Књижевне новине

ПРОБЛЕМИ

0 ЈЕЗИКУ У УСТАВНИМ АМАНАМАНИМА

АМАНАМАНИ на Устав СФРЈ и на републичке уставе уврежили су се у нашу уставну материју, а преко ње и у наш језик, као тзв. уставни амандмани. И добили не само тај назив већ и још једно значење. Постали су својеврсни прописи, који, у оквиру уставних. начела, делују снагом устава. М то, по свом садржају, У веома осетљивим и актуелним областима друштвено-политичког система и самоуправљања уопште. С те стране, амандмани имају не само посебно значење него и далекосежни значај. Понирући у идеје нашег у става, који се за савремени свет основано сматра као Магпа Сагта, неки амандмани су подробно 06радили замисли о јединственом друштвено-економском положају радног човека. То су амандмани који садрже како начела и поставке тако, штавише, и конкретне одредбе о односима и питањима из те области, наравно, на основу стечених искустава из наше сопствене праксе. Реч је о амандманима ХХТ и ХХП, који су, управо због тога, стекли такву. популарност да су бацили у засенак остале амандмане. Чак су, због таквог свог садржаја, добили и скроз неправилан и неадекватан назив — раднички амандмани. А већ је исто тако познато да се поводом амандма"на уопште доста често говори, чак и путем средстава информашија, и о новом уставу, који само чека амандмане у вези са тзв. друтом фазом уставне. реформе. На овај начин, по мом мишљењу, запоставља се језик, који и у нашим прописима, а поготову у уставу, захтева да се новим појмовима дају одговарајући називи. Ако су амандмани, преузети из буржоаске правне теорије и праксе, уобичајени правно-технички термин, питање је да ли они као „уставни аманд; мани". одговарају духу нашег језика и правом смислу тих речи. Пре свега, због тога што они нису амандмани на сам устав већ на поједина његова начела или олредбе. А из тог назива се, не види оно што та, поред осталог, условљава: да су донети по поступку који је предвиђен за доношење устава. Тако се за љубав

револуционарне садржине веома

лако жртвује форма, наравно, ако језик узмемо као облик израза такве садржине, као њено спољно рухо.

Ова појава, запостављање форме или, чак, њено жртвовање револуционарној пракси, може се оправдати само на почетку револуције, па и тада као изузетак. Међутим, то се не може нити сме дозволити после скоро четири деценије наше уставне праксе, узимајући као њен _ зачетак историјске одлуке у Јајцу. Стога ту појаву треба сузбијати, поготову када је посреди језик устава-и других прописа. Јер то није само обичан облик, без утицаја

„па садржину прописа. Ако језик пије од пресудног значаја за револуционарну - садржину прописа, он је, ван сваке сумње, пресудан за њихово правилно тумачење и примену уотште. У сваком случају, чист, јасан и разумљив језик много доприноси свакој писаној речи, тако да се не може узети само као изражајни 06мик већ н као израз вредности самог прописа.

Како је амандманима обраБена или, још одређенијес, разрађена. материја о улруженом раду, употребљени су, по логици ствари, нови појмови. Порсл радне организације и радне је, динице, као облика таквог рада ло уставу, унети су појмови организације удруженог рада, 32тим основне организације УАРУженог рада, да би се, чак, овај други облик успешно и дефинисао. Њиме је, у ствари, замењен појам радне. јединице, будући да се наведеним _ амандманима замењује одредба која тај појам садржи. Иако је у _амандманима разрада те материје много пддробнија и јаснија, по мом мишљењу та замена термина иде чауштрб нашег језика. Радна јединица је била много адекватлији и бољи назив ол организације удруженог рада. Али нови термин, организација удруженог. рада, већ је, као веома значајна новина, стекао право грађанства им нашем језику, па је ово само телан прилог пренебрсгавања језика. у

Остали појмови, као што су самоуправни споразум, друштвени договор, интересне заједнипе, савезне организације итд. иако без неких посебних објашњења у погледу њиховог значења, већ су у пракси искристалисали не само своје значење већ и свој

Наставак на 2. страни ·

Новак Н. Милошевић.

,„ БЕОГРАД. 16. ЈУЛ 1972.

