Књижевне новине
· који његов ли
"смрти великог македо
је одлежао две године ро
· сагледа и ону
· остати као тр:
ЕСЕЈ
СТВАРАЛАЧКА СИНТЕЗА
КОЧА РАДИНА
Поводом шездесет цет
МАКО СУ ПРОШ
ЛЕ Трг ка ти Коча Рацина, још је ва опије од смр-
3 На велики број љули У вају живо; 1 Рацин је погинуо мала и пети њацима сада је око шездесет година. У једном оваквом тренутк се - Аичне успомене, јер у 1 рипада само својим блиским пријатељима, друговима и онима. који га лично памте, већ, као особена п непоновљива личност, припада културп свога народа и култури других народа. Није довољно задржати у сећању само једну неупадљиву фигуру човека, који. је и изгледом својих дланова показивао своју блискост са физичким напорима. __Рацин је одрастао у. породици грнчара, и још као дете посветио се занату, јер за школовање није било могућности. Тако је, силом околности, врло рано био принуђен да улаже посебне напоре како не би заостао у свом образовању. Као
"што је познато, он заиста није заостајао,
и у њему смо тада имали значајну интедектуалну снагу. Нипошто не смемо зборавити да је Кочо. Рацин и у свом занату био прави мајстор. Грнчарство је једна од оних вештина (које су уско повезане са искуством и уметничким твораштвом. Истина, форме су дате, понавЉају се, у духу традиције — али управо као такве могу да се освежавају и од 06расца до обрасца, од детаља до детаља, усавршавају. Постојано бдење над грнчарским точком развија код доброг ма; стора. 'усредсређеност и изоштрено осеЋање при избору варијанти. И једну и другу особину Рацин је поседовао у великој мери, п користио их је у свим пословима којима се бавио у свом кратком жатвоту. ,
Те особине препознајемо и у његовом практичном ангажовању и у његовом политичком деловању. Рацин се веома рано укључио у то деловање као заступник и представник радног народа, мн врло рано избија на његово чело, прво у свом граду, а убрзо и у ширим размерама. Са двадесет година учествује на конгресу у Дрездену, где говори о тешком животу берача дувана у Македонији, националној и социјалној обесправљености македонскот народа. Већ у текстовима које тада пише опседа га метафора која ће га пратити све до појаве збирке „Бели мугри" („Бела свитања"): слика копача тунела кроз таму. Он је на себе преузео тај. тешки подухват коме је крај негле у далекој. будућности, Његова пословична "формула. „Победићемо!" коју је, с ко зна колико интонашија изговарао, сведоча о изразитој упорности, доследности и усредсређености. Чак и у ситуацији кад није могао да је изговара гласно, из10жемн. суровом малтретирању у скопском. затвору, он је своје вјерују исписао на тешким вратима самице.
Као политички радник Рацин се налазин на истакнутим функцијама. Био је члан Обласног комитета КПЈ Македоније и члан редакције његовог илегалног органа „Искра“. После провале Кочо Рацин
бије у Сремској Митровици. Рацинов револуционарни лик је такав да се с њим може поредити би мали број личности у Македонији. „суше тински — каже Лазар Колишевски та периоду између два рата, Рацин Ја :е јединствена македонска фигура, 50) Е: : својим револуционарним делањем, аи свега писаном речју, постала опшштело о та и општепризната, од прогресивне југ
е јавности, .
о спољашњим обеоцена, не ради се само 6 афије ВЕЋ Аежјима једне политичке ОМОГРАФИЈ, и.
