Књижевне новине
КУАТУРА М ДРУШТВО
САМОУПРАВНА _
САВРЕМЕНОСТ И КУЛТУРА
О ставовима Х конгреса СКЈ о култури
„Радник ли радни човјек уопште није само потрошач културних вриједности, већ и њихов стваралац, и то у све већој мјери данас, а још више ће то бити сутра. И управо у том развијању његовог сопственог културног _ стваралаштва, — наше друштвене и културне организације треба да пружа. ју нашем радном човјеку много више подршке и усмјеравања. Програми културних активности треба да имају у виду све околности рада и живљења радног. човјека и разноврсне његове потребе“.
Јосип Броз Тито у конгресном реферату
1.
КУЛТУРА добија велики смисао џ савремености. И Савез комуниста се како то истиче и конгресна Резолуција Х конгреса СКЈ — залаже за широко, у много чему ново схватање културе. Посебно се указује на стваралачка својства културе, чиме право на стваралачко изражавање — у једнакој мери — обухвата и највише вредности, али и самоактивност свих. оних људи, особито радника, који свој животни позив нису усмерили на професионални уметнички рад. Таква схватања културе означавају и нову позицију човека у уметностима. Он, дакле, уз прихватање свих аутентичних културних дела и вредности, и то и овог и свих ранијих времена, као и свих народа света, почиње и сам да, зависно од својих могућности, пружа и своја остварења.. Тако, сваки човек, радник нарочито, који је често до сада озбиљно бно удаљаван, понекад и због мистификовања креативног чина, постаје истински утицајан чинилац културе. То ће, свакако не одмах и разуме се не свуда једнако брзо, имати, пози"тиван одраз на његово учешће у културном животу. Такав радник, усмерен на коришћење свих културних вредности и са истинском могућношћу да се и сам уметнички изрази, постаје, заиста, свестрано носилац читавих културних _ делатности. _ Његоп удео у самоуправној културној политици, биће, и у многим ситуацијама већ и јесте, свестран, а одлуке у пуној сагласности са смислом _ културног развоја и друштвених могућности.
Такође, такво поимање културе у збир уобичајених културних активности уноси жан и важан садржај — нове садржине. _ Заправо, – културна пракса постаје (уз и даље потребни и све више усавршавани рад културних установа, уз деловање све утицајнијих масовних комуникација и уз одлучујуће прису-
ство _ уметничког стварања) и култура рада, елементарна Култура, култура самоуправљања,
култура међуљудских односа и култура укупних људских и рад-
них делатности. _Нема сумње, таква · оријентација, класна по својој суштини и хуманистичка
по својој опредељености, тражи и брзу ревизију културне организованости. Досадашње, уобичајене културне установе мораће
и — као ну-'
да се — и то не једино у орга- |
низационом погледу — мењају.
Комуникације са удруженим ра- з дом у материјалној производњи, . пре. свега, означиће публику као.
незаобилазног, али равно- ,
„новог, правног учесника У културном раду. |
Нема сумње, нови концепт кудтурног живота — заснован
на _ самоуправним, јим преображајем, у могућност и допринос ослоба " Бању рада, ји и претварању културе, такође, џ садржај људског, рада, оног људског рада који је развијање људских могућности да се буде — са свим моћима — У нашој самоуправној, социјалистичкој са-
времености.
2
коначно одбацио замену за еликултуре, радо ању посебне
Резолуција Јуто-
Конгрес је утроштћену им, као тистички концепт К)!
"нуђену тезу о постој културе за раднике. „Залаци "Савеза комуниста
Наставак на 2. страни
Милош Јевтић
(
и класним.
ниципима — представљаће, сво- | ЈЕ најпотпунију |
његовој хуманизаци~
7
БЕОГРАД, 1. ЈУЛ 1974.
КЊ
. М '
ТОДИНА ХХМ1 БРОЈ 466 __ЦЕНА 3 ДИНАРА
У БЕОГРАДСКОМ НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОДРЖАВА СЕ ИЗЛОЖБА
, С ТУРЦИМА"
ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ
АМАТЕРИЗАМ
АМАТЕРИЗАМ, сем у неким механичким делатностима, јав ља се иу скоро свим уметничким _ делатностима. _ Аматерско бављење уметничком делатношћу, мада овај појам представља
„известан. сопкафесно јп афесјо,..
може се именовати као умег нички аматеризам. Овај амате-
ризам постаје друштвено све ак.
туелнија и интересантнија поја ва, за коју се вежу и извесна "друштвена очекивања.
Међутим, сам аматеризам као Аруштвени феномен још није довољно изучен, ни на теоријском плану, што се тиче његовог дефинисања, ни на емпиријском, што се тиче његовог распрости“ рања и ефикасности на друштвеној равни, Само биће аматеризма: његов садржај, карактер остао је, мање-више, ван домена теоријске мисли. Штавише, недостаје и једна ваљана дефиниција аматеризма, па је и та чињеница, неретко, узрок неспоразума, како у теоријском, тако, и' наро: чито, у практичном смислу, У третману аматеризма. А како сам
карактер и садржај аматерског.
