Књижевне новине
АФОРИЗАМ — ЗАНЕМАРЕНА ВРСТА КЊИЖЕВНОГ ИЗРАЗА (1) па а Аваре ка На Афоризми
РЕФЛЕКСИЈЕ.
_.
Настанак са 1. страно
би паносимо — сасећи грану на којој седимо. ', њега 2 6 __ Мора да је јако мучно усиљавање аног ко себе приказује као обдареног особинама којих је уистину лишен. Али такво једно изигравање ипак је мање тегобно него што је разочарање оног ко је своје поверење поклањао тој комедији...
Има огромним _ романтичарским , на~ |
дахнућем натопљених личности, способних да једном, пре много тодина прохујалом штимном трагедијом, насељавају отегнути ш неиспуњени ред свих својих доцнијих дана. А има злопамтила, незаморених ни најкрупнијим временским _ размаком, који су у стању да у својој афективној меморији чувају препотопску увреду тако свежу као да су јуче њоме ошинути били. Са овима, доиста, није лако имати посла.
Самосталност извесних људи састоји се у чињењу необичних и неочекиваних будалаштина. и у писању незапамћених галиматијаса. У таквој делатности са. тоима би се по оригиналности ретко ко могао такмичити.
Увек то тако наопако иде да се поводом једног догађаја говори о свему другом пре него о оном што се у ствари збило, и да се једна личност тумачи на све друге начине сем на онај што једини пружа шифру помоћу коте се ова може правилно разумети и објаснити.
Кроз како смешне и рогобатне логимке и стичке погрешке пролази човек, биће обдарено разумом, „круна стварања"!
За многа огрешења и злости нема уопште категорија.
Кад се случајно дотакне центар трубости и тпримитивности неког човека има се шта чути!
Кад видимо да неко чини невероватне
АЛОВ И НАУМОВ: „БЕКСТВО“ (1 ДЕО) — ЖИВОТ ПОЛИТИЧКИХ ЕМИТРАНАТА ПОСЛЕ РЕВОЛУЦИЈЕ“
(НЕДЕЉА НОВОГ СОВЈЕТСКОГ ФИЛМА)
ФИЛОЗОФСКИ ФРАТМЕНТИ
1. Могућност примене научне методе на људске и друштвене проблеме
Џон Дјуи се деценијама залагао за то да
се научне методе примене на решавање
људских и друштвених проблема. То ње-
гово настојање остало је без успеха. А,
тако је и морало бити, Јер људски инте-
| | |
|
друго осим ње чуде се и поновно на велика звона откривају да је наука интерАисциплинарна. Они, дакле, прво поделе науку на дисциплине, па онда увиде да је наука целовита, па зато захтевају интердисциплинарни (или још „мултидисциплинарни") приступ у истраживању одређених појава, као да наука није н
Поштење многих људи је врлина корисности. Истина је морална чињеница као што је чињеница. материјална истина.
Крај уснуле савести понос лако задрема.
Врлину доброте каткад заволе зли, а часну племенитост често прогоне добри.
Структуру сваке деспотије испуњавају две врсте душа: послушних чиновника и покорних грађана.
Истина. врлине пред деспотијом је бунт, а лаж порока знак оданости.
Малим народима ц великим људима често су судбина велики народи: и мали људи.
Хвале у политици су пре знаци опомене. нето охрабрења.
Држава изнад народа је деспотизам, а слобода изнад државе анархија.
Срећа је животна а правичност историјска прилика људи.
Племенита брига и. пахња над лошим стварима. су добрим делом осећања. сау“ чесништва, и. кривице.
Нема доброг. рода без калема. дужности. на дивљем стаблу здравих инстинката.
Морална. беда народа. је већа претња за. културу од масовног сиромаштва.
За вековно ропство народа довољно је издајство једне тенерације.
Мањина. добрих или злих људи: не чини један народ али та често заступа.
