Књижевне новине

LIST ZA KNJIŽEVNOST,

Say UHIVERZITEPSKA BIBLDIO' TN... | "SVRTOZAR MARKOVIĆ HI | BBOGRAD Bulevaz

Revolucije 71

UMETNOST |

Godina XX Nova serija Broj 327. BEOGRAD, 11. MAJ 1968. List izlazi svake druge subote

| Cena primerku 50 para (50 dinara)

NAŠI FILOZOFI KAO — PLASTIKERI

U PRVOMAJSKOM BROJU »Vjesnika u srijedu« (direktor Božidar Novak, glavni i odgovorni urednik „Krešimir Džeba) nalazi se svojevrsni prvomajski pozdrav »našoj filozofiji«, potpisan od Igora Mandića. U njemu može mo pročitati ovakve sudove o našim filozofima:

„ »Danas filozofi učestvuju u svemu što mas okružuje: oni su toliko anmgažirani (!) da im ništa ljudsko mije Strano — pa makar to ljudsko bilo i prostota.« »Eto, maši ugledni filozofi prepirali su se nedavno na Godišnjoi skupštini Matice hrvatske u Zagrebu, Pprepirali tako sočno i tako. javno da bi i neki finlji kočijaši zacijelo .mogli pocrvenjeti.c »Da bude jasno:.neke.ilj sve od tih filozofa mi pojedinačno ili skupno možemo (ali ne moramo) cijeniti kao mislioce, što će reći. da ov-. dje ne želimo (niti možemo) zauzimati se za bilo koju stranu. Ali možemo i moramo reći da su filozofi ocrtali Svoje prilično sumnjive moralne i karakteme profile.« »Zar to znači da visoka inteligencija i umnost idu pod ruku sa muskom moralnošću?« »Ali, onda, kako da se objasni mizerna. razina raspravljania koiu su očitovali naši mislioci?« »Zar mi baš uvijek, pa čak i kad jc riječ i o filozofima, mo vamo dokazivati da smo — nerazvijeni?#. »A, ovako, naši se filozofi pretvaraju u — plastikere, da ne upotrijebimo neku grublju, ali tačniiju rT'ječ.«

»Vjesnikov« prvomajski komenta'lor najprije upozorava ma. »amgažiranmost« naših filozofa, a zatim ma miihov rječnik od kojega bi »Fmuji kočijaši pocrvenieli«, da bi ih zbog toga smjestia među ljude »s niskom moralnoš“ Ću“, i na koncu utvrdio da se »pretva "raju u plastikere«, Što je, ustvari, samo blaži izraz za neku drugu tačniju 'rjieč koju zbog svoje dobre odgojenosti miie mogao napisati. Naime, reći filozofima da su »plastikeri«, to iest pr'padnici fašističke orgamizacije OAS ili fašisti-teroristi, to mije dovoljno grubo! Naročito, ako se ima u vidu da su većima naših filozofa aktivni uučesnici NOB-a.

Treba: reći da smo u »Vjesnikovoj« štampi i ranije malazili n*sove uvred·ljivih izraza na račun naših filozofa, pa tako niti ovi najnov'ji ne predsta'vljaju posebno iznemađemje. Izgleda da ranije uvrede, među. kojima smo nalazili izraze kao »pseudo-humanisti«, »anti-soojlalisti«, »profesionalni anti· komumisti«, nisu bile dovoljno iake, „pa ie trebalo pokazati da čak niti izraz »fašista-terorista« nije dovolino oštar kad je riječ o filozofima. Odakle taj majnoviji jzljev mržnje prema mašim filozotima? ; |

»Viesnikov« komentator piše tri sedmice nakom skupštine Matice hr vatske (a znamo da su zakašnjele »in· dignacije« redovito maručene indignacije), i on meob'čno lako uopćava SVO. ie sudove o našim filozofima (dok po· imenično spominje samo trojicu), pa ovako brza i laka generalizacija poka· zuje da se radi o »prenošenju jednog. stava«. koji »Vjesniku« mije nimalo stram. j .) Fi

Doista, unutar tih posljednjih triju sedmica dogodile su se neke značajni ,

ie stvari u mašem kulturnom Živolu. Došlo je do niza protestnih izjava u vezi sa otpuštanjem poljskih proflesora, poznatih marksista, Redakcija »Praxisa« uputila je među prvima jed, · mu »Izjavu« sa protestnim sadrža.jeni . razninm novinama i poljskim vlastima. · »Vjemik« je tu izjavu donio sa zakaš. mjenjem od deset dana, i to tako da ju je prepričao, bojeći se vjerojatno „da ne bi direktnim navođenjem 'mJjemog sadržaja inficirao svoje čitaoce »praksisovskim idejama«. Uoči 1. ma: ja izašao je i 3. broi časopisa »Praxis« također sa odštampanom »Izjavon“ kao i iziavama ćlanova redakcijskog savjeta, beogradskih sveučilišnih mastavnika i javnih radnika, te studenata. Izgleda, nekome se naknadno Pri-