рада одређује и последице које из те делатности могу проистећи, потреба за дубљим изучава
њем ове делатности тим је већа.
Основни предуслов дефиниса: ња' уметничког аматеризма, представља постизање његовог разликовања од других појава рада у уметничкој делатности. Разли“ ковање између уметничког аматеризма и уметничке делатности, најуочљивије се успоставља по-
моћу разликовања суштине садр“
жаја, односно основних, компонената карактера ових двеју 'де · датности. Битне компоненте су:
1. Мотив делатности. Основни мотив који уметника покреће на бављење уметничким радом јесу стални, унутарњи по: риви и потреба да се искаже и потврди путем стварања нових, аутентичних уметничких — дела, нових садржаја и порука. Аматер се својим радом бави, како из значења самог његовог имена проистиче, из љубави према уметности, дивљења према њој и из потребе за контактом с уметничком делатношћу у циљу иживљавања извесног порива ка стварању, али не из потребе или жеље за остваривањем аутентичних уметничких садржаја и порука, или за личним потврђивањем, .2. Циљ делатности. Сам мотив, делимично опредељује и циљ _ делатности. За уметника, основни циљ његове делатности јесте стварање, остваривање умет ничких дела, нових и квалитетних, како би достигао или пре вазишао ниво познатих уметничких остварења и тиме се ефектније потврдио. За аматера, на против, бављење уметничким
О
аматеризмом, нема за циљ остваривање уметничких садржаја ни превазилажења остварених, већ, како испуњење сопственог порива за стварањем, тако и ис пуњење потребе за активношћу,
| „остварива „извесни. лизно "баве изу а, "испуњавање
слободног времена, успостављања контакта са светом уметности, која се воли и којој; се диви, без присуства жеље или свести о способности сопственог прева: зилажења објекта дивљења.
3. Ауховни садржај. МеђЂутим, уметник поседује не са: мо творачку свест већ и жељу да се та свест развије и потвр' ди оствареним резултатима. При стварању нових уметничких дела, уметник троши одређен квантум свог духовног потенцијала који претаче у створено дело. Код аматера, по правилу, изоста је и стваралачка свест, и одговарајући духовни потенцијал, и садржај, који ни из далека по својој сложености и развијености не могу бити изједначени с оним код уметника.
4. Статус у занимању. Уметник је, по правилу, професионалац, који се уметничком делатношћу бави као својим основним, животним занимањем, без обзира да ли се формално -школски за њега квалификовао (што је, по правилу, чињеница у претежном броју случајева), или је то квалификовање остваривао неформалним путем. За аматера, његово бављење уметничким ама теризмом је само привремена. споредна _ активност, која се обавља узгред, уз основно занимање. 5. Ниво знања и образо
"вања, Да би се могао успешно
бавити својом делатношћу, уметник мора остварити претпоставку постизања високог, уметнич“ ко-занатског знања и образовања. Постизање потребног нивоа знања и образовања, по правилу, захтева упоран, предан, вишегодишњи рад. Аматер, по правилу, нема претензија да овлада. тајнама уметничког заната, нити да се даље систематски усавршава, теоријски и стручно, већ је ви ше опредељен за коришћења соп: ствених искустава, мада у свом раду он примењује и извесна, махом основна, знања .о уметнич"ком занату и~ средствима уметничког поступка.
6. Процес рада. Уметник, професионалац у уметничкој де латности, прилази свом раду с „пуном озбиљношћу, након дуго трајних и мукотрпних промишљања садржаја им облика свог будућег дела, почев од обликовала: ња основне замисли дела, преко њеног дограђивања у свести, ло приступања коначном материје
за
Аанзовању дела, уз бројне дораде
СЛИКА- БУРЕ ЈАКШИЋА. — БУРА ЈАКШИБ: „БОЈ ЦРНОГОРАЦА
И УМЕТ)
дела. У питању је један веома сложен, осетљив, напоран духовни процес, праћен · високом Ам“ ховном _ концентрацијом. _ Умстник при доради свог дела, користећи своје стручно знање, насто“ ји“ да сваки део. уради тако како се не би могло урадити боље, воЂен идеалом постизања уметничког савршенства, Аматер, напро тив — што проистиче већ и из његовог мотива лаћања аматерске' делатности — не прилази свом раду с таквом озбиљношћу, нити уз мобилисање духовних потенцијала, које, по правилу, и поседује у неупоредиво мањој мери·но уметник. Аматеру није ни потребан изузетан напор, јер му није потребно ни изузетно остварење: ма колики ниво свог дела постигао, аматер је задовољио основни циљ своје делат ности, док уметник то постиже само ако оствари (вредно) уметничко дело.
7. Квантум времена рада. За уметника, у његовом бав: љењу уметничком _ делатношћу, постоји _ извесно – промишљено, континуирано радно време. По правилу, дневно време рада уметника траје више часова, неретко и по петнаестак часова днев“ но. Код аматера, рад је, по правилу, ограничен само на периоде слободног времена, није кон“ тинуиран, већ повремен, и зависи од других фактора и послова основног занимања. аматера.
