Књижевне новине
О ЈЕЗИКУ У
УСТАВНИМ АМАНДМАНИМА
Наставак са 1. стране
лдалекосежни _ значај, — нарочито прва два термина. Сада се ти споразуми и договори | увелико
уподобљавају законима, 'тако да их у неку руку и све више потискују и замењују. А до тога тичког објашњавања нових појмова, али и путем логичког тумачења по месту које они имају у контексту амандмана (5едез тпагелае).
Један од појмова који је стварно обогатио наш језик јесте рад на заједница. Овај појам увео је Устав СФРЈ да би означио цео колектив једне радне организације, била она предузеће или установа. Њиме је, у ствари, заменио реч колектив, која је страног порекла и много ширег и неодређенијег значења од радне заједнице. Колектив, (од Јаг. сојесф ит) као тер-
мин који се често употребљава, означава сваку, да речем, ску-
пину, већи број лица, групу рад ника, чак и раднике једног предузећа пли установе. А радна заједниџа означава само раднике једне радне организације, тј. лица која су у радном односу, која су, дакле, на раду у једној радној организацији. То је тзв. Људски супстрат те организације тако да ступањем на рад у ралну организацију сваки _ радник самим тим постаје и члан њене радне заједнице. Колектив, међутим, могу да чине и радници из више радних заједница, који су, дакле, па раду не у једном већ у више предузећа, па чак и један део радника исте заједнице. Схватајући правилно, и пој мовно и терминолошки, радну заједницу, како је она постављена, а делом и замишљена у нашем уставу, амандмани су је сачували од злоупотреба које је стално _ прате како приликом употребе у законима тако, у још
већој мери, у општим актима, а нарочито у статутима. Никако да се схвати карактер радне заједнице као социолошке катего-
рије, која има далекосежин значај. За разлику од ње, радна организација има изразито правни карактер. И ако би хтели да у фигури изразимо њихов међусобни олнос, онда је најбоље рећи да је радна организација, у ствари, правна љуштура радне зајсанице, љуштура коју ће тек „лалско пско покољење" ·одстраншти, Стога та заједница и није хобила својство правног лица, да би могла бити у правном саобраНАаЈРвећ је то својство дато самој ралној организацији, а, следствено томе, и одговарајућа организација са радничким саветом на челу. Међутим, у законодавној и пормативној пракси, оспм у амандманима, радна заједница се третира као да има то својство и, штавише, обавезује се да бира своје савете и друге органе (у органима управе, банкама, у установама итд... А у статутима и другим општим актима она има и своју „надлежност", своје функције, иако је у уставу изричито предвиђено само да „зајсанипа с мањим бројем чланова
непосредно __ врши п _ функције радничког савета" (чл. 92. ст. 3, Устава СФРЈ).
Овој појави допринео је и
сам устав (Устав СФРЈ) када је омогућио да радни људи који личним радом самостално врше „кулгурну, професионалну или другу сличну делатност" могу удруживати свој рад и образовати „привремене или трајније радне зајелнице, које имају у основи исти положај као и радне организације". Ова идеја, међутим, у пракси није дошла до изражаја. Једино је у области филмске производње коришћена као правна форма за екипу тзв. слободних филмских радника која се прихватила израде неког филма. Не доречена у самом уставу, она није обрађена ни у законима, које је устав наговестио, а ниу пракси није стекла нека нарочита искуства. И није искључено да је томе допринела и (злојупотреба · самог термина радне заједнице.
Што се тиче новог устава, који се често помиње у вези са друтом фазом уставне реформе, и ту је посреди злоупотреба појма. Нови устав значи ново друштвено-политичко уређење. А посреди је једино уношење усвојених амандмана у устав им, наравно, нова редакција самог текста устава, његова правно-техничка обрада.
