Књижевне новине
ометати ду плача вија. и покри о са Ра аи | ИЗ ПРЕДСТАВЕ САМ изишао опле-
ПОВОДОМ ПРЕМИЈЕРЕ „КОСЕ“
Ренесанса
Е "7
осећања и
ново виђење _
света
„Човек постаје прилично суморан, да не
кажем очајан, када чита новине, гледа Аневпик, слуша о Вијетнаму, гледа „Дуго топло лето". А онда наиђе „Коса“ и цела сланка се разведри. Доклегод има младих људи са толико памети, енергије, дара, одлучности и здравог скептицизма, ништа
не може бити тако страшно".
ПОСЛЕ ПРЕДСТАВЕ мјузикла „Коса“ Џерома Рагниа и Џемса Радоа на сцени Атељеа 212, која је изазвала велико интересовање код београдске позоришне публике, разговарали смо са гледаоцима и извођачима ове представе. И ево неких спонтаних одговора. Борислав Мартиновић, хијатар:
„ОД ПРАВЕ УМЕТНОСТИ увек очекујем снажну емоцију. То сам доживео и ове вечери, Спонтаност, свежина и младост целог непрофесионалног ансамбла неодољиво је освајала са позорнице. Ненаметљиво нам је уручена велика порука младости да се не може и не сме живети без љубави. Порука свету који је толико малао има.“ ,
неуропси-
Снежана Патчев, учесник у прелстави: „КОМАД НАМ ОДГОВАРА јер смо такви и у приватном животу — непосредни, против рата, лажи, сегрегације. Инсистирамо на срећи и љубави, а симбол таквог расположења је
цвеће.“
Обрен Ристић, студент:
„НЕПОСРЕДНОСТ КОЈА помало шокира. Први пут овако нешто доживљавам. У почетку ми је било непријатно. На крају сам зажелео да заиграм са ансамблом.“
Југослав Влаховић, учесник у прелстави; -
мењен, подстакнут на размишљање о средини у којој живимо. Ипак тема је утопистичка, заснована на нереалним односима. Провлачи се нова
идеја — нека врста религије која треба ла обједини младе целога света."
Милан Бирица, студент:
„ПУН ДОЖИВЉАЈ. Музика је неуједначена. Потребан је још интензивнији темпо у неким сценама. Спенски ефекти изврсни, Сцена када се изво. Бачи појављују наги не шокира. Пластична је и за мене представља симбол чистоте и непосредности.“
Нада Блам, учесник у представи:
„ОВА ПРЕДСТАВА одражава наше расположење, она је део нас.“
Воја Миливојевић, службеник:
„ПРЕДСТАВА МИ се допада у целости. Не шокира иако сам у годинама. Прикључујем се данашњој омладини — њиховим идејама о слободи и љубави. Волим непосредност ове те нерације.“
Лепа Миливојевић:
„ОАУШЕВЉЕНА САМ али и тужна. Омладина која жели сунца, сама је. Млади нису срећни -а- превише знају. Немоћни су да остваре све што желе и осећају.“ ,
Петар Рајковић, учесник у пред стави:
„ПРЕДСТАВУ НОСИМ у себи. Саживео сам се с њом. У такозваним 0 кантним сценама — сасвим нормално се осећам. „Коса“ је заједнички покрет младих, ренесанса осећања и ново виђење света.“
Зоран Јовановић, службеник:
„ФЕНОМЕН ХИПИ је дубоко хуман. Режија, глума и декор су изврсни.“
Драгољуб Поповић, учесник у прелстави: „ПРЕДСТАВА „КОСА“ је један од начина да покажемо старијим генерацијама да више осећамо и знамо о животу и себи, нето што се обично мисли. Већина младих је слична нама али нас дели само различито васпитање. Млеје овог комада за извесно време прихватиће сва омладина. Пеајиће све конзервативне норме п
предрасуде.“
Зорица Илић, лекар:
„НЕ ПАМТИМ да ме је скоро иједна представа тако понела и задовољила,
Књижевне новине
БЕОГРАД, 24. МАЈ 1969.
Година ХХТ. Број 354. Лист излази сваке друге суботе.
Цена 1,50 динар.
