostvarene nje·govom pesničkom reči nose u sebi senku naslućene smrti. I jesen i zima Galovića dirnu, ponesu ga sli·kom branja, pečenja rakije. Slika znana i uvek Uuzbudljiva. Čini se da će se po ovim stihovima Galović gigu!mo uvek pamtiti.
Kao pripovedač i dramski pisac Galović ic daleko slabiji. U kroju likova primetna je knjiška konstrukcija, nemotivisani postupci, kr#ka životna {filozofija (prvenstveno mislimo na zastupliene pripovetke „Začarano ogledalo“ i „Ispovijed“ I drame „Tamara“ i „Pred smrt“). Pravde radi treba istaći njegovo majstorstvo u stvaranju atmosfere tajanštva i tišine
koja lebdi u njima. U smrti čijoj se senci Galovićevi junaci najradije priklanjaju.
Tri kritička prikaza, usputno napisana, otkrivaju Galovićevu sposobnost da se sa širokim razumevanjeni uživi u tuđi pesnički svet, da im pogodi nameru i vrednost. Prikazi pesama Aleksandrova i Ante Kovačića mogu i danas da budu prihvatljivi.
Emiliian PROTIČ
· Pjer Renuven
_ Pitanje Dalekog istoka i84O—194O.
„Prosveta“, Beograd 1966; prevela Olga Božić
"PDJER. RENUVEN ide u red onih istoričara koji pišu u podjednakoj meri i za istoričare stručnjake i ža široku publiku. Njegova knjiga, „Pitanje Dalekog istoka 1840—1940“, predstavlja jedan od takvih rađova. To je sintetički prikaz svih. sukoba intereša i težnji velikih sila da zavladaju Dalekim istokom i protivtežnji dalekoistočnih naroda i država da se toj najezdi velikih sila. više ili manje efikasno, suprotstave. Za običnog čitaoca koga prošlost planete na kojoj živi interesuje u podjednakoj meri kao i trenutak u kome živi, ova knjiga je jedno čitko štivo, koje na lak i pristupačan, ali naučno dovolino ozbiljan, načim može da ga obavesti O svemu onome što se _ događalo na Dalekom istoku za proteklih sto godina ! da mu pomogne da razume mnogo štošta od onoga
što se događa danas, Renuven polazi od teze da svi .
događaji sadašnjosti moraju da imaju svoje korene u prošlosti i nastoji da te korene pronađe i da uzroke nekim savremenim pojavama što bolje rasvetli. Još jedan primer kako nauka o prošlosti može da bDOmogne ljudima đa razumeju svet u kome žive današ.
Renuven piše za dve vrste čitalaca i zbog toga “uvek na kraju svakog poglavlja upućuje Onog čitaoca koji se za predmet više i šire interesuje na iz" vore i literaturu o tom predmetu iz kojih može da sazna više nego iz njegove knjige. Na taj način 'Renuven uvek podstiče na dalja istraživanja i inspiriše na mnoga razmišljanja, Steta je samo što on u podjednakoj meri ne koristi sve vrste izvora i Il'teraturu većeg brola naroda. Ali baš zato što se ne koristi tom literaturom on onome koji bi se litera" turom drukčije vrste koristio pruža mogućnost da
· da svoju verziju događaja na Dalekom istoku. Predrag PROTIC
„ Viktor Kin
S one strane
„Prosveta“, Beograd 1966; prevela Lola Vlatković
ROMAN „S:ONE STRANE“ po mnogo čemu je zanimljiv i kao takav nalazi najkraći put do čitaoca. Pre svega,jedna od prvih zanimljivosti Je obaveštenje da je ova knjiga u isto vreme jedina i poslednja Kknji' ga Viktora Kina, mladog i darovitog sovjetskog“ knji· ževhika. Na tai način se čitaocu pruža prilika da u toj jedinoj knjizi nađe duh, težnje, cilj i, ono što je najteže, da otkrije krug opsesija ovoga · autora. Normalno je da Viktor Pavlovič Surovikin, — Viktor Kin — nije namerno napisao samo ovu knjigu (što | svedoče izvesni sačuvani odlomci iz rukopisa romana „Lil“) da bi se na taj način sačuvao od kritike: koja prati kontinuirano umetničko stvaranie i eventualni uspon, već je, sticajem okolnosti, po hapšenju 1997. godine, u 9%4-oi godini nestao iz lilerainog i života uopšte. Tom su prilikom i rukopisi njegovoš drugog
