Књижевне новине

ј | ВА Адам Пуслојић ПРОЗА КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ РЕКВИЈЕМ ЗА ЈЕДНОГ ПАЦО

ПРВА ГЛАВА

52 | : ЕР Преурањено, додуше, или чак, боље речено, превремећо Дародабац, | РЕКВИЈЕМ нака ПЕТ ппак темељио промишљено ДИЗАЊЕ ЈЕАД-

НОГ ПАЦОВА!

ГЛЕДАМ 3 А ЈЕ А НОГ || АЦОВ А а ДИЗАЛИЦА ПОДИЖЕ ГРЕДЕ ВРЛО ВИСОКО + хо.

ају читања овог листића. Хегелове Бре гледам, а видим брда. Занемео сам на крају ПА ИНеНо Уа ЖЕ

брда гледам, видим планине. · « бележнице. Гледао сам неко у нине. 5 у ; . 5 у е Гледам у њих, срећан, очајан, Радемир Смиљанић покушавао да им одгонетнем да је седе ји АЕ а једино звезде видим — мени ипак ске поузданије ТИ иае БР ава и стања наваздух и небо НАПОЉУ, пред вратима хотела, чекао ме је чудан призор: · њу нове неке свеобухватне не ПеаВ м дебве сном у Божјој руци. Ваљда је који часак раније дунуо нарочито јак ве- трих' духова. отуда вазат свим нејасна и пеобјашњива у тар и Хегелови папири су се узвитлали и разлетели, лелу- притајено узбуђење, још 6 ~ у јали су се сад на мањим и већим висинама свуда унаоко- радост. ВО и АНО КАЛИПСО ЈЕ САМО МРТВА до, а окупљени људи, заједно са мојим вршњацима, јурили „Нов запис2" — упитах та гот Уа су помамно на све стране, скакали за њима као луди, л0- „Да, запис. Роман. Епопеја. Наше заједничко дело, од Стигла си, Калипсо. вили их, Био је то прави лом. с - кота нећемо одступити ама баш ни за педаљ" — рече ХеТи брат си мој, у Једини који је у том узбудљивом и хаотичном тренут- тел некако загонетно. д А) Ј 3 ' оденула ти си хаље моје црне. ку сачувао сав свој мир био је Хегел Милирадовић. . Док Н 2 Како наше ми како то заједничко, имате ли За свету се бринеш светлост. се око њега све ускомешано све више и више узвитлавало ове па о ИК и разигравало, он је мирно седео на своме плетењаку и 3 : . ; ДИ и Се Па аи ва сада, ужарених образа, нешто помно. записивао у своју „Сасвим тако" — објасни РМ трио реге МЕ Зи та бележницу. У очима му и овог пута дивљи сјај. па. сам чуђење — „на овоме ГИЈОМ То сМ 5 ЕМ у ји " м 1 је с нескриве јумфом бележни- ис и са шведским . ј-ем. под Оком Његовим. У рирцао, полигао ривониМ тријумф зраке и целовито, и географски лецовито

чу и показао ми је. Прочитах: Епоху треба обухватит

и се Хегел оним својим разооужава-

; мислим..." — насмеш . · пуне еЊај Слате мој, | ТИЛ ово — „целовито је, ЛАКА обухватити" -- нао јекоаР ра нам Сергејевича РЕКВИЈЕМ ЗА ЈЕДНОГ ПАЦОВА | Но. Јемов и оре но што буде зушнута У смрдљиву још» оман | меће... | | | (Гледајући у лобању брата Алексија, | | Гледао сам га забезекнуто. Окренух онда. дрхтавим манастир Њамц у Румунији, 2. 9. 1971.) Погледах га забезекнуто и сусретох његове сулудо прстима следећи листић бележнице и већ могадох поново блиставе очи, брада му је подрхтавала од унутрашњег уз- с неком грозом у себи даље да читам: · буђења. Из њега провали: ЦВЕТ ДИСАЊА ___ „Грађа!" — викну он победно — „нова грађа!" — био ДРУГА ГЛАВА је ван себе, сав се тресао, поигравао на своме коферу од | Затвори уста, онеми ј Један, додуше пригушени, осмех пун наде, упућен у шуми, цвете процветали спољњем свету, један краткотрајан мако садржајан и изтек једном само. разити шкргуг шиљатих зуба (секутића), један лаки грч на

лицу, преклоп уздрхталих очних капака, латашни трзај тела, али још никако, и поред свега, никакво коначно и убедљиво БУЂЕЊЕ ЈЕДНОГ ПАЦОВА.

(ПРАШИНА ЈЕ СВЕ ГУШЋА, ТРАВА СВЕ ЗАГАСИТИТА, СВУД НАОКОЛО ЗДУШУЈЕ. СПАРИНА. ИЗДИШЕ ПРИРОДА — МОТА ВЕМЕ!).

