Књижевне новине

Покушао сам да сачиним

од своје поезије иланетаријум имагинације

РАЗГОВОР СА ВИРБИЛОМ ТЕОДОРЕСКУОМ

ВИРБИЛ ТЕОДОРЕСКУ (рођен 1909) несумњиво спада у ред најистакнутијих представника модерне румунске лирике (уз Бео Богзу и Белу Наума, Теодореску је најуспешијп заступник поетског надреализма у својој земљи, познатој по авангардним #страживањима Тристана Царе ин Урмуза. Саше Пана пи Штефана Рола, на плану дадаизма и надреализма).

В.: Теодореску је досад објавио, између 'осталот, и следеће збирке песама: „Крзна океана", 1945, „Спектар дуговечности" (заједно са Белу Наумом), 1946, „Провокација", 1947, „Пишем црно на' белом", 1956, „Права и дужности", 1958, „Полукруг“, 1964, „Рокада", 1966. и „Заједничко тело", 1965.

Тачно после 60 тодина живота, ове године, под називом своје прве збирке, „Крзна океана", Теодореску је објавио књигу изабране. поезије,

НЕДАВНО ВАМ ЈЕ објављена књига антоло“ гијског карактера — „Крзна океана". То: је избор из читавог Вашег досадашњег песничког опуса. Занима нас каквим сте се критеријумом при томе рукосодили, па сте у ову књигу поједине песме укључили, а опет, неке друге сте (можда заувек) заобишли2

ЗА МЕНЕ реч антологија пма двоструко значење: књига на коју се позивате може се сматрати руковетом моје поезије, али она је и извесна радиографија. Радиографија не само моје поезије, већ, како је то неко рекао, читаве једне епохе.

Ово двоструко значење је коначно и одлу-

чило о присуству, односно одсуству, поједимих песама у поменутом избору чији је аутор (а то је једино и нормално) био аутор самих песама. _ Руковет се завршава почетком: на сам крај књиге поставио сам досад необјављене песме написане у младости, наравно само оне које сам сматрао достојним присуства у једном оваквом избору.

Мобичајава се да се књиге ове врсте снабдевају једним јасним и прегледним предговором, али се мени то није чинило неопход ним (иако књига обухвата песме писане У једном дугом временском периоду, песме које су настале у разним стицајима околности и разним перподима, рекао бих чак контрадикторним), зато што поезија саветује саму себе, саму себе карактерише и, кроз своје битме елементе, она сама заузима своје место у одређеним епохама које она треба да изрази покретом свога узнесења или повлачења унатраг, алијансом и алтернацијом термина, супстанлом лингвистичког тока, опсесијом и стравом имагинативних кључева. а

Пратећи имажистички импулс у његовој грчевитој спирали, читалац ће моћи да открије, дакле, клопке ове књиге, њену историју м, на крају крајева, биографију аутора која се, у главним цртама, поклапа са биографијом људске заједнице којој аутор припада и из чије се усијане џиновске ризнице он дрзнуо да отме један једини пламен.

__ Верујем да је овој књизи, ипак, био потребан један хронолошки индексе. Тако би се, можда, боље могли идентификовати нанори

офефефе вео вео

ВИРБИЛ ТЕОДОРЕСКУ

које сам учинио пробијајући се кроз дивље пределе свеогштости речи, како бих сткрио само врело поезије, затим она обрада сазнања која нису у директнај вези с поезијом, али која свакако доприносе њеном пречишћавању. КАКО ОЦЕЊУЈЕТЕ Вашу поезију из перспективе садашњег, тренутка»

ПОКУШАО САМ да, у поезији коју пишем данас и коју сам писао непрестано, очувам природном потпуну моћ непомирљивог испитивања, користећи за то технике које за свој прави циљ имају ослобођење израза, трудећи се у првом реду да потчиним дијалектички принцип, једини који је способан да споји све феномене и све логике, или било који Аруги принцип, у другом реду, кроз једно активно суделовање, иза аналитичких студија, документарних или теоретских, о животу људске заједнице измучене савременом борбом супротности, '

