Књижевне новине
--
ГОДИНА КЊИТЕ
ПРИЗНАЊЕ КЊИЗА
СЕДАМНАЕСТИ је пут како изменично, из б те
, репуолике у репуб лику, из једног културног средишта у друго, преносимо светковину књите, ту значајну текови: ну културе, најнепосредније сред. ство комуникације појединаца епоха и цивилизација. Тај више: годишњи кружни пут ходочашћења књизи помагао је културном зближавању наших народа јачао га и указивао на све а раженију потребу међусобне повезаности ради сопственог и ради општег напретка,
Акција „Месец књиге" само манифестациони Овим свечаним чином потврђује мо све једногодишње и вишегодишње напоре у ширењу књиге,
нема
"Ово је збирно место у коме се
одаје признање тим напорима н истовремено место одакле се тај живи процес непосустало даље наставља као ехо свих збивања везаних за књигу. То је признање многобројним – посленицима који несебично омогућују настајање књиге, признање је ауторн' ма, издавачима, читаоцима, гр: фичким радницима, пропагаторима, библиотекарима и књижничарима који се брину да књита. доспе У најудаљеније крајеве от варајући нове светове У људима, чуварима књиге, просветним рад“ ницима, дародавцима, ликовним и примењеним уметницима који умножавају њену уметничку културну вредност, тумачима, наицима, научним и другим МНституцијама, пасионираним тра таоцима који већ изгубљена и заборавом прекривена дела враћају и осавремењују, културним, друштвеним и политичким рад ницима, друштвено-политичким организацијама, раднипима. у сред ствима масовних комуникација, струковним савезима и "мјетнич: ким удружењима, удружењима преводилаца и институцијама за културну дјелатност У ЈНА.
дакле, _ присуствујемо "догађају који спаја разнородне делатности са заједничким пи љем; истрајати у племенитом по-
Данас,
слу ширења хуманизма, љубави, мира, „ошштег прогреса, унапре
Бења људских права и кампања против расизма и колонијализма,
као што је записано У УНЕСКО.
вој Повељи књиге", _ програмском документу интернационалне културне акције Међународна година књиге, коју је међу осталим чланицама УНЕСКО-а прихвати“ ла и наша земља, те је овај праз ник књиге утолико значајнији.
Бројним манифестацијама везаним за књигу, оствареним у 10 ку ове године (манифестацијама коју ни најпрецизнија. статистич“, ка обрада не може све регистровати), бројним ентузијастима чије надахнуће потхрањује љубав према књизи, сасвим неконвен“ пнонално треба одати захвалпост за истрајност и значајне ре зултате који често нису достулпи и видљиви. Ти посленици су вођени осјећањем за прошлост која спаја, за садашњост коју треба обогатити новим | култур ним вреднотама и будућност у којој треба остварити неостварене људске идеале,
Писана са несебичном љубав“ љу до самозаборава, преписивана и чувана кроз вјекове у нај неповољнијим условима у КОЈИ дух уништења подјел-
ма је зао : нако угрожавао људски живот п. творевине људског духа, књига
је пренашана као дратоцено кул турно наслеђе, исказивала је ми сао о човековој судбини и судбини човјечанства и сама постаја“ ла део те судбине, градећи мос тове међу људима.
Потреба за књигом испољава се од. неопходног, сазнања У Ма. разовном процесу, трансфера а ња, средатва стицања опште Ко туре, до неопходног ето л У у часовима осаме и пос Н ЊЕ мотивних _ стања _ и интелекту Ју них надахнућа. Посебна је њене
улога У зближавању_ националне културе народа И народности. : још већег
На правом смо путу : прожимања тих култура У Југо лавији, чему је посвећен сутра шњи Скуп о међусобном прево. бењу и издавању литералура на рода и народности У Југославији, на. путу да традиционалне обли“ ке међусобне размене културних добара обогатимо новим могућностима за бржу, пнепосреднију и трајнију циркулацију дела ОА посебног друштвеног и културног значаја, дела којима се паралел но ' обогаћују националне КулТУ ре, у којима су настале, и наци
Наставак на -2. страни
Радомир Ивановић
из: •
карактер..
и
а -
алате тла вс павн а илетие ентитети отапа лиле тесари ин ииталу аи = не ниње шиити ст.
БЕОГРАД, 1. НОВЕМБАР 1972. ГОДИНА ХХЛУ БРОЈ 426 _ ЦЕНА 1,50 ДИНАР
У ХАЛИ ЈЕДАН БЕОГРАДСКОГ САЈМА
ТРПЕ ЈАКОВЛЕВСКИ
ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА. ТИТА ПОВОДОМ „МЕВУНАРОДНЕ ГОДИНЕ КЊИТЕ“
Одлука организације УНЕСКО међународни значај и дубоки хумани смисао, Била би велика срећ
већој мјери, посветити оваквим
ја представља им апел да се огромна ср добара, користе за добробит човјека. Књига је одувијек била извор знања, хума зближавања, иако је понекад и злоупотре и правом научном и умјетничком вриједношћу, нити су њене вриједности и поруке омеђене в
У "~
паре ВВ
СВЕЧАНО ЈЕ ОТВОРЕН СЕДАМНАЕСТИ
бљаване. Додб
ре и својина читавог човјечанства.