Дођох да те видим, а да ме не видиш.

Видиш ли ме2

ЗАПЕВКА %

На скуту земље лежим, небу не утекох. Кад сним најлепши сан, зар да се будим2 Зар да се будим!

Окренух још неколико листића, видео сам при том да су сви остали били исписани густим и нервозним рукописом (кад пре!) и прочитах мало даље:

ШЕСНАЕСТА ГЛАВА Жито да никне из крви, Клетву сејем у ову земљу: Жито да никне из крви.

Настављана м стално продужавана, никакве проматнаје и потресе не подносећа, нако повремене птомеме „2. живљавајућа (ШВЕДСКИ: зраткаф _ СРПСКОХРВАТСКИ: нова дужност; ЛАТИНСКИ: гогајо) малазна фаза ЈЕДНОГ скромно насмешеног ПАЦОВА.

(РЕНАТА ВОЗИ СВОЈ МЕРЦЕДЕС, ИЗБЕГАВА ВЕШТО СУДАРЕ И ГУНБА НА ВОЗАЧЕ: ЕХ, ТИ МУШКАРЦИ, БАЈВЕЋИ БРОЈ ЊИХ НИКАДА НЕ ЗНА ТАЧНО ШТА ЈЕ ЛЕВО, А ШТА ЈЕ ДЕСНО...

| ТОНИ: ТИ МЛАДИЋИ, ТИ МЛАДИ АКАДЕМИЧАРИ, РЕВОЛУЦИОНАРИ — ОНИ ХОЋЕ ПРАВДУ, ЗАБОРАВЉАЈУ, МЕБУТИМ,: СЛОБОДУ!

ТОНИ. (ОПЕТ): ТАМО ПРАВДА БЕЗ СЛОБОДЕ, ОВДЕ

СЛОБОДА БЕЗ ПРАВДЕ! — МОТА ВЕМЕ) |

Клетву сејем у ову земљу:

Од душмана да ми змија сина чува. Клетву сејем у тебе, земљо:

Змија да ми сина чува.

Клетву сејем у тебе, земљо: Нек нема на мени ране. Сутра кад ме пронесу немо Да изљубии ме, мајко.

Клетву сејем у тебе, милоснице: Нека се спасе ко спасен је. Срећан подај збег му

· У недра шуме бестрагуше,

| -

· Мећ гује где . Овиг мирно пасу. Морам признати да сам трептао тлупо и гледао не-

како крајње унезверено у Хегела. Старац ми мирно рехе, покушао је да помогне ако може:

„Да, животопис једног пацова, све до његове смрти. То су све разноврсне фазе, од фазе буђења, наравно, првих осмехивања, првих радосних трзаја тела и лица, првих показивања шиљкутавих секутића, првих гребупкања шапицама, првих климоглава и савијутака крхке још кичмише, несвикле на такве нагле покрете. После завршене фазе БУЂЕЊА, наилази фаза УЗДИЗАЊА, могла би се назвати и фаза УЗЛЕТА. ПА, нешто касније, и фаза ВРТОГЛАВОГ УЗЛЕТА.

НОЋ У НЕГОТИНУ

Какав је то град кад у граду На пијаце је ужади нестало. О ужету ноћас

Свачија већ глава виси.

На пијаци је понестало дрва. Гаквота нема кота неће

Не ломану у обзорје То је са — објашњавао је даље одушевљено Хегел МО: .

— свакако једна врло бурна фаза, обележена свим мотућим променама, повременим али ипак неумитним, про" менама, које, међутим, нису праћене, баш да кажемо, и неким потресима (мањим можда ипак ДА!) и промашајнма (ту и тамо по неки незнатни ако су у питању послелице субјективне природе, знатнији и чешћи промашаји свакако и неумитио ако је реч о последицама по опшчество). У овој фази се већ увелико ради гимнастика тела и тимнастика духа (У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ И ДУХ). То је фаза великих искушења савитљивости и еластицитета кичме. Траје док траје...

Кемењо је нестало планини, Заточнику кулу дозиђују 31 најтврђе две три душе.

У 'ауми је нестало дрвећа, ИЛУСТРАЦИЈА МОМЕ КАПОРА Преосталих шака јада,

Свако своја вешала гради.

У граду је хлеба понестало. У граду је понестало воде. Како је добро да хлеба нема. Како је добро да нема воде.

