Књижевне новине

ju. Fodyajanje na glumce i gledaoce u životnoj drami uslovljeno je, prvenstveno, sklonošću jednih ljudi da posmatraju a drugih da budu posmatrani. Na žalost, iako oni koji vole da posmatraju više znaju i mogu mnogo čemu i druge da nauče, drugi ipak, po pravilu, mnogo više govore, nastojeći da i na taj na. čin skrenu pažnju na sebe.

21.

DA BI SE ISKRENO divio jednom umetničkom delu ili jednom Heroj činu, čovek treba da ima mnogo skromnosti. Oduševljemje je jedan od znakova oslobođenosti od uobraženosti i egoizma. .

22.

MORAL JE UVEK REDUCIRAO ono što je niže u čoveku radi višeg, a umetnost je ono što je niže stavljala u službu višeg. Otuda veliki otpori protiv morala, dok se protiv umetnosti bune samo preterano uskogrudi moralni j-. stunci. Umetnost se svakako služi boljom metodom i moral treba da je imitira u tome.

IJUDI NE VOLE kad im se direktno obraća živomim zapažanjima i mudrim savetima, jer im omda izgleda kao da su maloumnici· kojima su neophodni tutori. Možda je jedna od snaga poezije u lome Što se ona nikome me obraća direktno, pa se niko ne oseća uvređenim u svojoj samodovoljnosti. Pa ipak, ljubay prema poeziji pokazuju dosta vidmo samo mladi ljudi, oni koji uopšte ne skrivaju svoje ljubavi, već ih vidno pokazuju i njima se ponose. Sa sazrevanjem i starenjem dolazi do toga da svako voli da s poezijom, kao i sa svojom ljubavnicom, bude nasamo u prijatnom kutku neke tople i dobro namešteme sobe.

24.

VOLTER JE MISLIO da najsigurniji način da pisac bude dosadan jeste da sve kaže. Ali ne sastoji li se pisanje baš u tome da pisac kaže mnogo više nego što ljudi kažu u- realnom životu? Život je mnogo nedorečeniji i nezavršeniji od umetnosti. Umetnik mora mmogo više da kaže nego što život govori čak i vrlo pametnom čoveku, onome koji se više od drugih ljudi interesuje za umetnost, ali om to mora da učini sa ekonomijom sredstava koja ne odlikuje prirodu. Umetnost mora da aže više od života, ali sažetije. 25.

NESKLAD KOJI može da nastane i ponekad nastaje između umetnosti i pogleda na svet uvek znači da ne valja pogled na svet i da ga treba menjati. Postoji samo jedma ljudska istina, a ta je više u oblasti duboko čovečnih, iskrenih, nesvesnih htenja koja se izražavaju u umetnosti nego u hotimičnim, svesnim, zainteresovanim težnjama ovaploćenim u pogledu na svet. U jednoj istinski velikoj epohi, kao što je renesansa, umetnost je izmenila pogled na svet, a u modernim vremenima, kao 1 u srednjem veku, umetnost se, na žalost, vrio često prilagođava pogledu na svet i postaje ilustracija onoga što se zna i bez nje.

26.

PRAVA UMETNOST je uvek savremena. Stari naučnici i stara nauka prema modernim naučnicima i modernoj nauci deluju naivno, iarstari umetnici i stara umetnost ne zastare"Ivaju”u: odnosu na novije umetnike i noviji umetnost. Galilej, Line i Lavoazje i njihov način istraživanja izgledaju mam danas prilično naivno, dok su Šekspir, Rembrant i Bah naši savremenici jer su nenadmašeni, a biće sigurno i savremenici budućih pokolenja.

27.

SLOBODA UMETNIČKOG stvaranja jeste i re zultat a ne samo uslov stvaranja, ı to rezultat snage i originalnosti umetnika u tretiranju životnih problema. Od tako shvaćene slobode najviše zavisi vrednost umetničkih dela. Umetniku se sloboda, međutim, ne poklanja; on je sam uzima, a uzima je prema. veličini svog talenta. Ukoliko je veća sloboda koju uzima, umetnik više rizikuje, jer više slobode uvek znači i više odgovornosti. Zato i izgleda a su najveći umoctnici uvek imali najviše slobode i da su znali da je najbolje upotrebe.