оставља јединстве о општем утиску који орним на. личност Коча Рацина. Само уп већ
= ; не једнострано 1 истраживањем, али н обзир његову комплексно, узимајући у можемо целокупну _ делатносе је и сам био
МЕ ге Е ПАПИ ба неминов свестан своје снаге, те отуд
ни, неугасиви оптимизам. Тај МАЛА ма
живео је тако као да пред собо: Зе 1
таву вечност на располагању, арте ЈЕ вером
примао стоички, снажан
тата које су га пратиле он лично
5 о а ојство му је помоговно устројс у 4 а вео поднесе и да са веће висине алел едну осуду Која је дошла, из његовог круга, и то баш у вре: м гаве књите „Бели мугри), што ће Рани = џ нашој историјској свести, случај из кога треба извлачити
још много поука. нтрација м вера одди-
Мпорност, кон: епознатљивокују Тео Рацина. Снага пр деловању сти а је и У 7 Борећи се за оне
љењу. < у његовом опреде“ " најбеспомоћнији који су најслабиј им просторима, најви. АРА а његовог народ ше било баш по из вида социјалну ди-
— он није ТуСРе демократизациИЈе Е стинска Џ . . пол само на нивоу оке. за адног човека, никако : зање нашег -“ ЈЕ Рацин, мада ЈЕ казао са великом Је. ог бића и ни патријархалне у, умео да – сентимент и да посебно. укал
па едеу 1 Пн посебно на њене и: на један тип , посеб;
ж Ове године нав ређења и тридесет тон волуџционара. Коча Раци и одржаној свечаној абааан И председник македонске а ти Блаже Конески, који Е: и нимира _ Петровића, Љу о М % свог товора. Наслов и под
„ „Књижевних новина ·
а се шездесет пет година сол
Ко у а од смрти песника и ре
у Скопљу, говорио је је наука и уметнос-
дала редакција
У не смемо се“
Тим поводом, на недавно
преко песника Бре ступио објављивање.
година од рођења и тридесет година од нског писца“
телектуалне представнике, на један ментамитет који је био препрека нашем кре: тању напред, и то су битне одлике и главни оквири у које је постављен и у којима треба разумети његов национални програм.
. Већ у односу према прошлости провејава код Рацина та основна оријентација. Није случајно једна од његових и тема о Богумилима, чији утицај на свој народ кроз историју истиче са племенитим патосом. Покрет који је у одређеном пераоду значио и социјални протест и као такав био важна порука ослободилачким покретима у низу будућих векова, морао је привући пажњу Коча Рацина. ио је нестрпљив да што ваше сазна о идеолошкој подлози и развитку тог покрета и да то саопшти, са узбуђењем човека који историју поима и доживљава на стваралачки начин. Рацинова историјска визија је допринела да се порука богумилског покрета актуелизује и стваралачки примени у датом тренутку. О богумилству је писано и компетентније, али је Рацин, управо снагом својих убеђења, постигао највећу актуелизацију овог покрета. Димитар Митрев је с правом истакао да је „Рацин (,.) она личност наше новије историје кроз коју се најсугестивније изражава континуираност духа преобргжаја и модерног духа. Сам по себи — каже Митрев — а посебно својим делом, Рацин је жива и животворна спона измеЂу нас ми наших далеких предака, Он је омогућио најпроницљивији дијалог са њиховом дубоком историјском суштином.“ „Рацин је — да додамо — могао бити такав јер се борно за садашњост, а још више за будућност која тек треба да се оствари као потврда свих вредности ослобођеног човека. Његов прилаз историјп у потпуној је супротности са приступом ускогрудих духова што се идентификују са личностима из прошлости с пиљем да руше садашње људске вредности, јер се они, управо кроз тај чин идентификације, им са самом прошлошћу налазе у неспоразуму. Какву је ширину погледа испољавао, управо због своје племените жеље да олвоји прогресивно од назадног, показује ње тов однос према делу Анђелка Костића. „Уместо да се у књижевном реализму ДнБелка Крстића види уметнички доживљен одраз македонске стварности — пише он — да се открије „унутрашња“ страна реаАнстичког уметничког одраза стварности, која у главама читалаца рађа идеје и против оних које има · сам лисац открива се само „спољашња“ страна онога што је писац покушао да наметне стварности. Тако је дошло до чисто формалне ошене Крстићевог књижевног дела, једностране пи површне, којом се олако жртвовао његов дубоки реализам, зарад његовог плитког националног роман тизма". Рацин, међутим, није волео олако да жртвује ништа што може ла се укључи у конструктивни преображај ствалљ-
" ности п што може да послужи ослобође-
њу човека. Одређивао га је, као што смо истакли, његов јасан однос према сваколневним проблемима из наџмлоналне и социјалне области. Ништа му није било тако туђе као плитка национална романтика. Особине о којима смо говорили одликују Коча Рацина и као писца, и то у толикој мери да се не поставља никакво питање његовог основног опредељења. Већ у првим песмама, а посебно у прозним радовима, присутан је један круг мотива којима се Рацин доследно и упорно враћа.
