Књижевне новине
| ИЗ АНЕВНИКА (1Х)_
ЛАиетајући књиге, и остало.
У ПОЉСКОЈ, ЈУНА 1974.
ИЗНЕНАДА, ја се осетих лепо,
док сам ходао улицама Варшаве, |
широким, па још пуним зелени-
да, и паркова многих, свуда, што ·
су као природа, као осмех у ма. ЈУ, У оних жена младих, витких и не баш обесних (што је лепо од њих) које сретах свуда и којима тек после неколико дана по-
чех да љубим руку, онако из дра- ·
тости, уз осмех, што је у нас обичај несвакидашњи, Али баш та широкост алеја, баш те по плану кројене улице, баш та чудесна симетрија, водила је у доживљај као у љубав неку, да се позна лице Пољске, увек на пријатељство спремно, мако у бора: ма извијено и као у неком' сну обамрло. Било је то, помишљах, чудесно сретање. У. таксију, на улицама, у књижарама, Јима, и нарочито по многобројвим црквама — мелодија се пол» скога језика изоштравала, добијаЛа узлазне линије и дужине, па се ми у тону реско кидала, када се изговарала љубав за Пољску, љубав за Варшаву, па оно друго, што је било огањ и љубав и смрт; године рата и рушења, Немци, који су били готово сравцили град, па му многе споменике понизили, поскидали их, а и уз Коперника записали, како је Немац, а Шопену су били, на једном од споменика, покидали сјај и образ и знамење, то јест срушили споменик, што се казује језиком наглим, па још засветљеним очи.ма и бесом који је несавладан, као што се истим начином приповеда, како је, ево, у тој кући био и клавир Шопенов, што су та, онда, таш тада, једном, Козаци били бацили на улицу, А тек Гето, тај варшавски, та борба и мржња, те смрти никад закопа не, никад ућутале, што су биле и пут ка слободи, која се, помислих, У неким чудним линијама скривала. То се осећаше у црквама, толиким, где силазих увек некако уздржано, ненавикао на југу Србије на тај мирис и то клањање и ту утеху и ту препоАобност, па док слушах, док гледах, док препознавах боје неке и обрисе слободе која је утањала у веру, која је у литургију веровала, ја некако малаксало, па оклевајући, с очима не тако радосним, посматрах прелепу љупкост и грацију у смерним покретима девојака, пуно њих, заједно, У екскурзијама, ученица, што су им се груди тако на пролећни начин преливале, као да хоће изван, као да другу љубав ишту.
Полска, Полска, то ја слушах свуда и из свачега. То је као опре дељење, као молитва и као утеха, то је било, затим, и као химна а што ју је молитвени образац био опасао, био надојио и био јој храна и дисање. У музејима, то свака реч казиваше, свака слика, сваки предмет па и зид, покренут тим молитвеним сећањем. Тек онда, у дивноме дану јунскоме, аутопутом између зелених поља, кроз њих то јест, када Аођосмо онамо где се родио Шопен, када се зачуше тонови њего. ве музике, када се хармонија назираше у природи тој ни био је склад потпун: одједном слобода која је музика Шопенова, ту стасала, ту извором пошла, међу њивама и дрвећем, из природе саме, заграктала под кожом Пољске, задрхтала онамо у Паризу, па повела својим складом и из мислила слободну Пољску, чисту и драгу, што је као Шопенова мелодија, која и кад се кида, и кад у меланхоличне воде урања — ипак изабира слободне дрхтаје, у које се могло веровати. Мени одмах засмета, што није ту, у чистини и под ведрим плаветнилом неба Пољске и сунца, усред поља и жита, усред срца Шопеновога, одакле је све почело, дакле, што није ту сахрањено Шопеново срце него у цркви Светог крста у Варшави, онамо, ван слободе и уз молитвене обреде, "тде му се нежно клањају, али уз религијску. догму, где у њега верују — али уз веру светога крста. Што не иде једно уз друго, и што се једно са другијем разбија, па и противречи, јер је Шопенова уметност метафсра слободе и негирања канона, јер је она оно што се издваја из једначина вере, оно што је светлије, блиставије и јаче, оно што је, опет, пут за себе и својеврсна изабраност. Овде, у Жељазовој Воли, где је рођен, одакле је пошао у свет, где се данас чују звуци његових прихватања реда и нужности — који су, опет, звуци слободе и пут. ка љубави за Пољску, тужно можда, једнолично и уз патетику, којој ја не верујем, чини се све то, јер је то сад слика распета, слика претећа, слика карактеристична: Шопен, који је постао синоним Пољске, већ толико дуго већ свакодневно, разбијен је у три комада, који неће један уз Аругога. Онамо, у Паризу, сахра
у музе-.
