Књижевне новине
KNJIŽEVNE NOVINE
intervju intervju intervju infervju intervju intervju intervju intervju inter
Razgovor sa Zoranom Gluščevićem ·
NOVI OSBL.ICI
ali ne i perfekciizm u maSovno;j proizvodin;ji
NAŠA KNJIŽEVNA KRITIKA i esejistika sve više stiču ravnopravnost sa ostalim književnim rodovima, što dokazuje i ovogošnja Oktobarska nagrada za književnost dodeljena Zoranu Gluščeviću za knjigu »Putevi humaniteta«, koja predstavlja vrhunsko delo iz oblasti csejistike. NAŠIM PISCIMA, naročito mlađim, sveviše se stavljaju zamerke da beže od stvarnosti. Šta vi mislite o odnosu stvarnosti i stvarahja?
NIJE LAKO ODGOVORITI na Vaše pitanje: sam istorijat tog problema govori da se pitanje odnosa stvarnosti i "stvaranja ne može jednom za uvek rešiti, nego da se svakodnevno rešava dinamikom društvenog razvoja. Razume se, postoje uvek implicirani ili čak i deklarisani teorijski stavovi, koje stvarnost stvaranja opovrgava ili prihvata. Hoću da kažem da je za taj kompleks problema presudno književno i umetničko iskustvo, a ne jalova teoretisanja od čijih smo apriornih postavki imali u prošlosti velike štete. Prema mom osećanju za stvar, društvena dimenzija jednog umetničkog dela predstavljala je kamen spoticanja u svim raspravama i rasprama ove vrste. Nju niko ne poriče, ali se upravo na njenoj očiglednosti razbija svaki pokušaj dirigovanog uvođenja društvene svesti u domen umetnosti. Okolnost što su neka najveća klasična dela umetničke riznice sveta čvrsto uvrežene ne samo u Život mego, bar neka, i u političke tokove svesti stalno je golicala dogmatsku svest i navodila je na pokušaje da određene političke i ideološke kategorije nametnc stvaraocu. Koliko znam, leoretičari, estetičari i psiholozi još nisu odgovorili na pitanje kakav se to mehanizam frustracije počne da uspostavlja između nameve i ostvarenja onoga trenutka kad stvaralac podlegne iluziji da deklarativno „formulisani stavovi predstavljaju „materijal pogodan za inspiraciju isto toliko koliko i sve drugo što se vidljivo i nevidljivo lepi u životu za svest. Izgleda da postoji jedna visoko osetljiva i nedefinisana zona preobratljivosti pojmova u senzacije, utiske i slike, gde se na nama nepoznat način formiraju” odnosi „međuuticaja ovih elemenata, i o čemu ne vodc računa ideolozi dirigovane inspiracije, bez obzira šta je njihova ideološka oznaka. No sve to pripada našoj književnoj prošlosti i sve dok se politička formula našeg društvenog razvitka ne zgusne u slike, zvuke ı emocije; sve dok ne postanu krv i meso života, ne možemo ni očekivati takvo stapanje stvarnosti ı stvaranja koje nam lebdi pred očima.
ROMAN SVE VIŠE gubi svoju klasičnu formu. Neki u tome vide krizu ovog književnog roda. Da li se ta kriza, ako zaista postoji, može nazvati krizom. savyemenog romana samo zato što je promenjena forma? T UPRAVO roman zaposeda društvene prostore
svesti. Danas je tako reći nemoguće zamisliti romansijersko tkivo koje ne bi imalo društvenu dimenziju. Nije važno pri tom čime sve i kako jedan romansijer istovremeno eksperimentiše u oblasti forme: baš romani krajnje introvertovanog unutrašnjeg monologa ekspliciraju problemitiku u kojoj se prelamaju bitni životni i društveni sadržaji. No vas zanima i pitanje romana u sadašnje vreme. Ono što neki nazivaju i smatraju krizom romana, tj. krizom njegove standardne forme, može da se shvati i kao evolucija pojma romansijerskih formula. Povećana intelektualizacija našeg života zahteva i nameće izvesne izmene u strukturi romana koje znače dominaciju intelektualnog na vačun anegdotskog i narativnog. Struktura klasičnog tipa je razbijena, ali fluktuacija nije završena. Bitno je to da danas jedan romansijer može da stvara u mnogo većem broju oblika nego što bi mogao i da sanja jedan romansijer 19. veka. Ali možda je ta svedenost strukture u 19. veku i dovela do perfekcije koju mi po pravilu. za nove oblike koje smo iznašli, još ne postižemo u masovnoj produkciji. Velika imena nove romansijerske strukture, one najavangardnije, samo su izuzeci.