romana uništeni. | ~ ikar
4
istaknemo odmereni ·
_bodu uopšte
pada novo godišnje doba ma mas ljubavnike
Ni zoru ne sačekasmo, a čekala se. ona, ni dan We savismo očnim, mačevima, i noc me bijaše — moćna moć mašeg tijela,
Udruženi i oko istog bosla zabavljeni htjedosmo w novoj riječi izgovoriti čovjeka, ali neko moćno inje vladalo je mad usnama
I bi pokolj riječi mad usnama
Mrtav je jezik ljubavnika, pa kako odsad da pohkodimo živi govo?, živi jezik mašeg roda
Ostadosmo mijemi, oštadosmo mijemi, u, iston» poslu mepovraftmo izgubljemi,
neka rijeke teku, mamo šta to znači: moć samoće,
neka vjetrovi zemaljskv gube svoje bismo
a ne znajući gdje ga gube,
neka savičaja memaju oni koji sa nama, vole ili su, nam, makklonjeni,
a vi, idite, o idite bež traga. vi koji ste mam prilazili sa glasni, objavama na usnama
Mi smo mijemi od ljubavi, nijemi od ljubavi,
Pogledaj, ti što mi na uzglavlju vrijeme mam prinosi nove darove
„Čula, sam, te, dragane, čula sam,
spavaš, majko mojih sinova i kćeri, čuvane wu ljudskim, porazima.ć
te i prepuštom se djevičanstvu sa
istim, zakonima. preuzetim od ljubavi
Na meni nema odjeće pa j
asnije vidim, Yuže što ih zora zasađuje oko
nas, Wiiyisni žbun, nayasta između naših. tijela, čula sam te
Fvo, za trenutak pretvoriću
„Dcšac je taj tremutak, dragamo, neću se okretati — vidim tuoje 1
svitanje
se u Yobinju i tražiću od tebe zapovijesti,“
šta žude tvoja čula, Yobinjo ljubavi, ice i tvoj osmijeh mi govori kakvo je
Za svoje Yuže zora migdje nije mogla maći ljepše rdsadnike od tvojih
očiju
Čula si me i neću da se pitam, otkud dođe takvo zadovoljstvo, u tvojim, očima ja, vidim svijet kako se pomjera,
vidim Početak i KYaj
Podcraću sve zastave pod kojim, sam se borio do sada
Ne okrećem, se a vidim, da sviće, moja dragamo, dan za danom dim
odvlači sve što osmislimo.“
Tema ovog romana je veoma često korišćena. To je tema o revoluciji i ratu, tema u kojoj se isprepliću filozofske ideje jednog vremena. Ali, ovoga puta ta toliko korišćena tema biva posve originalno obradena i doterana, dovedena do svog vrhunca. Naime. na momente, a takvi su momenti vrlo česti, ova knjiga doživljava se kao jedinstvena harmonija poetičnosti: sve je u ovoj Knjizi intenzivirano do stepena poetičnosti, život, ličnosti,, odnosno... Možda je to i razlog što je ova knjiga „lepo primljena“, što je mnogo čitana što je, tako reći, razgrabljena 1956. godine, kada je ponovo objavljena i kada je ponovo dobila priznanja i pohvale. |
Glavne ličnosti ovoga romana, komsomolci Matvejev (mladić visokog obrazovanja i nosilac iđeje o životnoj borbi koja samim svojim prisustvom znači obećanje uspeha, veru u optimizam, lepotu, realizaciju ideala) i Bezajs (koji je bo Ssklonostima sličan svome prijatelju Matvejevu, ali usled nerazumevanja izvesnih životnih. pojava ispoljava dozu cinizma koja ga čini komičnom) daju ovoj knjizi objašnjenje. Oni su tumači i nosioci njenih ideja, njene vere u buđućnost, njene snage, koja se rađa iz borbe za 05tvarenje. ideala. Te,su ličnosti, između ostalog, i ražlog šta se oV 4 sVastava među, #bJ | ao najviši Vid egzistencije time obezbeđuju svoju prisutnost i trajnost.