"узимао лекове за смирење, џи био
њено је тело, а срце је у цркви Светога крста у Варшави, а овде, у Жељазовој Воли, где је све у знаку уметниковога живота, роЂења, значења и обележавања — остали су само тонови, само музичка пратња већ искиданога симбола слободе, јер Шопен ви. ше није јединствен, више није складан, више није слободан, з2то што су га искидали, што су та расеклм, што су га РАСПОРЕБИВАЛИ, по симетрији и разним дужностима „догме, а не по самородности и знаку уметништва.
Неколика сам пута, у срдачним разговорима са пољским писцима, зачињао једну своју мисао, негде у Београду помишљену, а о томе, како ми. се чини, да је лосзија Пољске без мелодије, оне основне, чисте, музичке увертире, без оне унутрашње мелодије у Којој стасају и грч и трауме и чезнућа и усхићења душе а везана дубоким и анонимним, невидљивим тракама народнога генија, духа народнога, симбола и знака, опредељења и историјскога чина, што је све. заједно — мотив мили можда и мит свакоме народу посебне '"митологије. Читајући доста тога из поезије Пољске, из литературе, тако ми се то учини, јер је у свакој правој поезији, а Пољска има такву поезију, мелодија ипак срж и дисање које је светлост и дубок сјај трајања, Као што је, ето, у нашој српској поезији — мелоАмјска раван, увек препознатљива, значење које истрајава и које је неопходно. у развитку духа кретања и бића уметништва, Сетих се, затим, пољскога песника Часлава Милоша, који већ годинама живи у емиграцији, како, наиме, има његова песма „У Варшави",
која је особена баш због зна-
чењскога а не језичкога или било кога другога слоја. Песма овако почиње (у преводу П. Рујичића)
Шта радиш на рушевинама катедрале
Светота Јана, песниче, ' У овај топли пролећни дан2
О чему размишља док ветар са Висле. разноси црвену прашињну развалина — упитан је песник — јер се и сам клео, једном, да неће бити само погребна нарикача! Да неће дирати и завиривати у ране свога народа, да их не би претварао у светињу, „проклету светињу што прогони потомке у каснијим вековима", Што је особитост певања и мишљења, често, у Пољској, док Милош неће. тај плач Антигоне, терет „ко. ји је за мене претежак", јер како да живи у земљи „где се нога спотиче о несахрањене кости мојих најближих“, који хватају за перо и терају да пише њихову повест, али песник неће да буде „погребна нарикача", па песма има изванредно значењске, карактеристичне за тренутак Пољске, за историјски час њен, стихове;
Ја хоћу да певам о свечаностима, О радосним тајевима у које ме је Уводио Шекспир. Оставите Песницима тренутак радости, Јер ће пропасти ваш сво.
Лепо је то срочено у Милоша, пуно је то, па се од смисла, крепости, симбола и непрекиднога куцања крви — пресипа.