DA LI PO VAMA u našoj književnosti
postoji problem odnosa savremehosti i
tradicijeb» KOD NAS JOŠ nije rešeno pitanje odnosa savremenosti i tradicije. Još su razne budžaklije spremni da.odapnu na vas ubojite političke strele čim počnete sistematičnije da se bavite našim kulturnim nasleđem, naročito književnom tradicijom. Najglavnija je stvar što se u
ISPRAVKA
U prošlom broju »Književnih novina« omaškom je izostavljeno ime Petra Vujičića kao prevodioca romana »Nečista posla« i kao prevodilac naveden, pogrešno, Živojin Živojinović.
Molimo naše čitaoce da ovu ispravku uvaže,
eereperauı EZ i KO VE KLA iri wRPeraea O AO0 re tra aRira ICE NeBEUP Fi Hit rar raz KG TI Para eur nai CI TN
aleaese e iana aaa ro e CO eaer ya Tra i een a aaa rare ano e eaOa—emu eažir azma arome ziri aurea azaryamiı ri ar eri Otarzı Ot ae
jedan objektivan i prirodan „proces upliću projekcije lične neusklađenosti. Ali naša književnost ne može doći do svesti o sebi ukoliko teorijski ne reši i pitanje tradicije. Postoji jedan Kkontinutet razvoja jezika i svesti čije plodove koristi savremena inspiracija. Modernisti između dva rata i neki predratni nadrealisti koji su se obraćali našem romantizmu kao pesničkom i jezičkom stanju naiviteta nisu to činili ni slučajno ni naivno: mi još nismo svesni toga koliko su u našim jezičkim i pesničkim formulama prisutni problemi s koima su se borili naši romantičari.
OVOGODIŠNJI kao i prošlogodišnji žiri za Oktobarsku nagradu iz oblasti književnosti opredelio se za esejistička dela. Sta mislite o tome?
NIMALO me ne iznenađuie dalekovidost OVOgodišnjeg i prošlogodišnjeg žirija za Oktobarske nagrade. Ne mislim na kvalitet odabranog, jer sam o sebi ne mogu da sudim, nego na književni rod koji je tim nagrađama istaknut u prvi plan. Mislim da to nije slučajno i da se u toj okolnosti ogledaju dve značajne činjenice: naša potreba za delima esejističke Prirode i sazrevanja esejistike do takvog stepena da se uspešno može nositi sa ostalim Kknjiževnim rodovima. To su ohrabrujuće stvari. Jedna književnost (a još manje književni ukus bpublike) ne može normalno da se razvija bez kvalifikovane samosvesti, koju stvaraju kritičari i esejisti. DA LI NAŠA posleratna esejistika i kritika samo nastavlja oho što je na tom polju stvoreno ranije, između dva rata, ili smatrate da je bpremašuje?