28.

UMBTNOST KAO DELATNOST kojom se Uusklađuju razne ljudske sposobnosti i težnje, pruža model buduće harmonije. Ali, pošto se u sanjarenje o budućnosti uvek otiskujemo iz jedne realne situacije, osnova umetnosti i kao predviđanja može i mora biti tačno prikazivanje sadašnjosti.

29.

UMETNOST, U IZVESNOM SMISLU, nikad nije prestala da vrši mađijsku funkciju: ona i danas svedoči o nečem nepostojecem a 1dćalnom, o mogućnosti da sve bude usklađeno i potčinjeno jednom višem redu od onog s kojim se svakodnevno susrećemo. Umetnost Je antibanalnost.

30.

U TOKU ISTORIJE SVOJE MISLI čovek je Tiksirao mnoge likove kao prevashodno. LS gične ili prevashodno komične tipOVĆ. „~ i Ve, na primer, spada Sizif, u druge Don O e Ali Molijer je, u stvari, napisao odbranu i Žuana, a ne komediju o njemu. On Sa je w vrslio među stradajnike ljudskog roda pasi su poklekli u borbi s mnogo jačim. protivnikom, koji nije od ovoga sveta ı koji se POI svakome onome ko žudi za nečim što JC DAC ljudsko, beskonačno, neutaživo. Molijerov Oe Žuan je po toj žudnji blizak PromcteJu. eli ki francuski pisac je, izgleda, suviše išao StoOama tvorca Don Žuanovog lika, Tirsa de Moine, koji je bio katolički kaluđer, Umesto Onog nestvarnog, fideističkoPi, sudbinskog Žž vršetka koji je Molijer dao svoni Don Žuanu i sačuvao mu dostojanstvo i čast, jež je dopustio da izgubi bitku samo s jednom Vi: O silom, Don Žuanov kraj bi trebalo, psiholo: Hi i moralno, da bude sasvim drukčiji. Trebalo bi da on završi kao starac koji se, oromuo i onemoćao, oženio i dobio nekoliko kćeri. Tako okružen ženama, on oko tih žena neprekidno vidi postojeće i nepostojeće mreže Don Žuana, koje nastoji da pomrsi i pocepa, ali to mu ni najmanje nije lako, jer »njegove žeme« ne če da mu pomognu u Njegovo) »borbi«, 0: sl a. lajući njegov strah i njegove brige. DNRZON stvarno išta komičnijeg od preobražaja men mašnog »lopova« žemskih srdaca u plašljivog, stalno uznemirenog i nemoćnog čuvara Ti

sti žena?

KNJIŽEVNE NOVINE

Ljubiša JOCIĆ

ENGLESKA BEZ LEPTIRA

Vosahk zabrinutosti jahttar što pluta ubitačno

pod velom vremeha prezreh čučnuo AOA

rashlađeni jezičci zveckaju u torbi obale

nad praznim zdelama osvajanja

jokštyska masna čula pokliznuše

i lula Jolma Bull-a utonu u smog

njuška je po elizabetanskoj stražnjici

šekspirovski veličanstven .

grohotne školjke prazna spolovila držao pod hosom

dunu joj topli dah niz leđa obnažena i modrikasta

usta joj wvlažna i sparna kao bolesnička hrptenjača

vuku je kraj tekućeg smeća Temze prosjaci

zadriglih bubuljičavih vratova

tpravo se »The Observere vraćao iz »Hnstituta

za ekonomska ispitivdnia« kad se savi u klupko

grčeva opservacije: »Nestanak naših leptira rastužuje :: Engleze

(koji po tradiciji obožavaju prirodu) više od dramatične

pogibije velikih životinja u Africi«.

