Књижевне новине
=== нон нови и——__----_______________________________________________________________________________ === Ма – ЕН Иви чртилкај попа иевиннвИнАнВудАј
КУЛТУРА У СВЕТУ
Валаам пили проблем објективне кривице
Лешек Колаковски
ВАЛААМ, син Боеров, по наређењу божјем крену на службено путовање у важном државном питању, а путоваше на магарипи, Богу се ипак не допаде пут који овај изабра, те посла анђела да Валаама зајустави. Али истовремено учини да анђео с великим мачем беше видљив само магарици — што се, уосталом, не једном дешава. Видећи препреку, матарица се поне рационално и скрену с пута; Валаам, који анђела не виђаше, поне се такође рационално и поче је тући штапом, хотећи је присилити да се врати на пут. Ствар се понови трипут, док најзад Бог не удели дар говора магарици, која гласно њакну;
— Зашто ме бијеш»2
Валаам, не чудећи се посебно због њеног говора — јер се п далеко већа чуда догађаху у то време — одговори гневно:
— Ти ми се ругаш! Штета што немам
· мача, јер бих те посекао,
Бог, који говораше неотменим устима мокорне животиње, ипак доста дуго не рече јахачу о чему се у ствари ради, и препираше се с Валаамом који беше просто модар од беса. Најзад се смилова обома и учини анђела видљивим им за Валаама, а овај одмах схвати ситуацију. Анђео одмах скочи на њ с грдњама.
— Зашто си тукао невину животињуг Та магарица — викаше — спасла ти је живот, јер да је наставила пут, без милости бих те располутио овим сечивом, а њу бих оставио у животу.
— Али, милостиви Господине — брањаше се Валаам — нисам те видео, јер ми се ниси показао.
— Не питам те да ли си ме видео или ниси — викаше анђео лупајући ногама титам те зашто си тукао невину живо. тињу.
— Али, тосподине — говораше Валаам замуцкујући — тукао сам је јер ми се противила, свако би на моме месту тако поступио. . Ј
— Не сваљуј кривицу на „свакога. гтрмну анђео — реч је о теби, а не о „сваком“. Противила ти се јер сам јој ја наредио, а ти, бијући је, успротивио си се мени, који сам твој претпостављени, а тиме и Богу који ме је послао, а који је још виши претпостављени.
— Али, достојни, велеважни, штовани Господине — зајеча Валаам, — нисам те видео, па како сам могао...
— Опет заобилазиш ствар — прекиде га анђео, фркћући од љутине. — Сви сте ви исти, Свако греши и говори да „није знао“; требало би пакао локотом закључати, кад би се узимала у обзир таква извлачења. Згрешио си објективно, разумеш» Објективно си се успротивио Богу. ____ Разумем — рече Валаам тужно, већ покоран. Стајаше на путу, мали, дебео, несрећан, и брисаше зној са ћелаве главе. — Сада већ добро разумем. Ја сам објективни грешник, према томе, уопште сам грешник. Згрешио сам једном, јер те нисам видео. Згрешио сам други пут, јер сам тукао певину животињу. Згрешио сам трећи пут, јер сам хтео да јашем даље, упркос божјој забрани. Згрешио сам 5 врти пут, јер сам се свађао с тобом. „а сам посуда греха, гмаз нечисти, за кога би п пакао био благослов. Згрешио сам веома,
Господине. Имај милости, Господине, Све |
долази од моје проклете плаховитости. — Хајла, добро, престани да се правдаш —
ољен. — Путуј сада даље. Рова коју страну, Господине> — упита
Валаам. Ј у И — На исту којом си и кренуо — одго-
вори анђео. р Валаам јаукну и зајеца.
ркну анђео, али већ мирно, одо-,
У ОВОМ БРОЈУ „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ" УПОЗНАЈУ СВОЈЕ ЧИТАОЦЕ СА НЕКИМ ЗНАЧАЈНИМ ПОЈАВАМА И лично. СТИМА У САВРЕМЕНОЈ ПОЉСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ И ЕСТЕТИЦИ.
СВЕ ПРИЛОГЕ НА.9. И 10. СТРАНИ ПРЕВЕО ЈЕ СА ПОЉСКОГ ПЕТАР ВУЈИЧИЋ. — Џа управо си хтео да ме задржиш, Господине!
— Већ сам те задржао, а сад можеш да путујеш даље — одговори анђео.
— Па зашто си ме задржавао, Господине2 =— Престани да Бог је тако хтео.
