Књижевне новине

Ivan Radović

· Kulturni centar Beograda

ORGANIZOVANA u vremenu plegovog, thog prisustva, izložba Ivana Radovića osvežila je stvarnije značenje i ulogu ovog slikara u srpkoj modernoj umćčtnosti. Retrospelktiva Ovog, i Opče, veoma plodnog majstora, čija: se obimnost otuda može smatrati relativnom, sačinjema je, međutim, tako da predstavlja dobar presek kroz njegovo stvaralaštvo, znatno osvetljava i Radovićeve različite koncepcijske ori· jentacije i značajna, vredna pojedinačma „do: stignuća, Naime, taj bogat profil Radovićevc delatnosti zastupljen je radovima nastalim u periodu od 1912. do 1955. godine. Madđa sc u slikarstvu ovog autora, globalno uzeto, uoča: vaju različita stilska i estetska ušmeravanja, njihovo hronološko razdvajanje teško je usta· novljivo, tačnije, nemogućno je iz prostog ra· zloga što je Radović istovremeno širio lepezu svojih likovnih interesovanja te u mjegovom stvaralaštvu imamo izvestan paralelizam kretanja i preokupacija, to jest različitih koncepcijskih ostvarenja. Doduše, period između 1915. i 1920. nešto je jedinstveniji, to je, vreme u koJem Radović ispoljava interesovanje prema for di u mnogim njenim plastičnim viđovima, pocevši od stsezanovskih oblika, preko amalitičkog kubizma, pa do veoma vojuminoznop, tretmama primenjenog na portretima i figural· mim kompozicijama. Kroz crteže, akvarele i ulja sačinjena u ovom vremenskom rasponu, Radović je pokazao ne samo da je izvamredđdamn crtač, da suvereno vlada slikarskom tehnikom, nego i sposobnost da se upusti u rešavamije složene kubističke problematike, pri čemu je ispoljio poimanje suštine estetike kubizma. Ali i u toku te geometrijske orijentacije, kao i pre toga, Radović je ostvario nekoliko slika u duhu lirskog realizma sa nagoveštenom naivističkom notom. Ovo ističem zato jer će Radović kasnije sve šire i intenzivnije ispoljavati svoj afmitet u tom pravcu, naime u njegovom kasnijem opredeljenju lirizam će postati konstanina poetika ovog slikara, a, izvesno naivističko opredeljenje će sc smenjivati sa nekim drugim shvatanjima, ali će i ono biti trajno prisutno u njegovom delu, Pošto je početkom treće decenije napustio konstruktivističke sfe-

„re, Radović se okrenuo rodnom podneblju i ambijentu, svojim: intimnim raspoloženjima, .Ši-

·roko „otvorenih očiju, gotovo detinjom radoznalošću i oduševljenjem posmatraće on svoju okolinu, vojvođanski pejzaž, pitoreskan seoski enterijer sa njegovim stanovnicima, slikaće ih čas sa blagim humorom, čas izražavajući nežnost — uvek sa radošću i pumo topline,

uvek entuzijastično, nadahnuto. Sa takvim umutarnjim osećanjima, optimističkim pogledima na svet i život nastaju sva Radovićeva dela bilo. da se formalno kreću u ovom ili onom pravcu, bilo da je u pitanju prozračni gotovo akvarelski postupak ili pastozna rešenja intenzivnijeg kolorističkog zvuka, bilo da je reč o slikama realističkog, intimističkog ili ekspresionističkog karaktera ili naivističke tramspozicije, Ponekad se mogu zapaziti i matisovska iskustva — »Na plažj« 1929. — ili pak bonarovska (»Ležeći akt«), ali je i u takvim slučajevima Radović ispoljio svojstveni senzibilitet i smisao za ličnu poetizaciju. Ipak ono što stoji između ovih iskustava, a.što se nalazi ma· relaciji lirski realizam — naivizam predstavlja „u stvari pravog Radovića, njegovo istinsko sliikarsko opredeljenje. Na toj relaciji Radović je ostvario najveći deo svojih slika, a njegova maštovitost i spontanost saopštavamja došli su do svog najpunijeg izraza, njegova originalnost i lirizam najbolje se ogledaju i najneposred·mije zrače. Nadasve slikar Vojvodine, njenih ·pređela, ljudi ı enterijera, Radović je često slikao i akt. S čadesnom jednostavnošću sredstava on je ma izvanredno rafinovan način Yvešio neke svoje aktove ispoljavajući pri tom i izrazit slikarski nerv i profinjenu slikamski kulturu; u tom pogledu »Naga devojka« iz 1932, predstavlja svojevrsno znamenje. Nasuprot ovom i ovakvim suptilno oživotvoremim. aktovima koji odišu čednom lepotom, Rađović je u »Velikom ženskom alttu« iz 1938. godine, smelom transpozicijom boje i forme ostvario jedan ekspresionizam snage i bujnosti u kojem ljubičasti inkarnat đeluje i jačinom zvuka iisočnom pikturalnošću. -