SA IZVESNIM ZAKAŠNJENJEM, naša posleratna esejistika postala je ravnopravan partner onome što su starije generacije stvorile u.međuratnom i posleratnom periodu. Esejistika sc račva u više pravaca, osvaja savremenu mo-
todologiju i vrhuni se u analitičko-strukturalnoj analizi premašujući sve što je kod nas pre nje stvoreno,
EVO JEDNOG PITANJA koje možda i nije tema za ovakvu vrstu razgovora, ali mi se čini da je veoma aktuelno: materijalni položaj pisaca? U PRAVU STE. Možđa to nije tema za ovakvu vrstu razgovora, jer o tim problemima treba razgovarati na onim mestima gde se oni jeđinuo mogu i rešiti, ali ipak je Vaše pitanje nemoguće mimoići. Bojim se da smo decentralizaciju i demokratizaciju odnosa shvatili i na način koji odgovorne društvene faktore lišava svake brige za društveni i materijalni položaj stvaraoca. To je prepušteno najvećim delom samom stvaraocu. Kod nas vas niko ne pita kako i od čega živite: ljudi se sreću sa onim što stvarate, vide čak i to da ste ioš uvek živi, u bukvalnom smislu reči, i tu činjenicu Uuzi-
· maju kao prećutni povoljan odgovor na ecven-
tualno pitanje o uslovima pod kojima stvarate. Ali tako se ne može mnogo postići. Ako čovek mora maksimalni deo svoje energije da troši na obezbeđenje materijalne „egzistencije pod uslovima koji ometaju njegovo stvaranje, onda od toga mora da trpi samo stvaranje. Ne treba zaboraviti da je beskrajno mali broj pisaca
„koji mogu da žive od onoga što napišu. Takvi
se mogu izbrojati na prste. To su ili neobično produktivni pisci koji imaju svoju čitalačku publiku i sa kojima i samo društvo računa kao
Rvu zaslugu pisci dramskih dela u
' izmeni stoje na putu ozbiljnije
intervju intervju iniervju intervju
sa svojim izabranicima, ili je u pitanju sve. strana erudicija koju u honorarnom obliku cksploatišu izdavači. Ali pošto se našoj izda. vačkoj delatnosti piše »crno« od strane naših bankarskih moćnika, a društvo se još usteže da energično interveniše kolebajući se između termina knjige kao robe i knjige kao oblika društvene svesti i kulture, to će naš izdavački »bum« biti sveden na minimum. Razumljivo je da će to do krajnosti pogoršati položaj pisaca. Pisac, rekao bih, najviše trpi od neusklađenosti našeg privrednog i društvenog kretanja sa zahtevima i potrebama kulture. Pisac se nalazi u očajno neravnopravnom položaju, i to bez svoje krivice, di
PISAC FILMSKOG SCENARIJA, makar
„aj scenario bio i loš, primiće mnogo veći honorar od dramskog pisca ma koliko ta drama bila značajna.
DA. To je možda odličan primer. Ako uporedite bilo kog dramskog pisca sa scenaristom, postoje više nego jasno da nikakav kvalitet ne odlučuje u pogledu visine honorara. Film koristi svoju povlašćenost subvencionisane industrijske umetnosti da svojim saradnicima obezbedi pristojne honorare u odnosu na pozorište čiji je status čiste umetnosti nedvosmislen. U materijalnom pogledu to jc, međutim, hendikep koji se dramskom stvaraocu žestoko sveti.
DUGO GODINA bili ste jedan od urednika »Khjiževnih ·hovina« i član redakciomog odbora. Šta biste sad kao čitalac rekli o »Književtim tovinama«e?
PRIZNAJEM da sam još uvek sentimentalno vezan za »Književne movine« ali to mi ne smeta da objektivno sagledam situaciju i način
„kako se list.uređuje. Smatram da se,tom li·stu ne mogu postaviti nikakvi veći i ozbiljniji
zahtevi sve dok on izlazi dvonedđeljno. Mnoge poželjne inovacije mogućne su tek prelaskom na jednonedeljno izlaženje. Ne vidim da toj prepreke. Prava je kulturna bruka i sramota'što Beograd i naša republika nemaju jednonedeljni kulturni list. Iskustvo naše dnevne štampe Ppokazalo je da nedeljne kulturne rubrike dnevnih listova ne mogu da popune takvu prazni-
' nu. Mislim da bi i samo uredništvo »Književnih
novina« trebalo da se angažuje u toj stvari, a društvo ne bi smelo da se ogluši o tu potrebu, jer je to najmanje stvar samih »Književnih novina«, a maiviše samog društva i njegove kulturne politike. | Miodrag Petrović
Očigledni su..napori: fedakdi{e,-+ ti
|
Nastavak sa 2. strane
nom životu i da se afirmiše kao jcdna od ozbiljnijih publikacıja. Ali, da bi to u potpunosti postigao, neophodno je mnogo više sistema i reda u njegovom uređivaniu, mmogo više napora u traženju konačne fizionomije, i, zašto to prećutati, mnogo manje primitivizma u njesovoj grafičkoj opremi. Jedna ozbilina publikacija morala bi i da izgleda ozbiljno. I svojim izgledom i nekim prilozima »Encyclopedia moderna« ne ispunjava u potpunosti. te zahteve.
