Књижевне новине
~
LIRIKA
(JIPIMEVODIO
POL
VERLEN
Pesnička umetnost
Mesečina
U travi
Žena i mačka
||i]
Muzike pre i izhad SvepĐa,
1 stoga Nepar voli više:
On u pesmi slobodno diše,
Jer u hjemu nema Spregd hi sicga.
Zato biraj reči bez sjaja,
Reči koje od prezira Žive.
Ničeg lepše od pesme sive
Gde se Nejasmo s Jasnim. spaja.
To su iza vela lepe oči, To je jarka sveilost belog dana, Plava zbrka od zvezda satkana Za Jesenjih talakih noći.
Fočemo samo Prelive svega tog, Ne Boju, samo Prelive!
Oh, te Prelive nedeljive:
San uz san, flautu uz rog!
Beži od Dosetke bujne,
Od mečista Smeha, od Duha štura Zbog kojih plaču i oči azurYa, Od luka te prostačke kujne!
Zavrni šiju rečitosti što pre!
Biće dobro smogneš li snagu
TI stvoriš Yimu mudru i blagu:
Ne bdiš li nad njom, gde će da dopre?
Sve zablude Rime, o, ko će reći! Koje dete Ido il Crnac mahtnit Skova za mas taj limen nakit Koji prazno i lažno zveči?
Muzike jož i uvek, svima!
Nek se oseti da stih 1i uzleće
/z duše koja i sama kreće
K drugom nebu, drugim ljubavima.
NeR stih ti bade bura, avaniura Jufarjim vetrom yazvejana, Od kojeg cvatu metvica i nana... 4 svc jc ostalo — literatura.
Vaša je duša odabran bredeo
Gde se kreću maske i beygamaske
Sto svivaju Trule, igrajuć cećo
Dai, skoro iižne od bpritvorstva, laske.
7iho, a molu pevajući tako Pobednu ljubav, život bez gorčina, Ni zi svoju sreću ne veruju lako,
4 s pesmom im sc meša muesečiha,
Mesečina tužha, te lepe tuti,
Od koje sanjare plica jata cela
1! od koje dršću vodoskoci viti, Vodoskoci viti syed mramora bela:
Opat buhca? — A ti, kneže, Stavijaš vlasulju krivo, u stvari, — To wino s Kipra srca Steže Mahje, KamaYgo, To Vaše Ćai,
— Moja ljubav... — Do, 5ol, ye, Mi. — Opate, žaru ivom ?Raudrost #Pcba. — Umreću, Gosbe, ne skinem li
Za vas Jedmtt zvezdn s neba,
— ado bih bio kuče strasno!
— Zagrlino pastiyice, pyavo
Rekoste, PedoMm, — Gospodo! jashob — Do, ti, 50l, — Hej! Iuho, cdravo!
* a. .%
U beskrajhoj Čami Polja što se ljeska Sneg u bolutami
Blista poput Peska,
Nebo je od bakra, Svetlost ni da Sie, Mesec ko iz bakla Rađa se i gine.
Vi, sipljive vrane
1} vuci mesiti,
U te zimske dane Sta će s vama biti?
Nebo je od bakra, Svetlost hi da sinč, Mesec ko iz pakla Rađa se i gine.
U beskrajhoj Čami fFolja Što se ljeska Sneg a polutami
Blista Poput beska.
Ko oblaci magli Sivo HMrašće Šumi U obližnjoj šumi Skrivenoj a magli.
Li
S mačkom je izu zapodela, Pa gledate zameseni:
Bela vaka i šapa bela Miču se a polusemi,
Žena je skrila poput mačke U rukavic&' crnih zev Ahatne nokte ubilačke, Oštre i sjajne ko britve sev,
S lukavstvom tad i druga bočne, Pa skriva kandže Rkrvoločnme, A! đavo zaa gde drema greh...