čin'lo: da su tc uzjave svojevrsna »pa» . ||

klena mašma«, pa da je potrebno upozoriti javnost kako se ti naši filozofi bave sve više podmetanjem takvih »Dpa klenih mašina«, odnosno da se pretvaraju, kao što reće »Vjesnik«, u »plastikere«! Ovakvo upozorenje uz Dpriložeme uvrede na raćun naš:h filozofa pred stavlia, po svoj prilici, i dovoljan Dpolitički alibi. i a, a 'Kako da filozofi primc ove majnovije uvrede »Vjesnikove« štampe? Ome bi ih mogle doista duboko zabolitfi, ako bi počinili pogrešku da izvjesnu monopolističku štampu iziednače sa društvenim iavnim mpijenjem. Ili kad

bi se radilo o ljudima koji imaiju bilo kakvu legit:maciju da sude o značaju njihove društvene djelatnosti, U ovim. našim, pomalo specifčnim, uvjetima filozofskog djelovanja bit će korisnije da se, oslone na one sudove i ocjene koje o njima donose istinski humani'Stički, i marksistički angažirami filozgli kao što su Erich Fromm, Henri Lefebvre, Georg Lukacs, Emnest Bloch i mnogi drugi kojč smo u mekim mapisima u »Praxisu« citirali, Upotrijebit ću, ovu priliku da navedem još jedno mišljenje o našim flozofima, ovog pu ia od švicarskog filozofa Arnolda Kinzljat .. »Korčulanska ljetna škola kao i osporavani poduhvat filozofa oko »PraXxisa« ispunja nas nadom da ćemo jednoga dana mi, Evropejci, naći. svoj identitet. Jugoslaviji pripada hvala i Priznanje što je omogućila ovakav poduhvat. Znade li ona što ima u svoj'm filozotima?« (Neues Forum, okt., 1967). . „Vrlo vjerojatno da se naši filozofi neće maći pobuđeni da obavijeste A.

retrospe

|O VELIKOJ RETROSPEKTIVNOJ IZLOŽBI JOVANA BIJELIĆA,

Kunzlia u druge naše: prijatelje.o tome kako se piše u Jugoslaviji o filozofima. ·Pogotovu-što:ove godine dolaze u. našu zemlju u većem broju no ikada da bj sa našim filozofima proslavili 150-godišnjicu rođenja Mayrxa. Evo, dosada su svoje učešće irjjavili: 'E. Bioch Njemačka), K. Axelos (Francuska), N. Birmbaum (SAD), T. B. Bottomorc (Engleska), E. Fromm. (Mexico), E. Tink (Njemačka), E. Fischer (Austrija), R, Cohen (SAD), R. BerImger (Njemačka), O. J. Flechtheim _(Niemačka), L. Golimann ·(Francuska), J. Habermas (Njemačka), A. Heilčr (Mađarska), K. Kosik (Ćehoslovačka?, A. Kinzli (Švicarska), H. Marcusc (SAD), S. Mailet (Francuska), H. Parsons (SAD), I. Varga (Mađarska), K. „Wolff (SAD), Z. Tordai (Mađarska), A. Zanando (Italija) i drugi. Ne znamo da li će se elita suvremene progresivne i) marksističke filozožije i sociologije u ovakvom sastavu još negdje u Evropi okupiti, ali je sigurno da je niihov dolazak u Jugoslaviju, nn

ERA. eb

stamka, kako nas obaveštavaju dnevni

ı tati , Nr o E: i x ORGANIZOVANOJ U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI, DONOSIMO PRIKAZ NAŠEG" REDOVNOG "KRITIČARA MIODRAGA KOLARIĆA NA 6. STRANI f .

Korćulansku Metnu školu, dokaz ugleda i utjecaja što su ga jugoslavenski filozofi stekli izvan svoje domovime. Bilo bi poželino da ga steknu i u SVOjoi domovini!

' Već zbog jednog razloga koji ćemo ukratko ovako formulirati: Nije moguća izgradnja socijalističkog društva bez razvijanja socijalištičke svijesti; nemoguće je razvijati socijalističku svijest bez prisutnosti marksističke filozofije. } . 3

i ; Rudi Supek

RAZGOVORI O KULTURNOJ POLITICI U SRBIJI

U TOKU SU razgovori o razvoju kul. ture u Srbiji i o našoj kulturnoj politici. Dosad su održani sastanci ma, iadiju i televiziji, Beograd, beogradskom Univerzitetu i u Gradskom komitetu SKS Beograda. Posle dva sa-

listovi, diskusija u Gradskom komitetu SK Beograda će se nastaviti uz učešće većeg broja javnih i kulturnih radnika. Slični sastanci održami su u Kruševcu, Novom Sadu i Nišu, a predviđaju se diskusije i u drugim mestima u Srbiji. Ono što može da se zaključi iz izveštaja listova jeste da tie. ze koje je trebalo da posluže kao osnova za diskusiju nisu zadovoljile učesnike ı da su podvrgnute OŠtroj kritici.

