Књижевне новине
па Ања И
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
0) књижевности Румуна у Војводини
ми у
У само три године припадници румунске националности САП Војводине славе три јубилеја. Док се 1970. године навршило 25 го: дина од објављивања првог броја и непрекидног излажења листа „Либертатеа" а ове се пуни такође четврт века откако је објављен први број часописа „Лумина", дотле ће Друштво за румунски језик Војводине моћи наредне године да се осврне на плодну ле ценију. рада. Задржимо се, међу. тим, за часак само на садашњем јубилеју, односно на пригодној књизи коју је тим поводом написао др Ралу Флора, професор Безгралског унивеозатета, и сам књи: жевник, оснивач обеју поменутих публикација и председник Друштва у десетогодишњем периоду.
Још 1962—1963. године, у својој опсежној „Историји румунске књижевности“, објављеној у два тома (потписани ју је приказао у „Књижевним новинама“, нова серија ХУМГ, бр. 218 од 6. Ш 1963), Р, Флора је посебно поглавље посветио и књижевности на румунском језику која се у поратном периоду развијала на нашој територији,- настојећи да саглела њена стремљења и путеве. Што се тиче салашње књите (Раду Флора, „регата готапа Шп Молуо“, Фпа", Панчево, Либертатеа 1971, стр. 175), у њој се аџтор, поводом. јубиларне године, враћа на исти предмет у жељи да укаже до каквих се литеоарних остварења до-, шло на румунском језику у Војводини, али — држећи се науч“ ног пристопа који му је својствен — и на неке књижевне родове ко. ји. су дефицитарни (критика).
Четвот века књижевног ствара латштва аутор је изложио у 17 по: главља, наглашивши У Мвохној речи да су она била замтшљена као низ предавања која су најпре одржана у оквиру емисија. на румунском језику Новосадског ралија. Дајући сумарни преглед,
· књижевне активности на румун“
ском језику у Вотволтни у про.
_ теклих 25 година, аутор вели на
краљу повог поглавља: „Зак учу“ јемо потпуно оптимистички, на основу резултата постигнутих У чети века ла су врата књижевноти на тумунском језику ши
рокд бтвађена и да су њени ту:
до латини ата љета
теви утабани. Они који булу до-'
лазили после нас имаће далеко лакти залатак. Алп не п мање одтоворан."
Следеће, друго, поглавље пссве: ћено је улози часописа „Лумина", као стожеру који скупља књижевне ствараоце на румунском језику, док треће говори о српским песнипима Васку Попи и Флорики Штефан, који су своје рано и"
ли најраније књижсвно интересо-'
вање везивали за поменути часопис. Даље, у следећим поглављима, долази осврт на поједине књижевне родове и писце, при че му аутор даје места и старипој, и средњој, п млађој и најмлабој тенерацији књижевних посленика, тоџдећи се да не запостави ничији позитиван прилог, а указујући и на песнике-сељаке, 01" носно: на оне који певају по угледу на народну. Н
Своја врло суптилна и оригинална, нако на махове пи прилич· не: сажета. излатања аутор завршава речима: „Траг наших пера је несумњиво видљив на књижевном пољу, а што се тиче резул тата, надамо се да ће бити плод ни, Убеђени смо да су они то Аобрим делом већ данас."
Књига је пропраћена са 17 сликовних прилога, који највећим долом представљају књижевнике о чијим је делима реч.
И, напослетку, оно што даје посебну вредност овој књизи, вред. пост коју ће морати да јој признају и они који се делимично не буду слагали с ауторовим излагањем, јесу три опсежна прилога: 1: Хронолошки индекс оригинал НИХ књижевних дела објављених као књиге (укључив књижевне и језичке студије), 2.Алфабетски индекс татора оригиналних радова. који су обја_љени у часопису Лумина:у поменутом раздобљу и 3. Хронелошки библиографски индеко свих написа о књижевности па румунском језику у Војводини.
