Књижевне новине

ВЕНЕРЕ ~

ЕПИТАФ СТВАРАОЦИМА КОЈИ. СУ ИМАЛИ ПРЕДНОСТ

Разговор са Радомиром Стевићем Расом, управником

Театра националне драме

ПРЕ ОСАМ ГОДИНА Београд је добио једну нову оазу културе: Позоришно игралиште, прекрштено, доцније, у Театар национал не драме. Опредељено да изводи само домаће. текстове дотле непознатих писаца, уз „учешће младих, такође непознатих таумаца; и без субвенције друштва, ово позориште је, по мишљењу Елија Финција, било осуђено на пропаст. Финцијево пророчанство није се, међутим, испунило одмах, и Театар националне драме живео је, на радост Београђана, осам година. Али, овог, варљивог, септембра, после по обичају успелих Београдских летњих игара, Театар националне драме заувек спушта своју завесу коју, осталом, никада није ни имао. азлог је познат и тако карактеристичан за наше културне при: лике. Без сталне дворане, без икаквих опипљивих средстава — ако су у средства не рачунају обећања и верна публика — позориште више не жели да постоји. Тим поводом, а били бисмо срећнији да тог повода нема, разговарамо са Радомиром Стевићем Расом, оснивачем и управником Театра националне драме.

— Почнимо, у стилу постојећег начина мишљења, од краја; укида се добро и проверено позориште. Да ли сте, бар, замишљени2

— Не. Није велика невоља што нестаје једно здраво позориште. Невоља би била уклонити немоћно. Јер, иза здравог остаје жива и лепа успомена, а увелом се, ако га одвојите од видара и антибиотика, затре сваки траг.

— Јасни сте, наравно, као и драме које играте. Но, ипак, ко остаје да изгара на сценском згаришту2 — Фосилна позоришта. Јер, фо силна позоришта избегавају да поставе на сцену врло важна питања, она траже и налазе начин да се удаље од стварности, она покушавају да улепшају _ ругло измишљотинама којим окивају душу и отупљују ум, уместо да изобличују лажс и позивају ка истини, ликовима живих људи из _ ове средине. са недвосмисленим социјалним _ особинама, превасходно врлинама. '

— Позориште није само зграда украшена позлаћеним завесама и сликама пензионисаних великана. Не чине га ни канцеларије затрпане шапирографисаним догмама. То сте Ви доказали. Позориште, између осталог, чине и писци. Ко су они данас2

— Савремени драмски писци, служећи ништавном позоришту, штеде све и свакога: мере речи, премећу фразе, прикривају своје намере, траже начин да обману гледаоца, а то оснивачи и критика сматрају даровитим и сценичним. Окована на тај начин — враћам се, опет, фосилима — позоришта су изгубила везу са животом и постала чудовишна у одно“ су на: позоришну уметност и У односу на људе — посетиоце. Све то овај град не само да трпи не20 и награђује.

— А Ви и Ваши писци2

— У нашим представама 2080ри се о времену у коме живимо, о догађајима који су нам познати, који се дешавају у нашем свакидашњем _ животу. Укратко, ми савременицима говоримо о савременицима. Кад бисмо представе приказивали почившима или још нерођенима, приказивали бисмо им познате догаћаје из прошлости. или претпоставке из будућности. — Чини се, и то сматрам врлином иако би по другима то могла да буде мана, да Ви позоришни знат изједначујете са обућарским занатом. Подједнако, наиме, мис лдите и о ципели и о нози. Није ди то леп али узалудан грех2

— Сваки наш посетилац посебно је виђен и уважен као појединац кога не сматрамо делом

СТРИП. „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“

масе. Такав однос према људима неопходан је предуслов за ствара“ ње здравог морала и правог стваралаштва. Мислим да је овај начин неопходан свим облицима обраћања и споразумевања са људима. Веома је важно да човек ко ме се обраћате види да та посебно уочавате и уважвате. Иако је гле далиште пуно, он зна да ви представу играте само за једног посетиоца. Такав однос нисмо ми измислили, он проистиче из обичаја нашег народа које нисмо заборавили. — Ако занемаримо затворене очи за Ваш рад преко целе године, откуд исти поглед, одједном, и на Ваш рад преко" лета2

— У току лета овде није могу. ће успоставити културни живот. Јер, културни живот у току лета потребан је само онима који не мају никаквог утицаја на утицајне. Лето је доба одмора за уморне, а поготово за одморне који најчешће не летују овде него тамо, далеко од овог тла, а после тог одмора од одмора одморно настављају да гуслају о потреби да се учини корак напред.