Валаам резигнирано узјаха на магарицу, која полазећи прогунђа:
— Даботме, у свему томе најгоре сам прошла ја; мој господар је поднео само моралну непријатност, а мене леђа још увек боле.
А затим се полако удаљи заједно с јахачем. Наравоученија у овој причи има много, али нећемо. сва навести. Вредно је напоменути да у случају да се анђео показао само Валааму, он би скренуо магарицу, која би сигурно послушно сишла с пута. Али тада не би имао прилике за заслу гу — јер каква је то заслуга ако се заобилази видљива препрека» Заслуга је заобићи невидљиву, а он баш то није хтео да учини.
мудрујеш, грешниче!
ЛЕШЕК КОЛАКОВСКИ
Наравоученије прво: не омаловажавајмо глас стоке, јер она често зна више.
Наравоученије друго: незнање је грех, а правдајући се незнањем само додајемо нови грех старим гресима,
Наравоученије треће; у супротности је са здравим разумом употребљавати здрав разум у свађи са апсолутним разумом.
Наравоученије четврто: од објективне кривице неће нас чак ни Господ Бот ослободити. Наравоученије пето: то су последице када се двоје понашају рационално, али кад свако има друге стварне премисе.
Наравоученије шесто: такав је живот.
Аутоннтервју _
Витолд Гомбрович
Е: Последњих месеци појавиле су ПИ ено три ваше књиге. ЕРЕ варајмо најпре о БЕРЛИНСКИМ ЗАП 1. МА. Подсетимо у неколико речи околности тог питања. Фордова фондација позива. и Берлин на једногодишњи боравак. « Е објављујете своје утиске најпре У и ; ТУРИ, затим у књизи под насловом Ф5 ЛИНСКИ ЗАПИСИ. Књига изазива веом супротне реакције немачке штампе, неке час доста непријатељске.
ОДГОВОР: Да, неки Немци су се осе тили погођенима. Али ја сам то и написао да бих Немце дирнуо.
ПИТАЊЕ: Али ви сте били гост У Бер. лину. Зар то не обавезује» | |
ОДГОВОР: Не. Литература која снР поштује мора пре свега аЕАТРВО ЛИЦА ке узимају озбиљно. Ја У Берлину нис: ко гост, него нешто далеко страшније, 04 /није, снажније, ја сам био ја, своја со
= : пализма, пољ“ По узору на мислиоце из доба рационализма, 19:
ски филозоф марксист ЛЕШЕК КОЛАКОВСКИ (ро" Њен 1927) врло предано пише приповетку им драму. Његове приповетке из збирки „Тринаест бајки из краљевине Лајлоније", „Кључ небески" мо „разго вори са Њаволом" одликују се бргљантним стилом и изразитом мисаолом потком.
ЈАН БЖЕНКОВСКИ (рођел 1903) дебитовао је Ава:
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
пи ~ ПРЕ
9 |
ствена егзистенција и сопствена драма, Какав гост! Драма! Егзистенција! Рвање са судбином. Данас, у доба лаких путовања, писац постаје све више нека врста културног трговачког путника, Не. Мене нико неће уводити као кесицу слатких карамела. Најучтивије се извињавам, ја сам Дух. Дух, наравно, уколико се да, Аобро васпитан (имам утисак да _ се у том погледу ништа не може пребацити мојим БЕРЛИНСКИМ ЗАПИСИМА), али
ипак дух...
ПИТАЊЕ: Хм... треба признати да ваши опоненти узимају ствар мање пате тично, а више практично. Јасно вам је давано на знање да сте за округлу сумицу у доларима добијану из Фордове фондације могли да будете нешто... услужнији на перу... 6
ОДГОВОР: Нејаз! Тај артуменат је такође изнесен, Плашим се да није то било
десетих година у“ кругу такозване „краковске авантарде". Од пре рата живи у Француској. Послелњих година у Пољској је објављено готово све што је написао, тако да су пољска критика и пољска чита“ лачка јавност могле да поздраве некако. као поновно рођење овог пзузетио значајног песника и есеји-
сте. Песме доносимо из збирке „Јануар“ (1970).