На жалост, великом дијелу
них, уметничких и других дјела тигнућа стварно постану својина само својим снагама.
Занас, у Југославији, „Међународна година књиге“ представља повод за још веће ангажовање у том али, исто тако, и обавезу да стварамо услове да књига, уистину, постане свеопште друштвено добро. Самоуправно југословенско друштво, упоредо с подизањем настојало је да књигу приближи свим радним људима, којима је то у прошлости било ускраћено. Књига је у нас и снажно средство звијања братства и јединства и међу-
смислу на међународном плану, доступна. свакоме, материјалног благостања, класи и радном сељаштву,
међусобног упознавања и зближавања наших народа и народности, ра
собне равноправности. , а :
"Зато је дужност свих друштвених фактора као и самих самоуправљача, да организовано,. уједињеним напорима,
човјечанства књига још
између народа и земаља свијета. свих људи,
племените, дубоко људске, акције.
Више планског рада у међусобном превођењу |
САВЈЕТОВАЊЕ о проблематици међусобног превођења народа и народности Југославије — Једна је од ријетко погођених тема из културе, дакле аутентичних културних тема, која сеже у заједнички интерес. Друштвени мо културни значај ове теме је неоспоран у оној мјери у којој су неоспорне културе појединих наших народа и народности, као и је зица који им припадају, те социјалистачке историјске тековине на којима заснивамо нашу садашњост и будућност. Баш зато, чини ми се, до оваквих савјетовања требало је да дође и прије, односно било би добро да се дмјалози и договори о овој теми равномјерније практикују.
У својој дискусији ограничићу се на нека питања, која ми се чине важна за унапређивање меБуссбне преводилачке дјелатности у нашој земљи, дакле на питања, која се тичу заједничке културне политике у овој области. Разумије се, ово су моји Ата ни дојмови.
1. Реалност наших унутрашњих односа карактерише јачање међурепубличких и међунационалних веза и сарадње, на основи стварних заједничких интереса. Међутим, када је ријеч о међунационалној и међурепубличкој кул
турној ' сарадњи, и-поред неоспорних настојања и успјеха, чини ми се да оне пешто заостају за осталим видовима друштвених кому никација. И унутар културне сарадње ситуација по областима је различита, зависно од фактора који је детерминирају. Свугдје тамо, гдје утичу; такозвани велики системи (радио м телевазија, на примјер), сарадња је динамичнија из дана У дан.
На“ плану књиге и књижевне публаацистике ситуашаја је, чини ми се, испод наших стварних потреба и мегућности, Додуше, не би се могло рећи да се мало пре: води, али се међусобно преводимо доста некритичкл и несистематично — неплански. Имамо доста сувишних превода, који нису добитак ни за културу са које су дјела преведена, ни за културу која је такво дјело добила, а мно-
а --
На 1. и 2. страни овог бро. ја објављујемо говоре поводом отварања Месеца дана књиге у Травнику 15. и 16. _ октобра ове године.
ренин инв
_ "ЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
МЕЂУНАРОДНИ ЈЕ У ИМЕ ПОКРОВИТЕЉА, ПРЕАСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА, ОТВОРИО ЧЛАН САВЕЗНОГ
да се 1972. тодина прогласи „Међународном годином књиге“ има велики а када би се човјечанство могло, у далеко и сличним подухватима који користе свим земљама и народима. Акциедства која се још увијек троше за уништавање људи, народа и
ности, мудрости и средство међусобног; упознавања и ра књига, са истинском хуманистичком поруком никада није остала благо само једне земље или нације, ременским и другим границама. Она је дио ризнице култу-
увијек није приступачна. Стотинама милиона људи ускраћене су могућности њеног коришћења, могућности образовања уопште. То су они који читав свој живот морају посветити одржавању толе егзистенције. Зато су напори на ширењу културе и образовања неодвојиви од борбе за превазилажење вапијућих економских и социјалних разлика у данашњем свијету. УНЕСКО и сродне националне организације и институције, могу одиграти велику улогу у приближавању књиге управо тим слојевима и у томе ја видим сврху ове мисије. у
Жедим да ова акција буде снажан подстицај за још већу циркулацију и размјену научних, културТако ће се омогућити да највећа досукључу јући, разумије се, и оне који то не би могли остварити
, свих културних и образовних организација и институција, што више допринесу успјеху ове
(
КЊИГА; САЈАМ ИЗВРШНОГ ВЕЋА
САЈАМ
прије свега радничкој
га примарна "дјела појединих култура остају непреведена, што је посљедица стихијности на овом подручју. Још увијек су личне везе писаца и преводилаца, личне везе пасаца и појединих уредника у издавачким кућама на друтом _ језичком _ подручју, те мичне везе појединих преводилаца и издавачких кућа пресудне у реализацији неког преводилачког пројекта.
