Књижевне новине

Jevrem BRKOVIĆ

Pisma sa Grahovca

Knjeginji svojoj Dayinki pisa iz boja na Grahovcu 1858, ljeta i godine Danilo Stankov srditi Knjaz i prijeki Gospodar pred kojim uzmicahu i Senat

i glavari.

Pišem ti, gospo, noću pod zvijezdama Sa Grahovca u času kad treba

Da dođe smrt njima ili tama,

Noć je mjesečna — bojište od srebra.

Malen sam i onako, pa velim i Tyeba ratnik nešto lijepo da osjeti. Jedna zvijezda se na dvoje podijeli, Znači li to, gospo, da ću umrijeti?

'Pogledaš li, SOSPOaRPN iz tvoje sobe Grahovac je ispod sjevernjače, pa malo k moru, ] nigdje noćas ptice tako dobre i

Da me posluša i nađe te u dvoru.

Vojske su ko dva mora, a! pomamna, Iz gore gledam čadorje svileno i hatove Pa mi se čini da noćas pred nama Konači divno carstvo krenulo u svatove.

Satiraćemo jedni druge po čemernu polju Tu sliku te unosi u šare tvoga Yeža. Trenutak je, evo, kad sablji na volju Ostaje i glava Yaba tvoga i kneza.

Usred je boja i pri čadoru smo najvećem, Krše se kosti ko kyto kamenje, muklo. Šta je čovjek, gospo, ranjen sam, pod plećc, Raste topla vuža kroz svilu i sukto.

Pomičemo se poljem, kao sunhce,.sporo Lome se srebrni cvjetovi oružja i odjeće. U pprsi otvorene vojnika mog 20nog., Eno gavrahptica, gospo, ulijeće.

Na kaplju rose padne kaplja krvi

JI tako se stvori zlato, i tako gvožđe. Prođe usijano kopito i shtrvi

To grumenje nastalo kuda vojska prođe.

Zvoni čisti čelik, bljeshe i ukreše Iz konjskih se sapi drška noža njiše. Komad sunca pade bedeviji u trešelj, Bisazi se blaga puni — istopiše.

Vrijeme ne pamti ni svoje lice od juče, Romihja po duši prah osvete prosijan., Mlaz vrelog olova, tu cijevi izmutče!n, Optoči pticu u letu, pa ptica ubija.

Noć je navezla bolje od tvojih ruku Bakreno svitanje od magle i mjesečine. Kao ratnik što je izgubio struku

Osviće tanko nebo sa malo nade i paučihc.

Vjetar s juga, konju mome, grivu timari Jutro ovo diše meko ko za rane.

Idem kroz ordiju — vazlozi prasta?i Nagone me, gospo, na ovakve dane.

Malen sam i onako, pa hoću da me Zapamte Crnogorci ko onog što ih brani. Svaki od njih redom može na moje ramc Spustiti tešku ruku. A ko se ukami

I poslije Grahovca gledati me odozgo

Za glavu će kraći otic domu svome, Malen jesam, samo, pred tobom i bogom A s njima sam jednak gdje se čela lome.

Oprosti mi, gospo, i kneževske toke Zaspučaju srca puna časnih maha. Hvo vist sjeveynjača ko čaša od oke Iznad moje glave zlatom okovaha.

'Izđiše dan isječem ma komade :] oni izdišu, stojeći, bez stida.

Klali smo se, gospo, i poljem ostade... Koliko očiju ugašenog Vida.

Jezde prazni konji kroz MiPČavu, goPU, Sad ratnici moji rosom ruke Thiju.

· A ja opet mora iz struke u odoFa —

Ponovo hnjaz mali zelenih očiju.

Jde, pjeva i zvijezde matiče

Vojska moja na mač i otet i Skb. Samo se s knjazom: ma konju:ne diće, Sad me od njih brane Gyahovac i gb.

Ratnička zvijezdo čelu mome vjePna Ako nas. ugase ponori i klanci, Ostače ona visoka i smjena —

. Svijače se pred mjom i moji i SlrFanci,

J sada je sama u maglenom polju S cvijetom u očima i vjetFomt preko lica. Znam, okreće glavu od glava ma. kolju

U Biljardu ulazi ko svjetlost il btica.

U sedlu vezirskom usnih ko na javi: Možda brodovlje tvoje i grad Triješće Gdje Flora bonome Radu osta ı glavi · Igrajući, svu noć, između mjega i svijece.

7Tršćanko moja i kneginjo Samotnd, Mjesec brđanin, digne li te iz sha, J on je sa Grahovca, pa kontam Može te tuplošit ta slika nebesna.