Новак Н. Милошевић
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ о
5: | ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ДЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИ
Шезлесет година Емила Штампара
Др Емил Штампар, _редовити професор за мовијест новије хрватске и српске књижевности на љубљанском Филозофском факултету, слави ове године свој шездесети рођендан, Био је ученик, а затим асистент и сурадник најауторитативнијег хрватског књижевног повјесника — Антуна Барца. О шездесетогодишњици Е. Штам пара објелодањена су, међу осталим, и два приказа о његову раду из пера двојице свеучилишних професора. Др Никола Иванишин из Задра у „Недјељној Далмацији" (Сплит, 23. 1. 1972) написао је о нашем свечару: „Главно својство приступа, интерпретирања литературе у студијама професора _ Штампара јест солидно познавање предмета, па у вези с тим и СОЛНАНО изведен посао. Између таква познавања предмета и тако изведена посла смјестио се комплекс овакве или онакве методе проучавања књижевности која је код професора Штампара увијек сврсисходна управо зато јер је произишла из темељита проучавања и солидног знања. Методе у науци о књижевности се мијењају, али неке студије остају, као трајна вриједност, без обзира на помодно мијењање метода. Таква трајна вриједност у нашој науци о књижевности јесу Штампарове студије о Козарцу и Балском настале у времену помодног социологизирања о књижевности, као што су тпајна: вриједност и расправе о Војновићевој Трилогији, козмичком Крањчевићу или сувременом хрват ском роману настале у времену наново помодне овакве или онакве варијанте либералнијег приступа и расправљања о феномену литературе". Из чланка љубљанског колеге Е. Штампара проф. дра Бориса Патернуа у »једки по зоузуц« (бр. 7—8, Љубљана) пронстиче да је Емил Штампар изашао из солидне Барчеве књижевно-повијесне шко ле, која је постигла равнотежу између позитивистичке анализе и велике синтезе, између соцполошке и естетске оцјене књижевних појава, између неутралног и ссејистичког језика. Штампар је те особитости успјешно усавршио п допунио с новијим истраживачким методама. Зато му је у предавањима и у расправама увијек успјело доћи до заокружених студија о појединим писцима, за стручњаке занимљивих, а за ши роки круг читатеља привлачних. Свеучилишни студиј новије хрватске и српске књижевности проширио је, чак и проучавањем
. текуће књижевности. Његова је заслуга да је међу младим словенским славистима занимање за
текуће догађаје у сусјелним југославенским књижевностима раз мјерно веома живо. Успјело му је увести лекторат за македонски језик с књижевношћу, а за прелавања из хрватског или српског језика знао је прилобити пи изврсне језикословце. Тако је темељито усавршио љубљанску југославистику. Први том преписке Ивана Тургењева
У ПАРИЗУ је објављен први том досад мало познате преписке Ивана Тургењева у редакцији и с предговором. Александра Звигилског. Овај том садржи 162 писма, која су се налазила код унука и праунука Тургењевљеве пријатељице Полине Вијардо. Од њих је досад било штампано у руском преводу у СССР-у само 42 писма, док се остала први пут објављују.
Највећи број писама – (112) Тургењев је упутио Полини Вијардо и она почињу 1844. године, годину дана након његовог упознавања с оперском певачицом, и теку до 1880. године, три године пре његове смрти. У њима је велики руски писац највише на-
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ БОЖЕ ПРОДАНОВИЋА
ИВАН ТУРГЕЊЕВ
стојао да својој пријатељици, кад је била на турнеји или је живела на селу у Куртавенелу или Буживалу, дочара музички живот француске престонице, тако да врло мало говори о себи, свом књижевном раду или другим књижевницима. У лисмима из своје отаџбине, пак, има изврсно датих пејзажа, _ рељефних портрета савременика и кратких“ али тачних запажања о лдруштвеним и. политичким збивањима у време кад је Русија била непосредно пред укилањем кметства. Туртењев се није устезао да отворено и страсно показује знаке
обожавања _ своје – пријатељице, служећи се најчешће немачким језиком за изражавање својих осећања, док је Полина у пока-
зивању својих осећања била мното умеренија, вероватно настојећи ла се не компромитује.
Известан број писама упутио је велики руски писац и Полини-
ној кћерки Клодији. Уколико је левојчица расла, утолико се његова љубав све више делила
између мајке и кћерке и, чини се, била све већа према госпођици Вијардо. По мишљењу писца предговора Звигилског, ова двојпа љуба инспирисала је Мопасана за њетов роман „Јака као смрт". Кал се Клодија удала, Туртењев јој је дао известан мираз и, као што се дружио с њеним оцем, тако се спријатељио и с њеним мужем, па је чак крстио и њено женско лете, које та је одушевљавало својом сличношћу с баком.
Односи Тургењева и са Поли ном и са Клодијом били су свакако платонски. Он је живео са
женама које није обожавао, а обожавао оне са којима није имао интимне односе. Тургењев
је очигледно, бојећи се брачних „окова", волео да живи на ивици породичног „гнезда“ и да необавезно и добровољно ужива у лепим странама брачног и породич-
вот живота. Чак ће и његова кћерка Пелагеја, коју је добио из ванбрачне везе са сељанком у кметском односу из Спаског,
провести неко време у кругу породице Вијардо и, на крају, остати без наследства, које јој је Полина ускратила. Једном речју, . први том досад углавном непознате преписке Тургењева омогућава да се потпуније схвати личтост великог писца, а, на основу, тога, пи унесе мало више светлости у њетово књижевно дело.