Момчило Д. Савић
ПА ТРВЕ НОВИНЕ. 11
(0) култури турске народности "на Косову
Сви народи и народности на Косову заједно са осталим _ народима и народностима у Југославији теже и ангажују сеу 2 стваривању хуманистичких пиљева развитка културе у нашем социјалистичком друштву. Заједнички развитак у духу братства и јединства је и историјска куж: ност и драгоцен задатак народности и народа Косова. Ова историјска нужност је увек актуелна. и подразумева зближавање народа и народности, међусобно упознавање језика и поштовање ме муђусобног културног блага.
Овај развитак треба да буде посебан, јер значи афирмацију националних култура са свим њиховим особеностима, и зајел нички, пошто подразумева 3аједнички развитак култура свих народа и народности Косова. Када је у питању култура, посебан развој сваког народа и народности је нераздвојни деоа иуслов општег културног развоја на Ко сову. А, уз то, културни развој подразомева и међусобни утицај култура и остварење развитка који има шири домен од посебног развоја сваке културе. На Косову по питању развоја културе У последње време постигнути су веома значајни резултати, али 1ошт нису ствопени довољни услови за афирмацију свих напшионалних култура, па ви културе Турака који живе у Покрајини.
Данас на Косову раде на тур ском језику два културно уметничка друтттва, „Тесчек“ у Поиштини и „Рози Хо" у“ Призрену (ове голине „Погти Уо1' слави двалестетотодишњицу свог постотања), излаје се лист „Тан“ који по“ маже афиомапију поменуте Ккултуре и окупља и.млаљје књижевпике, који на страницама овог 43ста облављују лела на матерњем језику и сусрећу се са преводи“ ма дела аутора 1угословенских нгрола и народности. Али, иако. постоји овај лист, мале су могућности ширег простирања књижевних дела млалих стваралаџа па тулском језику, па у 'оедакпији
„Тан" данас чека на обтављивање
низ рукописа, збирки песама, романа. Данас кала се, поред осталог. Волт бомба 'мешљења око теомина врхунскамнмасовна култура и: када чак и поједине ралне отпганизатије и институци: је излату своје листове и часописе. млади писци Косова која стварају на турском језику, због немогућности да објаве све својег ралове, мимо својих жеља, поста: ти жотва повучености и затвооености, Афтоматпита ових књижевника на Косову је Телан ол нере-
шених питања. Витте књижевни“
ка-Косовађа коли путу ва тур ском језику стога објављује књи-
ПЕБА МИЛОСАВЉЕВИЋ: ЗОПИР
4
те или у Скопљу (тј. ван Покрајине) или чак у иностранству.
Афирмација културе Турака на Косову као нераздвојни део афирмације културе уопште у нашем
је у великој мери везана за аматеризам. Можемо се хвалити досадашњим · успесима на: ших културно-уметничких „руше тава, али на Косову не постоји ниједно; професионално позориште на турском језику. Постојање таквог позоришта користило би, међутим, даљој афирмацији кул туре ове народности, културе која се сада налази у добу свог детињства, Млалост ове културе се тек очекује. Она мора бити свестрана и носити у себи све оно што је добро им лепо у нашем са: момпавном друштву. Да култура Турака на Косову, као саставни део кмлатуре Косова у целини жЖИви године свог детињства потврЂује и то што. на поимеп, још нема телевизилске емисије на тур“ ском језику. Поред овога, упокос знатним оствареним резултатима и успесима, још низ | проблема (из области школства и културе уотшите) чека решење, .
У наредном периоду у СР Србији и на Косову треба остварити многе задатке које је Конгрес културне акције поставио. Треба стварати услове за истраживање фолклора Косова који је врло 60гат и разноврстан. „Даље, стварати услове за организованији контакт народности са мати: цама, стварати услове за објављивање и штампање књига на језетима народности, стварати услове за потпуно одстрањивање праксе по којој се развој култура остварује по критеотт“му _ бројности становништва. Стварање о вих могућности је основни услов за остварење хуманистичких пљљева развитка културе на Косову уопште.
