Књижевне новине
САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ
КЊИЖЕВНИ СТВАРАОЦИ
И КЊИЖЕВНИ ЗНАЛЦИ
ПОСТАВИМО ЛМ ПИТАЊЕ зашто се у нашој средини ствараоци књижевних вредности, са једне странс, и са друге, људи за које је литература предмет научног проучавања врло често не трпе — и то на онај најгори начин, који не пристаје чак ни на полемику — сигурно је да ћемо се наћи пред,вишеструким обавезама претходних дефинисања и проверавања па и доказивања оправданости оваквог пе тања. Такве се обавезе, међутим, понекад превише потенцирају како би биле разлог да се о оваквим појавама уопште не расправља, чиме се у ствари по. тврђује доследност _ поменутог узајамног игнорисања. Зато, чини се, понекад није сувишно по ћи од неких очигледности, или од последица појединих стања, или само именовати појаве, јер н таква врста размишљања може да буде пут за превазилажење онога што спутава књижевне и културне домете и разноврсности.
На више се начина може показати очигледност узајамног не уважавања између књижевних стваралаца, које по нашим популарним мерилима сврставамо у писце, и оних стваралаца који су се определили да, најчешће у виду професионалне обавезе у академским институцијама, ту-
маче литературу. Писци се оби-
чно односе према књижевним
зналцима ван текуће литерату-
ре са дозом потпењивања, безмало као према људима који ре шавају своју егзистенцију ниведисањем литературе, а при том не познају све оне чудесне тајне стваралачког напора. Настоје да их виде и представе у карикираној улози штурих посред ника с" између већ признатих књижевних вредности и књижевне публике која такво посредовање не тражи. Запажају лиспи лакше сналажење тих стручњака у ранијим епохама и у класичним делима, при проналажењу нових значења у ономе што је у целини већ признато као несум љива вредност, нето у текућој литератури коју је увек деликатно оцењивати у тренутку настајања, пре дејства временског момента на прихватање. При том ппспи углавном не пристају да их збуне било какви аргументи о границама између књижевности као уметности и науке о књижевности, нити аргументи о разлизитим побудама за напор у Једној и у другој области, о особености уметничких и научних метода, о културном значењу једног и Арутог облика ангажовања. Њиховој потреби за генерализовањем оваквог става погодује околност да је један мали број оних најпризнатијих књижевних историчара и универзитетских професора бли жи „чистим“ писцима не само по редовно значајном доприносу и текућој књижевној критици него и по чвршћим приватним контак
тима;
Књижевни стручњаци такође налазе убедљиве разлоте за аутономност свога положаја, за уверење да њихов рад има. већи дру штвени и културни значај од рада једног метафоричног просечног писца Област њиховог науч ног интересовања може, кад тод то желе, да их подсети како У књижевну историју улази само један врло мали део оног што се са великим жаром и очекивањем ствара, како је судбина и некад популарних дела ћудљива, весна и непредвидљива и да, аналогно, и њихове савременике кои се баве белетристиком не чека весела будућност. Могу да призову повремено у помоћ релацију наше културе према великим културама, а да се при том интимирају са овом другом; Културни напори њихових колега меБу писцима показују им се тада наивно безнадежним. Пошто они опертпу са рапионалнијим елементима и постојанијим критери-
јумима, писћи им се, са рузре "аним трлефитим папором и но станим тр 15
лоумицама, показују као Ек Са Много више поверења о научне тврдње, макар оне и не биле широкд и буквално применљиве, они могу ла посегну пи за оним појелибстављеним тезама 0 стварању кађ виду прерушавања, па да своју психолошку надмоћ виде у улози некога ко раскрин-
Наставак на 2. страни
Чедомир Мирковић
неиз- _
БЕОГРАД, 16. ЈУЛ 1974.