Иако се у неким тренуцима морално понашање испољава на један видљив начин и, дакле, морал претходи погзији, а опет, рефлексије о песничкој уметности постају мрачне, ја верујем; ипак" да дуж поезије коју пишем поетски и етички ритам следе један другог, интерферирајући се и мешајући непрестано. Једном речи, сматрајући да СЛИКА, као варљива или пак дефинитивно одређена ствар у космологији једне митологије, усмерена истовремено на план сукцесивности и симултаности ин образујући последњу синтезу над> моћне једноставности, у којој осећај не може више постојати чак ни у стању лешине, таква слика постаје видљива форма идеје, најстарији инструмент за откривање реалне функције мишљења — покушао сам да од своје поезије сачиним један ПЛАНЕТАРИЈУМ ИМАТИНАЦИЈЕ. МНОГИ ЕВРОПСКИ теоретичари и песници сматрају да је надреализам престао да по стоји. Неки други, чак, тврде да он никада није ни постојао. Ви сте као песник значајан. поборник надреализма. Замолили бисмо Вас да нам кажете истину о надреализму. ПО МОМ МИШЉЕЊУ, књижевна (или, ако хоћете, уметничка) авангарда везана је и она за време, за место, за стицај околности. Рећи да је престала да постоји или чак да никада. није ни постојала, чини ми се посве неозбиљним, будући да она представља апсолутну неопходност артистичког мишљења, последицу историјских и социјалних услова који, у датом тренутку, одређују судбину егзистенције човечанства. Она се испољава на плану артистичке инвентивности чак и тада када је та чињеница негирана од самог уметника (40тађа се и то), кроз готово идеалну слободу коју спонтаност намеће остваривању једне слике. р

Авангарда, будући да је фактор прогреса,

не може имати једну предодређену улогу,

зато што она функционише по принципу спојених судова. Као и сваки револуционарни чин, она је неповратна, а, опет, њена лепота. је грчевита и бескрајна. Ефикасност чина раскрчивања одређена је, покаткад, капацитетом инвентивне снате уметника, у тесној по везаности са могућностима, које допушта стање ствари једног историјског периода, спрет однаса потчињених симултаности који су, вођени перманентном и суровом снагом, пројектовани иза антагонизма утемељеног на традиционалним резервама, дајући слици једну нераскидиву и бљештаву пулсацију.

Надреализам схвата уметност, у првом реду поезију, као једно перманентно супротстављање човека свему ономе што га чини неприродним. Његове стваралачке технике, тако многоструке, али које теже једној — заједничкој . тачки, (боре се за тотално ослобођење _ креативних моћи и супротстављају се крутом механизму, бедном резултату навика и кретенизираних ооичаја. Молим вас да ми верујете да је, у међувремену, човек са накалемљеним срцем појео п друго меко јаје п да Бретонова дефиниција

да у 2 надреализма, из првог „Манифеста , није не-

променљива, утолико пре што се тамо може“

прочитати: „у било којим другим условима". |

Лако се да схватити да откривање ових „других услова" не сужава већ проширује арију

надреализма, Свакако, технике надреализма,

будући изузетно обилне и многоструке, непре:. стано оживљавају тенденцију да се: искористе, у тој њиховој разноврсности, не у служби једног заједничког циља, већ одвајајући -

Главна в одговорни уредник Зоран Гаушчевић. Техничко-уметничка) опрема Драг

(редакција) и 626-02) (комерцијално одељење и адмиџистрација). „Рукописи се не враћају.

их и инсистирајући само на једној или на друтој, све до њихове тоталне вултаризације.

Литература апсурда, на пример, на један систематски начин примењује технику тумачења снова, уз помоћ картезијанско-кантовске поуке, испретуривши сензибилитет. Човек је

направљен од мутних мехурова, сасвим изо-

бличених, који се лагано издижу на површину из каљужне дубине индивидуалне подсвести. А опет, социјални преображај човека могуће је; остварити: једино на дан када ћемо заувек свршити са овим поганим клицама. КАКАВ ЈЕ допринос румунске поезије развоју надреализма и "надреалистичке поезије2 МЕУБУЈЕМ СЕ да кажем, остављајући по страни сваку лажну скромност, да је авантардна румунска поезија дала један суштински допринос развоју напредне европске, па и светске лирике, утиснувши заувек свој знак на њихову таласасту површину.

Било је, свакако, више етапа, више тала-

са, више таквих румунских уметника, снабде-.

вених изванредном залихом хромозома, који су у датом тренутку одредили еволуцију савремене модерне поезије, Дали смо свету умет нике новаторе великог формата. Они су постали познати на страни, код нас у земљи нешто мање. Питам се, ето, како би само из гледала модерна уметност без једног Тристана Царе2 И како би изгледао, без њега, надре-

ализам који у уметности, уопште оздрављује

оне суштинске технике истраживањаг Какав би био свеопшти изглед савремене уметности, да овај човк „са ходом од плавог мозаика" није лансирао, на дан 8. фебруара 1916, у јелној пиришкој кафани, страховиту ономатопеју: „ДАДА"2 _ Е

"А зна се: да је Тристан Цара угледао светлост дана у Мојнешту и да је младост. провео на овој земљи.