Мскендер Музбег
Јудиле| Мирослава Чангаловића
Прославе. содишњица уметничког. рада „познатих „уметника „увек „су, биле идеална прилика за сагледа звање и поновно оцењивање њихових уметничких достигнућа. У случају Мирослава Чангаловића, који је недавно прославио двадесетпетогодиишњицу плодне актив«• ности, свечане представе организоване поводом јубилеја („Продана невеста", „Кнез Игор", „Евгеније Оњегин" и „Борис Годунов") биле су само мали део репертоара који је он остварио или с успехом остварује и данас. Јер, током протеклих година, овај наш истак“ нути оперски уметник отпевао је на сцени Народног позоришта У
Па
МИРОСЛАВ ЧАНГАЛОВИЋ
Београду“ шездесет и пет улога, међу којима тридесет насловних! Певајући, значи, сваке сезоне по једну, а некад по две. велике партије, Чангаловић је изградио изванредно широк репертоар, који, наравно, обухвата дела разних епоха п различитих стилова. При том он је снагом свога талента, али и упорним и систематским радом, успео да креира неколико ликова са којима свакако улази у анале светске оперске репродукције. Пре свих, то су његове креацијес Бориса Годунова, Досифеја, Галицког, Хана Кончака, Дон„Кихота и Мефиста. ,
Али, не треба никако занемарити допринос Мирослава Чангаловића приликом „извођења опер“=
' скихо- дела „српских жомпозихтора.
Један- од: његових извођачких вр-
хунаца свакако је и креација Мита
ка у Коњовићевој „Коштани". Иако кроз речитатив, Чангаловић је умео да изнијансираним пијаном оваплоти сав. лирски трагизам и сву племенитост овога лика, али пи да изврсно оствареним, и глумачки и. музички, преображајима, да маха протесту, управо скривеном револту против животних неминовности, против _неумољивих окова живота, окова. који човека непрестано лишавају оне дивне поезије уживања У лепоти. Најјачи утисак оставио је Чангаловић у сцени пијаног јутра, као и у завршном призору, када се опрашта од Коштане. Његов тихи речитатив имао је тад умируће болни призвук, али мек, баршунаст, топао — као што само његов глас може то да постигне. При том, његова мимика одавала је болан израз, поглед био изгубљен негде у даљину, као у трагању за неким бољим, срећнијим светом. И сва трагика проматених људских оживота, не само Миткова, него п осталих, тотово свих Станковићезих личности, и то не само из „Коштане“, као да се сустигла им за= уставила у том Чангаловићевом погледу и његову мајсторски из. вајаном речитативу ..:
Како кад пева Митка. тако и кад пева Дон Кихота. или Бориса Чангаловић нас, увек остварујући ролу више него складно — и музички и глумачки, одводи у дубине непознатих сфета личности које тумачи, откпивалући њихове унутрашње људске дтпме. И уптаво у томе је величина Чанзаловићеве уметности: све његове креаитје за сноване су на идгалном складу. на
срећно! синтези певачког и тлу:
мачког изтаза. 3070 и ликови: што их те Чангаловић тпронео. током протеклих двадесет и нет година преко наших а светских оперских позорниџа остају у ттозном сећању, као доживљај који узноси, оплемењује и инспирише. 3
Рашко В. Јовановић
ЧИТАОЦИМА, ПРЕТПЛАТНИЦИМА И ПРИЈАТЕЉИМА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ ЧЕСТИТАМО НОВУ 1972. ГОДИНУ
и поетику
Донедавно · још постојала су на
" сијевића), | да " збирке песама, да обавештава о
Нови часопис | за поезију