„Дундо Мароје“ као мјузика
НАЈЧУВЕНИЈА комедија Мари-
на Држића „Дундо Мароје", која је извођена на овим европским позорницама, ове јесени
биће први пут приказана у новом "руху — као мјузикл. Музику за „новог“ „Дунда Мароја" написао је Бело Јусић, аутор многих популарних мелодија и: музике за филм, телевизију и позориште. Помоћник Јусићу на овом веома рискантном послу је Стјепо Стражичић, који је написао сонгове за овај мјузикл. Своје прво извођење овај ће мјузикла доживети у септембру на сцени загребачке Комедије, а потоми у Београду. Режија искусном _дру Марку Фотезу,. чији се „Дундо Мароје“ годинама приказивао на Дубровачким. летњим играма, увек изнова нов и срдачно и топло приман од до-' маће и стране публике.
'М. Бараковић
%
|
је поверена.
(тихови Адама
Пуелојића
на румунеком
Ових дана у Букурешту је објављена на румунском језику збирка песама »Разагеа дехапра!га« Е бескриљена птица) младог 6еоградског песника Адама Пуслојића, који је успешно превео низ истакнутих писаца румунске књижевности (Карађале, Н. Станеску, А. Думбравеану, П. Стојка, М. Сореску итд) и тиме стекао име једног од најбољих познавалаца 1 преводилаца румунске књижев-
· не речи. Преводилац „Обескриље-
не птице" је један од највећих имена модерне румунске лирике, Никита Станеску, који је пре не колико година врло успешно пре вео песме Васка Попе.
Пуслојић је представљен румунским Љубитељима књижевности избором од 37 песама, састављеним из његове три збирке: „Постоји земља", „Падам ка небу“ и „Идем смрти на подшишивање, . Из треће, најновије збирке, која
је у тлтампи код београдске „Про-
свете", читалац ће запазити нека поетска трагања. која су тесно везана за митолошка истраживања српског фолклора. Она саопштавају једну посве свежу, емоцију и. неистражено подручје ду-
ховне _ диспозиције Пуслојићеве лирике.
У Пуслојићевим песмама „обескриљена птица" је метафора
њетове рефлексије, по којој има „175 могућности" тумачења живота записаних у „књизи смрти“ и која се пројектује у књигу о песничком свету где не „постоје више света места за љубав" и тде ни сам песник „више не постоји, већ се песма завршава магијским знаком речи, претварајући се најпре у сан, па у емоцију, да би се, најзад, преобразила у самог песника. Нема сумње да ће Пуслојићева књига „Обескриљена птица" деловати не само као значајан доживљај читалапа, већ и као песничка инспиранпија' младим румунским песницима.
Славко Алмажан
Пред прославу Југословенског драмеког позоришта
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО позориште у Београду прославиће у сезони која ускоро — почиње, двадесетпетогодишњицу рада. Тим поволом управа Позоришта је припремила план прославе којим се предвиђа не само. обележавање тога значајног датума, већ и наговештава даља делатност театра у времену које предстоји. Како је прва представа Позоришта била изведена 3. априла 1948. делом _ Ивана _ Цанкара „Краљ Бетајнове" (са Миливојем Живановићем у главној улози) то ће се на исти дан, 3. априла 1973, извести премијера Нушићеве комедије „Мистер Долар" под редитељском палицом Мирослава Беловића. Значајна је жеља чланова ове позоришне куће да се у јубиларној години размене тостовања са позориштима из разних уметничких центара Југосла-
вије, а и да се позову на гостовања и нека европска позоришта, или путем међународних уговора 0 културној сарадњи или · непосредним _ договарањем. Биће позивани и поједини истакнути драмски уметници земље или иностранства да узму учешћа у остварењима појединих
драмских дела што ће још више допринети учвршћавању веза овог
позоришта са другим _ ансамблима. | "
· _ Трећи април биће проглашен даном Југословенског драмског позоришта и сваке године тај дан биће испуњен сусретима
свих чланова куће. сарадника и позоришних љубитеља на којим ће сусретима долазити до изражаја жеља да се овај наш реномирани позоришни ансамбл још више отвори према јавности и уклопи у уметнички живот земље,
Формирана је и редакција која ће припремити издавање Споменице, којом ће бити при-
казан животни пут и развој Позеришта и која ће бити употпуњена и прилозима других _ новинара о појединим личностима ове куће или позоришним _остварењима ансамбла,
Од значаја за Југословенско Арамско позориште је и чињеница да су формиране комисије које ће се бавити репертоарским шттањима, обновом и опремом саме зграде и позоришне смене, 'традњом с друтим радним орга-
бла
С ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
низацијама ради обезбеђења ·неопходних средстава за извођење плана прославе, ита.
