Књижевне новине

САМОУПРАВНА САВРЕМЕНОСТ | И КУЛТУРА

Наставак са 1. стране

славије у области културе“ указује да „уместо и насупрот концепција о стварању неке посебне пролетерске културе, Савез комуниста се залаже за то да све што је вредно у развоју културе постане својина радничке класе и целог народа“. .

Оваква становишта обавезују основне организације удруженог рада у материјалној производњи да и саме постану културна средишта. Њихов културни ангажман, стварно, неће моћи да се сведе једино на рад аматерског Аруштва и читаоница, Концепт културног развоја у удруженом раду материјалне производње, уз пуну сарадњу и помоћ, нарочито

У почетку, културног живота шире средине, подразумева присуство, развијено и неговано, свих садржаја културног рада. Разуме се, неће бити ни потребно, а ни "могуће, све то реализовати ни само сопственим снагама, нити једино у кругу радне средине, али биће обавезно да се створе услови да се радни човек може свестрано културно изразити п као стални корисник културних вредности, и као утицајни учесник у културној политици, „али и као цењени стваралац, засад највише исказиван у аматерским уметничким дисциплинама. Културне службе — а биће корисно да се у свим већим основним организацијама оне оспособе за редовни рад — једино у сарадњи са свим културним институцијама могу да остваре планове и на стојања да сваки радник, па и сваки активни учесник овог времена, може свестрано да остварује своје право на културу. У нашој самоуправној стварности

право на културу спада у ред основних, најважнијих људских пра ва. Треба упозорити — пракса учи да су застрањивања и из племенитих побуда могућа и честа да би удаљавање културног рада у основним организацијама удруженог рада од укупних културних активности средине било исто та ко непотребно, некорисно, па и штетно као и затварање културних установа у своје, најчешће савременом концепту културе не одговарајуће просторе. Једино у стално · развијаној сарадњи и брижно. „оствариваном њиховом јединству свака радна и животна средина, и она ужа и она шира, може очекивати испуњавање задатака који су означени у новим уставима у конгресним документима, дакле култура једино тада и само тако може да рачуна са стварним утицајем на ради живот људи. |

Конгрес је посебно истакао и значај културних функција обра зовања, што је од судбоносног значаја за културни развој младе генерације, али и за свестрано, континуирано трајање свих вредности културе. Резолуција истиче да ће „Савез комуниста у наредном периоду посветити већу пажњу и развоју културних функција образовања, које има битну улогу у укупном културном развоју друштва. Упознавање ом ладине са свим значајним текови.нама културног наслеђа и највред нијим савременим достигнућима културног и уметничког стваралаштва, развијање културних потреба и изоштравање критичких мерила младих, неговање и подстицање _ културно-стваралачких способности ученика — све то има велики значај за формирање и омасовљење активних учесника у културном животу и за стварање значајног потенцијала за све области културног стваралаштва.“ Брижљиво неговане и систематски подстицане културне функције образовања и образовне функције културе најпотпуније могу да омогуће остваривање комплексног концепта културе, какав једино и подразумева самоуправно социјалистичко дРруштво. Такво, широко поимање културе обухвата, као равноправни културни садржај, и писменост, и то не само елементарно познавање писмености, аматеризам младих и ученика и, посебно, свестрани _ културни ангажман школа. У таквој ситуацији стални учесници у култури били би и просветни радници и њихови ученици.

"Културна активност школа мора бити и материјално подржавана. Отуда, нужно је осигурати друштвени „договор између интересних заједница образовања и културе о заједничком финансирању програма. културних акција “ образовању и образовних акција у култури... Такође, да би се остварила свестрана културна

КРИЖЕВНЕНОВИНЕ >

делатност школа, и образовања у целини, просветне раднике треба трајно „вратити“ култури, Нарочито на селу и у културно мање развијеним срединама, и просвет ни радници и школе су најважнија средишта културних утицаја. И поред тога што је често ан гажовање просветних радника у култури условљено њиховом ствар ном неприпремљеношћу за културни рад, и даље има средина које џопште не цене активност својих просветних радника у куд тури. То делује дестимулативно и утиче да се и ретки просветни радници, који су примерни културни активисти, обесхрабрују и, тако, удаљују од културе.

