Књижевне новине

ИНТЕРВЈУ

епоха је велика

Разговор с књижевником Миланом Кашанином

РАЗЛОЗИ пристрасности и одбојности, неке од оних танких веза наших односа са светом, с личностима тог света, било како да то желимо, измичу нашем поимању. То је домен интуиције, детаља, тренутака који нешто споје или откину. Тако волимо или не волимо овог човека, ову музику, 0в07 писца. Можемо бити. научници или песници, догаћаће се увек исто: пред разлозима наших за носа и равнодушности“ остаћемо исто тако збуњени и. немоћни као пред васионом. Колико смо пута размшшљали о тим сложеним про пцесима и колико пута остајали без. правог одговора. Сигурно је да је нгка математика, нека хемија, одговорна за све кохезије и атхезије. што се. збивају у нама и у нашем односу са светом. О томе сам мислила те касне вечери док сам преко звучника слушала узбудљив текст непознатог аутора. Укључила сам радио усред емисије. Био је то неки есеј, помислих, романског писца. Рекло би се тако по темпераменту, по чулности којом је одисала свака слика, мисао, реченица. Убрзо, по именима и теми, видех да је писан наш, и на храју — да не дуљим — рекоше да је то Милан Кашанин. Одломак есеја са путовања по. Холандији. Непосредна тема: Делфт и сликар Вермер. ГТамни · канали, старе фламанске куће са степенастим забатима, без број асоцијација. Читав свет, прошлост и садашњост. Једно набујалое, силно осећање живота; болна, устрептала осетљивост пред

пролазношћу.. Грчка трагедија и

модерно осећање ухваћености, Уништавање себе троз давање. прдцес који, када се рачуни оведу бива добитак. Те вечери заволела сам једног писца, пожелела да са њим говорим. Тако је настао пи овај разговор.

ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ

НУлтТА

"Ви сте 'у машем уметничком животу познати као истакнути. белетрист, али исто тако и као врстан, познавалац ликовне уметности. Познавајући Ваш дар онаовања. и Ваш сензибилитет, није тешко схватити то. сазвучје, ту синтезу. Међутим, како Ви сами, гледате на те своје преокупације» Колико су се узајамно помагале а колико, и да ли, ометале2

Свакако је најбоље да се припноведач и есејист сав посвети једном послу. То није тешко увидети, али није лако учинити. Одлука о томе не зависи само од човека, нето и од времена и од друштва у коме он живи. Ја сам, у младим својим годинама, узео да радим приче, романе, књижевне критике и есеје, налазио се у изразито креативној атмосфери, чија је доминантна прта била потпуна слобода мишљења и осећања. Желео сам на томе и остати. Међутим, потребе општег и личнот живота м промене друштвених прилика одредиле су да више м трајније него у раду на приповеци и есеј“ учествујем у оснивању културних установа и унацмређењу уметничког живота код нас. За тридесет година, ја сам, по вољи судбине, организовао ни водио три музеја, приредио десетине изложби, написао, уз научне радове, стотине чланака о уметпости и уметницима, и одржао не мањи број предавања по музејима, универзитетима, изложбеним дворанама, од, Београда до Марибора, од Шетиња до Новог Сада, у Бечу, Паризу, Нансију, Лонлону, Отави, Монтреалу. Ја сам тај посао радио с великом вољом, једно зато што не умем друкчије, а друго зато што сам се радовао гледајући 'како је та активност од користи моме народу. Била је она од користи пи мени. Захваљујући њој, ја сам могао да пропутујем све српске земље, да упознам готово сву Западну Европу п Северну Америку, и да на својим путовањима видим не само леце пределе и градове, већ и чепрегледно · мноштво уметничких дела, да се крећем не само у садашњости, већ ми у прошлости, чинило. ми се, услед двојности мога посла, књижевног и уметничког, да имам два живота, не један. Као човеку, та двојност ми је користила, као приповедачу и есејисти није; ако се у људском животу и могу имати два разна посла, не могу се имати два времена. Тек. последњих година, ослободивши се просветитељских обавеза м ускости животних оквира, вратио сам се књижевности. Првн резултати повратка су „Сулбине и људи“, књижевни. огледи, за којима треба да дођу други.

У последње време радите доста на средњовековној књижевности. У којој су фази Ваша троучаваља, како се осећате у том свету,

шта он за Вас представља; шта

Ви очекујете и шта ми: можемо очекивати од коначних резултата2 | Ауе

БЕОГРАД, АЛЕКСЕ НЕНАДОВИВА 19—23, ТЕЛ. 431—924

У оквиру библиотеке ДОКУМЕНТИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ објавили смо књигу

од Милана КАШАНИНА, са предговором Лазара Трифуновића Књига је штампана ћирилицом, па белој безлрвној хартији, формат 13х 18, има 355 страна и 40 прилога — репродукција (црно-белих).

