Књижевне новине
БЕОГРАД _ 6. ЈУН 1970. ГОДИНА ХХИ БРОЈ 366. ДЕНА 1,50 ДИНАР | Добрица носаћ
сене аса та с
Римовани ШУНА
ТЕКСТОВИ НА „БЕОГРА ском ПРОЛЕЋУ 70" |
АВА ПУТА ГОДИШЊЕ — попут поплаве или. тржишне. инспекције — кроз нашу јавност | протрчи кампања против шунда. На словослагачком и. микрофонском мишану великих интервјуа, ванреоних пленума п скупштинских дебата нађу се киосци са голишавим часописима, брзопотезни издавачи
љива пи кампања. одумре као што ће, у перспективи, одумрети Оржава. |
Недавно је завршен други део фестивала _ „Београдско – пролеће 70". Потрошачу-љубитељу понуђене су 44 нове мелодије, снабдевене текстовима 34%рице текстаписаца. Музички стручњаци различито су оценили вредност мелодија. Са
|КЊИЋЕВ
ЕНОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
КОНГРЕС КУЛТУРНЕ АКЦИЈЕ
У току су припреме за будући Конгрес културне акпије у Србији.
љегов пресудни кохезнони фактор. Због тога је њен удео управо у самоуправној социјалистичкој заједници од непроцењивог значаја.
Залажући се п саме за такво схва:
јање културе код нас, „Књижевне новине“ су од
лучиле да покрену аикету КАКО ЗАМИШЉА ТЕ КОНГРЕС КУаТУ РНЕ АКЦИЈЕ2
_ Ова анкета има за циљ да идеју о Конгресу културне акције у Србији још више приолижи машој јавлости а и да, истовреме но, дрзринесе конститунсању самог Конгреса. Због тога смо желели да одговори на анкету бум слободно, онтним питањима културе, 0 оним питањима која би требало да доминирају на Конгресу
крсативно размишљање о
ОтноРИ ЛАЖНИМ ВРЕДНОСТИМА
НАСТОЈАЊА за обновом кулаур-
пе улоге СКЗ и њен организациони преображај у духу савремености и њених бољих тежњи и поттреба, та дугогодишња настојања посебно исказана и потврђена на
и па аи а романа, увоз- Ванредној скупштини у новем| дистрибунери чина ве ка ке | Е Идеја о скупу представника свих фак тора којима је стало до културе и њеног про- бру прошле "ОНЕ, _Њонела су, | тог рафије. Месеџ д Ина и | сперитета, јавила се спонтано у најразличи тијим срединама, и код стваралаца у култури, као Шо с фи тула ИД извештаја | „повратни талас". пита; а шта ] и и код корисника културе, а и код посленика у ширењу куљтуре по њеног утицаја. колико зна О , ТОЛИКО и скрои“ | то шунд> Чарка постане незан Ј " ШИН а нео – А ' пе. резултате, званредно је зна-
и рка постане незаниму Сви се слажемо у мишљењу да је кул тура једна од битних конституанти друштва, , чајна осведочена спремност мно-
тих људи науке и Београдског универзитета да свесрдно учествују у стварању издавачког програма СКЗ; скромни су резултати у проширењу и обнови чланства, нарочито у учлањавању привредних организација и стварању добротворског фонда, па је економска снага Запруге још увек далеко испод њеног програма, радних
текстовима — дилема пема. Тек ј стови боду очи 50 пе то Период од двадесет пет година развитка културе у социјалистичком друштву даје пи стваралачких могућности _ њеу је 3 них чланова п сарадника. Незнат-
парани високи тонови импровизатора. Текстописци имају твро слух кад је реч о киши критике, која редовно пада на њихове 2лаве по завршетку сваког фестиви-
све — ја ћу док, ја-ћу доћ као пре!", а све то замињено дечјом разбрајалицом „ЈЕ НЕСЕНТИНИ „ Фригидност, тај баук из медицинских нопуларних чланака, п овде нас плаши: „Све чешће ме одбијаш и загрљај мој не трпши", сем ако нас не утеши зрнце астрономске магије: „Сваког часа по жељу
ОВОГОДИШЊЕ, Петнаесто . „Стеријино позорје“ било је, по. миш-
во и жири је био у прилично тешком положају да мекако ипак
теријино позорје 1970.
