Књижевне новине
| = —
; |
ћарла Крауса
Свуда где се говори и познаје немачки језик, ове године се прославља сто година од рођења Карла Крауса, аустријског критичара, лиричара, драмског писца, сатиричара, лингвисте, афористичара. и преводиоца, који умногоме представља јединствену појаву у првој трећини овога века. Писац и пу
та који је у својој средини умео да уочи многе слабе тачке и смео да јој каже истину у очи, не припадајући ни једној полити. чкој странци ни уметничкој струји, усамљен као де Вињијев вук, неустрашив и разноврстан, Краус се као слободни стрелац борио на
мнотим странама, истерујући ис.
тину и правду свуда где су зацарили неистина и неправда, од суд ских прогона и убистава. слабих и сиромашних до језичких нечистоћа и извртања смисла речи.
Рођен у Гичину (Чешка), јевреј ског порекла, дошао је са родите љима у Беч кад му је било три године. Једно време желео је да буде глумац, а затим је постао но винар, пишући испрва у штампи коју је касније, добро упознавши њене махинације, бесно нападао. Ушао је убрзо п у књижевне крутове и постао пријатељ Лилменкрону и Хауптману. Волео је пикнике, кафане, оперете, све оно што је тада представљало благо: дети и забаву грађанског и малотрађанског живота. Али мало-помало из основа се преобразио. Граничну тачку тог преображаја представљала је књига „Демолира на књижевност" (1896), у којој се
КАРА КРАУС (ЦРТЕЖ ОСКАРА КОКОШКЕ)
„Језик“ (1937). Није, меџутим, пропуштао да и даље анализира друштвена. кретања у Аустрији и Немачкој, а један број „Бакље" 1933. године посветио је и полемици са нацизмом (на жалост, она је објав љена тек 1952. године). Иако је његов утицај остао прилично ог раничен на земље и људе који су знали немачки језик и стварност
Књига 0 савременој_ руској прози _
„Отањ у одећи речи" — то је стих Ивана Франка којн је критичар Виктор Чалмајев узео за наслов своје књите о савременој руској прози. Књита је издата прошле године, а недавно се у часопису „Руска литература" појавила рецензија на њу, са веома повољним оценама. Аугор рецензије, В. А. Коваљов, сматра ову књиту корисном и потребном имајући у виду њен широк и разноврстан садржај који помаже да се схвате квалитетне вредности и најважније уметничке тенденције савремене литературе и води ка суштини „мруштвено-моралних проблема које"она осветљава. :
Књита се састоји из три дела — „Револуција и откриће домовине", „Радничка класа и духовне вредности времена" и „На огњеној линији"; ова три дела одтоварају важнјим тематским _разграничавањима у савременој литератури и дају извесну представу о савременој прози уопште.
Први део посвећен је Леониду Леонову; овај чланак, написан по водом "јубилеја писца, веома је садржајан. Највише пажње посвећено је романима „Лопов“ и „Руска шума". Изражено је убеђење у ширину концепције уметника и мислиоца Леопова. Чланак је написан у виду књижевног портрета, као и поглавље о прози Паустовског што је написано веома. надахнуто, очевидно инспирисано блиставим лирским пејзажем у анализираном тексту.
Неумољирост _ Ероса“ према ду (или, по
његовим речима, , Либидо", јер је био уве рен да је женског рода) није била у томе што је његова веза са Тунгом садржала нескривен хомосексуални елемент, чак ни У захтеву да се отац повуче пред сином ради настављања врсте; више је то Фројдов самовољни избор казне због истраживања њених тајни. Фројдов стварни данак сексуалности јесте у томе шшто је морао да одживи своје страхопоштовање и мучење уместо да га интелектуално обухвати. После првог сусрета 1907. године Јунг сасвим радо прихвата
'улогу сина и наследника, не сум-
њајући више у исправност Фројдове теорије. Написао је: „Чини ми се да нико не може сасвим разумети вашу науку док не упозна вас лично. Да разумемо оно што изгледа тамно нама који споља посматрамо, може нам по-
моћи само вера а најбоља вера
је познавање ваше _ личности. 'Зато је моја посета Бечу била. савршена потврда... Често се враћам у време пре преокрета у мом _ схватању _ психологије, да бих поново испитао све замерке и оптужбе против вас. Ја једно-
· ставно не могу да их разумем
више. Сваки који познаје вашу
науку заиста је јео од воћа. са
дрвета у рају и постао је видорет5 Кроз 1909. и 1910. постаје очевидан модел све веће мазохи.
