Књижевне новине
Лаза ' Лазић Сећање на Париз.
Врт краљевске палате сада је слободан парк, у избалансираној геометрији дворца
тако топао.
И трг Вогеза је дирљиво пријатан, | напирлитан, не одвећ, можда чак одмерен,
Х ' '
_ ПРОЗА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
УЗЕ ПУНЕ ТАР
БЕЖЕЋИ, ДАНИЦА се нађе између југословенске и грчке композиције. За њом су мумлали на грчком, на турском, стизали до ограде која је плато са шинама и локомотивама делила од стрмине. Заустављали су се, тамо, цариници, гони-
· опи, чак и псп. Марковић и, Аритоновић тледали су како тутунуша јури
тар И снег по лицу. „Да се вратио, знаш, да нас мије оста. вио и преварио, знаш, не би ни мајка, знага, ни сестра, вероватно не ни ја, знаш, разумеш шта хоћу, док овде цвокоћем, да кажем, да се вратио, слушао бил њега а не
„Виктора.“ ; '
пен а „ У а јесте, тутун. И ја сам пошао, не да се продајем малоумним старинама и излапелим дептирима, како. ти је говорио Вики, већ да се обрачунам с њим. Да га, као и Виктора, аиквидирам. Сем правде, да знаш, не занима ме ништа" прстење, накит, злато. = то сам увек препуштао, Арутима, чинићу тако и убудуће, све док сам на слободи.
„Кад их све будеш поубијао, Мишек, и кад се у Југу будеш враћао, удри овим возом, Наћи ћеш ме ту где си ме и оставио, на АНУ залеђеног амомнса, саму. |
„Хоћу, сиротице, хоћу: заклаћу обојицу!
Флаша му је била у руци, отпијао је и стрссао се. Воз. је опет био високо изнад земље и бљувао је варнице, прљаћ диму крње чуло. се уједначено жаопарење точкова, пмека слеђених шина, туђ ветар. Неко је, све до нужника из ког
преко леденика. Кондуктер жабац урлао јела једино она 3 Бао“
Е оаељера опису, да је виђена не 6645 с АЦЕ док је није излазио, развлачио хармонику. Испред врата" лајао је
као музика старих мајстора, био жив, већ и са тастарбајтером ког је, негде око Славон- пас, мора да су та држали кондук тер, жабац и мртвли. Он
ског Брода прогутала поноћ, Одјекну шмајсер. 5 још једном отпи, кроз прозор баци флашу, махнито отвори Луксембуршки парк — Велико њено тело клизило је урвином тако брзо, да врата. Пса ин хармонике пије одло. .
мешавина позорнице студентских љубави прна псећа леђа никако нису стизала да та заклоне. Кон- „Предајем 54 Хр МЕ жанра о ум У : | "дуктеђ је стој 5 ЈИ зовалије. с лајсевом кој са шмајсером па крилу, се 3 ата лакао. „Овакви
и грађанске променаде, луккер је, стојао на ивици провалије, са шма|сером хоји НЕ ја треба одузети слободу!“ понови и вичио из
се пушио. Честитали су му Аустријанци у кожи.
„С њом су била двојима!“ понављао је, идући између грчког и југословенског воза, управо поред вагона из ког су њих двојица намеравали да беже напред. „Треба их јед-
• мим зоном, нек виде и тај филм!“ > . ,
_ Мишек, ево га, са 'псом, кондуктер!“ пропшшта Виктор · и ослободи се Марковићеве шаке, чврсте као клешта. „За мном: један у нужник, други на кров, док прође...“
„„Не заједно, Вики!“-на то ће Марковић, трчећи за њим: „Заједно, макар му одмах пали шака!“ Кроз нешто налик
5 на ћебе упирао је цев у Викторова леђа; „Вики, стани, још
није у“ нашем вагону!“ "
: У чађавој хармоници сударише се с сачатђенег-има близанцима. Обучени исто, четрдесетих година, малоумни п гломазни, а зарасли у браду и косурду, спотицали су сем пенили да знају ко је код Славонског Брода, због пасоша, револвера и ножа, турнуо у мрак њиховог другара Јошка. Виктор намерно паде, тобож заболета, јекну; и тако се јоп1 једном ослободи Марковићеве шапе. Простор измебу њих испунише нечија леђа, дрвен кофер, проваљен јастук с перјем.