реадну основу за размишљање о резултатима и промашајима у политици културе, а оцене и предлози за кове акције у култури биће, по нашем мишљењу, драгоцене у поку шају решавања астуслних проблема културе У Србији.
У следећем броју „Књижевне новине“ ће донети и остале приспеле одтоворе на
фрагментима на телевизији, пре тежно луткарека представа, с текстом који није драмски, то је о:-
ни су нам резултати у проширењу чланства у унутрашњости Реимолике и посебно у установљењу повереника. Млада интелигенција
ла: они, једноставно наставља са енору. т интелектуална омладина сасвим | ан си ваенон а ЕНИ аи. | је необавештена о карактеру и | хукталој | „шитанц машини" _ кима, МИЛОЈКО ма које се намећу могло бп само културним дискусијама без акии- циљевима СКЗ па је и нема у ње | бесмисла пи лажне осећајности. РУЛ В У | да. се назначи на дводневном за- је. То мноштво, та инвазија ре ном чланству. На једном од на| Шта смо у ствари чули са позор- ДРУЛОВИЋ | седању, у рефератима или за ок- чи прети да заклони праве про- шах основних програмских заданице Дома синдиката у Београду» | руглим СТОЛОМ. блеме п одузме време за праве така — дотурању књига до чита Асортиман тема у текстовима Још на иочетку морам рећи да Ако ту треба да се донесе не- акције. Рећи ћете: „Натпример2" — лаца, задобијање читалана, ства| доживео је приметно проширење: ми ндеја. о Конгресу културе нш- ки политички тестамент, за: кул- Расправе п акције у домену куа- рање читалачке свести и страсти ове тодине „само“ 35 текстова 70- је Олиска, мако то кажем са ма- туру, неко изјашњавање о њеном гурне. индустрије, на пример (пло- — није урађено пишта зпачајно. вори, муца ми спотиче се око љу, уо гриже савести после ваше кон- друштвеном смислу и 'неопходно- че, фихмови, емисије), од полми- Немамо средстава за ту лслатбави. Остатак покушава да изврши статаније да се она „јавила спон- ста — неће бити да ће то што тичке до породичне културе. Ве- ност, а штампа, радио и телеви| ескалацију У мека модернија ишли тано у најразличитијим средина- смо толико пута већ рекли — је- рујем да и аутори идеје о Кан- зија, сем пречасних појединачних | бар актуелнија подручја слушао ма, и код стваралаца у култури, сенас, на Конгресу, имати посеб- гресу пе мисле да је могуће све заузимања, поред равнолушности чевог интересовања. Тако, на при- и код корисника кухгуре, а м ну моћ, Не оспоравам _ потребу рећи и предузети на Контресу. О према нашем постојању пп дела| мер, бивамо суочени са национал- код посленика код ширења куд сталног политичког размишљања нима који сумњају моту рећи да њу, испољавају и друге несарад| лидм питањем: „Го, тито сам цигал ИВЕ «оу и расправљања о куламри. Ами, да се не.може видети да је нешто пичке ставове. Молим вас ла ве | | — то нијв важно!" Сигурно да ни- Мој скептицизам произлази из ми је Контрес за то најподесније лоше пре него што се покџша, рујете да је Управни одбор улоје важно, јер ту су и „нова" са- искуства да код нас шма толико место2 Идеја је, нема сумње, ис- макар се претрпео и неџспех. У жио изванредне напоре у ож | знања чз философије: „Тако и ти конгреса. (и конференција) =— та- крена. И мотиви, свакако. Бојим том случају се слажем да и Кон- вотворењу одаука | прошлотолише | 6от наш — увек се врти баш == ко рећи сваки дан по један, Мно- се да ћемо, у чврстом уверењу да