KNJIGA 1 KREDITI
SAVEZNO IZVRŠNO VEĆE doneio je na svojoj sednici od 26. oktobra ove godine Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o opštim uslovima za davanje potrošačkih kredita. Tim :zmenama ukida se obaveza ko-zisnika kredita za knjige da pre orišćenja kredita polože 20 procenata u gotovom. Da bi donelo ovu odluku Savezno izvršno veće se rukovodilo činjenicom da promet nji sa kod nas nije dovoljno razvijem i da rasturanje knjiga predstavlja stalan problem na području kulturne politikoc. Izmenom uredbe treba da. se poveća obim izdavačke delatnosti ı stvore povoljniji uslovi za plasman knjige.
Diskusiia koja sc već duže vremena vodila u našoj javnosti aobi!a je epilog kakav je morala dob:ti. Dobro bi bilo da nadležni organi i ostale kulturne probleme tako brzo i efikasno rešavaju kao što je Savezno izvršno veće rešilo problem kreditiranja knjiga.
Sa nestrpljenjem se očekuje komentar »Ekonomske politike«.
DESET GODINA ZADARSKOG
· FILOZOFSKOG
FAKULTETA
\ POLOVINOM OKTOBRA. &gnavršilo se deset godina od otvaranja Filozofskogp fakulteta u Zadru. Za deset godina svoga postoianja i rada, od 16. oktobra 1956. do danas, zadarski Filozofski fakultet postao je je-
KO A a A.
dan od najznačajnijih, ne samo nastavnih nego i naučnih, centara u našoj zemlji i razvio plodonosnu aktivnost koja je dala zavidne rezultate. »Radovi Filozofskog fakultcta u Zadru« afirmisali su se vremcnom kao značaina naučna publikacija i neki od članaka i studija objavljeni u toi publikacıji skrenuli su na sebe pažnju i naše ı inostrane naučne javnosti. Blagodareći radu fakulteta oživeo je i rad pododbora Matice hrvatske i nastavnici i studenti Filozofskog fakulteta postali su pokretači i nosioci gotovo čitavog kulturnog života u ovom gradu. Ako se ovome doda nekoliko stotina studenata koji su sa uspehom završili ovaj fakultet, onda' postaje jasno zbog čega se desetogodišnjica Filozofskog fakulteta u Zadru može smatrali jednim od značajnijih događaja našeg kulturnog života.
DODELJENE OKTOBARSKE NAGRADE
TRADICIONALNE 3]7Đoktobarske nagrade za 1966. godinu dodeljene su i ove godine uoči 20. oktobra. Nagradu za književnost dobio je Zoran Gluščević za knjigu eseja »Putevi bumaniteta«. Nagrada za likovne umetnosti pripala je slikaru Predragu-Peđi Milosavljeviću za samostalnu izložbu u galeriji Kulturnog centra. Bogdan Bogdanović nagrađen je za spomen kompleks u Jasenovcu. pijanistkinja Olga Jovanović za interpretaciju prvog Bramsovog koncerta, Vladan Slijepčević za film »Štićenike i Branko Pleša za glumu u Šizgalovim jednočinkama »Daktilografi« i »Tigar« i za režiju tih iednočinki u »Ateljeu 212«. Slični žiriji dođelili su nagrade za naučni rad, za najbolje radove učenika, studenata i pionirskih organizacija, školama i pedagoškim radnicima, koje sc dodeljuju svakog 20. oktobra već dugi niz godina.
RUB PAMETI NAŠA SAVREMENA dramska, lte-
ratura dobila je još jedno značajno.
delo. Na žalost, za to nemaju ika-
Jugoslaviji, nego dobro obavešteni beogradski hroničar »Politike«. koji poziva ljubitelje pozorišta da u četvrtak 27. oktobra dođu u Juzoslovensko dramsko pozorište gde će biti »prikazana najnovija Krležina drama 'Na rubu pameti'«.
lako je, najverovatnije, pre· reč o nespretnoj stilizaciji nego o ne-
poznavanju činjenica da je roman .·
·'Miroslava Krleže »Na rubu pameti« izišao 1938. godine, a dramatizovan pre dve sezone, ipak novinar jednog uglednog dnevnog lista mora da ume da spretno stilizuje jednu najkonvencionalniju informaciju.