ВИТОЛД ГОМБРОВИЧ (1904—1970) тек однедавно је, готово преконоћ, постао јелан од најславнијих европсках авангардних писаца. Добитник је патраде „Форментор“". Од 1939. године живео ван своје земље. Написао романе: „Ферлидурке", „Трансатлантик", „Порнографија", „Космос“; драме: „Ивона“, „Вен-
|. | | |
| | |
|
|
од стране ових опонената ни много праведно, ни много елегантно, Фондација, позваним уметницима није постављала никакве услове: добите, поседите у Берлину, радите шта вам драго, нико од вас ништа не очекује. Ако сам, дакле, написао тај берлински дневник, онда то није било зато што сам био позван, нето зато што већ годинама дневник пишем свуда где тод било... У Буенос Аиресу, у Паризу, У Берлину... Али починио сам неспретност бранећи се превише ошширно од приговора. Могло би се чинити да су БЕРЛИНСКИ ЗАПИСИ изазвали богзнакакав скандал, а, међутим, имао сам много више гласова веома добронамерних и искрено наклоњених.
ПИТАЊЕ: Ваљда нико није изразио ту наклоност неких Немаца боље но Карл Корн у ЕРКАМКЕОЕТЕК АЈГСЕМЕШМЕ 2Е1ТОМС-и. Ево завршетка његовог чланка: „Гомбрович је из своје улоге госта извукао што 2од се дало. Решио се на највиши кунст, да буде заиста онај који јесте... Данас се о Немцима ћути. Овај Пољак је прекинуо ћутање. Ставио је до знања да смо ми — хтео или не — његов проблем. Он је постао наш проблем, хте. ли ми то или не". Шта кажете на то2
ОДГОВОР: Да се ту изражава данас веома битна потреба, немачке душе. Ту Немац захтева од странца слободу, искреност, а нарочито сувереност, пошто зна да без тога он сам не би могао да буде слободан, искрен, суверен према странцу. Према страницу, или према свету. Према свету, или према самоме себп.
ПИТАЊЕ: Да прећемо на следећу вашу књиту која се недавно указала, »Аиг дет Тагећђисћо адез Упоа Сотртомлсх«, популарно издање вашег дневника из 20дина 1953—56.
ОДГОВОР: Ако би требало у овом тренутку да дам својим ко-ауторима, то јест својим читаоцима (јер читати није мање стваралачки него писати) неки најважнији савет, рекао бих: не олакшавајте себи задатак тиме ла „он то ради парадокса;, или „из дрскости, мили „да би изазивао". Парадокси, добацивање, запрепгашћивање... не, то више није за нас, то је прошло, то.је било добро када је јоп било могуће саблажњавати невиност воле буржоазије. Покушајте да ми поверујете и видећете како ће те моје настраности пи играрије почети да вам се повезују у целину, органску и способну за живот. У мени је пзвештаченост оно што олакшава искреност, шала води у озбиљност, дрскост у истину. Покушајте да ме захватите најдубље. Часна реч, ја ћу се показати 'на висини!
ПИТАЊЕ: А шта бисте рекли о ,Космосу", последњем |свом. романуг Већ се појавио у књижарама. ·
ОАТОВОР: Не волим те порођаје... То је непријатно... (
ПИТАЊЕ: А то дело»
ОДГОВОР: Ништа не знам. То је још вредо, тек. је објављено на: пољском и-немачком, у Француској ће се појавити за који дан. Не, није да се бојим... не волим... Сви моји порођбаји су тешки, компликовани... Око сваке моје књиге ствара се најпре нешто попут таме, засићене лаке недоумице. Моји пријатељи су забринути, често постиђени. Ја настојим што мање о томе да знам, догађа ми се да тек после неколико месеци почињем да разгледам послате исечке из новина. Још никада нисам гледао ни један од својих комада у позоришту. До те мере ми је драже да о томе не мислим, да готово увек заборавим датум премијере, и тек ме изненадни телеграм враћа у стварност. шта Нисте сигурни У
ПИТАЊЕ: Каква је ваша последња реч2 ОАТОВОР: Пријатељи! Дозволите да
се, у име изузетка, позабавим нечим друтим но што сам ја сам: Европом, Узбуђује ме то име „Европа", далеко пространије но што је „Немачка", „Пољска", „Француска“, пуно растуће енергије. Али размах европских техничара уопште није у складу с размахом европских хуманиста... зар је дух Европе утонуо у машину2 Шта се догодило да нама, хуманистима, све почиње да аљкави, музика нам се уситњује, поезија усахњује, литерату-
ра постаје ужасно досадна. Јесте, свака-
ко, европска свест се већ двеста тодина налази под знаком редукције: Кант, или Хусерла, или Хајдегер — то су у Немачкој постепене фазе оног опрезног самоограничења духа. Али срозавање на терену уметности и књижевности нема ничег заједничког с тим пропесом, чију озбилљност није могуће стављати у сумњу. КаКав крах! Огромна глупост дозлотрђује нам у свему чега се дотакнемо, у нашем начину стварања (које је постало церебрално и непријатно), у нашем говорењу о уметности (превише се прича), у свима механизмима овога нашег уметничког света, те гигантске машинерије састављене од сто хиљада доктора, доцената, интер. претатора, прослављача који исисавају бледу крв из анемичних тела десетине хиљада попростачених стваралаца. Шта се логађа2 Где ли се изгубише из наше уметничке кухиње такви дивни, крвави, зачу“ Бујући бифтеци као Гете, Бетовена Како постићи да уметност престане да буде израз наше просечности пи да поново постане израз наше величине, лепоте, поезијег пева и са РАВАН У ПА А
чање", „Оперела"; изузетно је значајан његов „Дневник“ 1.