стичке амбиваленције на Фројдопа У
Крлежин орој _ „Задарске ревије“
Поводом 80-тодишњице рођења Ми рослава Крлеже многи југословенски часописи и листови посветили су делимично или читаве бројеве његову животу и раду. У великом броју ових свечаних бројева посебно се истиче јубиларни број „задарске ревије", који доноси низ занимљивих текстова.
На уводном месту објављен је избор одломака из најкарактеристичнијих Крлежиних есеја, одабра них из разних периода. његовог богатог стваралачког опуса, под за. једничким насловом „Ријеч Миро-
слава Крлеже".
Никола Иванишин „указује на контроверзе уз његов јубилеј у нашој савременој књижевности и култури, и констатује између осталог: „Мирослав Крлежа — највидовитији дијагнозер — прогнозер хрватског, хрватско-српског и јужнославенског животног случаја – комплекса — ето једне истине о ње
тову животу — дјелу".
Маријан Матковић, аутор низа есеја о Крлежи, саставио је један широк мозаик из својих ранијих текстова и зналачки склопио јед: ну нову синтезу. Матковић пише: „Ако језик што се говори око од: ређеног пјесничког дјела утјече на то дјело, а у то не треба сумњати, онда је сигурно и то да изузетна књижевна дјела силином и шири ном своје сугестије преобразују У најмању руку круг књижевно-писменог израза тога језика, те тако зраче преко читавог националног језичког подручја као доминантна инспирација, као свјетионик на развојном путу његове ријечи. Јер, товоримо о Крлежином дјелу: пре. ко читавог штакавског, кајкавског и чакавског подручја".
наругао многим књижевницима земаља у којима се овај језик го. Веома подробно анализирани Коста Милутиновић оцртава Крсвота времена. У другој књизи — вори, Краус је био познат и ван су романи „Руска земља“ Д. 30- лежин револуционарни лик у свет„Круна за Сион“ (1899) — ра- граница његове отаџбине, што по рина и „Откриће света" В. Смир- лости дуге и тешке борбе за Ја:
скинуо је са јудаизмом и пришао социјализму, али одбио је сарад: њу у „Новој слободној штампи", сматрајући да ни у свом гласилу не сме да се птце онако како је он желео, и основао је своје гласило „Бакља“, које је издавао и џређивао све до своје смрти (1936).
Априла 1899. године појавио се први број од више од девет стотина бројева овог јединственог часописа, који је излазио три пута месечно и који је Краус од 1911. до смрти сам испуњавао. Захваљујући томе што је Краус настојао да говори истину о свему што је у свом друштву видео, тираж овог часописа је убрзо порастао од неколико стотина на тридесет хиљада примерака. Нападао је све инстанције грађевинског друштва свог времена које су пот помагале и подржавале неправду и неистину. Сносио је због тога многе неприлике, али је истрајао. Бранио је личне слободе, нападао лажне информаторе, осуђивао неправедна суђења, оптуживао прогоне обесправљених, ис мевао кратковиде амбиције Хабз. бурга. Предвиђао је дебакл тог друштва и он је стварно — до шао. Прелудијум тог дебакла био је први светски рат. О том прелудијуму написао је драму од осам стотина страна под насловом „По. следњи дани човечанства" (1919). Оно што је у њој изгледало невероватно, било је, у ствари, тачно
казује чињеница да га је 1925. године девет француских професора предложило за Нобелову награду. Али интернационална слава је, углавном, изостала и Краус је ум ро сиромашан и усамљен. Мада његова акција није имала одјека у широким народним масама, а његови написи нису имали солид: не идеолошке основе, они су увек товорили у корист обесправљених и немоћних. Стога се његово дело мора сматрати напредним, утолико пре што су у то време често и они са чврстом, јасном и напредном идеологијом попуштали и на. пуштали своја борбена места. Најзад, није на одмет споменути п то да је Краус, тако често противречан, а на крају живота и умо. ран и помирен са судбином, међу својим ученицима и поштоваоцима, између осталих, имао Франца Ведекинда, Теорта Тракла, Оскара Кокошку, Албана Берга и Бертол да Брехта.
Аустријска и немачка критика су годинама омаловажавале њего. ва публицистичка и књижевна дела, па је стога Краус ван свог језичког подручја остао прилично непознат или бар недовољно поз нат. Недавно је о овоме писано у француској штампи, а то треба признати и кад је реч о нашој сре дини. Изнимку у том погледу, поред браће Шимић (нарочито Ста
нислава), чини Мирослав Крлежа,
који је о Краусу писао неколико пута и који га је не само познавао
нова, у којима критичар види одраз историјских судбина ши роких народних маса, гомилање нових историјских исхустава, народних тежњи сељачке масе што се завршава изласком на пут из градње новог живота. У тим де лима су оваплоћене прте народ ног карактера и, истовремено, црте новог уметничког епоса који се утврђује у литератури социјалистичког реализма.