у брошираном повезу са вишебојним пластифицираним корицама.

ЏЕНА КЊИГЕ ЈЕ 60 ДИНАРА.

„Кашанннова ликовна критика није уперепа само ка пластичној визији сликарства и скулптуре. Као и ски "елики критичари н оџ је“ дошао до сазнања да уметност пе живи у стакленом свону, мезависпо од средине по друштва, Њен смисао постаје потнуџп тек нада се укорени у амбијент, кал постане саставни у | уптимии део човека коме је памењева. Катаним је бпо срчани борац за нову улогу уметности у друлитву, за њен другојачији положај, за измењен однос према њој. Овај лео љегове притике је, аилан тресег скроз сомплолошку структуру наше

средине пзмеђу два рата...

Ако ову вредну књшу 10, данас нисте

Ј (па Предговора) ' : . нам

набавили, пошаљите

ову морумосишцу пили нам се јавите па тел. 431-924 (продајно одељење), п ми ћемо вам је одмах испоручити;

. ИЗДАВАЧКА ПРЕДУЗЕРЕ „КУЛТУРА“ БЕОГРАД, Ал. Ненадовића 431-974 ћ

Тел.

19—23. |

НАРУЏБЕНИЦА.

Овим неопозиво паручујем

"МЕТНИЧКЕ КРИТИКЕ, по пенп од 60 донара. Обавезујем се да ћу хилату мавртиоти; ,

1. Одједном — у готову

2. У две месечне рате Од по 3 днпара_ (непотребно прецртати), Уплату ћу вршити ва заш жиро-рачун број 608—1—142—1,

(Презиме н име поручноца)

(Датум)

(Адреса стана, место, улица и број)

комада књиге Милан Кашанин: |

(Потпис поручиоца)

о ==

МИЛАП КАШАНИН

Проучавајући историју српске средњовековне уметности, ја сам био, самим тим, упућен на читање старе српске књижевности, ради тражења идејних веза и паралела међу њима. Од мога првог контакта са књижевним делима нашег средњег века, она су ме заинтересовала не само као извор уметничке и културне историје, него и као рефлекс једног света. и слика једног далеког живота, као књижевна творевина трајне вредности. Обједињујући цео систем религиозних, етичких, националних и државних идеја, она имају, независно од тих идеја, изванредно великих књижевних врлина, по којима је наша средњовековна књижевност, као и уметност, светске вредности. Мислим да ће се то видети и из проучавања која сам предузео пре неке три деценије; и од пролетос их по чео објављивати у београдској „Књижевности". Она су на крају добила облик од неких дванаест огледа, у којима се говори не само о личностима и делима, него ми о средњовековној нашој материјалној и духовној култури, која је потпуно супротна ономе што се о њој знало из народних песама. Надам се да ће се те студије објавити пи у књизи, за коју бих волео да буде илустрована. портретима, потписима, факсимилима, пределима, — слике оживљују личности и дела колико им речи.

Да ли инсистирање на материјалном, изузетан продор науке, брзина живљења и напетост трнсутна У атмосфери савременог живота, по Вашем мишљењу, угроотавају уметност2

Не мислим да продор науке, напредак технике и брзина живљења угрожавају уметност. Што људе више узбуђује лет на Месец „него збирка песама или роман, и више него скулптура или слика, и што су спортски стадиони посећенији него концертне дворане, то је природно, као што је природно ин то да већина човечанства радије живи него што размишља о животу, — биолошке функције су биле, и остају, за претежнији део људи, примарније од интелектуданих. Не треба ни то заборавити, да су откриће Америке и путовања око света исто тако уз буђивали човечанство као што нас узбуђује продор у космос. Наука и техничка достигнућа нити сметају нити користе уметности ми књижевности. Она их само ме њају.

Романтична споха грађанског друштва ХТХ века дала је књижевницима и уметницима значај који они у животу немају. Не може се очекивати да свак. пише стихове пли да свира у виолину _нити треба тражити да се. свако разуме у слике или у симфоније. У античко доба, у средњем веку, за ренесансе и барока уметник је бпо занатлија, а песничка п музичка дела су поручивана. Увек су владари, освајачи, црквени пре лати пи финансијски магнати стављани изнад писаца и уметника. У ХМ веку код нас је за велику личност сматран Урош 1, а не сли кар Сопоћана или Доментијан, писац живота св. Саве.