Сасвим је сигурно да култура не може без школа, нити би требало да образовање, савремено, социјалистичко, буде без културе, Младе генерације су, у најпунијем смислу, једина могућност да будућност културе не буде без пуног и стварног коришћења... За младе генерације је, опет шко ла готово једина, а несумњиво најважнија прилика кад се могу трајно везати за уметност и културу. Просветни радници имају у овом процесу изузетну одговорност. У ствари, култура и образовање имају јединствене циљеве. Не могу, дакле, једно без другог. посебно ако очекују да у самоуправној савремености имају ста лни и утицајни удео...

Разуме се, теме о којима смо говорили нису ни једине ни једино важне међу онима које су записане у конгресним документима. Уосталом, ни остваривање конгресних ставова није везано само за. један период. Култура је У конгресним ставовима, и пре тога у уставним решењима, добила, посебно у развијању културне праксе, нове подстиџаје, нове оба везе, нове могућности, а и нове одговорности.

Потребно је — ослањајући се на партијску политику У култури, која је дефинисана у Програму Савеза комуниста, а на овим конгресима развијена и класно и самоуправно осмишљена — у даљим временима, у доследној примени, остваривати свестрана и утицајна присуства културе У животу и раду сваког човека овог социјалистичког доба. То подразумева унапређивање, марк систички и хуманистички означеног и усмереног, укупног културног и уметничког стваралаитва... УМ ствари, култура и уметност свих народа и народности који братски живе у социјалисти чкој Југославији — будући равноправни део укупне стварности — зависи у једнакој мери од антажовања, и стварног и свестра-

ног, сваког ЗА Ма ји -

мености. То је њихово право, али и одговорност, која је историјска предност самоуправног живота, у којем све па и култура зависи од сваке личности и њене актив не спремности да је непрекидно унапређује, развија и богати...

Милош Јевтић

АМАТЕРИЗАМ | УМЕТНОСТ

Наставак са 1. стране

рад је лишен карактера креативности. 10. Квалитет остваре ног дела, Ипак, битни мотив разликовања уметничког остварења од аматерског дела, потиче из битне карактеристике дела, којој се овим приближавамо, а то је квалитет. Уметник у своје дело уграђује своје професионално знање и стечено искуство, али и богат духовни потенцијал, сопствени духовни садржај, своју сензибилност, идеје — што ње гов производ битно квалификује као уметничко дело. За аматера, напротив, постизање таквог квалитета није био ни основни циљ његова рада. Стога, по правилу, аматер и не остварује уметничка дела. г

Но, из ове констатације ауто“ матски не проистиче тврдња да из сваке уметникове уметничке активности проистиче (вредно) уметничко дело, и обратно: да ни из једне аматерске делатности никад не проистиче вредно дело, Мметниково дело, напротив, може по свом квалитету би ти на ниском нивоу; Односно, поседовање самог атрибута професионалног уметника, без задовољења _ других претпоставки уметничког рада, не гарантује само по себи остваривање ква литетног уметничког дела.

С друге стране, у одређеним околностима, и из аматерске де латности може проистећи вредно дело, које задовољава и неке уметничке квалификативе, мада никад није у питању стварно уметничко дело. Препрека за то је једноставна: што аматер не испуњава нужне духовне и струч не квалификативе остваривања ометничког дела. У случају по селовања талента за уметничко обликовање, без обзира на непо-

| |

БУРА ЈАКШУЋ: ПОРТРЕТ ТРГОВЦА ТАСЕ ЖИВКОВИБА

седовање и уметничког образо вања аматера, познавања уметничких, средстава и поседовања изграђене свести, нужних да се тај основни таленат искаже, граница између уметничког амате“ ризма, мада није неприкосновена и непрелазна, ипак постоји.

Основно разликовање, које се темељи на задовољењу и испуњавању _ различитих критерија

рада уметника с једне, и аматера с друге стране, остаје: уметничко дело, да би то било, садржи одређен духовни садржај, идеју, поруку, обликовано је уз познавање уметничких средстава рада, нов је духовни производ уметника. _Аматерско дело те квалификативе не задовољава, нити је нужно да их задовољи, да би било аматерским делом. Даровит аматер, може се подврћи _ 'метничком квалификовању, којем су били подвргнути својевремено и уметници, али његово дело може претендовати на атрибут уметничког, тек кад у том квалификовању оствари потребан степен. Тај пут између аматера и уметника, који је веома дуг и тежак, по правилу, пре“ лазе само ретки, изузетно надарени и упорни појединци. Они

који у томе успеју, тим чином.

престају да буду аматери.