МОСКВЕ
ПРОБЛЕМИ |
куда ВУКУ ПРЕВОДИЛАЧКЕ ЗАПРЕЊ 2
РЕКАВШИ да су преводиоци поштански коњи просвећизања, Пушкин је веома тачно оценио крупну и не ретко пресудну улоту коју преводи играју у култури уопште и књижевности посебно. Међутим, он је, можда и иехо тице, омогућио да, развијајући даље ово_ његово поређење, јас
"није одредимо и друштвени по-
ложај преводилаца, заправо да уочимо не само значај онога што они чине друштву него и степен признања којим за тај њихов допринос узвраћају савременици и историја. Кад су поштанске кочије биле најподесније превоз но средство, запрега се мењала
на свакој станици како би се од.
морним коњима постигла већа Орзина. Слично је и са преводиоцима. Суделујући у живим токовима савремене књижевности, дарујући читавим поколењима обавештења о страним књижевним _ појавама, негујући им укус и причињавајући им умет' ничко уживање — они обично остају незапажени, а њихово де ло често нестаје са временом у коме се појавило, уступајући место новом, свежијем преводу истог изворника. Ко од нас није прве тренутке друговања с књитом провео у друштву браће Грим, Дефоа, Диме, Алексеја Толстоја2 Ко може да не захвали за своје књижевно образовање Дос
тојевском или Толстоју, Гетеу или |
Хајнеу, Шекспиру или Сервантесу, Прусту или Џојсуг Колико је страних писаца ушло у нашу свест, постало део нашег искуства, допринело стварању нашег погледа на светг А'да ли се се ћамо коме све то дугујемог
Најчешће занемарени у са дашњости, преводиоци су скоро редовно заборављени у историји. Као да се сматра да њихова засдуга престаје оног тренутка када свој подухват изврше. Очевидно је, пак, да ту историјску неправду треба отклонити како због моралне обавезе друштва према преводиоцима, тако и због 06јективнијег · приступа стварним приликама и историјским чињеницама. Ј
Вероватно је довољно осврну ти се на састав школске лектире, завирити у излот прве књи-
жаре, · погледати телевизијски · програм или прелистати позоришни репертоар — да би се
увидело колики је уАСО преводи“ лаца у свим тим областима кул туре и да би се схватило колико бисмо осиромашили кад пне би било преводилачког самопрего“ ра. У нашој издавачкој делатности преводи чине 12 20%. Кад је реч о књижевности, ово учеш ће износи око 309, а по тиражу _—_ чак и 50% свих издања. То и сврстава нашу земљу међу „вели ке преводиоце, у које нас убраја, на пример, Ескарпи. М укупном броју превода који се у то ку једне године објаве у свету
Југославија. учествује са 35 про“,
ГОДИНА ХХМГ
|АЊИЖЕВ,
ЛИСТ ЗАК
"би разуме да преводилац,
»
цената и редовно заузима веома високо место — око десетог. Све ово сведочи о изузетном значају који у нашем друштву имају преводи. Окодност што је наша земља отворена према свету, а по свом научном но културном потенцијалу упућена ла више прима „него што даје, сумо пове-
та и зла те
ћава овај значај. у
Посебну улогу преводна књи жевност има, дакако, у на шим националним књижевности ма. Овде можемо само укратко да поновимо оно што смо у вези с тим на другом месту потпуније изложили. Настала у оквиру националне књижевности · при маоца, управо у њеном стваралачком додиру са страним књижезним токовима и појавама, преводна књижевност и сама утиче на изворну националну књижевност новим идејама и те мама, новим ликовима и слика ма, новим поступцима и композиционим решењима, каткад и језичким и стилским освежењима. Стварајући погодно тло. за примање изворне књижевности, понекад замењујући њене пресахле или загађене токове, она је нераздвојан део националне књижевности, један од њених основних видова.
Ако прихватимо све што је речено, тешко је поверовати у чињеницу да се преводиоци у на: шем друштву још увек сматрају споредним _ ауторима, ј место на књизи често уз техничке сараднике за које готово ре-
_довно нема места на телевизиј“
ским зипицама или позоришним паноима, који у репертоарима, огласима и другим објавама обично не постоје, Не треба се, онда, чудити што се прикази превода скоро ни не пишу, што
се у ретким приказима каткад
само наведе име преводиоца или се тај „неважан“ податак сасвим изостави. Као да се у друштву које своју културу умногоме дугује преводима — само по се. као „репродуктивни“ уметник, не може стати у ред са изворним ствараоцима. Стога је и Српска академија наука одбила да прими у своје чланство чак и најиз-
"врсније међу преводиоцима.