' Dinamičnio i raznovrsno, bogato ı obimng, slikarstvo Ivana Radovića povezuje zajednička nit; jedan životni stav i ideal, jedna poetika i senzibilitet — radost prema životu, ljubav prema »običnim« ljudima, spontano i sugesiivno slikarsko Kkazivanje, nenameiljiva suverenost u vladanju slikarskom · veštinom, afimitet prema kolorističkim orkestracijama, a sve te osobine čine da njegovo slikarstvo lako prepoznamo, sve su to i vrednosti koje, daju njegovom slikarstvu trajni smisao i značajno mesto u našoj modernoj umethosti.

Vladimir Rozić

Viaa HE. MARKOVIĆ

TRAJNE VIZIJE

O stogodišnjici rođenja H. Dž. Velsa

AKO SE za Jednog umetnika može reći da se rodio u jednom svetu, rastao sa svojim vekom da bi umro u drugom svetu, i da je, tako, pri"padajući svojoj generaciji, pripao i svim onim čiji je bio saputnik, to se može: reći za H. Dž. Velsa. Kada se setimo da je 1933. godine davao savete Staljinu i pozivao ga da priđe PEN klubu, čiji je predsednik bio Vels, da je sa Ruzveltom vodio razgovore o svojoj koncepciji svetske države, onda izgleda gotovo nemogućno da je Vels, to preživo i preaktivno biće, ugledao svet u jednom slabo osvetljenom sopčetu u gradiću Bromliju, koji je London, šireći svoje pipke, docnije usisao, Sobica u kojoj se. rodio bila je svakako mračna, je u· bednoj roditeljskoj kući, koju je pisac docnije ovekovečio u svojoj autobiografiji, nije bilo nijedne svetle

ni zdrave sobe. Suvonjavi, bolešljivi mališan ig-

rao se pored kante za đubre; od pepela i ljuski od jaja pravio je vulkane, zemlje i kontinente, Po njima ga je izrana bujna stvaralačka mašta. vodila kroz zemlje čuda. TI evo, kao u bajci, ono treće dete, koje je najteže izvesti, oko koga roditelji krše ruke u očajanju, a ono ode u svet i. dočeka čudđesnu sudbinu: Vels se otrgao, otisnuo od doma i poleteo nebu pod oblake. Od bednog kućerka sa dvorištem u predgrađu današnjeg Londona do palata še-. fova država u Evropi i Americi; iz bede siromašne malograđanštine do vodećih engleskih

krugova; od ubogog vahitičnog studenta do 4 poznatog pisca »pseudo-naučnih« novela, kako

je Vels nazvao svoje pripovesti naučne fantastike; od nepoznatog tuberkuloznog učitelja do

uglednog građanina sveta, čija su se predska- .

zanja budućnosti pažljivo slušala, Ne samo kao umetnik, romansijer, pripovedač, popularizator naučnih ofkrića, za života zapaženi polemičar i autor političkih rasprava, već i svojom karijerom Vels premašuje merila mogućnog i zajedno sa svojim junacima prelazi u svet fantastičnog. ; id

'Koja je to snaga gurnula to nejako dete da je iz poslednjih, oku jedva vidljivih redova, dospelo na vrhove prvih? Neosporno je da vi-

talost i snaga volje, potponmognute sposobno- · 'šću i fizičkom izdržlivvošću, mogu, ako se

stave u službu umetničke mašte, pretvoriti sivi život svakidašniice u svetlo bivstvovanje umetnika, ali i prilike treba da idu na ruku. Sam

umetnik treba da sledi svoju intuiciju i da se veže za pokretačke snage koje u tom trenuiku vode, da bi ga.one ponele i odbacile što dalje. Kad se talenat i snaga volje sjedine s tokovima života, onda prepreke nestaju. Treba samo upornosti, Ne sme se klonuti duhom, ni žaliti sebe, Treba ići napred, u nepoznato, i slediti blesak koji baca:plava ptica snova. Kad se nje dotakne umetnikova ruka, san će se, kaže bajka, pretvoriti u javu. Pretvoriće se, potvrđuje život, ali samo ako mu ljudska istrajnost po· dari stvarnost, koju mu mit može samo pozajmiti. Sustati se ne: sme, jer »ko posumnja ni-

.kad neće...« Sumnja“rađa kolebljivost, nesi-

gumost svake vrste, Onu društvenu mesigunost čoveka skromnog, porekla Vels je sebi potčinio. Od one druge, koja je plod prevelikog znanja, pređuge kulture, one koja se raz laže, Vels nije patio. Imao je preimućštvo onihb koji ne potiču iz kulture .već se za nju bore. Želja da.je osvoji, žeđ za znanjem, otvorili su mu put. , | i: |