грес буде један од покушаја. Ако ње редовне и ванредис скупшти| као тај вртуљак знаш" и још: ти од их на замарајући пачин помажемо култури, само „вући НИНА о а пе. Међутим, плодови нашег рада, | „Све се жреће, све се мења", али хоносе опште закључке, после ко- врата на којима пише лгурај" НАМЕРА А НАНОСЕ РАНЕ 48 по свему видно, не стоје у срећ| и, примесе фатализма: „Ако имаш јих остане мало трага. Уосталом, Не верујем у културну револу- стање духова. | пом односу са временом ни напомало среће по ме баш. сасвим три паши закључци су најчешће врло цију — једне јесени ли једног Само, за пме бога, да не сру- рима уложеним у њих. Мислим да | и ај ОНИ и. | 6о сито, кроз које могу да про- пролећа и због тога што фрезџл- чимо па главе недужних олуша- ЈЕ неопходно бар то утврдити, , могло да одушеви покрс- ђу, да се сместе, мноти, и контра- тати зависе од друштвених МОЛО- за 1 с а алата – При < + тање проблема деце из разведених а а ставови, а да 'се Бана ва и о АНА "Проблеми кул АВИ десетину реферата. Српској, рижев 50 ЗВАРИЗА, МА бракова; „Оче мој — само мајци као код своје куће. - туре су нерешиви у апстрак- и резолуција у искреном уверењу МОЈ културном Нре Ра 7, и циљеда се вратиш, јер она те жели!" Прибојавам се томилања Мице- тним, 'универзалистичким схема- ла је баш то најстварнија акција, има, намона) Орјуктивне ОКОСНЦИ | Уотште, много пажње посвећено зења о толиким проблемима на- ма. Код „нас се култура пи преви- ти нису наклоњене. _ Име новаћу је деци, ишцој будућности; „Сине, ше кулруре,. Обиље различитих те- ше вуче и повлачи по разним Наставак ма 2, страни две које мн се чине пајбитнијим. | живот тражи да умеш. да. губиш КУ Зи о Назпе скромне, рекао бих послед: Т Пе ррашло да АОЊУИИ ОНО 502 + МА па и арене 55 и Ра МУ ка ЈН њих тодина сас вим запуштене тра| љубиш", „О, сине, сине, веруј ми ( дишије добровољног јавног дела | ља на подручју просвећивања на-
пола у данима свеопште ипститушонализације и комерпијализације веома, веома је тешко обновити и развити у значајнији покрет. Из весном замору старије пнтелигенније, луху ситног и приватног рачуна, који постаје све општији ту култури, придружује се и не-
љењу оних који годинама прате расподели награде којима је ра:
рварђа. стари. маг = увек брже, о - ЈЕ ; # Ји: је Е 1 . а А Е пе А о Ал ствара. стари маг. увек брже ову смотру југословенских теа пивора ви пала попио те злгајној да једна од ретких представа 1 спремност претежног дела инте с то мектудане омладине да се несе-
ти дани као звезде у паду ужаре негде свој траг". Сенка мекрофилије као да се лелуја у тексту: „Ти сада спаваш у цвијећу, откад те узео дан — знам, ти. си. пегоје у тами — како да ти: цвијеће 90насим, како да ти руке љубим2" Природно, ми не бисмо били ми, кад би стандард изостао: „Ова соба празна је кад ниси у њој ти, хтео сам да будеш заувек део ње“ (собе2!), Мађе се ц понеки елеменат навигације: „Годинама плови један. брод" и „Лутања. == то је мој свет", па п локалног туриз ма: „То има само један град = зато волим Београд!" Можда у "урбанизоване теме спада: „Та: по“. тражи неког ко више даје него ја" (плаћена љубав»). Нашим 'радницима у иностранству упућене. су три мелодије и текста: „Волим те", „Пианино“ и „Писмо сину. којем је на жалост или. на срећу накнадно одбачел објашњавајући
претекст: „Кофараг је носио пољ.