Из дневника Витолда Гомбровича, данас једног од најистакнутијих европских писаца — по начину мишљења, казивања израчења, тек у Пољској кад сам био, уврежила ми се у'памћење и за. сјала његова можда мало и огор-
ченост на оне, који у прошлости
виде само велику Пољску, који се стално ките Мицкјевичем, Словацким, замком Вавел, а особито оним „дали смо Шопена" свету, и тако даље, па краљ Собејски у бици код Беча, што све подсећа на народну мису, па Гомбрович, из емиграције, као граБанин света, записује и ово: „Но овако како ствари стоје, Шопен и МицКјевич служе вам само да јаче дође на видело ваша ситличавост — јер ви са дечјом нанвношћу туткате под нос презасићеном иностранству те полонезе једино зато да бисте појачали пољуљано осећање сопствене вред-
ности и да бисте дали себи неког“
значења". Из љубави то, веровао сам, боравећи у Пољској, ни Милош и Гомбрович хоће своју Пољску, богату ту, лепу земљу, а да певају о свечаностима, о радосним гајевима, тражећи велики час обнове: Песницима тренутак радости! | Била је недеља, девети јун 1974. године, а у Кракову, препуном цркава, миса, лепога света, старина, универзитета, а на једном је студирао и Иво Андрић, шетао сам и било ми је жао, што „одлазим, Пре подне је колега из делегације наше, здрав момак и још лица руменога, пан Цвијетић из Сарајева, био у Освјенћиму, злогласноме Аушвицу, а пре тога
мЈ
|
„струко,
ФРЕДЕРИК ШОПЕН
потресен логиком смрти што су је. Немци у томе лотору спроводили, остављајући данас само свеДоке, одаје пуне косе, дечјих ципела, света усправно спаљиваног. Боже мој, рекосмо, шта су ти Немци радили са људима!
,
Претходне вечери, на фестивалу међународном, где су били и Југословени и лепо се провели, била је препуна сала, па сам ја стајао, гледајући амерички, немачки, шпански филм, па наш, из Загреба. Кад ли, после, чим објавише приказивање совјетског филма — сала се знатно испразни,
· Кад полазисмо у Варшаву, киша нас је испратила из Кракова. Неки воз одлазаше, кад стигосмо, а на прозорима вагона беше пуно неких Немаца, срећних, насмејаних, са букетима цвећа у рукама, које испраћаше опет неки људи, па се викало: Ауфидерзен, Ауфидерзен, док се махало са свих страна, Боже мој, ја помишљах, како киша лепо пада у Кракову, боже мој. Док воз јураше кроз плодну и зелену земљу Пољску, ја се сећах Гомбровичевога дневника из 1964, када је био у Берлину, и када га је смрт опседала: „Није. требало да крећем из Америке. Зашто нисам схватио да Европа за мене мора опти смрт2 Јер за човека као што сам ја, за некога у мојој ситуацији, свако приближавање детињству и младости мора да буде убиствено — и мада сам сене једном касније „чудио“ што је нешто тако танано, кго мирис, могло изненада тако радикално да ми прикрати живот, јер ми је отада смрт сваки час седала на раме попут птице, током целота боравка у Берлину". Тако Гомбрович, који паметно мисли о томе, да треба човек да изађе из себе, или кроз прозор .или врата, „но докле год будете унутра — ништа вас неће спасти". Равница се, зелена, лагано подавала ноћи“
У понедељак, 11. јуна, док ави: он хиташе преко мађарске равнице, ја сам се радовао што се враћам моме белом граду, а попишљах КАКО МИ ЈЕ ЛЕПО БИ. ХО У ПОЉСКОЈ!
Раде Војводић
“) Док завршавах овај текст, поче фулбалска утакмица на светском првенству, тде Пољаци надиграше Италијане, н ја навијах, гледајући отреситост на неким лицима пољским, а тога им треба м личи им то, у неким тренуцима историје...
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ |
Уређивачки одбор: др ЏШетар Волк, Васко:
Ивановић, Миодраг Илић, др Драгав М. Јеремић (главни и одговорни. уредник), мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, др Иван Шоп, Бранимир Шћепановић, Техничко-уметничка опрема: Драгомир Ди
_ митријевић, :
'
Књижевни савет: др Димитрије Вуче“ нов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, ар Милош Шлић, Душан Матаћ, др Војин Матић, Момчило Миланхов, ар Драшко Ређеп, ара Рибникар, Дутан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејна решење графичке опреме Богдан Кршић, у .
