Књижевне новине
у чном ручку
· сле ручка се ду
· лубазно нас
1
'
ПУТОПИС
.
(Наставак, из прошлог броја, и крађу
ВЕТАР, који је продужавао да дува, пратио нас је тог поподнева док смо се, у Меиди, приближавали новом, модерном комплексу зпрада Краљевског универзитета
· Малте, Подсећа, донекле, у малом,
на сличан комплекс универзитета ЏСГА, у Лос Анђелесу, а изграђен је, Аовршен у слободној Малти, у петој години њене независности, 969. Тамо нас, на улазу, чека један од професора књижевности у енглеском департману, др Ричард Џ. Бек. И штошта друго, очекивано и неочекивано, такође. _
Професор Бек преузима сад улогу водича. То је иначе прилично висок, крупан и пун човек, светле косе и (као што неки обавезно. замишљају Енглезе) — са обавезном лулом. Али његова говорљивост, живахна, духовита непосредност по срдачност, па и жо вијалност, прилично су далеко од, онога што се обично сматра типи-
| МАЛТА, ИЗМЕЂУ
чно ентлеским ставом и понаша. ·
њем; (Још док смо, пре тог сусре. та, у Београду, читали његово писмо, једна познаница је приметила: „Ово или није Енглез или је неки занста посебап Енглез.) Ма тло би се рећи: то је галантно, велмикодушно понашање професора као. достојног представника и при падника велике међународне про. фесорске заједнице. .
При том и великодушност која много не обавезује. Но професор Бек“ доиста се трудио, писао, протрамирао наш сусрет, телефонирао, доспео изјутра чак и у наш хотел, организовао, најзад, и је дан мали свечани ручак у просто. ријама Универзитета. (Странци на острву увек изазивају знатижељу, вели он.) У омањем Бековом каби нету, пре ручка, угодно је, свеже и тихо; књиге педантно сложене у орманима; на писаћем столу је лепа, младалачка – фотографија професорове супруге, а у суседној соби — лепа, млада секретарица, која нас послужује шеријем. _
Ту, у разговору, дознајемо да је профеор Бек родом из Чешајра, да се школовао у Оксфорду, да је за време другог светског рата био пилот, да је летео и над Југославијом по да је његов авион, пред сам крај кампање у Африци, оборен; свршетак рата чекао је у немачким заробљеничким лого рима = најпре у једној од окупираних совјетских балтичких република, затим у Пољској и напослетку у Немачкој, код Хамбурга; после рата службовао је, угла: вном, у иностранству, и, послед. њих десетак година, на Малти. Сазнајемо, такође, и друге културно. историјске, универзитетске, књи: жевне појединости и податке о' приликама на Малти, као и то да му је књижевно-научна специјал ност енглески средњи век, и Чо сер, о чему је објавио неколико књига, и да ће, према томе, о књижевности Малте ипак најкомпетентије говорити професор Ор Аквилина, родом са острва.
Потражићемо га. ,
У међувремену смо на ручку — професори, службеници Британ ског савета (Влшоћ Соџпош, њи
е; је и једна млада, , О аВОкеа Загрепчанка, Аушка, удата за једног Енглеза, професора, који је пре неколико тодина службовао на Свеучилишту у Загребу. с Разговор за ручком
"клизи око разних, општих и дома-
ћих тема, да би се напослетку окончао разматрањима о томе ка кав је пудинг био на неком сли пре два дана или три четири месеца. И сад смо, наиме, били послужени енглеским _ пудинтом, веома уку сним домаћим специјалитетом спагетима с Малте, немачким ВИ ном и универзалном, интернационалном шницлом.. и ка се за све то време, о порно бори са својом јаком кијавицом, прехладом, али бори се и са неким другим стварима (како да пронађе · запослење јер за странце, а поготово кад су то жене, нема, или једва да има, запослења, док га, иначе обавезно мора бити за домаће, становнике острва; па је ту онда и носталти“ чна помисао на кућу и роду ее у домовини итд; 0 свему рај и другом, кратко прича тад, а сније, док журно МРОН а у улицама и трговинама арена 5 потрази за неким ситницама. По" то сви поздравља мо и опраштамо, а АД савета, , % „У Некако (привидно или ПИ но) одсутан, насмешено занесен, позива на предавање Савету и даје своју на којој
недеље или пре
те вечери у визиткарту са адресом,
КЊИЖЕИНЕНОВИНЋ о
ВЕ ВОЖЊЕ АВИОНОМ
'оки · стабилнији,
; .