И ако је атмосфера првог светског рата проузроковала: историјско уједињење протатониста дадаизма и надреализма, а овај други рат изазвао једну нову кристализацију црног флуида, верујем да није сувишно споменути да је Цара писао предаданстичке песме још у Букурешту, на'румунском, од ко јих је неке објавио Саша Пана, а друге су остале необјављене и које је касније превео на француски Клод Серне. у

Наша артистичка авангарда дала је читавом свету врсне уметнике, као што су Виктор Браунер, један од највећих сликара нашег доба, затим Жак Хералд, Герасим Лука, Пал Паун; Д. Трост, Еуђен Јонеску, а да и не споменем јединственог Бранкусија. | КОЈЕ ЕЛЕМЕНТЕ румунске надреалистичке поезије и: надреализма уопште је нова румунска поезија учинила још плоднијим и ефи каснијим» (Реч је, наравно, о генерацији која се тако успешно огласила шездесетих година). ОВАКО КАКО је формулисано, Ваше питање би ме обавезивало да ограничим свој одговор, а ја то не бих желео. Није ту реч о неким елементима, можда чак “доиста "није реч ни о елементима. Реч је о покретању једне ротације, и у исто време, реч је о једној револуцији овог феномена који нашем актуелном поетском пејзажу даје регионе сенке п светдости, наступања и одступања, награђених некаквим ћаром или победом у сваком случају. .

Између старог и новог одвија се непрестано једна сурова борба и, покаткад, пионири су жртвовани. Могло би се рећи да је данас из наше поезије нестао онај штетни обичај формалних деоба. У суштини, постоји само нераскидив ланац од алки, једних бљештавијих, других мање бљештавих.

Верујем да надреализам румунској поезији нуди, у првом реду, читаву једну серију стваралачких поступака у домену истраживања, серију сонди у процесу упијања, очувања и одбацивања објективне реалности у једној сложеној акцији која се рачва, која иде цик-цак, која подразумева могућност отцепљења фантазије од елемената које пружа стварност и могућност трансформације јелног апстрактног појма, или једне идеје, у фантазију. · „“,

Ови поступци, који одбацују и уништавају све-оно праволинијско, доприносе откро-

· вењу оне скривене садржине једне епохе,

фаворизујући тако најважнију функцију револуционарне поезије: промоцију голе истине. КОЈА СУ специфична обележја румунске по езије:

НА ОВО ПИТАЊЕ делимично сам одговорио нешто раније. Општи аспект би било јединство постигнуто на разликама, на разноврсности. У овом тренутку, у нашој поезији, по. стоји права разноликст стилова и начина из

УЕХРА Не МОМ1СН 2РЕДУ. па Корика 5аТонепскелз гео

(Кот ро ПО, 'Ааги Вере | а гзатсте КапошиКо Зла“

Годишњо претплата 30 а. полугодишња 15 4. За иностранстио двоструко. Љист издаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7,

ражавања, као резултат сасбодног развоја индивидуалности сваког песника. Може се говорити о једном заједничком напору, али ипак. индивидуално различитом, учињен да би се освојили бљештави токови поезије, који прихвата принцип да је уметност дело креације, а не сервилна имитација природе и да је, дакле, уметник - приморан да истражује, да трага непрестано за начинима истраживања и могућностима израза, одбацујући догматизам кад год се јави и ма од куд се он наметао, 8 џ Запажам, код неких млађих песника, тенденцију коју треба осудити, настојање да се препусте јаловим манифестацијама које воде у неговање технике ради технике, детаљу безначајном и формалном, губећи притом из вида значај целине. ~ | | МААДА РУМУНСКА ПОЕЗИЈА је позната и цењена готово у читавој Европи. То исто важи. и за Југославију. Које су, по Вашем ми“ шљењу, врлине и особености ове поезије» ДОПУСТИТЕ да приметим како није ни позната ни цењена онако како би требало да буде, понајвише због тога што наш језик нема неку одвећ широку арију саобраћања, а и због тога што су та преношења на друге језике, иако без ограничавања, недовољна и слабо обављена. 8 | Румунска поезија је имала, а још више верујем у то да она тек сада има шта да каже; да каже једну своју реч, у развоју литературе као главног и универзалног израза, стављајући своју перспективу понад свих_ ишчекивања човека, света и универзума, свој систем имагинације тако богат, сложен и аутентичан, као и услове уз чију се помоћ доприноси револуционисању, мисли и ослобађа њу људског израза. 1 . | „5: Али, немојте ме терати да изговорим појединачна имена. | . ВИ СТЕ СЕ И ЛИЧНО сусретали са југословенским песницима (на Струшким вечерима поезије, на пр.). Какви су Ваши утисци 0 њима» . УЧИНИЛО МИ СЕ да су веома добро обавештени о свим новим настојањима модерне поезије. Приметио сам, такође, да су обузети правом грозницом „истраживачког духа" и та њихова смелост ме је задивила. л "Осим тога, имам утисак да се у Македонији догодило чудо: иако се поезија овде ослања само на скромну усмену традицију, за једно сасвим кратко време, млади песници (у овом поднебљу „стари“ песници и не постоје) били су способни да своју поезију уз дигну и на највиши степен. х Рећи ћу још и то да сам преводио и да ћу и. даље преводити југословенску поезију са особитим задовољством. КАКО ГЛЕДАТЕ, у будућности, на контакте писаца. из наших земаља, како би ти контакти били што реалнији и што плодотворнијиг НАЈПРЕ, кроз стални ток преведених дела. Затим, кроз размену не,само књижевних дела