Po cenu odricanja, manijačkom rešenošćii ı borbi: sa nemaštinom, dovodeći svoje zdravlje, čak i život, u pitanje,.Vels se borio, da stekne obrazovanje,. da završi školu, Nauku je uzdigao na .pijedestal bogmje. Ona je za njega značila oslobođenje od društvene potčinjenosti, spas .od robovanja. bedi kojoj su bili izloženi donji. slojevi. građanske klase polufeudalne poljoprivredne Engleske. Samo preko nauke mogao je da se izjednači i stane uz bok ohima iz gornjih: slojeva. Studirao ie prirodne nauke, biologiju kod Tomasa Hakslija, koji je tada, posle prodora Darvinove. teorije, čemu jie i sam doprineo, postavljao osnove moderne biologije. Ispod mikroskopa ugledao je Vels svet čuda, koji. je nađahnuo njegove novele naučne fantastike zahvaljujući koima je ušao u red književnika.. Da nije, oduševlienje za čudesne mogućnosti koje nauka stvara liudim” novog veka podstaklo i inspirisalo mladog Ve]. ša, ko ma da li bi se. na vreme. osmelio da piše. Možda bi ostao pri člancima, traktatim:i. i na račun stvaralačke mašte razvio u sebj onu polemičku sklonost koja je i onako, na Žalost, apsorbovala velik deo njegove stvaralačke moći, . | · Jedne mračne noći pune zvezda, izišao je Vels pred, kuću 'u:; kojoj. se, daleko. od huke ; buke. Londona,.oporavljao od ponovnog maleta tuberkuloze. Najednom, · kao. munja, blesnula. je: pred. njim. zamisao njegove .prve .fantastične novele,. »Vremeploya«, 1895, godine. U vreme kada sprava: teža od vazduha još nije. poletela, Vels je u.mašti osvajao vasiomu i svetove. za:koju se sada·natiču najveće - sile na svetu preko najsuptilnijih duhova sa vrha nauke. U liku svog junaka Vels leti kroz prostore brzinoni većom od svetlosti. On iuri kroz

! VELS JE U MAŠTI OSVAJAO VAŠSIONU 1 SVETOVE

tove. Kreće se slobodno kroz daleku prošlost i nedoglednu budućnost. Vidi ljudsku sudbinu, dobru i zlu. Već u ovom prvom delu ispoljava se Velsov književni profil. · Njegov optimizam zrači iz lika čoveka, graditelja svoje sudbine, lipičnog junaka gotovo celokupne njegove naučne fantastike. Vels je verovao u progres, koji mora da dođe, ako se čovek potčini razumu i stavi sebe u službu nauke. Njegova vera u snagu ljudske ličnosti potiče iz vacionalizma, oplemenjenog i ujedno olabayljenog dugim godinama liberalne tradicije, Pa ipak, pesimizam na mahove potiskuje preveliki optimizam. Pisac naslućuie opasnost od vla koje čovek u sebi nosi i kojim, kao ni svojim nesvesnim bićem, ne ume da upravlja »Ostrvo doktora Moroa«, 18%. godine. Taj pesimizam obuzeo je celog pisca pred krai života i izlio se u gorčinu posle Hirošimc i Nagasakija. Nije to bilo toliko zbog toga što se desilo ono što nije smelo da se dogodi, kako je to Vels tvrdio, već zbog toga Što je ovaj prevashodni egotist, identifikujući sebe sa čovečanstvom svoga doba, postepeno i nesvesno identifikovao svoj život sa životom uopšte. Kako mu se život bližio kraju, tako mu se činilo da ie i smak sveta na domaku, jer kako može da traje život kad njega, koji stoji u njegovom. središtu, njega koji je polazište i cilj svega postojanja, više ne bude.

Velsa prepoznajemo u likovima njegovih glavnih junaka istraživača pustih zvezdanih prostora (»Vremeplov«), morskog dna (»Bezdan«), mesečeve lopte (»Prvi liudi na. Mesecu«, 1901), naučnika pustolova (»Nevidljivi čo-

'v%ek«, 1397, ili »Zemlja slepih«, 1911). On je bilo

marator, bilo glavni akter njegovih vizija budućnosti (»Moderna Utopija«, 1905, »Rat svetova«, 1998, »Rat u vazduhu«. 1908, »U danima komete«, 1906). On ic u centru političkih diskusionih. novela i romana (»Novi Makiiaveli«, 1911, „Ana Veronika«, 1909, »Svet Viljema Klisolda«, 1926), Vels rešava pitanie čovečanstva, ljudskog roda uopšte, kao da sc radi o

· jednom apstraktnom problemu. I u tome jc

on dete svoga doba, fabijanskog socijalizma, čija se briga za čoveka pretonila u beskonačne statistike prikuplienog materiiala, gde sc u dugim cifarskim nizovima izgubio iz vida pojedinac. Vels toliko prisno i neposredno reaguje na zbivania oko sebe da se života dotiče samo sa površine. On nema kad da se zagleda u stvari da bi mu opne brogovorile. On ne može da se odvoji od sadašnjeg trenutka da bi prodro.ispod kore događaja, otkrio niihove korene koji se negde duboko dole spajaju sa trajnim strujama postojanja.