Ako si još budno -+ sama u ložnici Odaberi brdo iza kojeg ti se čini, , Da sam noćas tamo i ma ledenici . Dyržim desnu ruku do lakta u mjesečini.

Od čudne sam boljke grdno unakačen Muči me i ovdje ı u prsi bije. bi Dal je tačno, gospo, il me Srce laže

Da te noćas ljubi kohzul iz Francije.

Dohodim ti s vojskom što mi je ostala, Nosim bijelu pticu tebi za kočiju.. Oprosti mi, gOSpO, možda mijesi znala,

Grahovac ]e krvav i zbog tvojih očiju.

4 •

! no.misaonož V " stvarnost. da bi 'skinule "jušturu svetova i došle do je/-

Danilo Nikolić

Put za prijatelje

»Mlado pbokolenje«, Beograd 1967.

DANILO NIKOLIĆ jc jedan od onih. pisaca za decu koji se više koristi dečjim „iskustvom prk stvaranju svoje literaturc za decu nego što polazi od pretpostavke da su deca takva i takva, pa ma osnovu te pretpostavke stvatd

svet koji bi mogao da bude privlačan deci. On umcg, da ,

oseti šta u dečjoj predstavi može, da budc poetično, pa da to. poetično deci, pruži, Stvati kojc okružuju decu, predmoti kojima se ona svakoga dana služe, biljke koje sreću i 'Životimje sa kojima se druže su osnova toža poetičnog svela koji treba da uzbyudi decju maštu i da deci dočara, svet: drukčiji „od ovog .našeg, a tako blizak njihovim , maštarijama i swovima. '

U pričanju Danila Nikolića, ade 5c prepliću blagonaklona ironija, kojom se obično obraćamo deci, i želja za \krajnjom ' jednostavnošću, stvari dobijaju svoju dušu, postupci biljaka i , životinja. svoja objašnjenja, Poruke 'iz toga sveta, deci postaju pouke, iako Ppiščevc pedago'ške inftencije nisu i prvom, planu.

Dečje priče. Danila Nikolica, predstavljaju | jednu kombinaciju Klasične dečje: priče i priče za decu koja su preko šredstava moderne tehnikc, radija i televizije, priča o satelitima i mnogo čega drugog Stvorila jedni interesantnu šliku sveta koja se dosta razlikuje od naše ' konvencionalne, predstave o” deci. U taj svet iz koga su dobrimi delom: isključene biljke i životinje Danilo Nikolić, hoće da vrati jedan' dco tog starog Sšvela i da istovremeno tim 'starim" znahcinfa' i poznanicima iz” dočje literature da nove uloge i nova značenja. Alegortija je ' sredstvo kome Dadilo Nikolić (najradije pribegava. Kao 'da hoće da kaže svojim' mladim čitaocima tako rade 'životinje i "iljke« ostavljajući njima da zaključc kako bi se oni u sitaciji meke mačke ili nekog psa ponašali. | Knjiga je prilično 'ujednačena i bilo bi odista teško izdvojiti priče koje sc ističu i izdvajaju bilo Q pozitivnom,. bilo u negatiynom smeru, Sve su to {fagmenti jednog: koheventnog Sveta, koji je za decu pun draži, a ni za odrasle nije lišen izvešnc zanimljivosti. ji

PREDRAG. PROTIĆ

Tito Bilopavlović

Pijesku već oplakamom

_ 0 Matica srpska, Novi Sad 1967.

POEZIJA TITA BILOPAVLOVIĆA, objavljena u ujegovoj prvoj knjizi, puna jc nemira, grozničavih iskaza, traga» lačkih ambicija, poleta i vedrinc mladosti, To je poezija jake senzibilnosti, čulnc napetosti, prošircnog 'doživljaja, gotovo uvek okrenuta svežini, nepošrednosti, patetičnoi ljubavi koja bukti i rasplamsava ljudsku- mišao iznutra, u njenom zračnom podtčkštu, Uočavamo da je njcno ge ı Slo 'Zasnovano/ na značenju Teči Kao takvih, „Reči su 1! 'kojc uvek tražč, koje su na putu, Koje

' kontinuitet poštojanja, učiniti naš” mejakim da :; obeleži· mo j obelođanimo. unutrašnja stanja, oduševljenja i 9amuća, ljubav i mržnju, smrt i, život, đaklic, sve onc motive koji su dovoljni razlozi ža „pevanje. ; L

Zahvaljujući činjenici da veči kao" nosioci emocionalatava mogu: demistifikovati ı dešifrovati gra, do 'samc biti, do suštastvenosti njihovc, once mastoje "da otjuhove, ožive a potom ı prezentiraju suptilan i lak doživljaj, da oplemenć i osmisle onc relevantne relacije predmeta i bića, kojc taj doživljaj sobom obuhvata.