»Književne novine«, na žalost misu u mogucnosti da donesu ni izveštaj sa nekog od tih sastanaka, niti da Komentanišu same teze i izlaganja učesnika u diskusiji. Nacrt teze nije do-, stavljen redakciji, niti je redakcija obaveštena, o održavanju bilo koga od tih sastanaka. Nijedam član redakcije nije dobio poziv ni kao ličnost ni kao predstavnik lista da prisustvuje mekom od ovih sastanaka.

VUJAKLIJA, ČKALJA I »ĐIDO«

POJAVA »ĐIDE« na Crvenom krstu, u scemskoj obradi i režiji Minje De. dica, predstavlja događaijj bez presedana: pred blagajnom Savremenog pozorišta pojavili su se dugi redovi!

. Ovaj fenomen nije jednostavno objasniti, pogotovo što smo godinama sami sebe ubeđivali da je došao neumitni kraj balkanskom Yrepertoaru, a posebno komadima sa pevanjem i pucamjem. Skoro zaboravljeni »Đido« Janka Veselinovića i Dragomira Brzaka prvo je vaskrsnuo u provimciji i evo ga sada među publikom koja je dugo pripremana za averziju prema svemu što je slađunjavo, naivno, sentimenittalno, strastveno i vezano za prošla, a ipak naša vremena. Da li je ovo interesovanje publike reakcija ma pomodnost određenih teatarskih htenja? Potreba za većim zanosom na pozornici? izraz promena u ukusi i raspoložemjiu ljubitelja teatarskih iluzija?

Od ovako tankog tkiva miko ı ne očekuje izuzetnu predstavu. Bitno. ie da ona stvara određenu atmosferu na pozornici i oko nje. Dedić je učinio sve što je lično mogao da tu budu prisutni ı određeni komtrasti: scenografija Lazara Vujaklije, neobično stilizovan i zatvoren svet iakih boja i formi Koji u pozadini opsšicjava Saui za sebe Ao jedmo sećanje, čežnja ili vizija jdile bez želje da se integriva sa glumačkom igrom i predstavi kao istina. U tom stilu slikani su i realizovani kostimi Danke Pavlivoć.

Scenom domimira ličnost Miodra*

a Petrovića — Čkalje kao Maksima. dentifikacija je. gotovo potpuna, tako da na površinu izbija onaj čudesni šarm. ovog zabavljača, koji svoje efekine komične numere blago senći Žželjenim karaktermim osobinama. Sve je krajnje prirodno, ležerno, a opet na SVOJ način nestvarno, Razumljivo, jer ovaj Maksim živi samo u Čkalji! Beograd je video mmoge intempretacije populamog. lika, bolie i gore ali mi jednu koja jie toliko subjektivna i glumački lhčna. U tome je njena vrednost. i .

Dediću možemo da budemo zahvalmi što mas je upoznao i sa jednom mladom, ali izuzetno emocionalnom, suptilnom i prefinjenomi glumicom Svetlanom Bojković koja je Ljubicu dala sveže, nenametljivo i veoma ubedijivo. · |

Može li sve ovo da bude prihvaćeno kao objašnjenje za redove pred pozonišnom blagajnom? Jer, to je ipak nešto nesvakidašnije i prijatmo, bez obzira. što je reč o »Đidu«. Prosto da čovek. ne povemije! i

Pb. .

POVODOM JEDNOG USPEŠNOG DEBIJA

·MLADI BEOGRADSKI SLIKAR Ste„van Stojanović nedavno je zatvorio svoju prvu samostalnu izložbu crteža i gvaševa u galeriji Kolarčevog univerziteta, koja je u beogradskom likovnom Životu već stekla renome zahvaljujući svojim brojnim otkrićima do sada nepoznatih umetničkih vrednoSTi. Rođen u Ulcinju, Stojanović na svojim slikama ne može da pobegne oi temperamcntne vrline podneblja koje pamti još kao dečak. Njegove uzvitlane masline, pretvorene u razigrane · grafičke oblike, nose u sebi jednu južnjačku aosećajnost, gotovo jedinstvenu u mladom beogradsikom slikarstvu. 1] kod ovog mladog umetnika, kao i kod njegovih vršnjaka (Stojanović je diplomirao na AKkademuiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. godine) nedostatak uslova za bavljenje monumentalijim slikarskim zahvatima, odrazilo se' u negovanju jedne dosta neuobičajene forme; ulja na hamtiji i crteža, pomognutog gvasem ı temperom. No, silina StojanoviCČVOP izraza uspela je da od ove Dpolutehnike učini jedan specifičan izraz, 'koji se kreće među. granicama što omeđavaju lakoću krokija i lazui-

Nastavak na 2, strani 7