А ако се има у виду економска ситуација код наших издавача м њихово оријентисање на издавања дијела, која ће донијети финансијску добит, или, под притиском стваралаца, на издавање текуће "књижевне продукције властите средине, онда су шансе за штампање преводне литературе са језака народа и народности Југославије веома скромне. Економска рачуница се јавља као вр. ховно мјерило. Економски разлози су скоро увијек јачи од културних разлога, што директно утиче на веома скроман број међусобне преводне литературе у издавачким плановима појединих кућа,
+ .
Наставак на 2. страни
Лазар Амиџић
У ОВОМ БРОЈУ
Павле Зорић: МЕТАФИЗИЧки РЕАЛИЗАМ ИВЕ АНДРИБА Др Миљан Мојашевић: ИЗ ДУХОВНЕ БИОГРАФИЈЕ ИВЕ АНДРИБА
Милан Дамњановић: ФИЛХОСОФСКИ ПОГЛЕДИ ЕНЦА ПАЋИЈА
Остоја Кисић: СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА МАРКА РИСТИБА ПРОЗА Весне Парун и Мо: ме Димића
ПОЕЗИЈА Бране Петровића, Милана Милишића, Буре Дамјановића и Растка Закића
Др Милизоје Јовановић: М МЕМОКЈАМ РАДОВАНУ МАЛИБВУ
Александар Б. Поповић: ХАЈ НРИХУ БЕЛУ НОБЕЛОВА НАГРАДА 1972.
Јозо Пуљизевић: МОГУБнНОсТ ПРЕВАРЕ ИЛИ КА. КО НЕ БИТИ ПРЕВАРЕН
КРИТИЧКИ ПРИКАЗИ Ра. дојице Таутовића и Богдана А. Поповића (књижевност), Срете Бошњака (ликовне уметности), Слободана Новаковића
(филм), Петра Поповића (музика) и Петра Еолка (позориште)
ПРВИ КОРАК
У УЗАЈАМНОМ УПОЗНАВАЊУ
ПРЕВОДИ КЊИЖЕВНОСТИ за децу са језика наших народа на српскохрватски све су присутнији у нашим библиотекама и изда вачким плановима. Богатство би могло да радује уколико би то био сериозан избор, уколико би била довољно заступљена класич“ на и савремена књижевност ово га вида и уколико би се на српскохрватском _ језику _ нашло оно: што је најбоље на свим је зицима којима говоре људи у ЈУ-
гославији. На жалост, чињенице нису у складу са жељама и по требама.
Највише је преведено дела за децу која су настала у новије
време на словеначком пи македонском, а нешто мање на мађар: ском, албанском, словачком, тур“ ском, румунском и италијанском. Ипак преведена су најзначајнија дела. Међутим, и ту не можемо бити задовољни — преводи су
стари, прештампавају се са ма лим редиговањем, те савременом детету не показују могућности да нашњег књижевног језика.
Звучи елементарио када се каже да је нужно преводити књи: гу за децу, јер деца не могу, као одрасли, да је читају у њеном из ворном језику. У нашим приликама мало имамо одраслих суграђана читалаца који, могу читати књиге у оригиналу на другом не“ ком нашем језику, а који му није матерњи.
'Значај превода књига за децу је велики због проширења могућ. ности спознаје света и живота, због мисаоног и емотивног богаћења младе личности, због њеног налажења и испољавања у визијама које књига доноси, а до чи: јих основа се на други начин тешко може доћи због физичког ки осталог ограничења детињства. У нашим приликама ово се недовољно има у виду.
Ми немамо никакве стручне институције која би се бавила књигом) за децу, а поготову не преводном књигом. Таква институција би проучавала, одабирала и препоручивала најбоље књиге, сагледавала ваљаност превода на наш: језик, ако не и сама била иницијатор превођења.
Последњих 15 година посвећује се нешто више пажње књизи за децу. То се огледа у програму основних школа, У програмима кадровских школа: учитељске, ва“ спитачке, педагошке академије и неких факултета. Међутим, брига се више води о књижевности за децу на српскохрватском језику, а мање о преводној. На неким факултетима (на Београдском им Приштинском) постоје и посебни курсеви о књижевности за дену тугословенских народа. Повећаном интересовању и раду на овом пољу допринеле су и институције: Змајеве дечје итре, Фестивал „Ку рирчек" и Шибенски _ фестивал дјетета. Ове институције су раз вијале свој рад у оквиру југословенске књижевности за децу, па су заједно са школама допринеле међусобном упознавању, зближа вању и превођењу.
Наставак на 2. страпи
Слободан Ж. Марковић