Марковић је читав тренутак балансирао. на гвозденој плочи што је везивала вагон, из ког се с муком пробио, и аруги вагон, на чијем прагу више није било погрбљене Викторове фигуре. Марковић улетегу вагон, осмотри, Ни у јед-
над главе подиже руке. . „Што се мене тиче — руке доле“, чинило му се да је го
ворио човек, увлачећи главу у рамена. „Нека те хапсе Аус-
са лучно поређаним скулптурама
свеколиких француских краљима
и с фонтаном Медичи тик уз улицу претоварену, камионима, 5
увек је поново леп
и неисцрпан.
као добра слика.
· тријанцим“ „А шта ће бити с тобом, жабац>“ „поп с тобом, тант“, рече кроз сузе човечуљац из кл банице и укрсти руке на тлмајсеру, „Седи покрај мепе, речи ма ме зтреј. Тако: К „Опрости за оно вређање, синоћ“, мислио је да му је говорио, да га је млатио по плитким плећкама, да та је трано, „знаш, ни нама није лако, нако је ово, сви нас уверавају, наше време. , 5 Жабац је климао; Марковићу се чинило да је говорио: „Ганг; бојим се зиме, туђине, Аустрије, и не знам како да сакријем шмајсер чија се цев, откад сам пуцао за тутуну-
“ ,
А тек Ботаничка башта с широком средишном алејом, алејом за богове, којој је и само небо што је покрива
посебно прилагођено,
а тек приградске шуме и тајновити Венсан иза Златне Капије, |
све су то ствари неочекивано и пребогато
депе, прожете људскошћу
и топлом једноставношћу.
ха
шом, дими, те ме подтушују астма и кашаљ, а сам видиш Да, чим се напнем, бацам гар, избија из мене, ни сузе мн нису чисте као вама што крстарите.“ Е
Жабац је завртао крагну кабанице, крио вене, шкрофуде, шта ди. Једино црне прсте, које је грејао на шмајсеру, није могао сакрити, ;
„ Да тн, ни сам не знам шта, честитам, жабац“, товорио је Марковић човеку што се смањивао; „Да ти пожелим, .. у ~ кл а шта бих ти пожелео... — пре свега, ево ти рука, жабац!
Да и не говоримо и симфонији Версаја! О предимензионираном бескрајном његовом језеру
. ном нужнику никога није било. Онда се врати на плоч
Ма А . ту Ре
аниме рЕЕ Е | уј „Пребројаћу ти прсте, ган“, заклео
пружи занимљив МР Е – — > бих се, сад, да је тако шапутао сиротан
а ногама дугу срећну шетњу кроз лишће тор фавер' –————— зар о че а | | " 7 „ај аееир“ са снегом на трепавицама и обрвама. „Ј
дан, два, три, ганг, палац, кажипрст, средњи, засад их је десет, ганг, о каква срећа за човека такве струке, о какви, прсти, дај да ти дувам у њих!“
Кондуктер је дувао у гангстерове, а тантстер У кондуктерове прсте, Кравили су се нокти, сузиле су очи, пушио се шмајсер. Зјапила су врата.
„Па ти си добар другар, жабац.“
„Добар, али, с времена на време убијам“ „Значи да си и ти ганг, жабац>“
„Волим ред, деца и част су ми светиња.“
„Хајде са мном, да бранимо људско | ка % достојанства!“ НО ВА |
„Сам си рекао, ганг, да сам се смањи: | Шта бисмо чинили>“ | поје „Изалили пред воз, на пругу, рашири-
ли руке и све што имамо.“ [7 „Хоће ди нас чути, ганг2“ питао је и. | " устајао. „Или ћу опет морати да пуцамг Ти знаш мене; у чело и у срце, једним зрном, у аорту и бубреге, једним зрном,
р. 2аровиранднеј за. „ТВ о И пева мотке пр о ЊЕ “45 А ДУ пега ве „Врла Зона о а фри Мрарари
ЈП балваа Ме ОЉАЕ фросвња,
| ада. не лездањ а ај а - | ~ —_____---
крај тобоже срушених кипова.
Најзад, и саме улице града,
неке са веома старим дрворедима, ·
и поред блеска електричног
увек су чудно поверљиве.
Крај куле- Сен Жак једном,
касно поподне,
застао сам чудећи се веома
како то да сам се самоме себи
однекуд издалека, издалека вратио. «
Боже! Какав мир! Каква озареност, каква чежња за љубављу!