Тек на основу изведених разликовања, може се приступити постављању основне дефиниције уметничког _ аматеризма. _ Под уметничким аматеризмом се мо же подразумевати рад у сфери уметничке делатности репродуковања или продуковања,. али

граду -који „није мотивисан „креи-. рањем нових уметничких дела, остваривањем духовних уметнич“. "ких порука, тежњом за личним потврђивањем или афирмисањем, .

стицањем материјалних добара, нити остваривањем наслова професионалног уметника, већ љубављу субјекта према уметности, уживањем, приближавањем умет“

ничком објекту, испуњењем сло-

бодног времена и жеље за активношћу, уз примену извесних знања и средстава професионал ног уметника, која су непотпуна и несистематска, уз одсуство креативног уметничког чина.

Из различитог карактера аматерске и уметничке делатности, прбистичу и различите функције ових делатности. Отуда, инсистирање на квалитативном разликова њу међу тим двема делатностима, чини се и у друштвеном смислу тим значајнијим. То тим више, што се постепено испољава тенденција стварања јавне свести о непостојању разлика кг“ рактера, отуда и о могућности изједначавања ових делатности, из чега проистиче и изједначавање њихових друштвених функција. А из таквог изједначавања и · занемаривања _ разликовања, настају штетне последице, како по уметничку делатност, тако и по сам уметнички аматеризам.

Светислав Павићевић

СА ИЗЛОЖБЕ АЛЕКСАНДРА ПРИЈИЋА У ГАЛЕРИЈИ ДОМА ЈНА У БЕОГРАДУ —

„ЈУТРО НА ЈЕЗЕРЕ" |

· ДЕТОПИС

МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛА | У БУДВИ

Трећи фестивал „Дани музике" одржан је (од 27. ХМ — 2. У) У Будви и Св. Стефану, тим живописним _ драгуљима _ црногорске обале. Била је то величанствена смотра вокалних и инструменталних солиста и ансамбала највишег ранга — музички уметници који су сами бирали своје про граме представили су се или делима којима су своје вредности, већ доказали у нашој земљи или ван ње, или су, као они најмлаБи, показали своје афинитете према делима са којима тек улазе у свет музичке уметности. Током читаве једне недеље „Дани музике" доминирали су музичким тренутком читаве Југославије јер су ти „Дани" били, поред низа концерата, испуњени и сусретима музичких писаца, музиколога и педагога. | Из великог броја извођача тешко је издвојити оне који су стекли највећи број приврженика; сви учесници „Дана музике" музицирали су понесено проширујући круг људи жељних нових уметничких доживљаја. Смењивади су се уметници ранга Мирослава Чангаловића, Мирјане Вук-. драговић, Сама Хубада, Милке Ефтимове, Игора Бадрова, Душана Трбојевића, Петра Тошкова, Јована Јовичића, Буре Јакшића, Благоја Николовског, Зорице Димитријевић, Дубравке Томшић и других, са младима који су.почели да стичу међународну репутацију, међу којима истичемо Брана Беретовац, Влада Жикић, Вишња Дуги, Милица Шнајдер и читав букет младих музичких уметника. Њима су се придружили и камерни оркестар „Про музика", Загребачки квартет, Студијски хор Српске академије наука, са диригентом доктором Димитријем Стефановићем, Симфонијски оркестар РТВ Љубљана, Трио Лоренц и Симфонијски оркестар РТВ Титоград који је свирао под управом Швјетка Ивановића, најзаслужнијег креатора „Дана музике", председника Савеза композитора Југославије.

„Дани музике", очигледно, прерастају у музички фестивал највиших вредности. (В. Д.)

Изненађење за Гинтера Граса

Под овим насловом немачки лист »Пје Хен« приказује збирку песама Гинтера Граса са тројезичним _ насловом: _ »Магахцећгеп« (»Ноштавеатале«, – »Пипагурга1зе«), чији издавач је Брукман у Минхену. Ова књига први пут приказује богато графичко. дело овог у целом свету познатог писца. За познавање Граса је ново то што многоструко обдарени уметник сам и графички изражава своје литерарне мотиве и теме.

Берлинска фотографкиња Марија Рама је уз ову књигу приложила избор својих фотографија Граса и по уметниковим подацима и упутствима створила нововрсну технику фотографске дораде.

Тако, ове песме Гинтера Граса, писане специјално за овај свезак, заједно с цртежима и фотографијама у боји, чине ову књигу необично упечатљивом (А, Б. П.)'

· чевац, директор Удружења.