Већ тада долази до пуног изражаја ње-
гов особен приступ и особено осећање света, што његовим почетничким радовима даје посебну вредност и чар. И кад су веома скромни текстови у питању, не што нам не допушта да их мимошђемо, да их сматрамо излишним, Једно особито дисање водило је кретање те руке по хартији на којој је остао траг изузетног темперамента, Појелиним људима тог соја дато је да изговоре само неколико речи, а да се те речи никада не забораве.
Круг тема Коча Рацина исцрпљује се кроз његовог главног јунака — радног човека, обесправљеног и презреног, изложе. ног бездушној експлоатацији, човека који чезне за белим даном и људским животом, Са упорношћу искусног мајстора Рацин се враћа овој својој теми, продубљујући је, затим тежећи да је изрази са још већом снагом — док се све то није оваплотило у чудесној _ збирци _ „Бела мугри". |
· „У збирци „Бели мугри" — истакао је Александар Спасов — налазимо читавог Рацина,све његове одлике, сва идејно-умет ничка стремљења, најјасније и најодређеније исказана: његово изоштрено осећање за проблеме свога времена; у збирци „Бели мутри" имамо Рацина као истин. ског сопијалног и револуционарног пес ника и Рацина творца нове македонске поезије". Колико враћања истим темама, колико тражења и изналажења, колико је упуштања у подробности, у детаље, оп ло потребно да би се то постигло — ВИЛ љиво је из свих оних записа и забележака у Рациновом нотесу, из времена кад је стварао своју јединствену и изузетну збир ку. Иако У традицији народног песнит тва, и самим тим упућен на изворе усме не инспирације, Рацин је истовремено пе сник који с највећом бригом, филигрански, изграђује изузетну фактуру својих стихова.
Он обрађује исти круг мотива, пролубљује исту тему, истражује у истом оквиру. Али баш у том оквиру треба да се
#
КОСТА РАЦИН'
постигне најјача експресија, она што ће зазвучати као нова порука. Огромна концентрација била је потребна у том послу, У том понирању у себе, снага које је и сам песник био свестан. Можда та концентрација има корене у његовом занату, У грнчарском точку, али њено извориштг можемо наћи и у традиционалним особеностима. иконописаца и резбара. И у тим Аревним занатима п уметностима теме су дате и понављају се у безброј вариЈанти, а оно што остаје као трајна врелност дело је срца и веште, племените руке мајстора.
Излазак збирке „Бели мугри" из штампарије у Самобору, представља исторпијски тренутак нове македонске литературе. Нема примера да је код нас са такгим спонтаним интересовањем дочекана нека књига као што је то био случај са књигом „Бели мугри". Мала и неупадљива књижица била је обележена с посебним значењем. Зато су се и бацнам у потеру за њом, као што су чинили п с њеним аутором. Рацин није био у ситуацији једног Бодлера, који је зазирао од брошура, али је могао спокојно да чека да израсте његова књига. Излазак књиге „Бели мугри" био је једина шанса, шанса и за Рацина и за македонску _ литературу. Та танка књижица представља духовни живот јс4ног необичног човека, али и манифест читаве генерације. Она је ослонац наше савремене литературе. „Бели мугри" су најбистрији извор у њеном изворишту.
Кочо Рацин је у својој збирци дао својеврсно и непоновљиво..: решење како да се. повежу традиција. ла. савременост, То је постигнуто у својеврсном и непоновљивом историјском. тренутку. Рацин је био дубоко емоционално везан за народну песму, која је на њега деловала и текстом а музиком, неподељено. „За нас што слу:
шамо музику — каже он — удубљујући се у њу и проживљавајући је, наша на: ролна песма пи не стиже до разума. Она
одједном погађа у само срце, одакле је и пстекла." Пут напретка наше литературе Рацин је видео у „чврстој потпори не исцрпног језика, изражајног богатства македонског фолклора и у друштвеним погледима напредног друштвеног елемента".