штански жиг Франкфурт ТХ, а У писму је писало..." У бисере, све једно да. ли беле или црне, ваља убројати и реченице: „Чак ти сноге не прелази", „Бол је јачи — мо рам да се предам", „Животе, стани, врати ми. дане детињства. свог (ваљда, == мога), „Волим све што једном такнеи«, мојом руком +, свијету Том = злавни су Марв златно. је ивијеће и столу Ке. му", „Ти си жеља, ~ рана „МОШЕ сна", „И душа. нађе пеки трај ни кут“ што, Лко читаоцу још ншје доста оваквих примера, Оро вештавамо га: свешчица. са свим текстовима пи потама. ПИОСВе 6 по цени од 4 динара — док са „Секси-хумора“ стаје само 2 ра, а „Ева пи Лдам 3 динара. а. Да ли су шупдтекстови заб« а них _ мелодија култури проблем» | Глесу, докле год се плоче окрећу на. трамофонима, звучници ми Ми ју музику, а магнетофонске траке верно .тпресликавају збук и реч = по стотинама хиљада станова по трошача, за које је права књига скупа. ствар. ; Основна вредност француске шансоне. је — текст. А ход нас» Добри стихови 1001 југословен“ ског песника стоје неискоришћепи == а текстописци. за свој „не“ приметни паунд" узимају“ велике хонордве. ;
тарских остварења, једно од нај мање успешних, Мако је од преко четрдесет пријављених и двадесет девет припремљених у 0 рећеном року, селектор Јосни Лешић. одабрао само десет предетава (једна је касније повучена), и тако“мали број представа, углав-
, »
дњум И3 ПРЕДСТАВЕ „НА СЛОВО, НА
лом, није задовољно одређени ни.
|
слово":
ситуацији посебно зато што, тотово по општем мишљењу, пајбоља представа: „На слово, на слово" у извођењу Малог позоришта из Београда, по мишљењу званичних фактора, није испуњавала све услове“ да учествује на оваквој смотри, па, према томе, ни да буде награђена. Мако
извођена У
ОЖИВЉЕНЕ _ПОЕТСКОМ РЕЧЈУ, ЛУТКЕ - ИМАЈУ ЉУДСКУ
" трафије н
којој се уживало, која је (поста ре пи младе) гледаоце понела и која је имала истинског сценско! шарма. А насупрот њој, многе дузте представе, у многим својим елементима, од текста до сценкостимографије, Онас су натетнуте и исфорсиране. ·
Наставак ма 12. страни
ДУШУ
„грама и
бично залаже за стварање савремене кумгурне свести народа, О посно своје културпе пи етичке свести по самосвести. Дакле, предстоји нам изузетпо напоран рад ка придобшању и скупљању пре јалана из културе и просвећениог. слоја, а парочито младе интехитевиије, за програм СКЗ, и, назавно, за све просветне и културпе акпте које предузимају друге иртанизације м установе овог друштва. Поред традиционалног општег познања пи класичне" пнепросвећености и јонг опаснијег модернот примштивизма што та издашно рађа ово време, околности у КО јима свака делатност за културу “ овој земљи бива изузетно тегобта, лад СКЗ наднело сем једно опако смишљено политичко подозрење _п неповерење, зла воља и кратка ламет. Моћно по средствима и тренутном дејству, ово противништво, сасвим очигледно, усмерено је против културе као највишег облика човекове п друштвене самосвести, а самим тим и против основних животних циљева п историјских од ређења нашег народа. Ми немамо мслове за полемике, али ми немамо ни разлога ни. времена. да било кота на овом свету убеђујемо
у своје политичко поштење, инте--
лектуалну савест и добре намере. Јер они су садржани у нашем раду и делима. Нека она, дела, сама одолевају својим противници“ ма, незналицама и зловољницима. И. времену, наравно.
Међутим, сматрам још увек не опходним тумачење јавности процпљева СКЗ. Није, ваљда, сувишно м на овој, шезлесет пи трећој редовној тодишњој скупштини СКЗ, исказати — неку пачелну одредницу. Намера ми је да вас подстакнем на такав разговор па ћу за проверу и опореку назначити једно своје охватање карактера по улоге СКЗ данас. Јер ја нисам убеђен да. је СКЗ, за ове паше дане им прилике, сасвим савремена пи делотворно одредила свој програм и своје место у кул, турном животу овоганаруштева,
Наставак „на 2, страни
Це анелида амидне папа иди п а пате пиа бес