_ И онда, наравски — Хегел је тек овде подигао онај свој фамозни кажипрст ми зауњкао равномерно слатко и мелодично, гласом, што је значило: АТТЕХТТОМ! — долази

гаетеног прућа, као да је седео на врелој, усијаној плохи. и она неизбежна фаза, фаза ПАДАЊА НАНИЖЕ. у почет-

Кад нема оних којих нема. лагано пи на мене, прочитах већ и ја као у заносу: маже, то је сад тако и ту се више ништа не може. НЕ

Кад пема, оних који једу. Архтавим рукама окрену ми онда један листић на. бележ- ку најпре лаганог ПАДАЊА, па све бржег, све бржег, све Кад нема оних који пију. ници и ја осетих како његово радосно узбуђење прелази бржет. Овде више ни савитљивост кичме и мозга не лоМОЖЕ..." — завршио је Хегел и погледао одсутним погледом некуда у даљину. РЕКВИЈЕМ ЗА ЈЕДНОГ ПАЦОВА и ЗАЛЕ ПИТАЛИЦЕ МОТО А сада су већ увелико неки људи пз не баш тако мале 4 : око нас окупљене гомиле долазили и доносили Хегелу по. , Еп: хватане, нгукротиве (баш као и његове мисли) листиће Чучук-Стано, ајрукено моја, Катиз (раније вртуз). Врста 2Л0- папира претежно његових легенди. Он се на то уопИЈао ли су те за та 2 ' дара. Спада у фамилију мишева; те није обазирао. Видео сам да је појаза његовог новог За ме дали, а ја узе првобитна постојбина. стари свет, грандиозног дела РЕКВИЈЕМ ЗА ЈЕДНОГ ПАПОВА пот; пуно узурпирала његову свест и ништа, баш ништа више се на Е уде те љубим све док ноћца тр 7 ПРВА РРнИО. Раманто. Кис Нато од свега онога узбулљивог обиља које је до сала наптсло Да те љубим кад те сабље љубе“. | земљину куглу А агас- није више за њега постојало, кар). Обг врсте кућни или Х ; и Т , а ди је из своје сада, можда с правом, бесумње, уз. с на истока, Е тј ДА : , у – 5 а Ја И н са неба, кровни пацов, Капиз или Ер буркане свести избрисао и ону предивну и болећиву ле Има ли вам Вељка међу вама туз тапиз (са црномањастим крз- генду опус седамдесет осам ДОШЉАК И ХАРАМЂАТИА ' - | ном, с доње стране мрк, величина, ИЛИ ТРАКТАТ О ПРИЈАТЕЉСТВУ која се мени онако за. — аи. А ХеЈем га бољијех. тела. 18 ст и дужина репа 19 ст) лепила за срце питао сам се жалобно уздишући. А Хе аи пи 5 пољу Пизе: 5 и пут не наша Капиз или ПО ИВ о РЕНО као У дрансу (08 МикиМ АННљИМ 614» 5“ Це 1 ки ; Е , јем у очима: ерштуз потуертси5 (с торње стране џ о Е . | . , . сликати је! Њу, епоху! Целу је посувратити и изјоја, браћо моја црна, -сив : » ати . 27, | ву и и: О а на а. 5 мрко-сив, с доље бело-сив, вели рецкати, сећи по њој овако! Овако! Овако!..." — он је слл Кажите мени, да та узмолим. » ; . чина тела 24 ст а дужина. репа сумануто поскакивао по своме плетеном коферу и бесно 1- и 18 ст) јако варирају. ПАЦОВИ боцкао писаљком по ваздуху. — „А онда је" — настављао ) 5 СУ ПРОЖДИРАЧИ СВЕГА. РАЗ- је загрцнуто — „онда је комплетаменсте гурнути “у НО та аље рано саднуј" МНОЖАВАЊЕ ОГРОМНО. (Втосе. | панту за смеће! Јесте, правац у смраљиву канту за. смеће" гр нам сутра. 56 ! 5 . а 3 ћашз) (Одломак #=з3 романа) Ка И док су наоколо људи и даље вијали и ловили леКРСТ хујаве Хегелове папире (неке ЛЕГЕНДЕ је ветар већ одувао и право до реке и оне су тамо пливале и тонуле, неЗађох у поље да ме копље коље, стајале на очи окупљених људи са лица овога света), ја · Ал душманин опростио све ми. сам грозничаво читао даље у Хегеловој узоудљивој бележГлави ми У траву спреми ници:; : Да је не би набили на коље. 4 ИМАЈУЋИ У ВИДУ ИЗВЕСНУ НЕЗАВИДНУ СИТУАНоте је прекрстио потом. ЦИЈУ У СВЕТУ И СВЕ ГЛАСНИЈЕ ПОВИКЕ ЗА ИСПРАВВИМ и НЕДОСТУПИВИМ СМЕРНИЦАМА МИШЉЕЊА и Ноге је имао прекрштене | МОБ ДЛАЈЕМО ОВИМ ПУТЕМ И НАЧИНОМ КЕИЖКРНУНОВИНЕ ; 6 | 6 ; | по ду Жеља

Као крст,

иста