U salomu dve divlje mačke JJ njegov zvonki, zračni smeh, Sjaje čelipi fosforme fačke,
'{Crteži i prevod Danilo KIŠ)
yo ———
SODOBNOST
o 0
Književni život na oslobođenoj teritoriji
Južnog Vijetnama
LJUBLJANSKA »Sodobnost« je ceo majski broj posvetila Vijetnamu. Vijetnamska borba, kaže se u uvodniku redakcije, u svojoj socijalno-istorijskoj dimenziji, jedna je od osnovnih istina · „današnjez vremena i sveta. Široko gradivo ovog broja obuhvata panoramu vijetnamskih ·savremenih pesnika, „hronologiju rada međunarodnog suda za vojne zločine u Vijetnamu, Sartrovo tumačenje genocida, niz priloga slovenačkih pesnika i kulturnih radnika o Vijetnamu. Časopis donosi ı zanimljivu ilustraciju Života i rada mpisaca i umetnika Južnog Vijetnama člankom: »Ummetnički i literarni Život na oslobođenoj teritoriji Južnog Vijetnama«.
Na svaki kraj u Južnom Vijetnamu, kaže se u ovom prilogu, može pasti američka bomba ili topovska granata. No, bez obzira na to, ukoliko se negde daje kakva predstava, priredba ili film, uvek se skupi velika masa sveta. U kraju Kuči na primer, u akciji Čišćenja Amerikanci su ispalili 180.000 granata tako da ni jedno drvo nije ostalo čitavo. Liudi koji su za 1O vreme bili u skloništima nisu prestali sa kulturnim delatnostima. Čim se bombardovanje slišalo došle su grupe kinosnimatelja, Umetnički ansambl oslobođenja, pisci ı umetnici kao što su Hun Min i Giang Nam,
Ukoliko se negde zakaže kakva predstava, ljudi danju odlaze tamo da prvo osiguraju skloništa, a uveče gledaju program. Predstave se gledaju i ma improvizovanim pozornicama, na čamcima, u močvamnim “područjima “od Sajgona do mora. Gledaoci, umazani u blato, da bi se zaštitili od opasnih ujeda Komaraca, u slanju su da čitave sate stoje u vodi samo da bi videli predstavu. Obično sedam ili pet umetnika sačinjava grupu koja putuje ma front, koristi zatišje ı borcima pokazuje svoj program. Kada uslovi dozvole to su an-. sambli od 50 do 70 članova. U razrivenoj zemlji zadatak ovih grupa je jasan: kada narodu treba širiti glas O Dpobedi, podneti užas ili oduševlienje, propagirati direktivu Fronta oslobođenja itd. — umetnici brzo reaguju. Iz ovog velikog: talasanja maroda izrasli su pisci i umelnici danas
UMETNOST
Lepenski vir
POREB NIZA dužih # kraćih informacija, Kritičkih osvrta o izložbama u gOTOVO SVim našim kulturnim | cembrima, prvi ovogodišnji broj časopisa, žbUmetnost« donosi ı nekoliko zanimljivih članaka «o najznačajnijim pojavama hi našem likovnom životu, Ješa Denegri daje sintetički pri kaz poslednje mwazvojne laze u slikarstvu Otona Glihe i analizira puteve mjegovih tra Ženja od 1960. godine na ovamo. Zoram Manević govori o arhitekturi Alekseja Brkića, a dr Lazar Trifunović daje analizu sovjetskog slikarstva posle oktobra. Miodrag B. Protić pruža kratku informaciju o nadrealizmu u srpskoni slikarstvu propraćenu mekolikim zanimljivim likovnim. prilozima Vaneta Bora, Đorđa Kostića, Radojice Živanovića — Noja, Lule i Aleksandra Vuča i Dušana Matića.
· Svakako najzanimljiviji prilog: predstavlja članak dr Lazara Trifunovića o Lepenskom viru. O ovom značajnom ar'heološkom otkriću govorilo se closta u mašoj javnosti. U svome napisu Trifunović nastoji da tačno odredi karakter umeinosti Lepenskog vira, uspostavi izvesne kontinuitete i da da neke definitivnije OdgOVvOre na pitanja koja su iskrsla u tremutku kada je maučna javnost bila upoznata 5 OVI otkrićem.