»Nestanak naših leptira rastužuje Engleze«

sav se zadiha londonski »O-O-O- Observe?r«

senke leptira kao sablasne izgorele sveće lete nad ostrvom

gusehica hamletovskog trbuščića

prošara kapima otrovhe mlečike

lagunama je buljila u njega

nevažno i besmisleno kao sveljudsko kretanje

sa žutim pojasom između svojih bezbrojnih bedara

valovita i dlakava i tajnovito skrivenih nogu u raznobojnim

haljetcima s tupim polomljenim prstima u velarnim

čarapama

u prozračnim hitonimna davho isušenih muva

i mjihovim tačkastim oker ispljuvcima na begavim

Ur. obrazima

žalimo »Nestanak naših leptira.«

Nad praznim zdelama hlorofila ovhujska trava velovt DDT kao debeli slojevi pudera zabiše svoje jezike ı kreč labavih imperijalnih sagorevanja »The Art of Biography 1s different from Geography. Geograpny is about maps, But Biography is about chaps.« po geografiji probiše rupčage svetlosti leptiri probiše slatko staklo visina na himenhu oblaka na freptavim potrganim krilima padaju sa torhjeva ogledala i suše se na mrivom brojčaniku thaglavce da zabiju svoje platihske rilice u pukoftihe dosade i »Observer« tvrdi »smahnjila se vrednost sterlinga« iz herbariuma vire lica preminulih momaka osvajača preci na memli pećinskoj zamkova dva tri kršha kovčega oklopnika dve tri limene kohzerve isptnjene duhovima pogled isušen u očnim dupljama u ambalaži vekova »Znači da će deflacioni kajiš morati mnogo više da se a . zategne« utega za mlade mrtvace i »DDT osim štetnog dejstva na i jetru« kako su leptiri osvetljavali ovaj haš zeleni kutić baš je ovaj oklopnik bio meki momak stari duh silazi stepenicama berze »When Adam delved And (was) Evas swain Who was then A genftleman?« . noga joj polako kliznu niz zelenilo ostrva i izrehdisanon beticom pritishu žarke predele zihg-ziag: genitalija zeleni frižider za sve narode umlaćen golfskom strujom fies of five ako nemate leptire·' obožavajte moljce golfski čaj curnu mu niz nogavicu

Obožava prirođu .kako zar. moguće božansku ili demonsku ili mikrob u izmetu plamsaj pučine ili gliba ili smrad blatne vatre . zelena trava što kao srma blista na ogledalu kiša zeleno božansko ili demonsko 65 i zelene desni nekada stishute uz mladićske zube osvajatja i strviha bez pola koja pluta nađ jezerom. trava »She sells sea shells ı On the sea shore Jn ties of five« ; izgorela krila nad lampom što Škilji nad vekovnim a · sutonom zelenilo škrtosti metalnog novca pod kožom novčanika fulja moreplovaca i ledenih drolja · 8. pramci duboko zarohjeni u krv i škrgut surovosti momci pesak se me može izmučkati međ zubima i sa |T . savešću. ispljunuti konradovski · tajfuh prevrće myrive „leptire' u praznim ! | | ___ isušenim vazama prohuja odgurnute stolice mataložene valove i soli ma P katarkama vosak sveobuhvatnosti što u brlogu ujeda niz dlakave | „,hHozdrve se cedi svetionik leptir što žmirka pokidanih živaca »obožavaju i i | prirođu« ustrelio je majmuna svejedno crnca pucajući sa palube l:og se đavola taj divljak namestio Mau-Mau izbačeni iz , imiperijaliog topa i top se na zelenu fravu crno-žuto pokakio . pokreti krila umirućih leptira ili prstiju iz pantomime

ILUSTRACIJA LJUBIŠE JOCIĆA

pretvaraju vetrove i valove u krvave i prljave krpe

i lete njihova slepa telesa sa penom zavoja Šq bez e

ćera

zbog jednog uzvišenog dijabetičara »Politička šteta je neprocenjiva uključujući i opasMost

da laburisti izgube ma izborima«

umesto kose okoreli kreč na glavi leptira istrugan finom i } š furpiJom lakirera nokata kiša pada trava raste »cene rastu plate staghira]u« punog vrata divljih ujeda sterilma daleka obala

ogrlice isušenih poljubaca kolonijalnih šljiva obala poškropljena izmetom spiskao kembridžski život : ostavljajući cjelove ma bolnoj belini crnačkih uzvitlanih udova i trbuha

sa tamnom gusemicom mamele šta si joj tražio međ bestiljalno

nabreklim bedrima sigurno da nisi tražio svetlost za

imperijalni nebeski svod zlatna funta zar će zaista ti ludaci od zlata praviti pisoare.