је, међутим, · адреса Савета — у Никозији, на Кипру. ж • -
Свечана расејаност света, у минијатури. х
" Разгледамо потом неке уста нове и објекте Универзитета. По-
| посни о, с правом, на његову у-
ређеност и модерну опремљеност, и, посебно, у детаљу, на малу, џепну, али супермодерну лабораторију. То свакако није слу чајно: језик је део судбине, живо та, куће бића и стваралачке само свести човека и народа, гради их и ствара, па је тако ита лабораторија један од симбола Малте у њеној борби за свој интегритет и свој језик као свој прави, слобоАни духовни завичај. | Универзитет на Малти има ина. че прилично дугу, мада неравномерну историју и традицију. Основан је, званично, 1769. го дине, али је, по инструкцијама Игнација Лојоле, већ 1593. радила мисионарска школа у којој се предавала латинска граматика и класици, После се, обим научних интересовања пи дисциплина сраз. мерно ширио.и развијао, да би та школа 1769. постала Народни универзитет општих студија. Под британском колонијалном влада вином (1813—1947) Универзитет се развијао споро, незнатно, да би почетком 20. века, после студентеких протеста и немира, доживео известан напредак. Прве студен-
ПАНОРАМА МСИДЕ НА ОСТРВУ МАЛТИ
ткиње дипломирале, су 1922. Касни јих година "Универзитет постаје, упркос повремених криза, стварна национална институција, и све са мосталнија у свом деловању. Ма. да се енглески гувернер и његова воља за контролом с тим тешко и нерадо мире. .
Поставши научно и финансиј. Универзитет је, у могућности најзад да пружи стално запослење већем броју наставника и службеника, па је тиме омогућено и да се, уместо сваке треће године, као до. тад, на студије сада студенти при. мају редовно, сваке године/ као свуда у свету. Има их око 1000. ж
од 1959,
„Знање је пут ка угледу." ж | 1
То је гесло и натпис, на грчком, на згради старог Универзитета. Гесла су се потом мењала, али је Универзитет све интензивније на стављао да ради, у духу модерног научног прогреса. ·
У том духу такође ради данас и један од његових водећих про. фесора, и један од најзначајнијих људи нове, савремене сник, есејист, драмски писац и романсијер, културни историчар, лингвист др Џозеф Аквилина. За: текли смо та у његовом кабинету, џ Одсеку језика Малте и оријенталних језика, на Факултету уметности, у једној од ових малих, ти. пизованих одаја каквих је ту, чи. ни се, мноштво. По спољном из, гледу, не жели, рекло би се, да личи на самодопадно отменог, еле тантног професора. Омален, кра. тке, густе и проседе коврџаве ко-. се, са наочарима, у изношеном, сиво-црнкастом оделу, он оставља утисак неупадљивог и стварног
радника науке, радника-научника. ,
То поготово бива јасно кад се дозна и увиди шта је све досад у својој књижевној и научној ка ријери урадио. Могло би се, унеколико, рећи да је то, у специфичним условима. Малте, једна вуко. караџићевска акција и обухва. тност у неким фундаменталним и пионирским _ пословима, судбински, животно важним за културу“ и традицију једног малог народа. Професор _Аквилина сам о томе не говори; он уопште, „тако нам “на први поглед изгледа, није гласан и много гаворљив; скроман је, али зато продоран и продуктиван: о томе веома уверљиво и ре
језичку |
Малте, пе. |
_фија. ;
. Ревно и предусретљиво 'снабдева нас својим, и факултетским, публикацијама, брошурама и збор ницима, сепаратима, књигама, ча сописима, а касније, у јулу, замо.
љен, с пажњом шаље и писмо са.