Da 'bi stvorio kompletnu pesnička sliku Tito .ilopavlović govori kornunikalivnim jezikom “koji je obojen specifičnom tonalnošću i osećajnošću, Njegova slikoyvilost i njegova harmonična ujednačenost nastoje da razotkriju unutrašnju ozarenost ljudske dušc, koja Se Uvck i večno

OG KNJMA ____

' veliko, pa i

'Jyvan Cankar

e zele lisjti! ye was mades, jer bi to značilo prekinuti ljudsku bušlinu i

.sudata sa životom ji.njegovim situacijama, tražeći 5UMJGT-

wu i cvidentnu muetaforu, Bilopavlović je, Van Svake sumnje, pesnik velikog dl i dovoljno nepotvrđenog alemta. Ova knjiga, kojom 5v pesnik predstavlja čitaocima, daleko joe od toga da bude najveće pesničko ostvarenje, ali je zanim• ljiva zbog toga Što su u njoj prisutni rafiniran duh, Vitalni oblik, elegantan iskaz, SINIŠA RISTIĆ

"Ivo Andrić

Priče iz detinjstva

»Naša djeca«, . Zagreb 1968.

1VO ANDRIĆ nije mnogo pisao o deci i za decu, miti jo i uvek ono što jc pisao o mjimpa za decu, Dćsct pripo; vedaka

obuhvaćenih knjigom Occa u »Prosvetinom• izdanju , njegovih sabranih dcla više su Štivo za odrasic jer, uglavnom, premašuju ' dečje moći razumcvanja dub.

- „ljih, poriva-,i zagonetnijih. slutnji, nemira i trauma koje ·

pogađaju dete i kojima razgolićuje skrivenc dcčje brige i bolove koj» su svojevremeno. u našoj litcraturi tako 5Ugestivno i snažno mogli i umcli da otkriju, valjda, samo ı Prežihoyv Voranc. Međutim, u triptihonu »Priče iz detinjstvas on 5c Spustio ma ivo dctcta, DProgovorio glasom pripovedača koji jc pronašao jezik da Sc sa njim sporazumc, da ga ono doživi kao svog sabesednika koji mu priča o scbi i Svome detinjstvu iskrcno i ispovedno. Autobiogratski ton u svc tri pripovcike, Prisuost i neposrednost kojc počivaju wa .scćanju i oživljavanju jednog oblika dečjeg ponašanja, ovu knjižicu ·čine jedinstvenom. u ostvarivanju jednc osnovuc misli — slikanju dočje radoznalosti i čcznuća Za pcpoznatim, lo iedinstvo održava i piščevo insistiranje na prvom doživljaju i mtisku o svelu u suočavanju sa pckim od oblika igre i zamosa umetničkim delom i duhovnom Yadnjom., U '»Piye" prir "eirktastte' pvipovedačisubjekat je

79%

učenik trećeg razreda osnovne Škole, u »Prvi # poslednji

. pat na pozornicie j6 vizmedua trećeg i Četvrtog razreda

gimnazije, a u »Prvim koracima Ća putu u Svet Rnhge

i Mnjiževnostie vvemo prccizno nc determiniše jcr Sc U „mjemu. »prva želja za pisanjem i potreba za izrazom, U

ioku vremena pomešala sa stvarnim počecima,.. pisauja«.

Prvi doživljaj, na komc ic akcenat u Ssvc tri Andrićeve. priče,. najbitniji jc za susrct a mepoznatim i tajnovitim; on se najdublje uvrežuje u SVcst čapočinjući nov oblik sna i jave, pa čak i prekretnicu u vczi sa budućim životom. i opredeljenjem ukozivanjem wa opscnc i obmane koje se, pod tempcraturom oduševljenja i žanopred udarom ncočekivanih ĐPUSmce

sa, kasnije rasprše

na i obuta. '

NJEPRIVIDJENJEP KNJIOJE

Rolf Dieter Brinkman

Meiner weiss mehr

Verlag: Kiepenheuer u. Witsch, Koln

TISUĆI PRE TRE GODINE o ĐBrinkmanovom TuiVom 1?0manu vZagrljaje (Dic Umarmung), istaknuti kritiča” Marsel Rajh-·Ranicki jc u pojavi ovoga Disca, pozdravio novi talent nemaćkc Drozžc, govoreći da aulor poznaje probleme i njihovu složenost, da je SVestan ponora koji u području seksualnog zjapi izmcđu života. i literature. Pisao jo, dalje, da Brinkman zna da je isto tako nemogućno savladati iaj ponor, koliko je hitno potrebno smanjiti postojeće rastojanje, Brinkman Se pri tomc ipak ne ustručava ni pred kakvim obzirima, a. najmanje pred samim sobom.