Šta predstavlja zapravo kul. tura Lepenskog vira? Srejović je datirao Lepenski vir u VI milenijum pre naše ere, Sudeći po tome fa kultura je starija od sumerske i vavilonske. Da li ona svojom pojavom označava početak neoli!.
· nici«
proslavljeni u celoi zemlji; neki kojima su dela prevedena i na druge jezike već su poznati i u inostranstvu. Giang Nam, koji je nekada bio vozač tricikla, radnik na plantaži, knjigovođa, prišao je borcima ·oslobodilačkog fronta 1965. kada je i mnabplsao svoju raspravu »Zemlja vatre«. Pridružio se borcima iz provincije Kvang Nam i učestvovao u borbama oko utvrđenja američkih marinaca Da Nanga. Ovi događaji su ga inspirisali za niz potresnih pesama i pripovedaka. U povesti »Na frontu« on uzdj-
'Žže junaštvo longanskih umet-
nika. .
Kao i svi drugi i umetnici u Južnom Vijetnamu moraju svoje vreme podeliti na tri
dela: na kopanje zaklona (ko- i
ji su često tako veliki da se u njima mogu održavati konferencije i mitinzi), staranje o ishrani ı profesionalni rad. Pitanje ishrane, naročito u pasivnim krajevima koje mepriiateli kontroliše, veoma je teško. Pesnik Pan Min Dao mesec dana sc hranio samo lišćem.
An Duk pisac romana »Hon Dat« dugo godina je živeo kao gerilac u zapadnim predelima mekonške delte. Prvo izdanje njegovog romana štampano je u 100.000 primeraka i odmah rasprodato. U Hanojiu mu je štampano i drugo izdanje u 100.000 primeraka.
Ngsuen Duk Čuan je šest godina bio u raznim zalvorima i losorima sajgonskog režima sde su američki »savetisprobavali razne metode od fizičkog pritiska do rafiniranih moralnih iortura. U svojoi pripoveci »Pobednik« na više od sto strana Žive proze opisao je Život zarobljenika. TI slikarstvo kao ı literatura razvija se na sličan način. Nedavno je Zavod oslobodilačkog fronta izdao zbimku Yeprodukcija šest slikara. Uljane slike, skice, akvareli, crieži, odišu oplimizmom. .borbenošću vijetnamskop naroda, »Ako hoćeš da vidiš heroje, rekao je jedan vijetnamski pisac, ne treba uraditi ništa više nego izaći ma vrala«. Umetnost ovde ima svoje korence u Životu, izvire iz ŽIVOta ı duboko ponire u svakidašnju stvarnost oslobodilaćčke borbe.
Ljubiša Đidić
ske kulture ili bi ma Osnovu njenog, Prilično lako wuočijivog, konzervatizma moglo «a se pretpostavi da pripada kasRiJOJ mezolitskoj kulturi Način života Homo Lepensiensisa upućivao bi pre na ovu arugsu mprefipostavku. Pa ipak m Civilizaciji Lovenskog vira nailazi se na nese pojave nepoznate ranijim vremenim:.
š| |
IZLOG
ČASOPISA
RINASCITA
Polemika oko Gramšija
GOTOVO čitav prostor od 46 stranica koji se u nedeljnom listu KPI »Rinascita« obično posvećuje problemima kulture posvećen je u broju 23. zanimliivoj polemici koja je Započela kao komentar na jedno poglavlje iz knjige · »Ć 1 tati Kapitale francuskog filozofa i komuniste Luia Altisera, nedavno objavljene u italijanskoj reviji »Trimoestre«, u Peskari. Pokušavaiući, kao i mnogi drugi francuski teoretičari novile pencracije, da pomiri marksizani sa strukturalizmom, da dokaže da »marksizam nije istorlcizam«, Altiser se dosta kriti čki osvrnuo na neka shvatanja Antonija Gramšija, To je izazvalo burnu reakciju kod Ttalijana, prvo u komentaru Rina del Sasa a zatim, pošto je Altiser pismom redakciji odovovorio na njegov komentar, i u napisima Nikole Badalonija, Galvana dela Volpe, Lučiana Grumija i drugih.