МЈЕЧИСЛАВ ЈАСТРУН (рођен 1903) један је Од најистакнутијих пољских песника и есејиста, Код нас су објављена његова дела „Мипкјевич" и „Лепа болест", Објављујемо есеј из Јаструнове књите „Средоземни мит",
У Кракову је 14. јуна умро велики пољски филозоф и естетичар РОМАН ИНГАРДЕН (1893—1970). Тим поводом преносимо чланак познатог филозофа Леха Будрецког о Ингардену, објављен у варшавском књижевном Аисту „Култура",
Јан Бженковски
ПЕСМЕ
ЈАН БЖЕНКОВСКИ
МОЈ КАРАКТЕР
Видите —- господо моја — морате знати 6 да сам ја по природи веома благ. ; на ране да ме привијаш — допуштам да
ми се иде по глави и ништа не говорим подносим све без речи у ћутању — Нутање је злато.
Али кад ми неко нагази на ногу направи се прави русвај не могу да се уздржим и размештам му - - породицу по угловима одмах излазим на ратну линију стављам на главу орловска пера грабим у шаку томахавк и свежањ скалпова вешам Но то не траје дуго јер ко што рекох — не волим ратове и по природи сам човек благ. у После буре — дуга. Кад се све умири поново задовољан испловим на. отворено море и у своју барку узимам Маријету. Катерину Ивону Фине девојке! Као ватра. Прсте да лижеш!
око паса...
Тешко је издржати окружен са три демона
прави вашар вештица!
Њихово певање
надима једра начињена од белих кошуља
користим та жао погонску снагу
ма барка јури као с мотором за трке.
А ми —
пошто је палуба тесна лежимо паузнак
приљубљени једно уз друго. ј
Али то ништа не смета!
Јер не подносим тужву али још више —
не волим самоћу.
РЕТОРИЧКО ПИТАЊЕ
Од најмлаћих тодина обожавао сам лаж најпре сам је нетовао У јапанским · вртовима а затим — у саксијама у прозору лаж се дивно развијала и имала је епске цветове узвишеног херојства пи моја нега имала је велики успех. На жалост након извесног времена опазио сам да су упоредо с рашћењем моје лажи губиле на _ привлачној снази и димничар што их је тарио чађу имао је много брита да му под дејством времена не побеле. „Да бих им дао одговарајући изглед у скали. искривљавања. добавио сам скупе препарате и лакове са друге хемисфере и далеко са копна. Најзад трошкови посташе тако велики да производња преста да буде исплатива, Тада од серијских лажи прећох на лаж у чарапама пи на занатску производњу. ; Сваку лаж са вишом скалом вредности дуго сам тлачао . : рибао четкао. гланцао и приредио сам изложбу монументалних лажи на којој су моји производи постизали заслужене успехе све док неки старији човек с тамним наочарима не трире к мени и пе разобличи моје фабрикаге. Господине мој, не може то тако Па то је права лаж! Много ме то погодило. Моја. лаж права2! И коме сада веровати“ Мени или њему2 Где је ту сад истина2
тепе
ПРОТЕСТ
Са све већом тешкоћом ! крећем се у овом свету притисака и механичких возила
брзо јуре по мокром колнику опкољавају ме затвореним кругом
прави напад бубашваба у шлемовима
не задржа их палица полицајца
ни бели штап слепца
налазим се у безусловној опозицији према томе
свету у прекомерном покрету
све јури безглаво и унаоколо
врти се без мере и ргда
непрестано на
само ја —
стојим на средини отвореног трга
и у знак протеста као заставу ' у
показујем |
језик што ми виси из уста, ј