У вечерима кад. гори париско лишће, у црвенилу зрелости, Е
у вихорима хиљаде малих пфица,
у вечерима затрпаним цвећем,
у сутонима испод свих ових блажених славолука, знао сам да ћу те наћи,
Ева 5
МЕРА ИСТИНИТОГ _
Мера истинитог
у сваком осећању, у сваком доживљају, у сваком трептају мог тела, мога духа, то је мера бола.
ЈА ЈЕ
ј
у а
У
|
17
не -
МАУСТРАЦИЈА МОМЕ КАПОРА
Тај нож.
Познајем његоз ударац,
познајем то сечиво своје крви, познајем тај бол. Ту нема лажи —
он ми сурово
у потиљак и желудац, јединим зрном. Не || бојим се више Аустрије.“ :
| „јоуди, браћо, мушкарци!“ почињао је Марковић, у мислима трчећи поред композиције, „Вратите се, уколико због РМ
одакле је могао видети главе оних што су се, око ко- рама ут лћ то а мандира и кондуктера са псом и цариницима, ж учн 0 сваћа- пара ЕН путници, силазите доле, јер | и иначе је Ам, м готово цео вагон грчке композиције, која је, чинило тај СА вас ен АЈа На пнИчниИх ВАКИРУНА ТА, РИМА Пе јаки човек, трчећи с друге стране и показивао Марковићу да ће окука, мост, тунел. „Нек локомотива довуче у Улм,
му се, од тренутка кад је себи рекао да Аритоновића нема,
дошаптава.
ме сна, стала маневрисати. .. 55 ; ~
рањену сада, „Викторе!“ јаукну: „Где си се сакрио, хуљо проклета!“ Мо и обшкона празне вагоне, зајебимо их, тако, ако смо
малену, „Мишек, откриће те!“ запрети Аритоновић: „Не вичи!“ ро и лукаво Југино племе!“.
и меру стварности, „Шта сад да радим без тебе, Вики“ - „јутовићи, сиротани, јесте ли сили с ума, куд сте на-
огромну, . „Ножић у корице, Мишек!“ поче преклињућим гласом грнули>“ срицао је, док му се ледио језик и док је покуша-
јасну, Аритоновић. „Цев сакри, лудо једна: откриће те, похватаће вао да крочи с папучице на папучицу: „Зар не знате, јадна
овде. у нас! | д : ; вам мајка, да горе не теку мед и млеко, да ћете се у своја „И треба да нас похватају, и вежу, Вики!“ цвилео је. села враћати унакажени, поломљених ребара, без мушких
3 ' „Мене — не!“ рече Виктор. „ А ти се предај, ако ти ро- знакова, а можда и без прстију2“ :
бије није било доста!“
. „Шта ћеми слобода без старијег брата! Вики, не заслужујем је, знаш, друго си ти, паметан си, сам кажеш да имаш праваџ, филозофију, мисли, а шта ћу ја>“ Зверао је
Тако сам научио да се не заваравам. То је корисно.
то је лукаво'од живота.
Док осмех прекрива лађе, златна плакатска.