Gramši, kaže on, otkriva, uglavnom na užurbanim i DpOvIšnim stranicama, jednu sasvim nedovoljnu ako ne i sasvim površnu koncepciju nauke po kojoj se približava Kročeu i njegovom idealizmu. U svom pokušaju definisanja filozofije ı njene funkcije Gramši pravi razliku iz među filozofije i »pogleda na svet«. pripisuiući filozofiji kao specifičnu . odliku »kohereninost« i »racionalan« i »sistematičan« pogled na svet. Altiser smatra ovakvo određivanie sasvim nedovolinim, dodajući da kod Gramšiia čak i ti, nedovoljni. termini, imaju karakter neobjašnjenih i wmepreciziranih verbalizama. ·Postoje »pogledi na svet« koji se odlikuju savršenom koherentnošću, sistematičnim i racionalnim karakterom, recimo u religijskom pogledu ma svet, u teologijama. Odrediti smišao i ulogu filozofije mogućno je samo uspDostavljaniem odnosa filozofija -— nauka u kome i ovi termini dobijaiu sasvim novu, posebnu vrednost.
U odgovoru Altiseru Nikolo Badaloni zamera mu da je, zalažući se za dijalektiku a protiv navodnog Gramšijevog istoricizma, ı sam došao do nedijalektičkog stava: on odnos filozofije prema politici izjednačuje sa odnosom Dprema »pogledu na svet«, a odmos prema nauci kao odnos prema istinskom · „racionalizmu; ali, pita se Badaloni, zar,
Prvi put se Javlja trapez kao seometrijska osnova kuće i teško je odgonetnuti koje je, župravo, Mjccovo simbo:iićko ili ritualno zusćemje. Ali akc je arhcološka msuka načisto s iim da pravougaonik, krus ı spirala, ı svesti preistorijskog čoveka rizsumnjivo inju cdređeni smisao i svrhi, onda sa mnogo razloga 110-
NAPJAINK
Lira Radovana Zogovića
»NAŠI DANI«, mesečnik za literaturu i kulturu Župadije Boršod-Abauj-Zemlen u Mađčarskoj donosi tri pesme Radovana Zogovića u prevodu Mihalja Ladanjija i Andraša Simora s uvodnom reči Karolja Čale, koji kaže da je priznanje istakmutog talenta šezdeset četvorogodišnjeg Zogovića, i pored svih bura oko njegove društvene delatnosti, uvek bilo nesporno, »Teško da ćemo pogrešiti ako kažemo da je on jedan od velikih pesnika me samo jugoslovenskih, nego i našeg vremoma uopste,«
Čala ističe da Zogović nije objavio mnogo knjiga, ali je zato svaki njegov svezak prasnu“ kao bomba u jugoslovenskom literamom. životu, pa u dokaz toga citira Izeta Sarajlića: »..ne znam koja je
veća bomba, ona koja se zo--
ve »Prkosne strofe ili kojoj je ime »Artikulisana ?jicč«, a zatim i Mića Danojlica: »U ovoj . asketskoj, buntovničkoj, gromoglasnoj, a
istovremcno Kkrhkoj knjizi ima mekoliko pesama koje se uzdižu do pesničkih vrhova naše movije literature,«
Čala naglašava da sc nikako ne može reći da tri Dprčvedene ipesme »kao kap u moru« odražavaju Zogovićevo celo životno delo, I me samo zato što je Zogović kao kritičar i literarni istoričar SstVOYio trajno delo, što njegovo prozno stvaralaštvo, pa, prema {iomc, i ocena O mjemu, još mi u mjegovoj domovini nisu objavljeni, nego u prvom redu zato što je bilo koja njoegova Kknjiga koju uzmemo u vuke. obrazac #bijene komstrukcije i što je DrOsto memogućno iz nje izostaviti ma samo i jednu jedimu reč. Nemogsućno zato što fako veći svaki stih i u fommi i u sadržini pruža movi doživljaj wu odnosu ma Yamiji. »Mnogobroinost jednog Zogovićevog sveska mije prividna, ona nije samo prosto šareniloe — završava svoj prikaz Karoli čala. |