" већ и самих књижевника. Кроз стално објав-

љивање белетристичког материјала по нашим књижевним листовима и часописима, на бази реципроцитета. Кроз учвршћивање личних контаката, обраћајући пажњу на афинитет избора самих писаца и, пре свега, кроз срганизовање бројних књижевних п културних манифестација највишег могућег квалитета, НАШЕ ЗЕМЉЕ и наши народц су тако близу један другога и тако блиски један другоме. Како објашњавате чињеницу да у нашим ли: тературама не постоје антологије румунске, односно југословенске, поезије2

ЗБОГ ЈЕДНЕ ЗЛОСРЕВНЕ инерције која још увек господари нашим односима, а п због свих тих сметњи.које лична сујета ставља на пут објављивања таквих антологија. Ја сам, знате, лично разговарао, пре неколико година у Београду, о објављивању на румунском једне антологије југословенске поезије. Али, и поред свих тих мојих напора и настојања, на жалост, нисам успео да утврдим један коначан избор, будући да критеријум субјективности свуда прави само пустош, КАКВИ СУ ВАШИ будући литерарни пла= новиз

СТАВИО САМ ни последњу тачку на један велики избор из Аполинеровог опуса. Припремам, такође, и један избор из стваралаштва Андре Бретона, укључујући и теоретске на-

"писе, значи „Манифесте" и остало. Даље при-

премам сличан избор из поезије великог чешкот песника Владимира Холана.

Врло скоро ћу спремити за штампу и једну књигу своје поезије под називом „Славне хемисфере", као и.књигу есеја и књижевне теорије, која се зове „Полуге другог сте-

Је ан ово довољно ПОШТО СТЕ ВЕБ направили избор песама за

Вашу антологију „Крзна океана), замолили бисмо Вас да покушале да обавите нешто много теже: да изаберете, за наше читаоце, само једну песму — најдражу Вама. Молимо Вас, такође, да нам тај избор и објасните. КУНЕМ СЕ да сте ме заиста ставили на те. шку кушњу, будући да себе убрајам у оне који су увек спремни да се свега прошлог одрекну сместа. Како бих Вам то „задовољство" нпак пружио, издвојио бих песму коју ћете наћи у тој мојој „антологији" на страни 563. Ова песма написана 1933. зове се „С КАПОМ НА ГЛАВИ" и допада ми се више од осталих зато што је сви моји пријатељи знају напамет и она је ушла у њихов свакодневни језик. “4

ШТА ИМАТЕ да нам кажете ма 13. питање» ЗАР СМО ВЕЋ стигли до њега2!... Па, могао бих, на пример, да одговорим и ја неким мо јим питањем, али би то било помало банално и одвећ лако. Боље да Вам одговорим да је тренутак, после доласка првих људи на, Ме сец, да продремо. с друге стране површине таванског прозора, тамо где: „Откинута. рука У другу руку пада /и почиње тада прстенасти дет/ из мајмунске коже и кречњака и из огледала попут воде од вуне". Тренутак је да. раскрилимо наше књиге као орла и да изменимо геоидну форму земље. Тврдим Вам да. је, у међувремену, човек са накалемљеним срцем појео и треће меко јаје.

Разговор водио Адам Пуслојић "

омир Димитријевић. Уређивачки одбор м Уређивачки савет: Богдав А. Поповић (секретар редакције),

« Јт, >: бо а Жар 5 ; ки 5 . . ј . Богдав Калафатовић, бр Милав Дамњановић и др Владета Јеротић, Шдејно решење # графичка опрема Богдан Кршић. Лист излази сваке друге суботе. Поједини аримерак 1,50 А.

Телефов – 627-286

Гекући рачун бр. 608-1-208-1. Штампа „Глас“, Београд, Влајковићева 8.