· Посебно место у плану прославе наћи ће и Округлм сто, скуп истакнутих критичара, уметника, новинара ми театролога. и
на том би се скупу говорило о. позоришној уметности у _ овој кући, о свим другим видовима
уметничке и друштвене делатности ЈАП, као и Изложба доститнућа Позоришта у протеклом периоду. Ова Изложба биће, . у ствари, прави времеплов ансамнепрекидно и нераскидиво везаног за средину којој „Аарује највеће и најлепше вредности драмског умећа и публику која ће, ценећи досадашње резултате, испунити позоришне ауле куће на Цветном тргу чим се позоришна завеса буде дитла ове јесени.
Владислав Димитријевић
Одјеци нашег сигнализма у свету
О сигнализму у Југославији ни Интернаџционалној _ ревији „ „Сит нал" појавио се већи број приказа и бележака у разним Аистовима и часописима широм света. У свим _ овим освртима појава „Сигнала" и сигналистичке пдезије на челу са Мирољубом Тодоровићем _ поздрављена је као нови и несумњиви допринос · експерименталној литератури, Доносимо неке краће изводе из тих осврта. .
„СИГНАЛ је југословенска ревија која излази у Београду. Њена је намера да поетско искуство прилагоди техничким могућностима нашег доба кибернетици и комттутерској техници"
„ЕТ роршат“, 11. 4. 1971. Монтевидео, Уругвај
„Изврсна новооснована ревија посвећена визуелној, конкретној, кибернетичкој и сигналистичкој поезији. Овај број садржи
текстове разних међунароаних визуелних _ песника укључујући: Хаусмана, Перфетија, ·Клавина,
Ђлена, Борија, Герца, Карету и друте; манифест. сигнализма (на српскохрватском и енглескому и избор сигналистичке визуелне поезије петнаест јутословенских аутора." „Копгех!5", Мо. 3, 1971, Енглеска
„Књижевна авангарда Београда, Загреба ин осталих јутословенских градова састављена ОА група које се називају сигналнстичким, сада има своје званично гласило ревију СИГНАЛ. Држећи се оријентације илустроване новом ревијом, сигтналистички покрет се испољава нарочито у визуелној поезији, па које су „нестала _ традиционалистичка _ сре дства пзражавања уместо којих се појављују одређена линтвисти. чко визуелна прегруписавања речи" тлм пак „плодна синтеза поезије п,лпковнихХ уметности".
»Ба Нега ЈеНегала«, 11. 7. 1971, број 22
„Искуства ове поезије у свему су порушила поетски систем" који је традиција кодификовала. Та деструкција постигнута је на свим ширинама. У Сваком случају, реч као носилац комувицирања (у традиционалном смислу) више није довољна. Она се често претвара у сигнал, _ док песник са своје стране, прибегава свему ла би је повратио у, облмнку знака." 3
Микеле _ Перфети: СИГНАЛИСТИЧКА ПОЕЗИЈА, Кориере дел ђорно, 27. 9. 1970.
„Нов и веома врелан допринос међунаролној _ спени конкретне поезије. Јутословени то називају сигнализам уместо конктетна пое зија и истичу разлике у потаелу употребе маттипске технике (нарочито комтутера)."
Зесопа Асоп«, Мо. 14. Караиф, Велс
„Веома интересантна публикаш". ја која садржи разноврсне критичке расправе о сигналистичким искуствима. и искуствима АОТИХ поетско-визуелних струја. У јел ном делу сабрани су.мећунарол ин поетски текстови док једру“ ги посвећен југословенским истраживањима ,.. Трећи део часописа је библиографија натпознатијех публикација у овој области." »Бе Агћ«, јун 1971, број 6
Белешке о „Ситналу" појавиле си се у часопису СВОМК МАТ1007, Торонто, Канала, и три пута у италијанском листу КОРМЕРЕ ДЕЛ ЋБОРНО, бђојевх ФА 18. фебуууара тп 77. октобра 1971. и 26. фебруара 1972.