KRolf Ditcr Brimkmau je ročen 1940. 'godine. Ovo mu ic drugi roman. Dao mu je naslov: »Niko nc zna \išč«. U njemu on priča jednu jednostavnu, gotovo banalnu priču, u kojoi jedva da sc i događa nešto.

Čovek dvadeset i petih godina, koji sc malazi pred završetkom svojih „studija, oženjen je ženom olprilikc istih godina. Ona vadeći kao daktilogralkinja doprinosi izdržavanju porodice. Zajedničko dete nisu želeli, ali nisu ni imali snage da ga spreče u dolasku ma Svet, Taj još veoma mladi brak je već ozbiljno ugrožen. ı

Bračnom paru ne smeta nikakvo treće lice, niti ih uzbuđuje kakav događaj, U pitanju jc vrlo obično iskustvo: svakodnevni zajednički Život, Brinkman še Ne zad država na postupnom Procešu YCHO odmal: prelazi na te“ zultat, Roman počinje irenutkom kada je bračna kriza dostigla vrhunac, Posle jednc &vadđe, izazvane verovatno nekom beznačajnošću, žena jc s detetom otputovala +možda na dve nedelje, a možda i zauvek, Ostavši sam Brinkmanov junak pokušava da sc osvesti i da prečisti svoja osećanja prema ženi, Supstancu Knjige čine izveštaji, osvrti i ispovesti ovog čoveka, njegovc impresije i refleksije, njegove uspomenc i predstave o njegovim Šeljama. | U ovoj knjizi ima i priče o ljubavnom ednošsu a ı analize bračne krize. Zapravo, kako Rajh-Ranicki Kac, pisac u njoj pruža manje od loga, a s drugc strane opet više, Uostalom, za jednu bračnu istoriju potrebna u

najmanje dva lika, a ovde, nabproliy, Poštoji u Osmovi samo jedan čovek: upravo taj mladi čovck koji sc ndlazi u središtu, Brinkman u ovom romamu prikazuje scksualnosi jednogs tipičnog intelcktualca mladc goncracije. Intenzitet njegovih doživljaja i Mesaopštijivost mjegovih osećanja nc sprečavaju ovog čoveka da sebc samog slalno posmatra i kontroliše, Brinkman zna vrlo dobro u čemu sc sastoji prikazivanje seksualnog u literaturi, | žatc

- om uspeva da opisivanje -{izičkib bivanja gotovo uvek

upotpuni i sinhronizuje prikazivanjem psihičkih Pepo stavki, propratnih okoluosti i rcakcija.

Brinkmanovoj knjizi sc & Pravom može ?rcbaciti da je opscena i prepuna seksualnosti. Ali pri tome se ne smc izgubjli iz vida to da wijc moderna literatu”a seksualizovala život, nego da jc mnogo više Život seksu alizovao litcraturu. A, doklc tako i da li jc već dostig“ nut vrhunac u tome? Čini se da još nijc!

ALEKSANDAR Đ, POPOVIĆ

Brana . CRNČEVIĆ

podvig.

"#4 u ono poznanstvo sa piscem Koje OD nerado otkriva

TIŠI

Stvarnost je puna Baš-čelika. Jedan život daju za narod, drugi za budućnost, a treći, najlepši, zadržavaju za sebe. Dok pametan čovek razmišlja, budala već napravi neki

.. •. •

Slobodan narod psuje svog kralja, robovi ga ubijaju.

:: Žrtva nikada ne sanja svog ubicu, savest žrtvc je čista.

Glupak ne može dobiti bitku protiv svoje gluposti, njemu je najlakše da pobedi svoju inteligenciju.

cirkusa i njegovo zadržavanje u Kasabi i ra, dogaahost pripovcdačevog subjekta za čaroliju cirkus, veštinc i opijanje njom, asocira ma takvu zanesenost de, čaka u »Panoramtie ili radoznalost i zanos Kkasabe u vĆo,, kanu i SŠvabici«. Preda winom sc — kaže pisač — kao Wet, lo, šareno i nemirno platno razvijao neki život koji nj, sam mogao slutiti da postoji a koji Se, u Sebi, nesye, sno odavno Očekivao. Javlialo mi sc izgleda upravo Ono. što mi jc u čestim časovima dečačke potištenosti tolika nodostajalo«. Andrić insistira ma snazi Prvih utisaka ko, ji vrtoglavo opsednu, zanesu i DOncsu mlado liudsko biće va Prašu suočavanja su životnim bepoznanicama,

