Књижевне новине

"на слијед дјела поглед

САДАШЊИ ТРЕНУТАК · БОСАНСКО. сата · ХЕРЦЕГОВАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЛУХ ПРОМЈЕНЕ И СТАЛНИ успон

ФИКСИРАТИ један једини, искљу чив и издвојен, ма како се чинио карактеристичним, тренутак (мо. дел) увијек живе литерарне садашњице практично је неоствариво из више разлога, уосталом као и живот чији је литература интегра Ани дио, па и ове босанско-херцеговачке, јер такав тренутак резлно и не постоји пошто је у питању дуготрајан и дугорочан процес ко ји сажима и синтетизира ЕЛИ ПО разумијева пи елементе старога што је у превладавању и на шта се садашњица ослања и клице новога које осјећамо тек у заметку, у нејасном назирању. Јер слика садашњости није сама по себи да та, она је продукт нагомиланог ра нијег напора и дјелања, и тешко је ма када устврдити да је баш она у најпунијем смислу отјелотво рење реченог процеса, јер вам у. вијек нешто битно у том часу измиче, остаје недохваћено. Поготову што у дитератури у њеном тијеку нема сталности, напротив, измјенљивост као да је једина њена сталност. Једна фаза у раз добљу литерарног живота већ не личи на неку друту, чак се у понечем и искључују, итд. Поготову је ствар усложавајућа кад је ријеч о савременој (текућој) босанско-херцеговачкој литератури ко ја има донекле специфичну да тост, реклм бисмо. Наиме, остала су за нама спорења о њеној егзистентности, она постоји у реалности ван икакве сумње, и потврђује се сталним продуковањем нових занимљивих или значајних дјела, и простире се у опсегу свог тешко ограничивог и дефинисаног деј ства и дјеловања, и са. нако још увијек предстоји рашчишћавање ни теоријско фундаментирање не. ких битних претпоставки њене о: собености (малочас споменуте сло

"жености, итд.), и реално посто

јећи, додирујући се и прожима тући са сусједним јој литература ма истог језика и истог хуманистичко-сопијалистичког ангажмана ин опредјељења, она се данас ни: чим не издваја из заједништва и породице свих; наших литература. Њен основни проблем није више доказивање да ли постоји-него до сезање. квалитета, остваривање и испуњавање објављених дјела нат пунијом људском и умјетничком садржајношћу, исказивање путем дјела највеће умјетничке разиле којој су утрли пут велики прел тнасници: у новије доба Андрић, Селимовић, Бопић, Куленовић и толики други писци. Она данас по стоји у разноврсности стилова и жанрова, у напону надокнађивања заостатака и превладавања неких наслеђених оптерећења, у. опирању затеченом, у напору да овлада проблематиком живот постојања у времену садашњем, итд. Ту очигледних резултата има, али, предстоји и даље напрезање ла се посљедњи остаци прошлости (наравно, они негативни) дјело творно превладају, и као појаве и као тенденције. Може се стога ре ћи да је дух промјена увелико ка рактеристичан за данашњу ситуа цију бх литературе. То се може илустровати низом рјечитих при мјера.

Но, прије него нешто, о томе што је битно кажемо, ријеч-двије о стално присутној чињеници ла је с једне стране тежња, жеља, пдеал, с друте — реалност, пракса, и да је раскорак те врсте неминован и да с тиме ваља рачунати. Круго, кад год говоримо 0 скут“ ним литерарним појавама, па и вота пута и овим поводом, а на тему садашњег тренутка босанско. херцеговачке литературе, подразу. мијевајући низ фактора који че не њену појавност очигледном (по днебље, традиција, историја, језик, националне али и заједничке особености израженије сада него раније, што је и разумљиво с 26. зиром на промијењене услове и о колности у којима данас живи # постоји, повезаност са сродним јој литературама, ита. итд.), уви јек се запитамо да ли ипак не пре наглашавамо ту потребу за клз сификовањем и уформљавањем која у животу литературе, теку. Бем, није можда тако нужна ни битна, поготову не, са становишта читаоца коме се једно дјело ХО" пада или не и он често не хаје ни

за судбину писца ни за оквир . Х к :> дјело настајало и живје он как јало п за сва

ћо како је настај смечна. тата која иначе промо ходе из нутарњег повезивања " комплетирања на разини скупа културно-истођијских појава. | мако нас сустопно прати СМ | скепса, иако се нешто У нама бу ни и опире том врстању и џједна“ чавању. заоквиравању, ипак, ако амо са ста

(Наставак на 2. страни) Ристо Трифковић у

МИ

ХЕРОЈА. НАШ ЛИСТ (НА 3.

НАШЕ схватање отварања нових простора у књижевности које прате истраживање и експеримент а битну димензију тим новим про. сторима у сваком случају даје у већање читалачке свести и уче ћа — пропраћено је осећањем да експерименту не треба дати прио. ритет онда када је реч о остваре ности и финалним вредностима, односно свему ономе што је нераз лучиво. од специфичног појма де:

и обновљени интерес за класичне вредности, што је већ, по себи речито.