Predrag DRAGIĆ
Wiladost Slavonije
Kotarski komitet SOH, Osijek 1966.
SUSRETI S KNJIGAMA PESNIKA početnika uvek su zanimljivi. Odmah da se razumemo: ovakve knjige neće nas odvesti u ne baš lako dostupne kutove gde obitava savremena poetska misao, neće nam pokazati bogatstvo i raznolikost poetskih kazivanja današnjih pesnika. One su na svoj način jednostrane, rekli bismo jednostrano mladalačke i njihova otkro-
ma duboko.hu/) ŽI #30. a i
venja ostaju manjeg dometa i nesumnjivo užeg obima. Ali ono što pri svakom susretu s poezijom mladih odmah, na prvi pogled pleni ješte hrabrost, i odlučnost đa se pesničko govorenje uzdigne na nivo jedinog mogućeg izraza, jednc neminovnosti koje su ovi mladi ljudi mimo svih ostalih svesni, I upravo ovakva smelost pretvara se u svežinu. Sve ostalo dolazi potom i donekle ostaje u senci.
Takve je i ova knjiga mlađih slavonskih pesnika (iz Osijeka, Vukovara, Đakova, Vinkovaca i drugil mesta), uglavnom srednjoškolaca, objavljena povodom Dana mladosti. Ukoliko bismo tražili slabosti i nedostatke ovog besništva me bi nam bilo teško da ih nađemo: tu je i uobičajena mladalačka nedorcćenost, i ponavljanje Već rečenog, i tragovi uticaja (uostalom — a gde ih nema!). Ali zato na stranicama OVE simpatične plakete srećemo jednu ozbiljnost prilikom svakog pristupa našem vremenu i njegovim senzacjjama, srećemo odgovornost liričara koji, su se tek prihvatili teškog posla đa svetu kažu svoju (ncVeliku) umetničku istinu. Kako inačg: razumeti ovu konciznu konstataciju Dine Merdanović:
„..nisam pobednik, a pobeđenog... nema“? Odgovor nam, barem u programatskom smislu, nudi Ivica Bušićč:, a J ıĆ 0 O JR sam danas sve, ja hoću dabi e sve.“
W- „Say AJU opa MOB ON AOA, ak“ NAMABNAAU
Raspevanost mladosti, međutim, "po duje 1 puno osećanje mere, i taj je kvalitet u svakom slučaju lepo iznenađenje. Svi ovi mladi pesnici vešto i racionalno operišu poetskim volumenima. Javljaju se na stranicama ove knjižice efektne i uspele minijature, a retko gde srećemo Vverbalizam, kao da su autori postali svesni da mnoštvo reči guši boeziju, da je blagoglagoljivost — tako eviđentna u pesmama prefhodne generacije — pogubna za lirski izraz.
Ima ovde inače i sentimentalnih ugođaja, i napraznog traganja za nitima helenske mitologije razapete u našim danima, ali o svemu tome nećemo govoriti, jer čini se da pozitivne strane ovih pokušaja prevlađuju i zaslužuju više pažnje od neminovmih propusta kakvi se, ponavljamo, sreća u svakom početništvu.