Због неповољног друштвеног положаја, подмлађивање _ преводилаца у нас је веома отежано. Да би се младчовек определио за превођење — које захтева дугу и стрпљиву обуку редовним и ванредним школовањем, набав љање скупих и ретких приручника, праћење обимне литературе треба да осети подршку друштва које ће се користити резултатима његовог рада, да зна да ће бити награђен бар колико остали чланови друштва његових квалификација и способности, најзад, да. очекује какву-такву потврду друштвене _ корисности свог рада. Јер до тридесете го
чије је.
"БРОЈ 467.
ОВИХ ДАНА У БЕОГРАДУ ЈЕ ОДРЖАНА „НЕДЕЉА МОСКВЕ". У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ И НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОДРЖАНО ЈЕ НИЗ ИЗЛОЖБИ 0 москви и ЊЕНОМ КУЛТУРНОМ ЖИВОТУ: ИЗЛОЖБА О УРБАНИСТИЧКОМ РАЗВОЈУ МОСКВЕ, ИЗЛОЖБА ДЕЧЈИХ ЦРТЕЖА, ИЗЛОЖБА ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ И ИЗЛОЖБА САВРЕМЕНИХ МОСКОВСКИХ САИКАРА. НА СЛАНЦИ: ПАНОРАМА
"чему је
дине, колико обично имају млади преводиоци, он све то може да постигне и лакше и брже.
Разуме се, многе од ових проблема решавадо је, решава и решаваће Удружење књижевних
преводилаца Србије, које окул ља близу триста педесет прево дилаца; издаје часопис. „Мосто.
ви", посвећен поглавито превод; ној књижевности, њеном унап ређивању и проучавању; доде љује награду „Милош Н. Бурић" за најбољи прозни и песнички превод године. Припремајући 1976. тодине прославу два века српске преводне књижевности и 250 дишњице свог оснивања, Удружење ће проширити своју делатност у области стручне размене мишљења на теме из теорије преводилаштва и историје пре
водне књижевности. Међутим. мноти проблеми превазилазе оквире и могућности Удружења.
Не само на питањима социјалног оситурања и пореске политике, као досад, него и на многим друтим — треба да се уједине сва сродна уметничка удружења, јер само заједничком одлучном акцијом могу се постићи истинска побољшања друштвеног положа“ ја уметника, па и преводилаца. Самоуправним споразумевањем са издавачким – предузећима, ради јом и телевизијом, позоришним кућама и другим, могу се остварити значајне промене. На недавно одржаном УП конгресу Међународног савеза преводилаца у Ници, где се говорило о томе како је положај преводилаца у многим земљама неповољан, узрок и непостојање правних решења међусобних Од
носа аутора и оних које учеству-
ју у објављивању њихових дела, управо је Југославија могла да послужи као својеврстан путо каз. Рекло би се да нема сроднијих уметничких делатности него што су књижевност и преводна књижевност. Отуда би тешње повезивање Удружења књижевника и. Удружења књижевних преводилаца, без сумње неопход“ но и неодложно, омогућило ефикасније деловање оба удружења, посебно у правцу решавања ос" новних питања друштвеног и материјалног положаја у:етника. Чланови тих удружења раде заправо на јединственом послу на стварању националне књижевности; циљ им је заједнички, а проблеми су им слични; зато ни путеви не треба да им буду одвојени.