— Дозволите, друже Стевићу, још мало сликовитости. Ви сте осам година били здрав јахач на здравом коњу. Није ли коњ галопирао по мочвари2

— Свака сликовитост је излишна. Преовлађују обмана и себичност, скривени под. плаштом про писа, правилника, статута... Све то тавори и траје у овом граду у складу са постојањем и чврстином чиновничке самовоље, Град је пун сабласних „споменика жултуре“, којих је, у односу на инте ресовање грађана за њихово деловање, превише. Али, они утолико лакше опстају.

— Рекосте „опстају“. Та реч би могла да буде увредљива јер послужићу се Вашим термином — „фосилна позоришта“ ипак чине неке напоре и не задржавају се само на стању укалупљеном У ковници оснивача. Велелепне сале, наиме, нису сваког дана празне2

— Три четвртине становника Београда — миграционих трудбеника — нема у позориштима мада су темељ града. На тај начин велика већина људи искључена је из видокруга позоришта. А „напори“ о којима говорите углавном су колективне посете које се спроводе привођењем помоћу на купаца, књижевних преводилаца и прекупаца, којима је култура последња брига а новац једини покретач. Управо колективне посете јасно потврђују отуђење трудбеника од изопачених позоришта.

— У целој ствари, из угла У коме смо сада, увозне позоришне вредности које би у некој другој средини представљале непроцењиво благо, код нас су само хиљаду седми парадокс културне политике. Грешим ди, можда2

— Настојећи да прикрију оно што о себи знају, неки утицајни људи предано се залажу да сведочанство о сопственој сићушности учине неважећим помоћу утехе изван нашег тла. Тако настаје обожавање, увожење и позлаћивање свега страног, вредног или безвредног, свеједо. А кад вред ности настају само с оне стране, све што отуда стиже не подлеже процењивању; све увозно велича се без премишљања, а наше вредности трпају се у запећак.

— Вратимо се, опет, практичном реализму. Ко је крив што се уместо стваралачких прегнућа (на пример Ваших) подржавају, како једном рекосте, усахле установе

— Упућени кажу: крив је троутао трад — установа — грађанин. Јер, установа служи прво ономе који ју је установио, а потом оно“ ме због. кога је установио. Она, дахле, мора, најпре, да угоди првом, а затим, уколико... ако... можда... и трећем. Али, удовољивши првом она је извршила све обаве-

РАДОМИР СТЕВИЋ РАС

зе према друштву, поготово што оцену о томе доноси први, то јест оснивач, а не трећи, то. јест, грађа“ нин.

— Ви сте, ипак, поред смешно минималних средстава добијали и максималне речи подршке. Шта је било с том подршком 2

За осам година постојања при мили смо од заједнице културе ма“ ње помоћи него што су губици једног позоришта у току једне сезоне. А Београд нема само то „јеона“ позориште, већ шест таквих. Свих осам година нас су, сваког првог септембра, насилно убијали, убеђујући нас да се ради о интересима. средине.

— Конгрес културне акције покренуо је значајне процесе у култури. То је неоспорно. У светлу крагујевачких одлука многе ствари, данас, изгледају друкчије. Иде мо, једноставно, напред. Где је, међутим, у свему томе Ваше место; — Стваралаштво настаје искључиво као појединачни чин, а по јединачно се и прихвата, или одбија. Тако је одувек бивало. Насупрот томе, предводници нашег знања и умења зауздали су природни ток стваралаштва, упињући се да масовним актима а не ства ралачким чиновима успоставе скла, дне односе између стваралаца и народа. Скуп у Крагујевцу је још један ускличник на масовно зацртаном плану. Нашем опредељењу, на жалост, чини се да у том плану нема места. :

— Ово није само крај разговора. Ви одлазите. Има ли, бар, неке утехе и за Вас и за оне у већини који су се у Вашем позоришту осе ћали као код куће2

— Утешимо се истином да је одувек тако бивало, бива и — биће. Док опечаћена већина тромо и дуговечно живи на високој нози, стваралачка мањина нек потражи спасење у надању, а кад јој не извесно очекивање дојади, рад ће јој срочити епитаф: „Овде почивају ствараоци који су имали предност“.