Buran život na prelazu iz XIX u XX vek, ispunjen političkom borbom i vrenjem, završava se prvim svetskim ratom. Nesređeni peYiod: između dva rata, nesigurnost, pometnja, unezverenost sveta lišenog kompasa, vodi u drugi svetski rat, još užasniii nego što je bio prvi. Čovekov najveći moralni pad »krumiše« sreh. atomske bombe koju, kao iz straha da ne bi izostali iza varvarizma fašističkih napadača, bacaju saveznici. Usred zbumienosti zaprepašcćenih humanista zadojenih liberalnim shvataopjima zapadne demokratije, gasi se, 1946. godine život H. Dž. Velsa. U ustalasanom periodu u kome: mu je bilo suđeno da provede svoj vek, nemiran duh njieč Velsu dao da predahne. OR je morao da hita đa ne bi zadocnio za događajima., Izgledalo mu je da ih jedino on pravilno razume, te da ih stoga baš on mora objasniti, On treba da ukaže čovečanstvu kuda da ide ne bi zalutalo u opštoj pometnji sncne sveta i generacija.

.·Samo u jednom kratkom razdoblju n Životu OVOF Žustrog, priružnom: čoveka, piskava glasa, omanieg rasta, a neodoljive želie da. blista ı dominira u društvu, odvukla je njegova umetnička vizija od javnog života, Interesovanje za čoveka kao pojedinca, potislo je brigu za apstrakino čovečanstvo. Na musto istraživača, inženjera, naučnika i pustolova iz velikog sveta, došao je nepoznati mali čovek iz predgrađa. Plodovi toga su Velsovi, s gledišta književnog stvaranja, najveći rađoyvi. To su projekcije različitih verzija piščevog autoportceta. Vels kakav je mogao da bude da nije pošao svojim putem. Među vomanima te vrste, koje autor naizva »komeđijama«, ističu sc »Kips«, (1905), koji nosi naslov po istoimenom junaku. U tom nezgrapnom nepismenom trgovačkom pomoćniku pisac je dao predstavnika neartikulisanog sveta kome njegova uskost ne daje da shvati sopstvenu tragičnost u društvu koje se o njemu ne stara. U romanu »Tono-Bangi« (1909), pisac se pojavljuje wu dva lika. On Je i ujka Ponderovo, lupež i ujedno dikensovski dobrodušan čovečuljak, i Džordž, naučnik, inženjer, velsovski shvaćena konstruktivna ličnost. Ovo delo daje presek onog društva skorojevića koji su se, nc birajući sredstva, penjali po društvenoj lestvici. U opštoj uzavrelosti početkom veka merila dopuštenog i nedopuštenog kao da su poremećena. Nepravedan društveni poredak podsticao je ljude, lišene mogućnosti da dođu do bogatstva na pošten način, da se prihvate različitih nedozvoljenih mahinacija. Najhumanije i najprisnije ovaploćenje samog pisca nalazimo u »Istoriji gOspodina Polija« (1910),

U lik gospodina Polija pisac je izlio najtopliju verziju sebe, onakvog kakav' bi bio da se nile oteo od svoje sredine, odupro majci, prkosio sudbini, svoni sopstvenom telu kojc ic bezdušno iscrpljivao. To je Vels kakav bi bio da je bez borbe nastavio život svo» oca, skromnog, neuspelog trgovčića, Gospodin Poli ic buntovnik, ali on nije pobornik ni vođi Čovcčanstva. On ne uzima na svoja pleća sudbinu čoveka. On ima samo toliko snage da promeni svoj život i da učini ono za što »veliki« Vels nije imao snage. Poli pokazuje Velsovw skviVeno nezadovoljstvo sa životom koji mu je nametnuo njegov sopstveni nagon za isticanjem samog sebe. On odražava Velsovu nostalgiju za iednostavnin životom nepoznatog čoveka” kome baš niepova beznačainost daic siobodu koje se, ne sluteći što čini, Vels odrekao kada je postao jcvna ličnost ı uzeo na sebe breme proroka i vođe. Ostvavivši jedan san svoje 'mladosti on, sc zauvek lišio mogućnosti da ostvari drugi: pobedu nad bedom i društvenom potčinienošću platio je gubitkom slobode upravljanja ·svojim sopstvenim Živoloni.

Nastavak ma 9, strani

KNJIŽEVNE NOVINE