Права. усрдност зрачи разумевањем а: не попустљивошћу. –
Позна љубав је, У ствари, посталтија. |
глупости и неочекивана психичка расип- реси не могу поштовати никакав ауторе- | нишот6а, пи да Сон) без икакве потребе. тет, па ни ауторитет науке и научне ме- раније била интердисциплинарна и као сриа. 1 7 сна ЗИДУ жртве, == можемо, тоде. Кад наука постане ауторитет, као да. уоже да је могла бити некако дру- | уном урн у, закључити да му је | што је то случај данас, онда ће се људ- тачија. ствари, наука је увек била и : ; саветодавац — глас његовог срца | Пар и де лане о 34 биће целовита, па разуме се Сутета. је мање антипатично стање са+ У , (а. ~ И ву 7 и “ | Ћ е у 5 ски интереси увући и у науку па ће је 55 та раиме бе и ме Инјо мољубља него лажна. скромност.
По нашој земљи пребогатој апсурдностима ипркулишу људи који своје заблуде предано чувату, као да су неке величанствене тековине, п коти се грчевито држе неких очајних створова, као да су ови свезнајући мудраци. |
. Сасвим је једноставан цинизам с којим нас неко проналази кад смо му за нешто потреСни, а с којим нас потпуно занемарује кад ни за шта више не можемо да му послужимо.
Где више људи у неком сукобу помешају своте интересе и своје афекте по ставе у покрет своје говорне апарате, начине се таква збрка и таква смутња да ни на!омнија бића не би била у стању да уста» нове ко те прав, а ко крив. Због тога, човек коти тежи осунчаности духа и спокотству душе осећа од места где се такве паклености збивају чврсто усаћђену, паицину одвратност.
Из саме чињенице да смо са неком личношћу, случатно и без наше воље, неко време општили, ма и сасвим површно п конаенпиионално, могу по нас произаћи непђегледни заплети коте, док смо живи,
"нећемо бити у стању да размрсимо.
_ Мије игизводљиво бити, на крају кратева. победонасан над устремљеношћу наоштпених људи и несносних прилита, ако се располаже кођенитом отпорношћу п непопустљивом чвтстином. Али тедио те меметуће отклонити, чак по у случату кад је боппи обдатен завидном очеличеношћу, — „нужност да он постане, неизбежитм пореобпажалем. после свих трвења м сукоћа
|
'
омислив да"
натерати да им служи. Другим речима, данас се одређени интереси заклаљају, покривају, оправдавају научним аргументима. Ни наука није светиња. Увек је било и биће таквих људи који имају све формалне па и стварне – квалификације научника и који ће ауторитетом — науке модржавати интересе одређених људских група, То ми данас веома јасно видимо, псто онако као што смо то раније веома јасно знали. |
-2. Наука је интегрални део живота. народа 0 рсутро ве Пову Дјунју“ који"је намшвио Га научна метода тетто 'идеал но рационално п једини могући врховни судија у свим људским стварима, ја истичем да је свака наука (као збир научних дисциплина и као свака појединачна научна дисциплина) интегрални део живота једног народа или једног друштва, да је она израз потреба тог народа, пода је стога свака наука увек онаква каква је датом народу и времену потребна. То се односи и на природне пи на друштвене науке у подједнакој мери. Наука је слуга. Наука или омогућава искоришћавање природних сила у човекову корист пили објашњава, оправдава и учвршћује постојећи друштвени поредак, прихваћена веровања, начине мишљења п понаша ња, освештане предрасуде и табуе. Ако ово последње не чини (а у извесним периодима живота парода она то доиста не чини), онда она оправдава и подстиче реформу. А пошто је реформа такође потреба народа у датом тренутку, то је наука која оправдава п подстиче реформу (као и нови друштвени поредак, нова веровању, начине мишљења итд, које носиоци
од савремене њене тзв. нарности.