Aleksandar Đ. Popović
sa gledišta {ilozofije, i odnog prema politici ne bi moraa takođe podrazumevati maučnj vacionalizam? I zar nije os, kudno Altiserovo shvatanje racionalizma koje uključuje taj pojam samo one sadržaje u kojima postoji minimum humanističke intencionalnosti i subjektivizma? Takvo sbva. tanje racionalizma može biti dovoljno za nauku, ali nipo. što i za filozofiju. Altiser vidi naučnu vrednost »Kapitala# u tome što je u njemu kvantum humanističke intencionalnosti potisnut do minimuma stro. go naučnim otkrivanjem i us. postavljanjem svuda ?prisul, nih i sveregulišućih struktura, Ali zar nije smisao i vrednost »Kapitala«, a u okviru odno. sa filozofije ı politike, i u io. me što zapravo podstiče ol. pore tog humanističkog jn. tencionalizma i subjektivizma protiv tih struktura — kapi. talističkog društva? Zar u to. me Gramšijeva angažovanost ne nalazi svoje opravdanje?
Po Lučanu Grupiju Altiserove iednačine filozofija—Opolitikai filozofija — nauka nisu u os. novi dobro postavljene. Filo. zofija”bi morala biti ujedinju. juća struktura u odnosu čovek — društvo — priroda, u kome bi ona preuzela ulogu nauke, ujedinjujuću ulogu, sa praksom kao ujedinjujućim momentom. Kod Alti. sera se to jedinstvo cepa na odnose filozofija — nauka, fi. lozofija — politika plaćanjem teških danaka logičkom ozitivizmu ako ne i pozitivizmu uopšte, filozofija se svodi na običnu epistemolopgiju i odu. zima joj se pravo da bude pogled na svet, jer pogled na svet navodno postoji samo u odnosu na politiku, a ne više u odnosu na nauku i na filozofiju. Pogled na svet še tako svodi na ne-nauku, na ideologiiu. Niko ne spori da praktično tako često i biva, da je svaka politika sklona miloyvima, da mitovi postoje i u rad. ničkom pokretu. i u marksizmu. Ali najbitniji napor ma ksizma je upravo u otporu t0me, tamo gde je reč o Kkritići ideologije i o njenom prevazilaženju, i niegov osnovni savremeni smisao leži u njego. vom stalnom prerastanju onih ideoloških momenata koji su prisutni u njegovoj ideologili, a koji ne odgovaraju iskustvu t praksi.
Tvrtko Kulenović
Ze da se prelstavi da je i irepczoioni oDvk nastao iz izvesnih rituainih motiva. 'rifun”vić r.okušava da Ta osnzvu aruzoloških nalaza reKonsiruiše Život prastanovni· ka Lepenskoz vira, Najver"Va:mije je d+ su se stanovnici ovoga maselja bPovili riboloe: vom, Što sc muže zakljucili ne samo iz nekih geografskih clemenata nego i zbog toga što,je veliki deo magije i ritua la ovih ljudi bio vezan za ribc kao izvora hrane i života, Le penski čovek imao je još je dan kult; kult po kome st doduše ne razlikuje od ljudi ranijih i kasnijih civilizacija. To je kult poštovanja mrtvih. Zanimljivo je da na nekin umetnićkim tvorevinama 17 Lepenskog vira nailazimo na ribolike ljudske glave. Nisu li možda ta dva kulta bila tešnje i čvršće povezana mo što danas, ıl ovom. tremutku, 1 gleda? Definitivan odgovorna ovo pitanje pružiće tek briž ljiva ispitivanja nađenog materijala, kao što će dalja iš pitivanja donositi nove pret postavke i odbacivati mnosč stare. i - i
Darko Lang
KNJIŽEVNE NOVINE