Да завршимо истим поређе њем којим смо и започели. Запреге ће и даље вући поштанске кочије просвећивања, смењујући се на свакој новој станици, Али они који се возе мораће. чешће да погледају на запрегу, како би
свесни ко их то вуче напред. Јован Јанићијевић
ЦЕНА 3 ДИНАРА | У ОВОМ Броју :———
Е НОВИНЕ
ВНОСТ И КУЛТУРУ
Др Коста Милутановић: ВУК КАРАЏИЋ И НИКОЛА ТОМАЗЕО
Богдан А. Поповић: ПОЕЗИЈА МИРОСЛАВА АНТИВА
АФОРИЗМИ дра Ксеније Атанасијевић, Миодрага Мијовчћа-Канта и Слободана Добрића
Радивоје Пешић: КЊИЖЕВНА ОСТАВШТИНА ЈАШЕ ТОМИЋА
Др Драшко Ређеп: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА О. ФРАНУ ТАЛОВИЋУ
СУСРЕТИ — Изет Сарајлић о сусрету са аргентинсским песником Армандом Техадом Гомезом
ПОЕЗИЈА Александра Тишме, Гордане Тодоровић, Радмиле Битевић, Ивана
! Гађанског и Милоша Кор дића
ПРОЗА Галиба Омербашића
Чедомир Мирковић: КЊИЖЕВНИ СТВАРАОЦИ И __ КЊИЖЕВНИ ЗНАЛЦИ
Здравко Мужинић: АГИЛни КЊИЖЕВНИ ПРЕГАЛАЦ АНТЕ ПЕТРАВИЋ
0 НОВИМ КЊИГАМА Александра Тишме, Димитрија Рупела и Пеђе Миленковића пишу др Иван Шоп, Радојица Таутовић и др Крунослав Спасић
Тован Јанићијевић: КУДА ВУКУ ПРЕВОДИЛАЧКЕ ЗАПРЕГЕ2
СТАВОВИ -
ПРОБЛЕМИ НАШЕ ОПЕРЕ
АКО БИСМО хтели, још на по четку, да окарактеришемо протеклу сезону у Опери, онда бисмо је могли назвати: пролазном. Као што упућенији знају, почетком сезоне дошло је до смене директора, а касније су — изабрани пи _ нови самоуправии _ органи, што је сасвим довољно за нашу карактеризацију, а што одмах указује на: један битан. проблем — који, дабоме, није никакав специјалитет Опере — на проблем континуитета уметничко-административне, па самим тим и културне политике Опере као институције.
Међутим, Опера је исувише гломазан организам да би се смео препустити у било којој својој фази живљења било каквом прелазном периоду. Треба бити искрен, па рећи да Опера већ одавно лута, оптерећена многим тешким товарима, иако у свести мнотих фактора она више служи за спољну (понекада и за унутрашњу) репрезентацију, но за живу културну жижу. Узгред речено, после једног несхватљиво „репрезентативног“, па дакле, и. ужасно скупог конкурса, после једне дирекције Опере у изградњи... 0 новој згради — нужној и насушној потреби њеној — више се озбиљно: и не говори, иако се и даље траже (вероватно и троше) нови милиони за разраду оног фамозног пројекта, иза којег више нико, у условима нашег сиромаштва, неће смети јавно да стане! Забога, одакле Београду 600 милиона нових динара! Кога и како убедити да Опера треба да стаје колико и довршење пруте Београд — Бар, за коју је суму расписан народни зајам!
Отварајући, узгред, проблем по. требе искреног разговора — са одтоварајућим практичним репер кусијама — око нове зграде, ми смо само маркирали један проблем који, и ако се реши, не значи да добијамо Оперу, која још од свога почетка егзистира као један провизоријум, који се као какав наследни грех преноси са дирекције на дирекцију, које су опет често постојећем товару издашно даровали и свој обол. Право је чудо што је и у таквим условима Опера успевала да буде предводник наше извођачке умет ности у иностранству, чиме је, у ствари, отежавала свој унутрашњи положај, јер је тиме доказивала да и са овако „решеним“ статусом може давати натпросечне резултате.
Срећом, та су времена за нама!“ Опера више нема снаге за такве подвиге, те би се већ једном морало приступити темељном санирању њене вишегодишње неповољне ситуације, ако се жели и минимум њеног здравог живота, и ако се не жели да проблеми постану тежи и већи,
Наставак на 2. страни
Слободан Турлаков
Учење ~