додатним информацијама. Докто рирао је у Лондону, доста путовао по освету (Европа, лија...), и готово сав свој живот и
енергију посветио изградњи и ја
чању књижевног, језичког, кул: турног' идентитета и етничко-поли“, тичке и духовне самосвести и аутономности народа Малте; нашао се био, како сам каже у свом предавању о језику Малте и језичкој науци (Манезе апа (ће Зсјепсе о: Тапеџаое, 1949), пред задатком да да „књижевни и научни статус је зику Малте, језику који, за разлику од гелског у Ирској, није ожи вљени дух већ живи језик, динамично виталан као што је то и народ Малте који се њиме служи у свакодневном разговору и у сва: кодневне сврхе"; — сада води Од сек језика Малте и оријенталних језика и главни је уредник часописа Факултета уметности (Још: па! ор ће Еасину о Аг|5) и часописа за проблеме Малте (Јоштпај о Манезе За ез, односно: Гећеп Ма). А то још није све.
Његова библиографија, почев од 1934, обухвата више од 20 књига — стихова, превода, драмске н наративне прозе, антологија, књи: жевно-лингвистичких _ студија и предавања, до најновије, велике збирке народних пословица с Мал те, са опсежним коментарима, из 1972. р
х
3 На Малти живи посебан народ који има своју дугу историју и свој посебан, стари језик који припада семитској групи језика (као и арапски, хебрејски, етиопски и др.'и који се, изолованим развојем, ј
италијанског, — који је дуго преовлађивао, све док га, 1934, у слу жбеном општењу, није заменио ен ·глески, — формирао као особен, самосталан језик семитско-романске структуре, (Тако, на пример, на Малти „кифенти2" значи: како стег, „ом" је — односно опт мама, мајка, „сорприз“ је изненаЂење, итд.)
Књижевност је на Малти, као и њена историја (поприште осукоба. ислама и хришћанства, терен вековнога страног испрпљивања и притиска), — па и више можда од историје, — дисконтинуирана, са знатним хијатусима, прекидима у развоју, условљеним имплементи: рањем и доминацијом официјел.ног италијанског и енглеског јези: ка, поводљивошћу интелигенције, са паузама и празнинама које се тек у новије доба, с напорима али и плодним ентузијазмом, савлађу“ ју и. премошћују. П
' Први књижевни покушај на је зику Малте дао је, у другој поло. вини 17» века, Г. Бонамико у со нету посвећеном тадашњем вели. ком мештру реда св. Ивана који је управљао острвом. Но најранији књижевни узорак на домаћем језику била је „Кантилена", наративна поема коју је, око, 1450, написао. Пјетру Каксаро, само што је она данас значајнија по фило.
Аошкој него по песничкој врел ности. 35
Право стваралаштво доћи ће касније. ·
У међувремену, створен је зна: "тан корпус литературе на итали. јанском: антологија Роен Мађез р'Овеј (1932) окупила је 13 савремених песника, а штампан је и низ других поетских и приповеда. чких збирки и романа. Домаћи, народни језик презриво је називан од тадашњих властодржаца „кухињским језиком" (|пеца 4 систла), идентификованим са нео: бразованим становништвом, у вре ме кад су: образовање, па и писменост били преимућство торњег друштвеног слоја, богатих поро.
дица, дакле искључиво породична |
и класна привилегија, Од почетка „овог века, међутим, језик Малте све више постаје и књижевни језик домаћих писаца, тако да је он - данас, поготово међу млађим тене рацијама, доминантан (постоји и студентско удружење које се бави подстицањем и неговањем језика и духа Малте), мада још има не
колико аутора који пишу и обја
чито сведочи његова. библиогра: |
фрика, Аустра- ,
и под јаким утицајем .
вљују на енглеском, у литератури
Комонвелта.
- Једна од личности које су има: ле важну улогу у том ПРЕ
био је Дун Карм Псаила (1871 о 1961), класик и народни песник Малте, који је двадесетих година, у време најжешће фашистичке пропаганде на острву, нако при. знат у италијанским књижевним
' круговима, напушта, одбацује ита: лијански језик и прихвата дома. "ћи, поистовећујући "тако своје "стваралаштво · са – наџионалним стремљењима. Малте. Уз њега по. се и Гјорг Замит, Рузар Брифа, Гјорг ,„Пизани и неки други "песници. ·Родољубиви, социјални, дидактички императиви утицали су и на формирање специфичне и јаке традиционалне структуре њиховог песништва које је преовла: бивало све до пре двадесетак го. дина, кад је настао прелом, пра ћен, како то већ бива, карактеристичним неспоразумима, полеми кама, претеривањима. "Развој поезије на Малти, како се може видети из репрезентати: вне антологије професора. Аквили не П-Миха Машја, у првом издању, 1948, показује управо ту зави: сност и приврженост свих песника — било их је 22 — традицији и традиционалним (италијанским) песничким облицима. У трећем издању антологије, 1970, нашла су се још 43 нова песничка имена, од којих је један део већ припадао струји модерне поезије (Оливер Фриђени, Марио Азопарди, Акиле · Мизи, као и они између експерименталне и традиционалне оријентације — Кармену Васало, др Во. лас Гулија и др). Тако се деценија 1960—70. сматра периодом афир мације и пораста „модернисти чке" поезије на Малти.