Посебну _критичареву пажњу изазвала је проза недавно преминулог В. Кочетова, посебно роман „Жтурбини" из реда тзв. „романа о производњи", али први пут са идеолошком основом и филозофокотпублицистичког карактера. Делима о радничкој класи, дели“ ма са наглашеном УАОГОМ стваралачкот, социјално осмишљеног рада у формирању духовних вредности времена, Чалмајев прикључује приче С. Сартакова, В. Чивилихина, кога издваја због својеврсног прилаза младом савременом јунаку у драмским конфликтима и моралним искуше мјима и због њему својствене „сибирске теме", као и П. Проскурина, о чијим јунацима говори у чланку „Пламен на ветру".
Међу анализираним спадају и дела Ј. Бондарева, В. Астафјева, Г. Коновалова и других, а међу ауторима чија дела нису ушла У оквир ове књиге а то, по мишљењу рецензента Коваљова, свакако заслужују, потпунијег
У КОСТАЊЕВИЦИ НА КРКИ ОДРЖАВА СЕ РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА АУТОПОРТРЕТА ВЕЛИКОГ СЛОВЕНАЧКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СЛИКАРА БОЖИДАРА _ЈАКЦА ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ СЕДАМДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦЕ — НА СЛИЦИ: АХМТОПОРТРЕТ (СЕПИЈА КРЕДА) ОД 5. ЈАНУАРА 1957. ГОДИНЕ
вој страни и дрскости на Јунговој. То. се види и у Фројдовом обичају да Јунту одговара на пи сма одмах, а Јунг, после неколико дана одлагања, морао је свако писмо да започиње _ извињењем због закашњења. Тако је био при. сиљен да буде победнички син који мучи понизног оца. Очеви прекори су били чести, али учтиви и заобилазни.
Јунг је. годину 1909. назвао „пресудном годином за наше односе“. Један значајан догађај збио се пред њихов пут у Амери. ку. Фројд се онесвестио у тренутку кад је Јунг већ по ко зна који пут понављао причу о ле.
дран: „Далекосежне визије младо. та Крлеже постале су грандиозна стварност и далеко превазишле и најсмелије снове ранијих генерација. Јадранска проблематика, о којој је Крлежа писао кроз дуге деценије, кроз више од пола сто. лећа несаломљиве борбе за високе народне циљеве, добила је сво. је право органско решење: од пред грађа Трста, од Пуле и Ријеке, преко Задра и Сплита, преко Дубровника и Котора, све тамо до близу Скадра, вијоре се данас црвени бар јаци и изграђује социјализам".
Мирослав Ваупотић третира Дунав и Подунавље У стваралачком опусу Крлежином с овом параде лом: „Ренесансни Јанус Нанониуо довео је музе с Хеликона на Ду нав, а наш сувремени панонски бард Крлежа их је овдје на Дунаву, у Панонији заувијек задржао",
О Крлежином језику и стилу, пи шу Далибор Брозовић.и Владимир Анић, а о Крлежином путу у Да маск Луко Пољетак. О Крлежиној интерпретацији културног наслеђа Задра, о његовим боравцима у Задру, о његовом интересовању за обнову Задра после ослобођења и о прославама његових јубилеја и представама његових драма у Задру пишу Анте Маштровић и Ма рија Мимица.
. „Крлежин број „Задарске реви. је" доноси низ успелих илустрација из живота п рада великог пис
ради : : 5 = навођење онога што се стварно већ понешто од њега вероватно и прегледа и тачније слике о стању шевима и мумилама у Бремену, ца, које дочаравају објављене Као пажљиви осматрач што свакако није била подесна текстове.
десило. свега што га је окруживадо, Краус је бележио и цитирао највеће бесмислице свога времена п своје средине ин указао на нуже ност пада једног света који је том паду природно тежио на свим пољима, од тежње за освајањем света до злоупотребе језика и писмене речи. Пишући о Краусу, Ханс Мајер је с правом истакао да је у овом делу он био „први који је тај начин монтаже уздигао до уметничког принципа“ и да је, у том погледу, био претеча Томаса Мана и његовог „Доктора Фаустуса".