Knjigu je uredio Dejan Rebić i njegov nepretenciozan i korektan izbor zaslužuje svaku pohvalu. Vinjete izradio Zvonimir Maković,
Ivan ŠOP
Arkadi Fidler
Ostrvo zaljubljenih mazajmumnmz
„Vuk Karadžić“, Beograd 1966.
MADAGASKAR — ostrvo nalik na mali kontinent, iz gubljeno u prostranoi površini Indijskog okeana, Uvek kađa naš pogled prelazi preko geografske. katte. osetimo izvestan frag nesreće. što nikada nećemo videti sva mesta koja vredi videti, Isuviše malo #0dina života stoji pređ nama da bismo mogli svoje vreme posvetiti uzbudljivim putovanjima. Verovatno zbog toga putopisna literatura nalazi i danas mnogo čitalaca, isto toliko mnogo, koliko ih je nalazila i u vreme kada je naša planeta bila ogromna, neispitana zvezda, do čijih su dalekih krajeva HUuspevali da stignu samo najodvažniji ljudi, smeli putnici Ku opasnosti. MB Zahvaljujući. izvanredno zanimljivo)! 116110, „Marko Folo“ koja isključivo štampa putopisne tek stilove, do naših ruku došla je i knjiga „Ostrvo zaljubljenih majmuna“ poljskog putlopisca Arkadi PFidlera. Ovaj putopis koji za Bvoju temu uzima ostrvo Ma· dagaskar, ima sve dobre osobine knjige koja se pre svega trudi da ne bude dosadna. Arkadi PFidler nije znatiželjni turista koji odlazi na Jedno nepoznato ostrvo da bi pronašao bizarnosti. Vrednost njegovog dela leži u tome šta on DbOkušava da shvat! u potpunosti slika jednog sveta okruženog okćanom, koji se Toliko razlikuje od maših građova, napraVljenih od betona i čelika. U toj viziji Madagaskara sve stvari i sve pojave igraju uloge podjednake Važnosti. Čini se da pisaa isto toliko pažnje poklanja bujnom tropskom #prastinju, čudnom ~žŽivotinjskom svetu, koliko i stanovnicima oOVOg lepog ostrva, U· potrebljiavajući način pripovedanja veoma blizak U metničkoj prozi, on pokušava da razreši povezanost
ljudi, prirođe i njihove zajedničke sudbine. Goran PJEROTIĆ
AAA AAA VV VA
NEPREVEDENE KNJIGE
Konstantin Simonov
Soldntami me roždajufsm
„Sovjetskij pisatelj“, Moskva 1965.
KONSTANTIN SIMONOV objavio je treći deo svoje knjige o II svetskom ratu i, mađa je gotovo čitavo svoje stvaralaštvo posvetio toj temi, ratni dopisnik „Krasne zvezde“, izgleda još nije rekao svoju poslednju reč, Prvi deo „Drugovi po oružju“ objavio je još 1952. godinc, ali se njime nije proslavio. Drugi deo predstavlja značajno ostvarenje u najnovijoj književnosti o Otadžbinskom ratu. Kažem najnovijoj, i mislim na književnost koja se javila pod moćnim pokrovitelistvom promena koje je doneo XX kongres i pod uticajem brojnih memoara i biografija komandanata i običnih vojnika, učesnika rata, U osnovi svih tih memoara i ispovesti leže dokumenta i istorijska fakta koja svojom snagom aaju osnovni pečat toj književnosti. Istina i iskrenost predstavljaju osnovnu Vrednost i poslednjeg Simonovljevog dela „Čovek se ne rađa kao voinik“, objavljenog prvi put u časopisu „Znamja“.