Својим личним уделом, својом постском варијантом, Рацин је показао како може да се оствари то јединство а да се избегне упрошћена реплика са народном поезијом. Народној поезији његов стих дугује много, како у метричким особинама тако и у лексици и метафоричности, али су његове песме, у целости, кроз сваки ред и детаљ промишљене и поседују необично оритиналну композицију једног савременог песника. У унутрашњу архитех туру тих композиција Рацин је умео да угради, у новој функцији, не само оно што народна песма говори, него и оно што народна песма ћути, што је притајено у наглим паузама које равноправно учествују у њеном ритму.
Поститавши овакву синтезу Раџин је стекао трајне заслуге у изградњи нашет песничког језика.
Мвек када будемо посматрали нашу песничку традицију служићемо се и њетовим очима,
Међутим, још су шире његове заслуге у изградњи нашег литерарног језика. Из. међу Мисиркова и савременог тренутка Ра-
цин стоји као „најистакнутији градитељ наше литературе. Када се данас, са дистанце, вратимо
овом нашем писцу и револуционару, остајемо задивљени разноврсношћу његовог дела почев од онога што је створио па преко онога што је, на жалост, само зацртао у магло:сломљеном замаху. Враћање Кочу 'Рацину, пи ради једног и ради другог, враћање духовном завештању у практичној акцији и литератури увек ће бити неопходно за стваралачко јачање нашег културног развитка. Имао сам могућности да у више прилика ово кажем, па нека ми буде дозвољено да поновим:
М нашој културној историји тешко је издвојити тако стамену личност као што је Рацин, који на стваралачки начин гради мостове између прошлости и садаш. њости, и који је умео да постави културне традиције на здраве основе.
Управо због тога ми осећамо, скоро из дана у дан, како Кочо Рацин добија све изразитије црте у нашем духовном бићу. Већ за нас који смо били његови савременици, а још више за нова поколења, Ра цин је својим животом и својим делом, постао мера стваралачке и етичке суштине, У македонским просторима већ не може да се изневери порука песника Коча Рацина, а да се при том не оскрнави оно што је битна основа нашег развитка
Ћлаже Конески | (Превео Бранислав Петровић)
Момчило Параушић·
Кибош лиџика
Тражих. једну тачку
као птицу У простору Наслутих јој тајно мјесто извајах унутрашњи лик
Пустих је у дан топлу
и влажну
ко зеницу
И гледах за њом
из десет ликова
како их веже и њима управља како се кали у слободи
А онда
препознах лик
у ком сам преживио који је у ваздуху изгорио
олОошШ
Лијепе се и вјешају
у “сусрету влажне зјене Олош се по свему хвата као тишина као сјене
Тискају се различити
у лику исте моћи
вију се на сувом у очима чувара ноћи
Са јутарњим издањима освићу без наслова
спали с ногу избијају
из оковратника из џепова
На рочишта на стецишта достојни и нови језде очишћени нахерени миришу на ноћ на звијезде
Вребају кад у. свитање конобарске руке хрле топле столове да подијеле да се огрију
и ишчиле
АВА БРАТА
Два брата небрата. испод сунца и мјесеца на два краја свијета у два нека времена
Један крадом другоме
купи ране уснуле.
али један другог не познаје један другом не смије
Који уз пут на смјени ни цио гроб у кота обноћ чија тишина купи земљу сасута
Један другом путе показује дубоке
други спава на правди на правди или неправди
А корак им је исти пи пошли су заједно а ниједан не зна и нико не зна
Један на пут пред друго» у обрнутој свјетлости ноћ се хвата у бронзу бронза се разлива
КУД ГА ВОДЕ
Куд га воде куд га воде кроз које двери тајне које у сломиврате непроходе неповрате недоходе
Под чворове под рокове
под печате под волтове
под сежњеве под лактове под лагуме под прагове
Куд му сиње кости стреме под чије руке и мелеме
ком мрамору којем мору
уз који зид у коју зору
Куд га воде куд још та воде без бола и без слободе
без стрепње и без знака
без руку и корака
КЊИГЕ
Понекад
пламен написаних џи ненаписаних спаљених и неспаљених књига образе дјечака озари
Допре
хор костију
бивших и будућих ратника
из дубоких мрачних мјеста
на којима смо заборављали страву
Задрхте дворишта
пуна дјеце и веша 7“ грозници црвених књига
И ја кренем
за разбијеним главама
што су носиле ране за идејама тсроз снове и сњегове
у машти дјечака
АИ ЕВН НОВИНЕ