Разговор водио Миленко Вучетић

КОИЖЕВНЕНОВИНЕ

Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Илић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник). мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић, (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир. Шћепановић. Техничко-уметнич“ ка опрема: Драгомир Димитријевић. Књижевни савет: др Димитрије Вуче. нов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин

Матић, Момчило Миланков, др Драшко Рећеп, Јара Рибникар, Душан Сковрап, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал

Шафер. Идејно решење графичке опреме: боглап Кршић,. 2

Аист излази сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. Годишња претплата 30, полугодишња 185 динара, а за иностранство аво. струко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће _ „Књижевне новине“, Београд, Француска 7. Дирсктор Војислав Вујовић. Телефони: 627-286 (редакција) и 626-020 (ко. мерцијално одељење и администрација). Текући рачун: 608-1-208-1. Рукописи се не враћају. Штампа: „Глас“, Београд, Влајковићева 8.

ЛЕТОПИС

МЕСЕЦ КЊИГЕ У СРБИЈИ

м СРБИЈИ се ове године, по се дамнаести пут, одржава, У времену од 15. октобра. до 15. новембра, традиционална културно — пропагандна акција Месец књиге. Вероватно ће многи, тек након свечаног отварања ове значајне акције товором председника СИВ-а Џемала Биједића, дознати да се она одржава у целој земљи И У склопу Међународне године књите, коју је огласио УНЕСКО још од 1. јануара, са основном крилатацом књига за све.

Крилатицу смо прихватила, али то. није довољно. До овог датума, који се веома срећно поклопио осамдесетом годишњицом нашег нобеловца Иве Андрића, мОГАМ смо да приметимо само акције поједаних издавачких кућа У виду постављања уличних киоска за продају књига по ониженим це нама од десет до педесет одсто.

Поводом почетка Месеца књИте, који ће се обележити 15: октобра у Травнику, разговарали смо са секретаром Културно. просветне заједнице Србије, Милашем Јевтићем. :

— Који су задаци Културно просветне заједнице Србије у 0к виру Месеца књиге2

— Давнашња је тежња да ова акција стави књигу У центар интересовања и да истовремено буде извесни антологијски пресек настојања да се унапреди и про шири присуство књите у животу. — У Травнику ће се, осим отварања Месеца књите, одржати јутословенско саветовање посвећено превођењу дела. литературе са језика народа и народности Југо. славије, Наша званична. делегација броји осамнаест чланова, на челу са Драгутином Тешићем, председником Просветно — културног већа скупштине СР Срби е; ) _ Редите нешто о акцијама које ћете предузети у току Месеца књиге2

— Основна је — „Хиљаду сеоских школских библиотека", коју организујемо у заједници са Републичком заједницом образовања и Издавачким предузећем „Нолит“, са циљем да се оснују или обогате фондови књига сеоских школских библиотека. Припремљен је каталог књига чија вредпост износи 25.000. — динара. Свака школа која жели да се укључи у ову акцију, врши избор књига из каталога у вредности од 10.000. — дин. У каталогу су заступљене књиге осам издавачких предузећа. За 400 школа са неразвијеног подручја Културно — просветна заједница Србије и издавачка преду. зећа обезбедили су 65% од вредности сваке библиотеке, а за остале заинтересоване школе 40%. Друга акција је „Баша прваци" и подразумева даривање поклон књиге свим полазнацима првог разреда осмогодишњих школа У ужој Србији од стране Културно — просветне заједнице Србије. Књиге су издање библиотеке „Жар птица“ и садрже низ врло корисних текстова за читаоце овог узраста.