Не бих рекао да су књижевност п уметност у наше. дане ниске вредности, ни интересовање за њих мање но у прошлости, Нема само по броју стално више уметпика и писаца, него су и њихова дела све новија и све разноврспија, а уметнички живот татри н динамичнији. Захваљујући развитку штампе и репродуковања слике, изуму телевизије. и: радија, дапас. су књижевност п умегносу приступачне толиком броју људп о каквом се није могло. ни саутити пре стотину година. Никада се У прошлости није толико градило, писало и сликало, мити толико читало п слушало, компоновало ми музицирало као у наше дане. Крај свих несрећа и ужаса којима смо били своаспи за гпослелњих деценија на толиким крајевима света, не треба порицати да је наша епоха — у науци и техници, у уметности као у књижевности велика епоха, —

Нада. Маринковић.

212277777: 9999%%%%% ; И 99... 99099 Фоо... 4 Фоо офоооооооо-о.ооо о... о... ..ооео.оо о...

ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОН- д

химна отпору против с лете |

На вест о смрти Франна ђЉевка

СЕДАМНАЕСТОГ СЕПТЕМБРА ове године смрт је однела Франца. Бевка, јелног од наших најбољих приповедача за дешу и омладину, приповедача ши „романсијера, који је читавог живота трагао за смислом живљења, лепотом и поштењем. О томе је писао и. то је проповедао у свим својим делима у свих својих сто шездесет и пет књига, колико је написао и објавио, А ммро је, итром случаја, баш на дан свог осамдесетог јрођендана. Рођен је 17. септембра 1890. голине у Закојнцима код Церкног у Горичкој области. Био је учитељ, па је његова љубав према депи и омладини "била мн остала

непресушна | тема ових његових књижевних дела, приповедака и романа. Али био је и шепрт ш спознао је тегобе свакидашњег бивствовања и тугу те шкот детињства и _дечаштва. Своје прве радове Бевк пи-

ше на врећицама за шећер, измивајући, невешто по са доста почетничке муцавости, сву“ муку своје младе, ојађене душе, која је жтудела за учењем, а којој се тај сан никако није могао остварити. Похађање учитељске школе, које је било праћено великим недаћама, немаштином (и вечитом пеизвесношћу, уливало је младом Бевку наму да ће једнога дана моћи да помогне свом напаћеном народу, који тије имао слободе нити било каквих права у Аустро-Утарској. Зато ће се с великим жаром посветити 'уучитељском позиву, верујући у његову величину, значај и племенитост, али ће га и џу Ореху и у Новацима. код Церкног, где је у почетку службо-

вао, пратити она зла орећа Цан-

каревог Мартина Качура, судбн на интелектуалаца у земљи експлоатисаној и обесправљеној. Но, Бевк ипак не посустаје: уз школски посао пише и објављује песме, пртице и приповетке у тадашњем 'угледном словеначком часопису „Дом тн свет“. Већ ови његови књижевни радови откривају га властима као протевуаржавног човека и аустријска помиција, на самом почетку првог светскот рата, избацује га из службе и шаље на фронт да лије крв на источним бојиштима од Галиције до Одесе.

После првог светског рата Бевк се вратио у Љубљану, где је био неко. време новинар „Словенца“ им „Вечерњег листа“. .МеЂБутим, ·Рапалским отовором њетов родни крај припао је Италији, која је стала да прогања словеначке родољубе и Бевк је сматрао да му је место међу својима, и он се враћа у Горишцу, и даље се бавећи новинарством, 'уређујући „Младику“ и политички лист „Горишка стража“. У – својим политичким чланцима, као и у низу приповедака, те у симбомачка обојеним песмама, Бевк отворено иступа у одбрану своје нације, оптужујући фашистички терор.

Вазда отворен, он је као песник, приповедач, песник и романсијер био протериван из места у места и излаган мнопим 'недаћама: неколико пута се' обрео у затвору 'у Трсту; а онда опет у Горици, да би га најзад, када све то није могло. да сломи његову револуционарност, протнали Аубоко у Италију. И тако — све до 1943, године када, после пада Италмије, одлази у партизане, По ослобођењу земље вршио је разне високе политичке по друштвене дужности, ни у једном моменту не напуштајући књижевнички посао. :

Симболистичким елементима проткане су прве Бевкове цртице, стваране. под видљивим 'утицајем Ивана Цанкара, али се после ослободио свих утицаја и постао и остао свој.

Његово најбоље дело је роман „Капелан _ Мартин — Чедермац“ (1938), којим се први пут у нашој лнтератури проговорило о Бенешкој Словенији, Пишчев смисао за проблеме једнота народа, крупне пи судбоносне, за композицију п радњу, за психолошку анализу и за поетски пејзаж — овим деАом је добио изванрелну реализацију. Под. псеудонимом Павле Седмак, Бевк је блеснуо свежнлом и у погледу језика и у поглеАМ "стила, ам џ потлелду тематике, Заснивајући своје дело на ствар. ним догађајима, он је веома не наметљиво успео да оцрта трновит пут пзнемоглот капелана, ње[00 _ цанкаревско потуцање ол немила до недрата, његово жила. во одупирање властима и свим онима који у човеку уништавају уско, који му одузимају сло болу и убијају веру и наду.