Дист издази сваке друге суботе. Цена 3 дин. Годишња претпаата 60, полуго аишња 30 динара, в за иностранство двоЛист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Гелефони: 627-286 (редакци. ја) и 626-020 (комерцијално одељење па ал. министрација) Гекући рачун: 60801-601-2089. Рукописи се пе враћају. Штампа; „Глас“, Београд, Влајковићева 8,
Двадесет књига „Рада војвођан- _ свих музеја“
Недавно је изашла двадесета књига „Рада војвођанских музеја“, повремене научне публикације коју издаје Војвођански музеју Новом Саду, у сарадњи са осталим музејима у Војводини, У двадесет досад објављених обимних књига објављено је око 900 библиограф ских јединица из свију оних научних дисциплина које се обрађују У музејима и галеријама на територији Војводине. Текстове су написали 270 стручњака из војвођанских музеја, галерија, архива, библиотека и професора високих школа из свих наших република и из иностранства, који се баве војвођанском проблематиком. си
Зборник је у ових двадесет књи га објавио укупно 442 рада, од којих из археологије 122, из етнологије 72, из историје са нумизматиком 66, из историје уметности 29, из културне историје 16, из геологије и биологије 26, из живота и рада војвођанских музеја 33, о музејским аквизицијама 9, о музејским кадровима 9, о заштити споменика културе 10, из музејске хро нике 1! радова. Осим тога, свака књига ове научне едиције доноси и брижљиво израђене библиографије најзначајније литературе из свију оних струка, које се изучавају и' обрађују! у нашим музејским установама.
У ових двадесет књига, богато илустрованих, објављена је драгоцена, научно обрађена: грађа у првом реду из археологије, етнологије, друштвено-политичке и културне историје, која ће корисно посАужити не само стручњацима него и свима онима, који се интересују за ближе упознавање прошлости Војводине.
„Рад војвођанских музеја“ уреЊује зналачки и са разумевањем Милан Вранић, директор Војвођан ског музеја, са редакционим одбо ром, састављеним од представника разних струка, које се изучавају и обрађују у музејима. (К. М)
Дијалог совјетеких
и италијанских писаца
Недавно је у: Болоњи одржан састанак совјетских и италијанских писаца, на којем се говорило о теми „Криза технократске идеологије и могућности књижевности“. 0. вај састанак је, у ствари, био продужетак дискусије започете 1971. године у Москви. Са совјетске стране учествовали су: Н. Бажан, Г. Бреитбурд, Г. Маргвелашвили, П. Палијевски, Б. Сучков, А. Там и Н. Федоренко, а са италијанске: Пиетро Бутита, Б. Будичи, Алдо де Јако, Гвардили, Бузепе Д' Агата, Ламберто Пињоти, Бани Тоти, Федерико Какон и Умберто Еко. На симпозијуму су учествовали и сенатор Адамоли, ·генерални секретар друштва „Италија — СССР“, и чланови владе области Емилија —
. Ромања, у којој већину представ-
љају комунисти.
Технолошка идеологија је на овом симпозијуму, како нас у „Литературној газети“ обавештава секретар Савеза совјетских писаца и дописни члан Академије СССР-а Николај Федоренко, размотрена као типична идеологија садашњег развитка капиталистичког друптва уопште, па и Италије. У области културе, по речима из италијанског листа „Коријере дела сера“, битни одраз овог становишта је настојање да се помоћу средстава за масовну комуникацију манипулише масама. У сали Универзитетске бублиотеке у Болоњи било је посебно речи о томе како се помоћу _„формализујућих“ метода истраживања настоје одбацити ди
јалектичке супротности којима су.
испуњени и живот и стваралаштво. Од критике таквог приступа литератури прешло се и на указивање на право, научно, дијалектичко посматрање ствари,
У гледиштима неких 'италијанских учесника симпозијума, по мишљењу Н. Федоренка, скривала се, међутим, управо технократска идеологија у виду одрицања неопходности уметности, тезе о кризи стваралаштва ихидеје о „смрти књижевности“. Такво је становиште, на пример, заступао Умберто Еко, С друге стране, заступане су и ултралеве идеје о „контракулту ри“ у облику неуког стваралаштва, речитатива, певања уз гитару, натписа и цртежа на зидовима итд. У таквом, наивном. и немоћном облику _ „одговора" маса на технократизам _ владајуће — класе, требало би, по заступницима ових ,
идеја, видети прави одговор на репресивне мере индустријског „произвођења" капиталистичке култу.
_ ре. Еко је, на пример, заступао те.