Žeđ ze Wnjigom i nemogućnost da 56 ona Poseduje mladog Andrića jo odvodila pred sarajevskc izloge đa du, gim gledanjem dela nepoznatil stranih pisaca i nepo. znatih sadržaja unekoliko zadovolji svoje duhovnc | trebe, Ovo oscćanje je izvrsno i dirljivo opisao i u »Knjizie u kojoj, u želji da upozna ono što gladni ljud. ski duh mncodoljivo privlači i opseda, doživljava neželjene neprijatnosti i strah od kazuc zbog iskoričene bibliotočko knjige. .

U svc tri priče u ovoi knjizi dečakove želje su jed. ma Wrsta Opsesijc, 4 wemogućnost da sc realizuju kobni pratilac psiholoških pemira u njegovoj duši. Bolovi, sum. 'nje i strahovi brenosc Sć iz zbilic u san; doživljaji tokom vwrePucna bivaju potisnuti, ali sc Povremeno Vrate u sw, danjc i pod stare danc da uznemire, uzbudc i podyee wa bczazlenost dečijih wshita i naivnih doživljaja uzbu, đenja i razočaranja. 1, baš blagodareći scćanju i Wađa. nju tih doživljaja, mnogi Pisci 5U (uaročito Cankar i An, drić) deci podarili dcc svog detinjstva, širomašnog i me. milog, punog šnova, briga, ćeznupa, zanoša i obe, njenja,

Andrićevc »Pričo iz detinjstvae šu dvostruko zanim. ljivc i zpačajnc; kao dela u kojima sc bajneposrednije obraća deci dočaravajući nekc od vidova karakteristika dečje prirodc i psihc i kao “dela u kojima sc otkriva piščev subjekt, što omogućava praćenje njegovih doživ, ljaja i intercsovanja U detivjstvu. Ti clomcnti sc prepliću, upotpunjuju piščevu biografiju i omogućuju da se uđe

javnosti smuatrajući da pisca, uglavnom, TC treba traži van okvira njegovog dela, 1, kad neko ovako iskreno | neposredno dcci suopšti i povcri wezaboravnc trenutke svojih prvih suočavanja 54 uvpoznatim Svetom, magijom sugestije kakvu posedujc Andrić, nikad se neće dobiti negativao odgovor ma pitanje: da li jc dopro do dečijih srca, da ti ih jc uzbuđio i navco Ma razmišljanje?

DRAGUTIN OGNJANOVIĆ

Marko Vranješević

Cujem vojsku

Izdanje autora, Beograd 1967.

KNJIGA STIHOVA Marka Vranješevića Čujem vojšk predstavlja izbor iz njegovc zbirke stihova »Velika. Smje. nma«, objavljenc 1948. u izdanju beogradskc »Prosvet, Pesmc obuhvaćene ovim izborom nastalc su uglavnom prcd drugi svetski rat, za Vremc rata i neposredno posle rata, a 1ematski su vezauc za otadžbinu i vevoluciju.

»Čujem vojsku« je rvčito svedočanstvo o jednom prohujalom, ncmirnom i herojskoni vremenu, o jednom rašpoloženju duboko prožetom osećanjem patriotizma, revolucionarnim poletom ı verom u srećniju budućnost, koja se već slutila za oktvavljenim horizontom,

Marko Vranješevic peva o otadžbini, i to ne Samo O svojoj (»Etiopija«, »Spanija 1936—1946%« »Govori Moska:), sa jednom mepokolebljivom verom u pobedu dobrog nad zlim, sa verom u khonačni trijum? čoveka nad svim onim mračnim silama kojc pokteću bedu i ratove, nemašlinu i glad. Op pova poletno i nadahnuto, koristeći sč, pritom, jednostavnim i čistim poetskim sredstvima.

Knjigom pesama »Cujem vojsku« Marko Vranješević nas podseća na sjaj i dostojanstvo icdne poezije koja # vIŠĆ U naš me piše, ali koja, nesumnjivo, i danas, u S&VIĆ menom čitaocu, walazj odjeka i budi u njemu sva Ohš lepa i plemenila osećanja koja ic sobom donosila.

VLADIMIR V. PREDIĆ

aaa ae Sie

UPLATOM 10 NOVIH DINARA NA ŽIRO RAČUN »KNJIŽEVNIH NOVINA« 608·.1-208.1 OBEZBEĐUJETE REDOVAN PRIJEM LISTA

KNJIŽEVNE NOVINE