„Путници које годинама горе испраћам, бар једном послушајте свог шкрофулозног кондуктера с гаром у сузама!“ Човек је трчао испред локомотиве која се, крвава и црна, пушила; скакао је по праговима, кад би се окренуо према
5 слова, · око себе, није знао откуда стиже за обни Викторов кикот локомот ј | у . иви, раширених руку и избечених очи вет ; О УНА ~ »ВИЛИ, БИТА, још нисам ни прешао границу, а већ сам му надимао кабини је део он личио на 64 а ППИ 55 Па ен! Па како, онда, да се не предам!“ а · заврнутих усана слеђених зуба, што над С 0бом но ИК и: | . зана, 5 ама к ходајуће машине, људе, а ар Ио „ХОВОРИЈ Је Б60 из ЛЕКОР од плавог и јефтиног железничарског сукна Авентуристај“ + Тила жена у дугом миловању, С 2 пој А АЕ ПЕ пи Е видео, свак ће запомагао је слепи миш, скакао на воз, ломио окна шмајПА ак а те = „је Ив ва пре сером, длакавим својим канџицама вукао кочнице: „Издај7 ј сити , Ме ; ' ц , ници, ни пола сата нисте ван домовине, а деца г сао А | . у тлачу као да течна, гинка, здрава и препокорна Ма аи више него очи! И не брини, свет може бити вас никада више неће видети и љубити! Чујете АУ МЕ и За рокје је ОВИ, | ј! те ли шта то значи2!“ - – дотле је прах, сјај 1 ] ј је прах, сјај „Прекаљен си се и родио, луди мој Мишек!“ товорио је „југовићи!“ мислио је Марковић да им је шапутао и да и галама. , Аритоновић, те се Марковићу чинило да је, или на крову, су га, сви, чули: „Југовићи, опустеће домовина без нас! У ал 9 НИ или у једном од грчких вагона. „муовиђења. у Синг-Сингу, коров ће зарасти прагови! Подивљаће њиве и стока! Јутои кад ме у пустол на вешалима, или на оном свету! вићи, сићи ће вам с ума очеви! Увенуће вам девојке! Југо„Који филм смо гледали пет или шест пута, плачући као вићи, а анеле нам сироте. мајке, гледајући према Западу епа: ' | а ми ћемо им се ћ 4 А ј Љи А | враћати у сандуцима од јефтине не у | „Вотше #; Стуа“. и шведске даске!“ МЕ СР И
2' УЛ ; . Ћ, « сусрету, песми, погледу, „И још, Вики2 После ког смо се филма, један другом, пољупцу а заклели на другарство>“
„Ти би опет о Једнооком Џеку“, Мишек“.
„Вики, јако си побегао, издао ме, Вики, ако си ме, кад ми је најтеже, кад још нисам прешао границу, пустио да се сам, као гангстер, пробијам, Вики, знаш, убићу те, помоћи ти нема!“ Вагони грчке композиције су се стресали, чинило му се да га.је Аритоновић однекуд слушао и смејао му се. „Вики, ако је тако, а тако изгледа да јесте, пићу твоје крви место воде!“ Зачуше се пиштаљке, псећи лавеж, повици про ПОЈЕН поштеној браћи што су с друге стране 3 рампе остајала. „Вики, који одлазиш с Грцима, не заборави и сваки тренут мог срца. ~ · да ми још нико није умакао, знаш због чега сам лежао у . дубока стварност живота, у · = _ Сремској Митровици и да ћу ти, живом, ископати очи, од истина чиста, ' сећи нос и језик, одврнути с лобање уши, и таквог те пусти25. “| ти да по Решвећи просиш!“ пао
Кроз прозорчић у нужнику посматрао је вагоне грчког.
Марковић је стојао на вратима вагона, тамо где се, изи шавши из нужника, зауставио, часак пре. Слепог миша" са шмајсером није било, нити се чуло ав ав ав. Гастарбајтери су савијали и крили заставе, певали и пили. Грејало је сунце а ЗЕзЕ цветићи, на прозорима, кравили. Сад је
да му сузе ни ј ' срна: у тсу. текле, да је био усправан, и
или речи грубо и снажно и сасвим изненадно
уједе тај пас бола, погоди та муња,
маљ — К „Браћо, људи, да лим знате куда смо пошли и шта нас
торе чека2“
Гастарбајтери су певали. Нису знали да им се, с револвером и ножем у опуштеним рукама, предавао. Само су га гледали као што се гледа неко ко, незван и незагрејан, упада у песму и квари. Није имао снате да им назове добро Јутро, а камоли да им исприча ко је, шта је, и куда се, с туђим пасошем, упутио, Гастарбајтери су певали, -
ЈаВртОНИН 42РТА 88а је, откад је изгубио Виктора и доВЕНЕ НАМ српе да празно тело и збуњена глава иду 5 зе рце и дух остају на сасвим другој, источној, Југиној страни. Ју другој, источ
Ја сазнајем да живим и да је сваки минут
· воза који је грабио пред југословенским; Гледана кроз сузе, провалија је, оивичена шиљцима од камена и леда, била већа. Оте му се: 5 с
„Збогом, тутун! Збогом, сиротице моја!“
6 · „збогом, Мишек! Збогом, брате и гангстеру!“
„Знаш, тутун, отац је крив за све“, настави, размазујући
Из збирке „Пловећи чардак“
„зар ме ниси прекалио, Вики>“ ; |
самотном часу, | 4 =
КВИЛЕВИТНОВИСЕ
(Из романа „Људи с четири прста“)