зу да масе имају права на потпуно аутономно изражавање, које се не заснива на најбољој и најпозитивној традицији него на спонтаном самоизразу.
Совјетски писци су се против. ставили теорији 0 „контракултури", сматрајући да се само правим стваралаштвом може одговорити на манипулисање масама помоћу средстава за масовну комуникаци-. ју. С тим у вези, у први ред разго. вора избило је питање улоге интелитенције у капиталистичком друштву и о потреби да се она СВИМ снагама бори против коришћења средстава за масовну комуникацију на штету народних маса, Насупрот таквом положају у капиталистичком свету, социјалистичка ин“
« телигенција, по мишљењу совјет.
ских писаца, служи интересима народа и користи средства за масовну комуникацију да би изразила саму душу народа. Књижевност у социјализму васпитава човека и слави позитивног хероја социјалистичке цивилизације.
Мишљења совјетских и неких италијанских учесника болоњске дискусије донекле су се дистанцирала и око питања улоте уметника. Еко је заступао мишљење да је прошло време уметника као мага, волшебника и учесника ритуала и да се он преобратио у „културног оператора“. Умањујући улогу уметника-ствараоца, овим мишљењем се, с друге стране, увећава" улога техничких стручњака, који саучествују у остваривању уметничких
- дела (технички „сарадници редак-
ција, издавачких предузећа итд.). Совјетски писци су се противставили овом схватању, истичући велику и незаменљиву улогу уметника, који никад не сме да се преобрати у „културног оператора“. У наше доба, уметници, штавише, добијају квалитетно нову улоту и имају веома велику одговорност пред читавим светом. И никаквим машинским и техничким опсраци јама не могу се заменити дух, ду ша и емоције уметника — стваралаца. У погледима неких италијанских колега Н. Федоренко види сличности са маонстичким погледи ма на уметност и традицију у Кини, који су такође у супротности с Лењиновим схватањем да уметност у социјализму треба да настави све што је било најбоље у стваралаштву претходних епоха. Но, упркос томе, он сматра да је састанак у Болоњи био врло користан, као виша етапа сусрета у Москви, која је указала на потребу даљих разговора. На основу досадашњих разговора совјетски и италијан-" ски напредни писци су, пак, указали на то који су битни проблеми савременог уметничког, посебно књижевног стваралаштва у свету, како се овим проблемима може прићи са разних страна и остварили већи степен међусобног разумевања него раније.
Глад за: књигама
У једном од последњих бројева апста »Рле Хен« пише се о томе да се број читалаца у целом све. ту последњих година удвостручио. Да би се задовољиле њихове потребе за читањем и информисањем, појављује се сада сваког минута по једна књига. Годишње се. штампа осам милијарди примерака. Па ипак, у великим деловима света влада отежавајући мањак у књигама. Ове податке презентира истраживање, које су проведи Роналд Баркер, секретар британског Савеза издавача и Робер Ескарпи, професор Универзитета у Бордоу. Они су овај посао обавили по задатку добијеном од УНЕСКО-а и сада су резултате својих истраживања објавили под насловом „Глад за књигом“. Глад за. књигом је највећа у Азији, Латинској Америци и деловима Африке. „Ниска соп. ствена продукција, лош систем расподеле и скуп увоз књита ускраћују широкој јавности њихово читалачко штиво“ Наиме, четири од пет књига се појављуЈУ у европским земљама, Сједињеним Државама. Канали, Аустра лији и, Совјетском Савезу, А баш у земљама с највише становника вичних читању и најбо. гатијом понудом књига потреба за читањем је сразмерно мала. Тако се 53 процента Француза уздржава безмало сваке лектире, а у Италији и Мађарској 40 поо. цената становништва“ избегава општење са штампаним стватима. Несумњиво би се у тим земЉљама раликалним смањењем попуде могла створити глад за књитом. Али глад за књигама је ипак мање похвална врлина ол сумњиве појаве нестатице. ЖеАимо лп, дакле, алфабете натих ширина, лење ла читају, учинити активним читаоцима, понула књите мора постати још атрак: тивнија, јер, тако пас учи истраживање тожтттта књига (а тиме само потвоћује стару мудрост изреке) — очмтрље је то што ствара апетит. (А. 5. П)