] „Зашто је „модернизам“ тако касно стигао на Малту2“, пита се у свом напису о песништву Малте, упоредо објављеном на дома: ћем и енглеском језику у часопису Јоџтпа! о ће Еасину оЕ Аг (1972, бр. 1) песник и професор др Петер Серачино Инглот. „Познато је" — одговара он — „да карактеристике модерне поезије захтевају више различитих услова за њен настанак који овде досад нису постојали, Друштво, култура, језик Малте и личност њеног човека још увек су у оном положају који не кореспондира са приликама у дру тим крајевима света где је рођено ово типично песништво нашег века".
Малта је, наставља П. Серачино Инглот, дуго била подређена, и зависна од иностраних сила, тако да није било стварних могућности за слободно и свестрано изражавање специфичних одлика националног карактера. И језик Малте, као мешавина _ семитско-романских језика, рефлекс је те ситуације, тако да му није лако да се прилагођава италијанским и арапоким песничким формама. Малта је, потом, још увек прилично „затворено" друштво, са својим на: | чином живота и дугом традицијом, конвенцијама и обичајима, чему савршено одговарају „затворене" форме традиционалног песништва. Структура је тако кон. тролисала све своје елементе — у песми, као и у социјалној група цији.
Са престанком изолованости Малте наступа супротна реакција — ин „отворене“ форме модерне поезије, у својој изломљености и дезинтетрисаности, постају израз трагања за обновљеним или но. вим облицима живота, чиме се пе. сништво на Малти постепено “у: кључује у најактуелнију пробле матику и тенденције модерног пе. сништва у свету. 5 5
Овај рефлекс традиционалне структуре друштва, његових на: · вика, правила и табуа, изазвао је пажњу и узнемирење и прозних писаца који су им се супротстави ли. Тако се у последње време на „Малти говорило о роману Франса Самута · „Кавез" (1971) који се у „право бави том проблематиком, и односом појединац — друштво, што је симболисано и у његовим наслову. Проза. на Малти има иначе знатно слабију традицију: наста. је тек у новије доба и заокупљена је (у приповеци, роману. и дра ми) претежно социјалном проблематиком: положајем сељака и:радвика које је владајућа класа од више дуго занемаривала и потчи“ њавала, затим стањем националне свести, историјском прошлошћу острва итд. У том смислу Џ. Аквилина је. још 1938. године обја. вио роман о потчињености трима
владавинама и господарима (Таће
тле Ззаштег), Б. Галеа пише исто ријске романе, Б. Касар Пуличино — приповетке и.есеје о фолклору Малте и данас је њен најугледнији фолклорист.' Бг Могла би се, наравно, навести
још и друга дела: и друга имена...
Нове књиге, као и књиге других стваралаца и песника, издаје и жевни · клуб, Малте (Кјађђ Кофа Машип), .а писци су окупљени „У "свом удружењу које се зове АКкадетпја. | А де“ 5
__ Једно опште прегнуће, реалистично 'и' одмерено, осећа се у животу Малте; занос и стремље“ ње ка националној, социјалној и културној еманципацији, ро ду и самопотврђивању. Али са мим ентузијазмом се ствари не решавају: још има доста да се уради и доста искушења и отпо-
_ра да: се савлада, Једно од ЊИХ.