Postoji u ovoj knjizi jedno pitanje koje podjednako muči i pisca i njegove junake; „Zašto se to dogo'dilo četrdeset prve?“ A to „zašto“ u sebi sadrži niz
potpitanja, niz podzašto, Zašto se u ruskim logorima našlo toliko dobrih ljudi i istaknutih komunista? Zašto je anketa sproveđena ujesen četrdesete pokazala da od dvesta dvađeset i pet komandanata streljačkih pukova nijedan nije završio Prunzeovu akademiju? Zašto je od tih dvesta dvadđeset i pet komandanata samo dvadeset i pet završilo normalne vojne škole dok su drugi završili samo kurseve za potpo-
·vučnike i pukovske škole? Dvesta dvadeset pet pu- ~
kova — to je sedamdeset pet divizija, polovina armije u mirno doba! Zašto su ruski borci svojim telima morali da zaustavljaju nemačke tenkove? Gde su bili ruski tenkovi? Zašto su nebom. gospodarili nemački avioni? Gde su bili ruski? Ko je naredio da se izviđač Hofman, koji je zarobio sedam „jezika“ } dobio tri odlikovanja, odstrani iz Crvene armije samo zato što je poreklom Nemac? Zašto Bec mJadi Serpilin odrekao svog oca, mada ga je Voleo, poštovao i verovao u njegovu nevinost? Šta je stvorilo prevrtljive wlagivače i strašljive karijeriste Baranmove, neiskrene prijatelie Ljusinc i brojne, neiscrpno sumnjičave čuvare narodne bezbednosti? Kako je to sum-
njičenje, to nepoverenje u čoveka, to nepoštovanje ·
ljudske ličnosti i njenc časti postalo sistem? Ivan Aleksejevič kaže ovako: „ I da se ljudi nikome — ma ma kakvom položaju on bio — ne plaše da daju savete, da nemaju potrebe da pogađaju njegovo mišljenje, da ta potreba ne bi prerasla postepeno u nužnost koja i od najboljih ljudi stvara ništavila — eto to je, što se kaže, životno pitanje. Naravno, to zavisi i od onoga ko daje savete, ali mnogo više od
onog kome su ohi upućeni. Od njega, bre Svega, Za-
visi — da li će se čovek bojati da mu daje savele, ili ne.“
U romanu postoje tri glavne ličnosti koje povežu ju vreme i događaje. To su Serpilin, Sincov i Tanja, Najvredniji je, svakako, lik Serpilina. I kada okleve tan od strane Baranova dospeva u zatvor, i kada It habilitovan hrli u prve borbene linije, i kada se bori za sebe, i kada štiti Tanju, i kada brani zemlju od fašista om ostaje nesalomljiv čovek i odan komunista, I taj general ružne spoljašnosti, ali divna STCA, skromne prisutnosti, ali velike hrabrosti, predstavlji najveću umetničku vrednost romana, On kao da P* ručuje: „Nema veličine, tamo gde nema skromnosti, dobrote i pravde,“
„Čovek se ne rađa kao vojnik“ — šta je to? FR" man sudbina, roman događaja ili prosto istorijski
hronika? Po Simonovu to je roman događaja nasta) kao rezultat piščeve želje da jednim širokim snopom osvetli samo glavni, događaj u životu svojih junškš a da pri tom taj događaj predstavlja i značajan dog
đaj u životu zemlje. Zoran BOŽOVIĆ
Brana CRNČEVIĆ
MN ~
PIŠI KBĆUJIPJIŠ
Ubiti besmrtnog čoveka, to je san svakog dobrog
dželata.
Pametan vođa uvek oprašta narodu svoje greške. Ćovek po svojim neprijateljima najbolje oseća ko-
liko Je živ.
Lako je bogatašima da ne vrate dug kad ne moraju
da zajme.
Tamničari, zbog dobrog vladanja, svaki dan iz za-
tvora idu kući.
AAA AAA KA TAZAZ ATA ATA A STATS SSSSNSASSSSSASASNSASNSASAAAA A SARA AAA OŠ RAA AAA AAAAAAAAAA AAAAAA AAA AAA AAA AAA AAA AA AAA AAA AA AAA AA AAA
KNJIŽBVNE NOVINE