АЊИЋ

ГОДИНА ХХЛУ

БРОЈ 419 ЦЕНА 1,50 ДИНАР

ВНЕ НОВИ

лист ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

Детаљ са овогодишњих Беотрадских летњих игара — Театар националне драме, јединствено југословенско позориште које у култури не признаје летње ферије, осми пут овог лета одржава своје већ традиционалне Београдске летње игре у врту Капетан Мишиног здања. У живописном дворишту, гледаоци из вечери у вече прате домаће драмске представе и естрадни програм састављен са много мере и укуса. Оријентација да се'играју искључиво домаћа, и то премијерна дела младих писаца, учинила је да Театар националне

драме стекне верну публику. Ако се има у

виду да су на сцени овог позоришта као

драмски писци дебитовали Александар Поповић, Мирко Ковач, Миленко Вучетић, Мома Димић и други, јасно је зашто се задовољству публике редовно придруживала и строга позоришна критика. Међутим, не и забарикадирани фондови за културу. Због тог неразумевања, Београдске летње игре се, у септембру, заувек опраштају од Београда. И овог лета на протраму су два домаћа дела: комедија Жике Срећковића „Зашто од добрих очева синови постају лоши" и драма Јована Кесара „Задужен сам испред фракције

да ти разбијем- вилицу".

:- |

Програм развоја култура народности у Србији

Предлог за улагање републичких средстава за подстицање културне делатности на родности на подручју уже Србије од 1972. до 1975. године

ПОЛИТИКА националне равноправности је, готово, у свим етапама нашег развоја била континуирана и бележила сталан успон у решавању основних питања афирмације свих . народа и на родности. Последице тих и таквих настојања су значајни резултати у развитку и афирмацији свих народа и народности У Србији, без обзира на њихов број. |

Положај и проблеми народности били су предмет озбиљних расправа нарочито после _Брионске седнице ЦК СКЈ: То је отворило нову еру у развоју међунационалних односа. Све народности су осетиле снажније деловање свих фактора наше сопијали-

стичке изградње у правцу даљег јачања и развијања националне равноправности на самоуправ-

ним основама. Оне су у томе виделе могућност своје афирмације, као равноправни субјект социјалистичке изградње у истински самоуправној заједници равноправних народа) и народности, Отуда народности развијају снажно осећање и овест о судбинској повезаности и припадности југословенској социјалистичкој заједници.

Многа питања равноправности народа и народности су нашла своје правно уобличење у Уставу и законима Републике и аутономним нормативним актима у општинским. скупштинама и радним организацијама. Налазе се и практична решења којима се ис пуњава конкретни садржај равноправности. У току је врло широка акција свих фактора у Републици. општинама и радним организацијама да се практично оживотвори начело о равноправној употреби језика народности, о двојезичној ,„комуникацији у

_ националним

| динама. 5 7 Друштвено-економски'и |поли-

лички „развој „Републике истал"на, акција. "Савеза." комуниста и

осталих "прогресивних сната » Омо-

тућили»су “стварање “повољне кли“.

“мешовитим . сре-'

ме за развијање односа међусобне сарадње и разумевања и поверења између народа и народности у СР Србији, а тиме и припадника. бугарске и албанске народности, као и осталих националних трупацијах „Од свог оснивања Републичка заједница културе је пуну пажњу посвећивала развоју културе народности које живе на ужем подручју СР Србије. Програми и планови рада ове Заједнице увек су истицали "потребу ширег помагања развоја културе народ ности обезбеђујући и материјална средства за развој појединих културних делатности.

Од 1968. до 1971: године Републичка заједница културе је за развој појединих културних делатности и помагања културних акција и манифестација на подручју ових општина. издвајала следећа средства:

— 1968. 1,100.000— динара — 1969. 1,265.000.— динара — 1970. 1,748.000— динара ==4971. 3,560:000.— динара Свега: 7,673.000— динара Развој културних делатности

на подручју општина где живе припадници бугарске и албанске народности _ интензивиран је у · последњих 2—3 године. Томе је умногоме допринео Закон о фи нансирању културе и о' заједницама културе, као и знатно веће материјалне могућности за по· магање тога развоја.

Оснивањем општинских. зајед-

ница културе започео је процес стварног повезивања културе са,

осталим структурама на нивоу општина. Заједнице културе су почеле деловати као стварни самоуправни организми у култури

ша иљаеујуви иу процес самоупај рављ: привредне делатности и остале, непривредне „делатности. У оквиру заједница: доносе се планови, и протрами развоја и ' води политика. развоја појединих

у .7.

културних делатности“ на под,

Републичка заједница културе се оријентисала на помагање програма општинских заједница културе, а у периоду док оне нису биле формиране то се остваривало кроз сарадњу са општинским скупштинама.

Средства којима је Републичка заједница културе помагала делатности, акције и манифестације на овом подручју у многим случајевима била су од великог утицаја за формирање сопствених средстава.

У политици расподеле средстава стално се имала у виду специфичност положаја бугарске народности при чему су решавани и они проблеми које је 'за албанску народност: било могуће решавати и на други 'начин (у сарадњи са надлежним органима и организацијама из Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово). Због тога се знатно већим

· средствима интервенисало у по-

магању развоја културе бугарске народности у односу . на албанску.