NIŠKA »GRADINA«
OD OKTOBRA MESECA počeo je u Nišu da izlazi novi književni časopis — »Gradina«. »Gradina« treba da nastavi tradiciju časopisa
koji je izlazio pre prvog svetskog
rata pod istim imenom, u kome je Bora Stanković počeo da objavljuje prvu verziju svoga romana »Nečista Kkrv« i čiji su gotovo redovni saradnici bili Simo Matavulj, Svelozar Ćorović, Aleksa Šantić itd.
su napori pozitivni, da se krug saradnika proširi i da »Gradina« ne bude samo lokalni list koji će okupljati saradnike iz Niša i okoline, nego i list u kome će se javljati i saradnici iz većih kulturnih centara. »Gradina« bi, dakle, trebalo da bude neka kombinacija lokalnog i jugoslovenskog, književnog časopisa.
Tim plemenitim naporima svakako treba dati podršku, ali bi redakcija niške »Gradine« morala da vodi računa o tome da sc ovaj časopis ne pretvori u publikaciju u kojoj će pisci iz Beograda, Novog Sada, Zagreba ili Sarajeva objavljivati one tekstove koje ne mogu da »udome« na drugom mestu i da ne doživi sudbinu koju je doživeo čitav niz časopisa koji izlaze van naših kulturnih centara. Prisustvo nekih saradnika u prvom broju ovog časopisa rečito govori da takva opasnost postoji i zato nije na odmet da se istovremeno sa dobrodošlicom novoj književnoj publikaciji ukaže i na opasnost koja joj preti.
posvećen dramskoj književnosti NOVA DRAMA — NOVO POZORIŠTE
Najnoviji broj »Savremenika« donosi tekstove:
Dragan M. Jeremić: POZORIŠNA AVANGARDA I ŠEKSPIR Petar Volk: GENERACIJA OHRABRENIJA
Svetozar Vlajković: O ZASTARELOSTI POZORIŠTA Mleksandar Popović: U IME, POMERANJA STVARI NAPRED Milan Topolovački: ANTIČKI MOTIVI U SAVREMENOJ
TUGOSLOVENSKOJ DRAMI
· donosi i dosađ neobjavljenu dramu
FRANC KAFKA: LET OKO LAMPE
kaori:niz, drugih priloga domaćih 1 siranih autora, stalnim rubrikama KRITIČKA OSVETLJENJA i KNJIŽEV-
NOST U SVETU
DBNOVITE, NA VREME SVOJU PRETFLATU NA »SAVRE-
MENIK« ZA 1967. GODIŠNJA PRETPLATA: 30
NOVIH
DINARA. POLUGODIŠNJA PRETPLATA: 15 NOVIH DINARA. PRETPLATU SLATI NA ŽIRO-RAČUN »KNIIŽEVNIH NOVINA 601-1-208, SA NAZNAKOM »ZA SAVREME-
NIK-«.
S O O KI ANANAS TNTNNA NSNAANANR TATTO SATTACCCCACACIC rSıSTTEI
aaa a ao aa aa O ie eee Cet a aaa aaa e ya O OC
Glavni ši odgovorni urednik Tanasije Mlađenović. Sekretar redak ciie Bogdan A, Popović. Tehničko-umetnička. oprema Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odbor: Božidar Božović, Momo Kapor,
Dragan Kolundžija,
primerak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 ia 2 ko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Telefoni: 627-286 (
redakcija) i 626-020 (komercijalno odelienje ı administraci štampa »Glas«, Beograd, Vlajkovićeva 68.
Velimir Lukić, Aleksandar Petrov, Pregrag Protić, Dušan Puvačić, Vladimir Rozić, Pavle Stefanović, Kosta Timotijević i Petar Volk. List izlazi svake druge subote. Pojedini novih dinara (1000 starih dinara), polugodišnja 5 novih dinara (500 starih dinara). Za inostranstvo dvostruko. List izdaje Novinsk= izdavače ja). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-208,