Након првог светског рата Краус је постављао на сцену опере, написао шест драма, објавио побтику под насловом _„Рима"
(1927) и писао текстове 0 језичким питањима скупљене у збирку
СЦЕНА И3 ФИЛМА „ЗЛАТНЕ АРЕЦЕ" ЗА НАЈБОЉИ ФИАМ
„УЖИЧКА РЕПУБЛИКА" ЖИКЕ МИТРОВИЋА, ДОБИТНИКА
примио, водећи своје полемике п обрачуне не само са људима сдесна него понекад и са онима слева. У есеју „Карл Краус о ратним стварима" (1930) Крлежа каже да Краус, као мисаони скептик, про. лази кроз догађаје и ствари као њихов тумач и „тужна пратња ис тинитости" им, на основу романти-
чарског хуманизма, делује као „ста ·
тежмодна" савест. И доиста, пома. ло романтичарски и занесењачки, Краус је ратовао готово против свега онога што је било уперено против човекове слободе и права, настојећи да бескомпромисном речју припреми човечанство за. је дну нову, светлију будућност. Сто. га је и данас од користи подсети“ ти на његово помало донкихотско али хуманистичко опирање ономе што човечанству смета да уђе у еру праве људскости.
. Е
к
у савременој прози, ~ чалазе се имена С. Залигина, Г. Маркова, В. Солоухина, В. Кожевникова. (3К)
Неумољивоест Ероса
Недавно је, како сазнајемо из Тајмсовог _ литерарног — додатка, издавач Виљем МекГир објавио преписку Фројда и Јунга — 400 писама, која је у ствари хроника њиховог седмогодишњег пријатељства. Они који су заинтересовани само за психолошке теорије, свакако их овде неће наћи, јер је већина Фројдових идеја формирана пре него што је срео Јунта, а већина Јунгових по. сле разилажења са Фројдом. Прво писмо је из почетка 1906. и то је Фројдова похвала Јунгове књиге о асоцијацијама речи. М једном од следећих _ писама Јунг истиче да Фројдов рад сматра изузетно значајним мада се не слаже са наглашавањем сексуалности. Фројд одговара: „Усу“ Бујем се надати да ћете се са
' годинама које долазе приближи-
зликује од њега „највећим могу. ћим _ разилажењем мишљења“. Фројд је био одушевљен што је нашао подршку чврстог и интелигентног човека, „најспособнијет помоћника који ми се икад придружио“. Али грешка коју види код Јунга јесте потцењивање сек. суалности.
тема да се започне за столом. Фројдова реакција је била несвестица, као што се догодило и че. тири године касније у ресторану где су заједно ручали. Фројд је за други напад несвестице рекао да је то била мигрена; Јунтова дијагноза оба напада је обузе. тост убиством и насиљем.
У Америци је такође био значајан моменат кад је Фројд оабио да открије детаље својих снова приликом узајамног анализирања снова. Том приликом је изгубио скоро читаво Јунгово поштовање. Један или два покушаја су учињени да се спасе нешто ол приближавајуће _ несреће. — Али крај је неизбежан. Јунг започи. ње писмо злослутном Фразом: „Могу лм вам упутити неколико сасвим: озбиљних течи2.:. Морам вам указати на то да је ваша техника поступања са ученицима као са пацијентима у ствари попрешка. На тај начин стварате или ропске синове или безобразне ученике. ...Видите, мој драти професоре, докле год ви будете говорили такве којештарије, ја не дајем ни пребијену пару за моје симптоматске реакције јер се не могу ни упоредити са отгромним балваном у оку мог бра-
имао о томе исто мишљење као давалац. Фројл одговара да он може без „тих знакова пријатељства“ ми да је њихова лична веза на крају. Даље више није размењено ниједно лично писмо, а из последњих се види потпуно раз. двајање свих њихових професионадних спона. (А. 2.)
Овај часопис, који излази у За. дру већ 22 године, зналачки и са разумевањем уређује др Динко Форетић, декан Филозофског факултета у Задру, са редакционимодбором. (К. М)
КВИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Мвановић, Миодраг Илић, др Драган. М. Јеремић (главни и одговорни уредник), мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, др Иван Шоп, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Драгомир Днмитријевић. И
Књижевни савет: др Димитрије Вуче нов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душав Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење графичке опреме
К У А
Е ти мом схватању више него што „ба; Богдан Кршић,
3! мислите да је могуће“. Он и не та Фројда. б
"4 слути да је Јунг чезнуо да се ра- Прималац овог савета није Лист излазн сваке друге суботе, Цена
3 дин. Годишња претплата 60, полугодишња 30 динара, а за иностранство двоструко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине" Београд, Француска 7. Телефони: 627-286 (редакци-. ја) и 626-020 (комерцијално одељење и ал“ министрација). Текући рачун: 60801-601.2089. Рукописи се не враћају. Штампа: „Глас“, Београд, Влајковићева 8,
а ЗЕ 1