Романом „Капелан Мартин Че дермац“, у чијој се основи налази, како је један критичар рекао,

пр а в д е“, Бевк је дао јединствено остварење, у коме трапика човекова постојања домитиа без потенцирања и без МЕ

Ђевковом омрћу изгубили см плоднот, доброг и значајног твасца, чије место нико не може да надокнади, А о његовом делу треба писати многе студије да би. се у потпуности расветатао.

Тоде Чолак

Изложба Аушана Ристића

НА ПОЗИВ Салона Музеја. примењене уметности у Београду, Аушан Ристић је, од јуна до септембра ове године, излагао у про сторијама овог музеја своје сценографије и позоришне костиме. Ову изложбу, која-обухвата дутогодишњи рад овог нашег истакнутог уметника, омогућили Су: Народно позориште — Београд, Хрватско народно казалиште Загреб, Музеј позоришне уметности — Београд, Институт за књижевност и театрологију Јутославенске академије знаности и ум јетности — Загреб, Словенски гледалишки музеј — Љубљана, Српско народно позориште — Нави Сад, Теафти! Манопа! Топ“ Таса Сакагтаје Букурешт, Теафтиј Миштетра! Букурешт и многи по. јединци из земље и иностранства.

Сценографско решење,-ма ко лико оно било оригинално им занимљиво само по себи, ако није укључено у контекст једне изразите уметничке истине у оквиру једног позоришног дела, не; може претендовати на квалитети ефикасност, „тим пре ако позоришно дело, у својој целокупној реализацији, не постане уметнички чин, Имајући непрекидно на уму ову, никад довољно нагаашену истину, Душану Ристићу је полазиао им полази за руком да оствари и уклопи своје дело (сценографију или костим) у стилско јединство представе, било да је реч о драмској, оперској или балетској прелстави, у којима се Душан Ристић, огледа са подједнаким успехом и жаром. Али оно што импресионира у сценографији и костиму Ристића и што их, уједно, карактерише, јесте, пре свега, чињеница да он фантастику реалног света не подређује фантастици сцене. За њега је свет и сцена безмало исто. Реално и преално се не искључуту, већ често имају исту Аимензију, исту ударну моћ, Проб, лем је, за Ристића, само у томе како помирити и усклалити та

г света са пндејом коју носи једно позортино дело.

Други, много тежи проблем за њега је, несумњиво, како косте му. а посебно сценографији. Ах нути сценичност, учинити је живом, покретљивом, визуелном арамом осећања и мисли, а да се, при том, не изда сликар у себи" изразита индивидуллност коју то сликаоство носи. А, посебно. како ту изразиту индивидуалност која карактерише његово сликарство пренети на сцену и учинити је функционалном. .

Колико је у томе успео Аушан Ристић — показала нам је иза жба у Салону Музеја примењене уметности. Над једном истанчаном, мајсторском синтезом. реза“ ног и мреалног света, над једном речитом · хармонијом _ осећања, темперамента и мисли, непрекил мо лебди усаглашени дрхтај Саше кара и сценографа. У светлости оваквог виђења и схватања умстности сценографије и костима лежи: значај, величина и успех Душана Ристића на нашим п ов ропским позоришним сценама.

Владимир В. Предић

КВИЖЕИРНОВИНЕ

Уреднички колегијум; Филиџ Давма, Васко Ивановић, Миодраг Илић, Драган М, Је: ремић (тлавин н одговорни уредлик), Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (замениг главног уредника), Богдав А. Поповић, Владимир __В. Предић (секретар редалије), Влалимир Стојшин, Божидар Тимо. гијевић, Бранимир Шћепановић, Техничко уметничка опрема: Арагомнр Анмихријезић. УреВивачки | олбор др Аимитрвје Вученов, Предраг Аелибашић, – Енвер Бер ћеку, др Милош Млић, Душан Матић (тредселник). др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп. Тара Рибинчар, Аушан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур. Пал Џјафер. Млејна ретење графичке опреме: Боглан Кршић, Лист езла ји сваке друге суботе. Нена 1,50 дин (ои шња претплата 30, полугодишња 15 хипара, ' за нностранство двострука. . Амст_излаје ЧПовинско издавачко предузеће „Књижевне човине", Београд, Француска 7 — Телефон: 927-286 (редакиија) и 626-020 (комсримјалне одељење и азуллистрација). Текући рачћи; %08-1.208-1. Рукописи се не враћају. Штамле: „Таас", Беогрв;, Влајковићева 8.