интердисципли-
5. Нужност догми, схема и система
Нисам присталица догми, схема и сно тема, али увиђам да су они неопходни. Помоћу њих као помоћу некаквих материјалних оруђа човек разара, растреса, савлађује непробојност природне, дриштвене и сопствене стварности, савлађује нељудски, неантропоморфизовани континуум „вечног протицања ствари и догађа-
јаг Помоћу догмту гохема »и онстема зуонек
постаје кадар да заузме" антиванбтавотрема стварима:м догађајима, тј. оп је тада џ стању дасих класификује и да изазива промене на њима и с њима. ·
6. Језик је. хоризонт света
Човек је окован језиком више него било којом традицијом. Језичке баријере је најтеже разбити. Наше живљење у свету и наше разумевање света већ је сковано у језику. Језик је не само прибежиште нашег разумевања света, пето и при бежиште нашег живљења у свету. Језик је тополошка одредба нашег живота и сазнања.
7. Љоџдаски говор је чаробњаштво Говор је призивање, магија, чаробња-
штво. Људска реч и говор настали су пре свега као лозинке, као волшебни знаци,
као симболи који отварају нешто (логос,
је реч и уједно суштина ствари). Речи су
силе које носе и управљају стварима ми
људима. Говор је оно што људе разликује
Предрасуду мрачнот ауторитета. у ропском духу обично подупире легенда о херођу. |
Клонити се рђавих порива у себи значи. добрим делом избећи лоше утицаје света.
Неодговорност за реч — несавесност на делу.
Деспот је не само идол. већи политич-
„ки идеал. раба., ги 5
пе Мара Поа ЗА САМ 5) ОДЕ Је „~ Мноштво. доброчинстава се не. оџ чини
ло, ни захвалности узвраћало, без вере у тихову уносност.
Машта и сањарије су често само друга имена. за доколицу и лењост.
Равнодушна одсутност више вређа људе у друштву од наметљива присутности.
Пут моралности је, самотнији и трновитији од пута ка слави.
Амбиција. нас води ка дужности, сујета. ка титули; прва ужива у успеху, а друга
се шепури у достојанству.
Мноштво наших симпатија је скривено одобравање онога на шта се лично не усућујемо. , 5
За расипника имати мало је невоља, имати мното је несрећа. ,
У разним стинајевима, знатно гпубљи, 700р- · реформе стварају) такобе израз датих од других живих бића, Реч је човек. Реч · Човек је често принућен да. учи ствари чи ш, уотите, торп него тито је пре тога потреба народа. | је људска омама и помама, као што сам кбје никада не може знати и да сазнаје 616: | - || већ писао у „Једно и. све". ствари које никада не може научити. Скопо би се могло ф 3: Наука у свом времену |. ' | | (е 32 / 2. п 2 7/ > |] а + ЈЕ а: | у ' . . . +] У , гло фопмулисати: коли | опш- | Први човек Адам који је први давао име- Чист интерес тражи сурово 'памћење ч
ко доживљата, толико патњи. МИ што те неки доживљат мнотостпаните пи дубље обухватио човека, тим њетова патња постаје зтуснутшта и судбоноснита. Ла би то избегао, мудар човек ттђетвата сппљ ствено уисствовање у свету уличну 623домепаттност, отпаћалући своју онуттптињест од миггткладних спољних струтања. и
Наука једног времена одговара тим детерминантама тог времена, идеал ним датостима тог времена. Резултати на» учног истраживања крећу се у границама откривачких могућности дате епохе. Науч но се истражује, проверава и доказује увек само оно што је у хоризонту ЉУДИ датог времена и народа. Зато није чудно
на стварима сигурно јебио најсрећнији човек на свету (али то није знао нити је могао знати), Касније су га подражавали изговарајући „чаробне. речи у магијским обредима. Још касније су се именовање ствари и изговарање магијских речи пре створили у дозивање (у молитви) по у призивање (у поезији). И у науци човек при-
пријатан заборав.
Непотрешивост је верски атрибут, а култ личности религија. деспотизма.
Немогуће обитава у срцу немоћи.
Најоскуднији и натимућнији људи су
одствтнанући из своје психе елемрит што у одређеним временима и код одре“ ' А ин | ње ИЛА Б Бених народа нема ни трага од неких · зива, али већ са свешћу да ништа неће обично склони да изнад свега цене моћ ' па ои ; питања која су фундаментална у неком | моћи призвати. Тако се опртава пут лог новца.