подручју српскохрватског језика. два пстонмена часописа за поезију и проблеме поезије. И у Загребу“и у Новом Саду излазили. су, истина нередовно, бројеви часо писа који-се у оба града звао „Поезија". Били'су то. бројеви посвећени. новим стиховима савремених наших ин страних песника, дисциплинарно писаним текстовима онашој. и страној поезији, непознатим. стиховима из старине, итд: · Укратко, били су то часопи-“ си који би — да су проблеми с којима. су се, очевидно, суочавали могли бити решени — попуни: ми једну дуго постојећу празнину у нашој часописној публицистици. Сва је прилика да проблемима нису могли да се супротставе, јер о тим часописима чујемо све мање
и изгледа да више о њима ништа,
нећемо ни чути,
У Београду се надавно појавио први број новог часописа „за поезију м поетику“, чије је име „Хеликон", издаје та Београдски салон пдезије, главни и одговорни уредник је Радивоје Пешић, а часопис излази тромесечно, „у свескама од шест до осам штампаних табака". Каква му је концепција. — судећи бар по првом броју: Углавном иста“ као што је био програм. часописа који су му претходили: доносиће поезију из раз лаичитих југословенских књижевности (у овом Фроју су стихови Десанке Максимовић, Жарка Бу-
вића, Анта Поповског, Наде
вељић, Данета Зајца, и АР'), бавиће се теоријским проблемима. поезије (др Ксенија Атанасијевић тако пише о односу између поезије и филозофије), обавештава ће о догађајима у страној поезији (Југана Стојановић, на пример, објављује ссеј „Италијанска авангардна поезија“ уз стихове савремених _ италијанских – песника, а Дејан Ризвић пише о "савременој јапанској књижевности), – настојаће да доноси нове оцене по занимљиве опсервације о ним „писцима _ (Радивоје Пешић објављује есеј „Драинчев хипнизам као манифест или антиманифест једног нашег изма"), трудиЋе се да публикује непознате стихове познатих песника (Светомир Настасијевић “објављује непознате сонет свбдг“-брата, српског песника Момчила Настарецензира _ нове
значатним догађајима у вези са поезијом, итд. По свему, биће то часопис широке платформе, отворен свему што у вези са пое: зијом, за данашњег читаоца, про учаваоца па пи зналца може бити занимљиво п корисно. Ако још, У својим наредним | свескама, редакција успе да расположив мате-
ријал помније организује, да не
публикује „од свега по мало", да се концентрише око значајних естелских, теоријских, књижевноисторијских проблема савремене поезије. ишли око питања која у прошлости нису добила потпуне
одтоворе, ако, укратко, повремено.
штампа: и тематске бројеве — 67ће то заиста часопис какав нам је нелостајао. (Б:)
Јонеско хвали
филм „Тројанке“
Славни драмски писац Ежен Јо,
неско, који се бави и филмом, не устеже се да, у једном чланку недавно објављеном у „Фигару", призна да се готово увек досађи“ вао кад је гледао филмове, без обзнра на'њихову врсту, па чак и кад би се У њима излагала нека конфузна филозофија, као што је Годарова. У добром сећању остали су му само кловнови као Китбн и Чаплин ни режисери Арајер, Бергман, Клер, Буњуел и још неколико имена којих — каже Јонеско дипломатски — тренутно не може да се сети. Тој листи изузетака додаје он посебно фил-
"мове „Епопеја у свемиру", „Руб-
љов“ и „Млечни пуз' — али осо-
бито истиче два филма францус-
ког режисера трчког порекла Михаила Какојаниса: најпре њетову „Електру“, у којој се, по њему, налази најснажнија сцена која је икада виђена на екрану: убиство мајке које изазива прео-
кретање неба и земље, злочин ко-
ји се рефлектује у читавом кос мосу. Недавно је, пак, Јонеско гледао и, други Какојанисов филм: „Тројанке", снимљен по чувеној Еурипидовој _ трагедији. Док су многи режисери настојали да модернизују велика . књижевна дела по свом укусу и да у њих унесу осредњост своје мисли и иде ологије, Какојанис показује како је и данас актуелно дело великог античког писца баш такво какво
4 зна бин
класич-
великог
рова расе пене