· зотике: једна од њих“ је
данас су извесне италијанске иредентистичке _ аспирације – према том острву. Затим: после толиких
"столећа анонимности, људи треба
да. спознају и схвате ко су и шта су, "а то не иде брзо, ни лако; по. требно је трагати за душом Малте, како се изразио Џ. Акви мина, расплинутом у прошлости,
"за духовно-егзистенцијалним енти-
тетом Малте која би најзад у потпуности припала њеним људима — Мана Машја, како у једном стиху каже 'Г. Пизани. ·
„••. Ми људи с Малте (то јест они којима је до тога стало)“ пише Џ. Аквилина у есеју о улози језика Малте и енглеског на острву (Тће Које о! Мабезе апа Епезћ шп Мапа, 1971) — „трагамо сад за временом које смо из губили у бескрајним правдањима о нашем Националном Идентитету замућеном подмуклом анти: "Малта пропагандом, одавде и из иностранства, која је дуго време. на, као искривљено огледало, по. казивала погрешну слику наше зе мље, њеног народа и његових пре. дака..."
Није, дакле, довољно само сло боду освојити, треба је умети
ги присвојитн. Неопходно је,
ето, ослободити се не само коло. нијализма него и колонијалног менталитета који је вековима био наметан и усађиван, а који се ма нифестује у одсуству иницијативе и пуне стваралачке орнигиналности — навикнуте да се потчињава страним ауторитетима и да за њих ради; у свести толико испуњеној страхопоштовањем према странцу да губи поуздање и веру у себе. .
Но младе генерације се данас све више растерећују од тог при. тиска и комплекса, као и религиозног занесењаштва (Малта је ва: жила као једна од најкатолички. | јих земаља на свету), који су спутавали старије генерације. Тако се сада, удруженим елементима и вештинама политике, довитљиво. сти и животне мудрости, Малта суочава и бори са тешкоћама на свом путу независности, слободе, прогреса и социјалне правде.
На улицама градова, међутим, живот протиче у својим уобичајеним ритмовима, вртлозима и кон трастима. На једном крају је чу вена стара палата Драгонара, сада луксузни казино, коцкарница, на другом, у Валети, дворане, си: ве и готово полумрачне, у којима се итра томбола. У Мдини, тихом, ћутљивом граду, историја као да је застала, занемела, утонула У себе, пре ко зна колико столећа;
Флоријани или Валети пак бру“ ји промет и покрет, бука, немир-
" но шаренило људског мноштва и
вечерњих светлости.
Сред тих модерних призора света упорно се јављају искре етстари Кагтолп, мали фијакер, кочије са једним коњем и кочијашем, дрвене и шарене, многе кочије које се некако пробијају кроз сао. браћај и са којима, као да све око нас одједном добија обележ: је неке посебне присности, лако. ће, нестварног, (благог лебдења, безмерне, ведре подношљивости овега што би могло да наиђе, можда чак: одјек неке мирне и неизрециве, чисте радости посто. јања.
ж
Лагано се њишу угодне кочије, ж ,
Кад оне промакну, свуда су опет људи, отворени, доброћудно Илм мудро простосрдачни људи, Малте, сред стварности, промена и тежњи своје земље и овог на шег теволуционарног века. Но, неки ипак још увек не пристају на њих, не разумеју их, или неће да разумеју.
ако посматрамо неке енгле: ске туристе у нашем хотелу док "телевизија, Малте, на свом дома ћем језику, емитује вечерњи дневник: дремају најпре, дубоко за: ваљени у фотеље малог хотелског салона, па се буде постепено, мешкоље, зевају; па почињу тихо да гунђају и да се, освештано и традиционално, као с неким правом, љуте: шта се то дешава, питају се, какав је то говор, молим вас, зар је то могуће... Па онда, то бож увређено и резигнирано, поново тону у своје фотеље, дремеж, у своје старе власничке снове. р а
Али заувек пробђоше она доба.
За нас пак све ово што је на Малти виђено и доживљено искуство је које ће потрајати. Тих дана, међутим, то је било само је. дно магновење испуњено сталним покретом и пословима, док су сати истицали и протицали, брзо, као песак између прстију. Тако , ни за растанак и растајање, који иначе, како се то дешава, изазивају разне суморне мисли и слут ње, није било на претек сентимен
"талног времена. Само још жудна
упијамо овај мирис мора и вечерњег ваздуха са овлашном кишом и побусталим ветром, и смештамо у сећање и памћење последње слике ових места и ових часова, — св» до оног трена кад, везавши се за своје седиште у авиону, склописмо, у лаком грчу, очи, осетивши најзад силу растојања и с њим цело једно болно блаженство, које нас проже. = ,:.А мотори тад нагло, снаж но забрујаше.
М:. И. Бандић