Књижевне новине

| | | |

|

ЖЕ " =. е4 С 4 У ДЕ Ле => У 5 __БЕОГРАД, 1. ЈАНУАР 1972. _ ГОДИНА ХХТУ __БРОЈ 406. 5 ВА

МБИЖЕВН|

Ови

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

/

Предтрађе наше младости

Иво Андрић

ОГРОМАН ЈЕ РАСПОН матње између наше пеутољиве људске жеље за нечим што личи на чудо и нашег јасног увићђања да чуда нема и не може их бити.

Горка су или радосна путовања до предграђа наше младости, а шетња по њему некад заносно лепа, некад азетињски страгина. И то како кад, све наизменце, све произвољно, неочекивано, непредвиђено и непредвидљиво.

По том предграђу шетамо увек ноћу. И кад се деси да у град стигнемо пред вече, шетња је увек по ноћи. Јер, док се сместимо, еечерамо, кренемо, док прођемо градским улицама и трговима, разгледајући здања и изаоге по радњама, већ је увелико заноћало. Тако се „намеће мисао да тај град ш његово предграђе и постоје само поћу — у време сна и у пределима снова — и да је у њима, неким чудом, увек не само исто доба дана него и иста клима, исто време, мај или јун месец, годишње доба наше младости. |

Предграђе је слабо осветљено, дуга алеја прекривена густим крошњама дрвећа, паркови прилично зарасли; улице одржаване колико је најнужније, и то, како изгледа, више због имена историјчских личности по којима су назване него због оних који ту стану ју; куће, очигледно уморне, носе стрпљиво своје бројеве, који се не метзају, а примају смирено своје становнике, јер не могу друкчије.

Али, као што сам већ рекао, дочек на који наилазимо није сваки пут једнак. Једном вас дочекује жива атмосфера у којој се мешају прошлост, будућност и садашњост. Све је знано и присно, одувек исто а ново и лепо. Старе улице и бујни паркови пуни мла» дости. Свуда паркови, као да су с висине просути и свуда случајно попадали. Има их у капијама кућа или уза зид, поред олука, свуда где има сенке и где се бар једно од њих двоје може наслонити. Понеки пар је тако завијен у таму да, у ходу, готово ударите на њ. Тада се мушкарац мало накашље и даје вам знак да ту има живих људи, и да заобиђета н идете својим путем даље. Има их који, обамрли једно уз друго, не знају на да постоји свет ван њих, не знају ни димензије свог рођеног тела, него неуморно и незаситно гледају изнутра обасјане зениме, или углове усана, или само прамен косе на лицу створења које држе у загрљају.

Дру су, сналажљивији и стрпљивији ваљда, нашли места у великој алеја или у једном од паркова. Ту седе на клупи или стоје уз моћно дрво, као ужљебљени у његово рачвасто дебло. Ни при“ ближно се не би могло потодити колико их има, ни где се све налазе, али мора да их је много, јер у младом зеленилу већ влада дах стаклене баште или клијалишта. С времена на време заблешти на слабој светлости ретких ш удаљених сијалица поједини лист снагом сунчевог жара. Шљунак на стазама око клупа чујно ша

И ви пролазите слабо осветљеним предграђем ваших младих година као да газита стазама бесмртности, идући у сусрет радосном буђењу из радосних снова.

Али бива и супротно од тога. Сан вас опет однесг у исто предграђе истог града, али све је ту сад друкчије. Полутама је празна и непријатељска. Капије су у већини затворене и неме, ако се нађе понека још одшкринута, пред њом је неповерљив а строг човек из те куће, који вас у вашем спором ходу зауставља муклим и тврдим питањима. „Кога тражите2" или „Шта желите». И док ви као сумњиво лице настојите да нађете неки одговор, он вам већ окреће леђа, али не одлази, него остаје ту и, очигледно, чека да очистите

· простор испред његове куће Зато одлазите ви, али увређени и 03-

лолеђени, једнако мислећи на тај нежељени и неочекивани сусрет. „Шта. желите2", „Кога тражите2“ — страшна су то питања у предграђу наше, младости, м ко је тај ко на њих може наћи брз и убедљив одговора

У парковима и у великој алеји чека вас исто. Ту сад само.

вода и трава и дрво живе својим ноћним животом који човеку самцу пије разумљив н:: пријатан; Све изгледа као да су вас тасе-

= јаност или ваше памћење, ослабљено зодинама, погрешно довели

у неки други град им тући крај. И најбоље је да се одмах мирно повучете. Јер, ако тврдоглаво продужите шетњу те вечери, могу

вам се, као што нека искуства показују, десити чудне, и ,непријатне |.