СКУПШТИНА · УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА

СРБИЈЕ у

На дан 16. јуна одржана је ре

" довна Годишња скупштина МА

ружења књижевника Србије. -Скупштини су присуствовали неки истакнути представници на шег јавног и друштвеног живота: Филип Матић, секретар Републичке _ конференције ССР, др Владимир Јовичић, републич: ки секретар за културу, Борис Иљенко, секретар Републичке заједнице културе, др Брана Димитријевић, потпредседник Град ске конференције ССРН-а, љиљана, Младеновић, директор Југословенже ауторске агенције, Јеленко Бу-

„изда“ вача и књижара Југославије, Сава Лазаревић, директор „Нолита", итд. Након поздравних гово ра Густава Крклеца, председника Друштва књижевника Хрватске, Љубомира Цвијетића, пот председника Удружења књижев. ника Босне и Херцеговине, и Јована Јанићијевића, председника Удружења књижевних преводи“ даца Србије, реферат о раду Управног одбора Удружења књижевника поднео је досадашњи секретар Удружења Владимир Стојшин, а предлог програма рада будућег Управног одбора досадашњи председник Драган М. Јеремић. Пошто је кандидовано четрде сет кандидата, у нови Управни одбор Удружења тајним гласањем изабрани су (по броју добијених гласова): др Драган М. Је: ремић, Танасије Младеновић, Божидар Тимотијевић, Ерих Кош, Петар Џаџић, Чедомир Мирковић, Мира Алечковић, Владимир Стојшин, Јара Рибникар, Вито Марковић, Иван Цековић, Нико ла Дреновац, Милисав Савић, Видосав Стевановић и Иван Студен. Приликом конституисања, за председника је изабран Петар Џаџић, за потпредседнике Танасије Младеновић и Чедомир Мирковић, за секретара Владимир Стојшин, а за делегата Удруже ња у Координационом одбору Савеза књижевника Југославије др Драган М. Јеремић. .

На Скупштини су изабрани и чланови неких других тела УдРру жења. Надзорни одбор изабрани су Василије Марковић, Србољуб; Митић и Србољуб. Борђевић. У Комисију за социјално осигурање изабрани су (по реду предлагања): др Чедомир Браша. нац, Радомир Андрић, Миша Барјактаревић, Бранимир Петро вић, Мирољуб Тодоровић, Мирослав Максимовић, Алек Вукадиновић, Берислав Косиер и Јаков Гробаров. У Комисију за пријем нових чланова изабрани су (по реду предлагања): Добри Димит ријевић, Миша Станисављевић, Симон Симоновић, Павле Зорић, Иван Цековић, Драгомир Брајковић, Срба Игњатовић, Милош Црњански, Божидар Милидраговић, Радомир Андрић, Димитри: је Николајевић, Весна Парун, Драган Лукић, Иван В. Лалић, Војислав Буровић и Добривоје Јевтић, У Управни одбор Трибине „Француска 7' изабрани су (такође по реду предлагања): Доброслав Смиљанић, Радојица Тау. товић, Иван Ивановић, ·Божо Вукадиновић, Миодраг Илић, Милан Влајчић, др Иван Шоп, Светлана Велмар-Јанковић, Ми: лорад Блечић, Богдан А." Поповић, Љубивоје Ршумовић, Марко Недић и Милисав Савић.

У“ току Годишње скупштине награда „Милан Ракић" за 1973. године предата је песнику 'Сло бодану Ракитићу за збирку пе сама „Земља на језику". Образложење је прочитао председник жирија Богдан А. Поповић. У но ви жири за додељивање награде „Милан Ракић" изабрани су (по реду предлагања): Милосав Шутић, Слободан Ракитић, Видосав Стевановић, Божо Вукадиновић, Павле Зорић, Милорад Блечић, Благоје Јастребић, Нада МаринИг и Светлана Велмар:Јанковић. Избор писаца у разна тела Ул: ружења књижевника помоћи ће му да што боље оствари своје циљеве у самоуправном друштву. Чи ни се да су неки писци, свесни 0збиљности проблема пред којима Удружење стоји, донекле напустили своју пасивност. То се види како по 'великом одзиву члан“ ства на позив за Скупштину, по озбиљности с којом су неки писци говорили о проблемима УдРУжења и књижевног стваралашт“ ва и по томе што су се неки писци, који су раније изашли из Удружења сада у њега вратили. То, надамо се, обећава бољу. будаућност ове организације, па, према томе, и књижевног стваралаштва у Републици,