— Каква су ваша искуства У раду са књигом2

— Понекад није лоше чак и кад људи купују књиате да би попунили простор у стану. Треба очекивати да ће их њихова деца прочитати, Иначе, боримо се за добру књигу и покушавамо да освојимо нове просторе — школе, села, ралне организације... Бало би одлично кад би након Месеца књиге Србија добила бар десет хиљада нових читалаца. Треба покушати и са што више идања џепне књите.. Кад басмо били сигурни У то да ће ђаци који завршавају школе остати читаоци, наш посао би се знатно олакшао. Мосталом, ми све ово органазујемо да бис мо унапредили однос према књизи, како једног дана Месец књите не би био потребан. Али, по

свему судећи, још доста треба сви и свуда да радимо.

— Да ди закон о чшунАџ има неких виднијих резултата . __ Свакако. Тај закон није 32

мишљен да би се осигурала нова

средства, већ да се квалитет писане речи побољша. Изгледа да ће тако и бити. До сада су се шунд-издања преполовила У Горњем Милановцу, Новом Саду и у многим другим местима, а и у Београду је престала једна едиција. Бало би неправедно кад се пе ба поменуле и остале акције које ће се предузети у оквиру Месеца књиге, као што је расписивање конкурса за најбоље књижаре и књижарске раднике у СР Србији, како би се подстакао њихов рад, који је већ увелико изгубио своју првобитну физиономију, затим награђивање најбољих сеоских, школских и фабричких књижница, додела награде „Јован Поповић" за културни ангажман редакција и рад новинара културних рубрика, као и традиционална награда „Милан Богдановић" за најбољу новинску кратику домаће књиге. Међутим, треба истаћи да би ова лепа једномесечна акција _ била заиста недовољна ако је не 0бн прихватиле п библиотеке, издавачи, школе и сви други. Она тражи и срганизовано настојање да се многи — описмене.

Нада Злоковић

Нова физиономија УГредињеких вечери поезије«

ОВОГОДИШЊЕ, пете по „Требињске вечери поезије" биће обогаћене новим садржајима. На седници Савета „Вечери", која је недавно одржана, усвојена је нова програмска физиономија, чији је основни циљ неговање духовног заједништва. Једногласно је прихваћено да „Требињске вечери поезије" почну у знаку прославе 80-тодишњице рођења нашег нобеловца Иве Андрића. У ствари, говорењем једног његовог текста, биће отворено прво вече, а затим ће књижевник Анђелко Вулетић дати уводну реч о теми: „Сопијални мотиви у поезији хер пеговачких песника". Група сара-

реду

јевских драмских уметника ће том приликом извести рецитал поезије Алексе Шантића, Антуна Бранка Шимића, Јована Аучића, Мака Диздара, Османа Бикића.

Хамида Диздара и Хамзе Хуме. а у другом делу прве вечери наступиће и Мирослав Чангаловић. Друто вече је предвиђено за настоп _ двадесетак — најемпнентнијих песника из свих наших република и покрајина. Треће вече је, пак, резервисано за младе поете. Наступиће пет песника, који су, према оцени жирија „Вечери", били најбољи на награлном конкудсу .„Требињских вечери поезије". Жири сваке године додељује награду аутору најбоље прве збирке песама објављене између две манифестације. После додељивања награде, у другом делу предвтћен је конперт Ивета Калпине и Милице Зечевић. ПрелвиБено је такође и низ · значајних пропратних _манифестапија као ттто су изложба графика Певала Хозе, изложба књига и публикапита | пртампаних У тоебињско! штампарији „Светлости“. А многи писпи ће наступити у школама Требиња, Билећа и Гацка. (М., Б)

Уплатом 30 (годишња претплата), или 15 динара (полугодишња) на жиро рачун НИП „Књижевне новине“ бр. 608—1—208—1 _ обезбеђујете редован пријем листа.

Годишња претплата за иностранство, која се уплаћује на ' девизни рачун НИП „Књижевне новине“ број 608—620—1—1—320/00535 код Београдске банке, износи:

америчких долара 3,50, Франдуских франака 18, запалнонемачких марака 12 и британских фунти 1,20.