ствари. · би таи

Кад се све капије позатварају и углови испуне глувим мраком и кад над парковима завлада тишина шумске ноћи и пустоши, ви ћете дуго и узалудно морити ноге и напрезати вид, тражећи предграђе своје младости. Те вечери га наћи нећете, а може се десити да у неко доба ноћи почне да вам се привића.

Пролазећи поред неке капије, ви ћете посегнути испруженом руком тамо тде је сенка најдубља и неочекивано наићи на рпу празних, испроваљиваних кутија или на неке одбачене дроњке старих, изношених хаљина. А на путевима У парку, тамо где светлост једва допире, можетг натазити на томилу трулих дасака или оштрог и сувог грања. И 1ито год сретнете пи чега се'2од такнете из свеза ће вас запахнути стареж, неред, влага или прашина. . -:

А на крају, сви. ће вам се. путеви сплести и замрсити, тако да ћете бити присиљени да се ипак вратите тамо одакле сте дошли, али зловољни, мокре, обуће, обесхрабрена и збуњена духа. И мораћете дуго чекати. нови,: добри, сан који води у живо предграве

наше младости.

пр .

Аесанка Максиможић

Прба ноћ

жалосши

Ако сведем очи, усним земљина лопта сва под целцем,

у глечере претворене планинске веђе,

долине ледене надгробне плоче. Нема птице да остави трага, нема руна, нема нера,

ни паучинастог змијскога свлака, Нема гласа потока ни курјака, ни разлике између јутра и вечера.

Небо је испражњена плитка здела,

звездама ињем попале власи. Ако се препем,

мисао ми се хао свитац сваки час гаси.

СУТРАДАН

У мени је од јутрос мрачно

као слепом иза очних капака.

У мени је од јутрос тихо

као у срцу стогодишњака,

као сред травом обраслог олтара. Око мене је од јутрос глухо

као после ишчезлог одјека,

као у кориту усахлих река.

Од мене јутрос бежи живота бука

као кругови око камена бачена у воду.

Од јутрос не разумем речи ни слогове

које говоре људи око мене —

као да их нетде испод земље слове.

СИЛАЗИТЕ ПОЛАКО

Силазите полако,

бојим се не види се ни прст пред оком,

бојим се да је онако како се мисли украј одра. Сплазите полако,

држите пред собом пружене руке,

бојим се тама је чрномодра.

Силазите полако

пуће. С времена на време јавља се глас невидљивг воде.

УЗГРЕД БУДИ ЗАБЕЛЕЖЕНО (уп)

Душан Матић

1. Осмо питање

Неко је украо прстен,

Ко је украо прстенг

Прстен је најзад, после дугог времена, нађен, у

Али ко да утврди да ди је 0стао. исти. камен. на прстену који је с твоје руке заноћио на њеној руци, једном»

друкчије немогуће их је именовати, који без престанка бичују наше уши, шибају наша плућа, рију по нашим утробама, савијају наша колена, доме или осветљавају наше животе, Утолико пре што је писац спреман да све више верује (он би био готово убеБен, да нема сваки час прсте опрљене приближавањем непобедивог пламена Другог, неодбацивог, читава непрелазна планина —

2. ' дуте заобилазне доказе да бих по-

Замислите. један цртеж нема потребе да Ја ПНМ 15 · казао да човек, сам,

Стуб сања. Столице _ мисле, довољно човек)“ да је реч у

Птице на дну мрака чекају да узлете, Федери придржавају верно и снове и златне бубе, Златне се бубе, истина, не виде, Али из ваше маште не можете их изорисати, Где си2

На раскршћу ветрова2

То подне живота откуцава2

Једна дуга рука гола, на чијој се мишици наслућују ожиљци, да л' тетовиране руже, или ожиљпи пелцовања из детињства2

3,

Мислим да није само Паскал био на муци кад је забележио:

„Хтео сам да запишем једну своју мисао, а на хартији је остала само нека реченица; моје мисан нигде ни од корова,

4, Тако се зову

...Није неопходно да кажем, лица чију ћете читати (или слушати) драму, кратку и брзу, зову се ЈА, ТИ, ОН, ОНА, и рођени су

самом говорном језику, у самој густини говора, У њетовим незамењивим слојевима, а ни У ком случају изван, негде ИСПОД или изнад говора да би тек затим њега ускочили, Они су стварно

ствари о једном и истом лицу које се преображава, у вратоломној игри једне луцидне жмурке, и оно је у исти мах лице које бежи и лице које прогони, у исто време