Можда је то и пролазно одушевљење, али је сигурно да поједине моменте са ове представе нећу заборавити. То је представа која може да се допадне или не допадне, али пре. ма којој се не може остати равнодушан. А то је већ нешто што се у позоришту све ређе доживљава. Утисак свежине и искрених манифестација младости је потпун. Мислим да највише осваја непрестано смењивање раздраганости и туге, необузданог бунта и резигнације. То вас све време држи и доводи до тога да се на моменте осећате скоро као учесник
представе.“
Бранислав Милићевић, учесник у представи;
„ОВО ЈЕ-ПРВА представа којом сам одушевљен. Саживео сам се са њом до те мере да сам имао осећај да нисам на позорници већ у центру догађаја. Вођа племена мора да израсте из племена и мени је то, мислим, пошло за руком. Уклопио сам се у игру целог ансамбла који је од мене нешто млађи.“
Мирослав Михајловић, глумац Радничког позоришта и студент:
„ПРЕДСТАВА ЈЕ ЛЕПА и уверљива. Али као правник и грађанин ове со-
ИЛУСТРАЦИЈА ИЗ ПРОГРАМА ЗА ПРЕДСТАВУ „КОСЕ" У АТЕЉЕУ 212
цијалистичке заједнице, мислим, кал би сви били хипици, ко би приврећивао. Кад би сви бацали цвеће ко
би га садио2“
Џералд Казаферовић, учесник У представи:
„ЗА РАЗЛИКУ ОД ЛИВИНГОВАЦА (Антигона) „Коса“ није вулгарна и нападна. Тренутак када се извођачи појављују наги кулминира из целе представе, дође сам по себи, јер се осећа потреба за том сценом, за коначним рушењем свих моралних ба ријера и зида између глумаца и публике.“ Борис Радак, балетски уметник:
„ПРОВЕО САМ СА АНСАМБЛОМ ових младих уметника четири месеца, Ниједан посао пре тога није ме тако преокупирао и освојио. Ансамбл је доказао своју вредност. У току рада били су ентузијасти и остварили смо све оно што смо желели. Ову представу нећу никад пропустити, Кад год будем имао слободног времена увек ћу је гледати, не као професионалац већ као љубитељ праве уметности. „Коса“ ме одваја од свега устаљеног и традиционалног у позоришту.“ Оливера Гаврић, студент:
„НИСАМ ЈЕ ОСЕБАЛА као порнографску. Жене су биле лепе, а муш: карци ружни. Светковина тела. Осетила сам тело ослобођено, чисто, природно. Општи утисак представе; ве-
дра и оптимистичка. Завидела сам им што су се тако лепо забављали.“
Олта Божичковић, новинар Поли тике:
„АТЕЉЕ ЈЕ ОСТАО доследан себи У том смислу јер постиже нешто без чега прави театар не може да живи, а то је да свака његова представа представља догађај — уметнички, друштвени — нешто према чему се не може остати равнодушан. Изишла сам са утиском да је извођење надрасло тему, а мислим да је то заслуга не само оба редитеља, уиграног ансамбла аматера и неколико професионалних глумаца, оркестра Саше Радојчића, већ и у срастању текста са нашом средином. И ту осећам значај интервенције Боре Босића у тексту „Косе“. Завршну сцену — поему сунцу — памтићу као један од највећих театарских догађаја. То је чедна представа, а такозвана спорна сцена деловала је, по речима Радмиле Бунушевац, као да је инспирисана плат.нима Луке Кранаха.“
Мира Траиловић, редитељ;
СУСРЕТ СА читавом једном генерацијом у раду на „Коси" представља за мене изузетан доживљај. Снага са којом су млади радили и коју су открили кроз пробе и представе. као и замах са којим их публика прихвата је оно што је, по моме осећању, најважније у овом тренутку за њих, за позориште и за нас који смо остварили ову представу.
Разговор ВОДИО Владимир В. Предић
ГУБАНЕ МИСЛИ |
МАРКО НИКЕЗИЋ
Пред сваким искушењем један број људи, чланова Савеза комуниста, отпада, разиђе се с покретом, Тај растанак, међутим, не треба да поприми недругарске и нехумане црте, да људи због тота трпе последице... Има, разуме се, случајева кад се неко окрене џи активно бори против покрета коме је припадао. Покрет се онда, као и сваки организам, брани средствима којима је нападнут: ако је то реч, онда речју; ако је дело — делом.
Ми смо доста одмакли у демократизацији, али ће доста времена проћи док се у нашем друштву не укорене истински демократски односи. Код нас се могу критиковати високи државни функционери, у штампџ правити вицеви на рачун председника владе, али, док ми не одмакнемо у демократизацији сваке ћелије друштва, сваке радне заједнице, дотле ће бити веза и протекција. ј
Водећи форуми, кад је у питању део омладин“ ске штампе, трпе приличан притисак да се при“ ступи одлучнијем рашчишћавању, промени ре дакција, забрани листова итд. Морам да кажем да, лично, не верујем много у такав начин, Кад
4
ПОСЛУШНА ШТАМПА (ЈЕДНА СТАРА ТРАВИРА)
Олатка света цензуро, Допусти нам да идемо "за тобом,
Води нас својом руком, На поводцу, као да смо деца.
се дотле дође, то значи да политичким путем нисмо успели да решимо неке ствари с редакцијама и оним кругом који је ангажован око листова. У исто време треба да сазри и сазрева већ у круговима око тих листова, а надам се и у самим редакцијама, једно схватање о томе да постоје извесна неписана правила сваког. друштва, да у једном часу у друштву може да постане немогућно не само да се добије подршка него ни довољно толеранције за одређен став, курс и политику. Праву меру и разумевање којим путем се у друштву може деловати и шта је прихватљиво а шта није, нико не може да пропише, ни комитет омладине, а још мање ЦК. Ту праву меру требало би да пронађу читаоци и редакције... #
(Из разговора са М. Никезићем за време пу.
товања по југоисточној Србији, маја 1969)
(Максиме п рефлексије; сентенце у стиху)
ЈОХАН ВОЛФГАНГ ГЕТЕ
Извесно је колико и чудесно да се истина и заблуда напајају на истом извору. Због тога се често мора отрпети заблуда да се не би нашкодило истини,
Цензура и слобода штампе непрекидно ће се
ју ои • ф 672%
о ЕЈ
сукобљавати. ШЦензуру захтева и спроводи онај који је моћан, док слободу штампе тражи онај који је немоћан. Први неће да допусти да та у њетовим плановима и његовој делатности омету брзоплетим и противуречним понашањем већ, хоће да га слушају; онај други би желео да изнесе своје разлоге како би озаконцо непокорност.
Толерантност би требало да буде само једно пролазно стање духа; оно мора да води призна“ њу. Трпети значи вређати.
О, слободо, тобом се штампа храни! Ево, најзад смо срећни;
Сад се показује с вашара на вашар
Јпт ашег јибио. ! Хајде, штампајмо све што нам се прохте И чинимо све што нам је по вољи!
Али да ни реч није зуцнуо неко
Ко не мисли исто што и ми!
« Одважни песници, будите каткад и послушни! Јер они, онџи су у стању Да ућуткају и самог Шекспира.
Никаква цензура не може ме спречити Да искажем оно што сам наумио