V Popadaše leptiri od plastike

zlatna gusenica obećanje hije održala ur: naprašene puderom kiberhetičke aveti izračunavaju i

služe

se svim i svačim mobili da li si u Hegelovoj »lošoj beskonačhosti«

ili u Dostojevskovoj večnosti uskoj. i čađavoj SLOVO VJ sobici

a Englezi po tradiciji i tako dalje i strip-tiz se rashladio učtivo namigujući leđnim rupicama ispod hrptenjače vertikalnih osmeha dok antonmionovski bludnici griza i brste divlje dragulje pod pazusima svoje slatke otuđenosti a Via Veneto rastužene Engleze »grozničavi talas tredjuniona povlači u movu plimu šŠtrajkova« generacije i generacije moljaca u tvrdoj četvrtastoj pameti koščata prsa i kolena presvučena štirkom isceđenim iz sterilne dosađe i izolovanosti pipka joj po stomaku salo umlaćene samoće i hjuška je bez volje »strah mišljenja« »ispražnjeni svet« »hipostaza nihila« i pita se »theoria, poesis et Ppraxis« odstrag skopčane pa istegljene otmenosti leševa u fogama i perikama od plute i razmaza đavolskim čađavim i dlakavim lojem između osmuđenih krakova poljupci bajati smežurani krompir »Pudding and pie« Said Jim, »Oh Šmy.« »Which would you rather?« Said his father. »Both,« said Jim Thais just like him.« Oboje zar ne;Dženkinms žalimo za leptirima i zlatno 5 U gusenicof

„funtom=što- izleže leptira koji umre i rastuži Engleze.

Zar ne Dženkins »Dosađ smo više trošili nego što smo zarađiivali« na žarkim predelima mašla bi se modrikasta kresta da se kruti i probije debelim palcem mlohavu pihtijastu petlju velike životinje sa blistavim muskuloznim al-uh opojnim: »Čak i u planinama Velsa stada ovaca se posipaju otrovnim praškoma«e »limuzihe i kamioni razume se pomažu opštoj zagađenosti atmosfere« »bez obzira na razne vidove borbe sa smogome zar me : Dženkins »faditi više a zarađivati manje i mirno gleđati kako cene | rastu a plate staghiraju« »ovce jedu iste biljke« kao i gusenice »čovek jede meso ovaca« bravo Dženkinms kakva JOIVa i

»izaziva podrhtavahje nervhog sistema« »umhe , sposobnosti i hervni

fohus« i ostrvo se njiše kao da silazi svilenim gusehičastim stepenicama Miz strmeni Berze muški znak sa bezbrojnim prečagama stavi plaćena devojka u plićak svoga dlana da ga profesionalno kao funtu ma terazijama izmeri o presveto srce Marijino šta se sa ' engleskim stekom dogođilo nad crnim nebom Afrike da li je stek

mrtav »What 1 like Clive Is that he is to longer alive. There a great deal to be said For being dead.a , mrtvi leptiri i sve redom tlaphje što skliznuše u noć

[]

VII

»There Was a young lady of Niger

VWho went for a ride oh a tiger

They returned from the ride

With the lady inside E

And a smile on the face of the tige?.«

»lady of Niger« i tigar otišli su cauvek pod ruku i

Dženkins

pravi kiselo lice i leptir mu pada preko lica kao pocrnela

izgorela buktinja vesnik čemerni donosi čereke svoje ·botrošačke duže

svetu na dar u lamentaciji što DDT zagađuje enpleske

la ljapke i hranljive kloake ukočenih zarđalih koščatih ·. Fi • .. · · .. laktova nevihi predeli protiču kao ganutlljivi gutljaji brojanica kroz naručja brutalnih južnih strasnika a Englezi brinu za molekularnu strukturu polnih hormona i strukturu funte sterlinga leptira sa tigrovskim : ra pan bd OM osmehom tiše o i za majveće životinje u Africi i što DDT »isto deluje na nervni sistem kao polni hormoni« jer Dženkins ipak ima pravo u »Nestanak leptirova može da ima ozbiljnije posledice od tuge za tim divnim inmsektima.«

marta 1968. N. Beograd