-у:центру и на периферији пусто-

ловине овог нашег добричине човека кога прогони говор, његов проналазак и његова фаталност, његова снага и његова слабост: човек и говор, ђаво и његов шегрт који коначно прождире свог мајстора, ако у међувремену мајстор не прогута свог шегрта, Али та се игра игра увек до патакарата- Не. могућа, дакле, игра, а ипак она се игра упркос свих очиглед; ности:

О лицу ОНА немам шта ни да додам ни да одузмем,

„Остало је“, изгледа „ћутање“, Али ћутање не мучи само врхове као што је Гете сматрао; ћутање походи и мучи и низину, човека притераног уза зид, Не открива се једино природа човеку ,„ћутањем наглашеним математичким алгоритмом“ (Галилеј), али исто тако и човек се открива човеку ћутањем ритмованим нашим безвезним речима, нашим испрекиланим, дисконтинуираним крицима, али никако континуираном и тоталном до краја изведеном расправом, „Књига“ човека остаје занавек неловршена, недовршљива: то

у чности 1 стина у исти мах најишта друго до то, ли је његова и 7 „ма 1 товеве из трбуха, празна, | ближа и најдаља И најтиша. страшна и иронична лица, КОЈ У сваком случају писац не поа око оних малих, | сматра никад своја липа под у=

су се згрушал мАдецних речи, готово разлиру. у "крикова: „ја“, „ТИ „он, И он

се тако зову, АВеТИ несавладљиве и дивне, пеисказиве и никако

глом супстанпије или ентелехије, Он познаје њихов изглед, али им

Наставак има 10. страни

ПРЕД РАДНИМ ЉУДИМА НАШЕ ЗЕМЉЕ У НОВОЈ ГОДИНИ СТОЈЕ, ПОРБА НЕДОВРШЕНИХ, мнОтИ ТЕШКИ ин нови послови

| („Знакови поред пута") |

бојим се да је него у мору дубље, потонућете, бојим се, брзо

сао са каменом везаним у грло, као с ланцима тешким 6 руци; Силазите полако,

бојим се немате зубље,

бојим се нутоказа вам не дају

ни мириси, ни боје, ни звуци.

Силазите полако,

бојим се клизаво је и стрмо, бојим се није вам склона

сила вишња,

бојим се полутарски је жарко, а можда је и поларна нича, бојим се онако је

како се у страху прича.

МИЛОСТИЊА

Онај просјак још стоји онамо,

у. руци јбш држи исти лтившир сличан здели,

и не леда никог

као ни први пут кад смо та срели.

Сад му ја место тебе осмех подарим, спустим новчић на који си га био свико, покажем да се познајемо,

и“ као међу знанцима старим

разговор о теби се развија немо.

На души ми после-буде -лако

као да сам на твоје име

извојевала на небу имовину

где се зраци сунца најдуже задрже и тде прво падну ·

када сину.

| ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНОСТ

|

1

ОДРЕБЕЊЕ ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ м нашем друштву и времену, може и мора имати више мотивација и врло је комплементарно. Ако га разумемо као тежњу за прогресивним континуитетом друштва, националне заједнице и њеног духовног облика, ако се задажемо за очување извесних покретачких идеја и вредности про шлости, ако носимо убеђење у постојање, трајност и унивгогалност, неких основних постулата КУЛА туре и свеукупног људског ства: _ралаштва, онда и тако одређива. "ње има у нашем времену. значај "1 смисао који више нису и не мо-

гу бити у размерама и последи.

.

цама традиционалних односа према традицији и прошлости уопште. Оне смене друштвених епоха и вредности, стилова у' уметности, филозофских система и идеологија, чија је спољна и унутрашња узрочност у развоју ин ритму, из. гледала историјски трајном и и мала вилније међе у времену и простору, дакле, онај карактер преображаја и промена који се може сматрати типичним за „кла.

сичну" европску културу и „кла-

сичну" историју Европе уопштено

товорећи до краја ХЕХ века, чи. |

ни се данас окончаним. Догодило се то и зато што су се умпожили,

што се непрестано и непљелвих. љи'во умножавају развојни чинио- |

ци, брзо "мењајући редослед зна:

чаја, облике узајамности и уну трашње односе.

Неповратност и брзина проме на материјалне и духовне реал. ности ХХ века, лепатимна коег зистенцијалност антагонистичких стилова, естетика, научних шко ла и идеологија, немогућност да се на било ком подручју интелектуалне и стваралачке актив. ности човекове, без насиља пи ог раничења заснује било каква ис тина свеотштег ауторитета, ноле трајнији облик,и систем критеријума, испољавање једног тоталног

~ антијевства и порицања, пелати

визапија скоро свих темељтих и стина у науци, све то чини чове ка данаттњите колико ослобође.

%

Ме

Наставак на 2. страни

липа