Тато мудар људски индивидуум штити сеће од два зла: од птпомашености већет депа птожиатенот, с тедне, и од болпва што усколећлну фитевну динамику 0обично ппате. с друге стране.
Исппеда се читава незграпна. конструкша апсурдно намештених п меистинито тимлиљих речи, кад једну невредну ствар треба завити у вео варљивости.
Илузије тоје се упорно одржавалу Уупокос очевидностима што их демантуту пре дату доказ о непскорењиво! ограничености нето о идеалистичкој пастротеност“ онота ко од њих нг може да се отргне.
Наше сазнање може успети да актере
дат аи
другом времену и код другог народа. Де мокрит је, на пример, поставио категоријалну основу за тумачење физичких процеса (тј материју и кретање), али квантитативна математичка, физика ипак није. била створена у античко доба; тек у доба Галилеја створене су опште прет-
поставке (откривачке могућности, ОдНОС- |
но хоризонти) за квантитативну матема-
тичку физику, па је ова тада и створена...
Те опште претпоставке биле су друштве-
· но-економске околности У којима. се упо ·
требне вредности роба претварају у прометне вредности (и, наравно, све остадо што је томе претходило као узрок и све
што је из тога пропзашло као последица). |
радације моћи људске речи. 8: Чежња. за чистим бићем
Код човека: се: са свим оним што се у свету збива и са свим оним што он сам чини меша оно људско, антропоморфно, родно (односно рођачко), Човек свуда тражи п налази оно што спада у његов Род (односно у његову родбину). Он, се тако радо орођава с људима и стварима. 1 зато све што за човека постоји у свету ван њега н у његовом духу, то је увек само оно што је постало његов род (02: носно. његова родбина). На, све што човек додирне остаје траг људскости, ства-
тиишег натомиљенијег психичког дожив- Пијаже је поставио одређене. старосне ри су се изгубиле, Ја бих тако радо жељавања из птошлости постави пред нас границе у стицању нових сазнања; Вигод» лео' да: додирнем саме ствари, мезнем за
» њиховој стварној. никаквом вапком виљ те исобавијеној, чудовишнотј аоутентиччости. Кажу да непријатељске очи виде оштрије и продорније него. пријатељске. Али не треба заборавити да насупрот том казивању стоји чињеница да злотворне про-
ски је увидео да су те границе теоријски пеодрживе; разлика У научној 'експлика-
цији феномена сазнавања код ова два на-
учника долази од разлике у друштвеним
(п природнонаучним) могућностима два-,
ју различитих средина, односно епоха.
Према томе, може се рећи да свака =поха носи у себи семење свега онота што,
~ људско искуство о стварћма.
у'је 1 "и да је при том није умазао својим УМА
чистим бићем, за оним изванљудским“ 06. ликом и укусом ствари. Хтео бих да иску-
_ дим ствари, а не људски облик ствари, не Хтео бих да
пекад сазнам, да доживим, да чујем да пеко имао контакт с меком ствари осећањима, сво.
ским ' жлездама, својим
ј 1 умирање, | 1 Зен У осевннЕ за љан арећни се' може открити, и то како Мома" јим ' категоријама. Чезнем да сазнам ол подстреци. склад, одушевљење и живо- | ствари које ће се открити тако и 05 156 "нос ствари према ствари. Кеа ки Ј | мисаоних ба у којима ће се обавити | пе а сади | процедура откривања. | :
«сенијл Атанасијевић
ИПЛЖТВНЕРОВИНЕ 19
|
4, 0 тзв. интердисциплинарности данашње |
науке · : Научници који су се бавили само јед“ пом дисциплином и који не виде ништа
о патецттиња ваља анита при == те
Миодраг Цекић
ж) Прва дра дела ,„Филозофских фрагмената" 00.
јављена су У бр. 369 то 375 нашег листа.
Неразвијена друштвена – свест · народа нужно условљава два облика владавине: деспотизам пи анархију.
Слободан Добрић