Како је материјална основа културе на подручју ових општина веома слаба то су предузети кораци да се она у наредном периоду знатно побољша. Републичка заједница културе ће помоћи изградњу домова културе, библиотека и других установа које су од првостепеног значаја за развој културних делатности. Већ су извршене припреме за почетак изградње домова културе у Прешеву и Босилеграду, док је у Димитровграду извршено реновирање и набавка нове опргме. Заједница је учествовала чак и у изградњи ТВ релеја, јер је: ово подручје 'непокривено радио и ТВ мрежом. У наредном периоду појачаним напорима од стране општина и општинских заједница културе и повећаним средствима Републичке заједнице културе сматрамо да је основне проблеме даљег развоја култура народности на овом подручју могуће решити:

Наставак на 10, страни

у овом БРОЈУ:

Мирослав Егерић: О ДУХУ, ПА О СТИЛУ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

ТРАДИЦИЈА И ИНОВАЦИЈА — закључни текст ан кете „Књижевних нови: на“ — пише Богдан А. Поповић САВРЕМЕНИЦИ: ЕМИЛ М. СИОРАН — есеј Драгана М. Јеремића и Сиоранов

текст „Декор спознавања“ у преводу Миће Данојлића Слободан _ Новаковић: ПОПАЈЕ, ТИ СИ ЛУД! — о фестивалу анимираног филма у Загребу

Душко Бабић: ПОЗОРИШНА НЕДЕЉА У ЈАЈЦУ

Вук Крњевић: УКЛЕТИ ЛУ: ТОРСКИ ХОНОРАРИ

' ПРОЗА Видосава Стевановића ПОЕЗИЈА Изета Сарајлића, Милета Бискупљанина, Вере Србиновић, Ненада Радановића и Душана Тамнот

0 НОВИМ КЊИГАМА Бран. ка В. Радичевића и Радета Војводића пишу Радојица Таутовић и Чедомир Мирковић

ИНТЕРВЈУ са проф. Драганом Недељковићем

МЕБУНАРОДНА ГОДИНА КЊИГЕ

ШТА СЕ ЧИТА У СВЕТУ ДАНАС

УНЕСКО је спровео анкету у свим земљама света с циљем да утврди шта људи данас највише читају. Подаци се односе на 1970. годину, а биће објављени тек октобра у Годишњаку УНЕСКО-а, али их је недавно у часопису УНЕСКО-а „Гласник“ (за јули) умногоме открио Едуард Вегман, амерички новинар, задужен за организова“ ње Међународне године књите.

Иако се већ дуго говори о кризи књиге, посебно с обзиром на нова средства масовних комуникација, очигледно је да се сваке тодине широм света све више књига објављује. Суму објављених књига умногоме повећавају земље у развоју, али највећи број објављених књига још увек отпада на мали број земаља. Претпрошле године у свету је свакога минута објављивана по једна књига: 546.000 наслова за годину дана, али су Европа (укључујући СССР), Јапан и САД издали током те године више од 80 одсто свих књига које су штампане у свету.

Људи у свим земљама, наравно, читају оно што желе, али добрим делом и оно што им се сервира, било од стране приватних издавача, који књигу третирају као ро: бу на којој треба да зараде, било од званичних фактора, који имају одређену представу о томе какву литературу грађани њихове земље треба да читају. У сваком случају, занимљиво је да се, ипак, највише објављују и, ваљда, читају књиге „чисте“ књижевности, на друго место долазе књиге из индустрије, док треће место заузима политичка литература. Белетристика, која с правом обухвата и критику, заузима прво место у осам од десет земаља најистакнутијих у издавању књига и ова врста литературе обухвата 14 одсто свих објављених књига. Књиге које долазе након политичке литературе заступљене су у много ма: њем проценту него белетристика, а тим категоријама припадају дела из природних наука, васпитања, историје и биографске литературе, права и уметности,

Земље у којима се највише 06јављује белетристика, по броју објављених наслова, иду овим редом: САД, Савезна Република Немачка, Велика Британија, Јапан, Француска, _Шпанија, Индија и Холандија. У двема земљама меБутим, на првом месту налазе се књиге из области индустрије; СССР и Пољска, а исти случај је само с још једном земљом, која се не налази међу издавачким велесилама: с Мексиком. Књиге из права заузимају прво место у земљама као што су Ботсвана, Цејлон, Чиле, Хонг Конг, Луксембург, Перу и Турска, политичка литература има најистакнутије место у Боливији н Ирској, док се на Јамајци у подједнакој меди објављују књиге из политике и правних наука. Највише релити“ озних књига објављује се у Гани, Либану и на Мадагаскару, на пр вом месту налазе се књиге из педатогије у Тајланду, а у Кенији

Наставак на 11, страни