8. Финансијски еквивалент рада. За уметника, У његовом ·бављењу _ уметничком делатношћу, остваривање извесног новчаног еквивалента рада продајом дела, не само што је животна потреба проистекла из његове материјалне зависности од прихода из уметничке, односно, своје основне делатности, већ је, и у знатно већој мери, и облик друштвеног признавања и вредновања квалитета и значајности дела. За аматера, напро: тив, баш неостваривање материјалног еквивалента рада (зараде) јесте основни квалификатив освајања признања и признавања Аруштвене корисности његовог рада. Е 9. Степен креатшвнос“ ти. Уметничко дело не може постати ни егзистирати као уметничко, ако његов творац, уметник, ије њиме остварио известан степен креативности. Креативност се огледа у остварењу новог облика, садржаја и порука дела. МеБутим, за бављење аматерском делатношћу, поседовање креа тивности ис само,што није осповна претпоставка, него није ни услов. По правилу, аматерски
Наставак на 2. страни
Светислав Павићевић ћ
и 4
„. =
у овом БРОДУ _ Петар Џаџић: СИМБОЛИКА
У БЕСТИЈАРИЈУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Никола Трајковић: СЕБА-
_ ЊЕ НА НЕКЕ ПИСЦЕ И УМЕТНИКЕ ПРЕД ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Драган М. Јеремић: О НАЦИОНАЛНОЈ _ ПРИПАДНОСТИ ПИСАЦА
Шимун Јуришић: ВИТЕЗИЦА
Злата Коцић: ЛЕОНИД ЛЕОоНОВ — ПИСАЦ КОЈИ СТВАРА СТВАРНОСТ
винко
ПРОЗА — Иван Ивановић:. Викинг
ПОЕЗИЈА — Гордана Брајовић, Радован Благојевић, Радомир Рајковић, Милосав Славко Пешић, Станоје Максимовић
„Слободан М. Стефановић: ЈЕДНО | ЗАБОРАВЉЕНО ДЕЛО ПЕТРА УБАВКИЋА
Раде Војводић: ЛИСТАЈУЋИ КЊИГЕ, И ОСТАЛО (1%)
ПОЛЕМИКА: Василије Калезић и Вук Крњевић
Светислав Павићевић: РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ УМЕТНОСТИ И АМАТЕРИЗМА
ДОКУМЕНТА
ПРОБЛЕМИ КЊИЖЕВНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
На тодишњој скупштини Удружења књижевника Ср. бије, одржаној 16. јуна, било је речи о будућим задацима Удружења. и, посебно, новризабраног Управног. одбора: Тим поводом редакција доноси уводну реч до-
садашњег председника 'Удружења Драгана М. Јеремића о овим питањима,
НА ПРОШЛОГОДИШЊОЈ Скупше тини нашег Удружења говорио сам о проблемима који су се током година нагомилали и које је врло тешко решити у кратком року. У међувремену многи од тих проблема су се, бар делимично, јавили у новом виду и, с обзиром на многтобројне друштвене промене, а по себно на доношење савезног и републичког Устава, данас нам се пружају нове могућности за њи хово решавање. Међутим, за њихово успешно решавање потребна је наша заједничка и једнодушна акција, на челу са Управом коју ћемо данас изабрати.
1. Годинама су писци настојали да изборе своја самоуправна права, која су, најзад, записана у Закону о издавачкој делатности и ко ја су сада на почетку својих остваривања. Тиме је започела једна акција коју треба наставити. Наиме, треба радити на стварању нових законских прописа којима би се утврђивала и јачала улога писаца у самоуправном друштву. С тим у вези стоји потреба да се створи и закон о уметничким удружењима, којим би се правно одредила улога ових удружења, која сада делу“ ју више по инерцији и на основу „обичајног ирава“ него на основу позитивних прописа нашег друштва. Делегатски систем, спроведен у читавој структури нашег друштва, чини се, захтева и тачније прецизирање улоге и задатака ових удружења, а то, наравно, треба прецизирати законским прописима, не препуштајући њихово оства рење импровизацији и личним тумачењима. 2. Будућа Управа ће морати оз биљно да се позабави питањима ауторских права, и то како „малих“, тако им „великих“.
А. Прошла Управа је, у оквиру Савеза књижевника Југославије, настојала да измени ситуацију у остваривању малих, права. Сада су мала ауторска права тако раз глобљена да музичари добијају 927), а књижевници 8%. Да је овај однос нереалан показује, између. осталог, и чињеница да је у неким земљама тај однос 50%:50%/. Треба све учинити да се у идућим годинама овај однос знатно измени у корист књижевника.
Б. Посебан проблем којим треба да се бави будућа Управа Улружења јесте питање доприноса па незаштићена. књижевна ауторска права, Савез композитора Јутославије је изборио право да ко ристи средства стечена на основу незашттићених музичких ауторских права, Већ неколико година Удру-
Наставак на 1, страни