Ако се, међутим, експеримент схвати у теоријском и аналитич ком смислу као експеримент уну“ тар стваралачког процеса, експери мент у ужем смислу, несумњиво је да би се морао разматрати на онај начин на који је то већ уобичајено — као део креативне про. блематике. Тако схваћен, експерти мент није изум, нити искључиво својство модерне литературе.

Експеримент постоји, он је оду век постојао у литератури, и ми мо посебне свести о специфично експерименталном, затим, постоји п дитература експеримента, али експериментална литера тура као издвојени жанр или аутономна, „чиста сфера, није постојала нити постоји, (Ово упр: кос свим оним текућим настоја“ њима која би тако што да докажу, наравно, без правог доказа и циља.) Да би постојала као таква, да би било спречено њено прожи мање са свим оним што се, са 0вог или оног становишта, глобал“ но увек може доводити у сум њу, али што је несумњиво унутар сфере духа, морао би да постоји „вакуум духа“ који би њену 'апсо аутну чистоту омогућавао апсолут ним одсуством духа.

Мпозоравамо на битну разлику која постоји између овакве про јекције и пројекције металитера. туре. Металитература није изван духа. Чиста, експериментална ли: тература, међутим, унутар духа не постоји, јер се не може одвојити од литературе без претходног одва јања од духа. Зато су и позната трагања за експерименталном АТе

тературом (вођена у оквирима ове игре и на овај начин) сптешиз У џ бољим с: учајевти

ози5 из којег, ма, поново израста литература.

Односно, таква трагања се изнова привидно враћају литератури, јер, у ствари, нису битно ни изашла па ње, из њоме предочених оквира, њене сфере, што још није Аоказ њихове ваљаности нити вред

ности.

ОВИХ ДАНА БЕОГРАД ЈЕ ВЕБИМ БРОЈЕМ МАНИФЕСТАЦИЈА ПРОСЛАВИО ЖИВОТА У САОБОДИ. ТИМ ПОВОДОМ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ ЈОСИП БРОЗ И 4. СТРАНИ) ПРИДРУЖУЈЕ СЕ ОВОЈ ПРОСЛАВИ И.

сКИХ ПИСАЦА ИЗ РАЗНИХ ВРЕМЕНА ИНСПИРИСАНИХ НАШИМ СЛОБОДАРСКИМ ГЛАВНИМ ТРАДОМ

Истраживање и експеримент — зало

ла. Повратак појму дела сугерише.

БЕОГРАД, 1. НОВЕМБАР 1974. ГОДИНА ХХУТ БРОЈ 474

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ

(0) БЕСПЕРИМЕНТУ У КЊИЋЕВНОСТИ

а нових

"Но, такође се може закључити да савремена аналитичко-креатив. на мисао не може да се лиши све сти о експерименту као креативном проблему. Ту свест условљава њен ступањ развоја.

Зато и наше претходно занема ривање и порицање смисла „чис тот“ експеримента, односно могу“ ћности за његово остваривање као и могућности за заснивање експерименталне литературе тре ба првенствено схватити као сум њу у смисаоност и ваљаност оних савремених покушаја при којима креација бива потиснута или и за мењена недовољно схваћеном и о владаном „производњом значења“, која, накнадним посредовањем, треба да се инаугуришу у „дело“. (Односно, у склопу модерне терминологије, у „објекат“, мада ми остајемо привржени. овом првом појму.) Зато и остајемо у увере. њу да је схватање експеримента смисаоно и плодоносно превасход но унутар стваралачког процеса, и да је тако схваћени експеримент плодоносни подстицај дела.

Овако означени експеримент везан је, првенствено, за процес настанка дела и креативне особе ности аџтора, односно посебну, и“ новирану организацију значења и артистичких _ елемената текста. Глобална значења текста остају много“ сложенија и обухватнија, те утолико и појам дела не губи у својој потпуности и снази. Вред: ност читалачке доградње овим ни је оповргнута, поништена,

Реч је, само, о што прецизни. јем разграничавању сфера и зна. чења тих сфера, што је у приступу делу и процесу његовог настан ка итекако битно. Но, уколико више могућности за различита чи тања, утолико и више,истине 0 сложеној градњи и структури 16 ла, његовој вишезначности и ви шеслојности, које погодују и бу дућим ишчитавањима — дакле,

трајању.

Опстанак једног деда, тегово

трајање, поводи за даље естетичке валоризације и ревалоризације као. да се првенствено оснивају на овоме. Будућност, чини се, не трпи литературу писану за трену. так и по његовом диктату, баш као што не трпи ни ону квази-уни верзалну аморфност неутемељене еторике и неоснованог језика, ко а би да намакне на себе што више епитетских обланди и заштитних теоријских шаблона. Савремена проза и нова проза као да, добрим делом, усвајају ову поруку. Ојачати формалне ос:

свој ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ — ТРИДЕСЕТ ГОДИНА тито ОДЛИКОВАО ЈЕ БЕОГРАД ОРДЕНОМ ЗБОРОМ ИЗ ПРОЗЕ И ПОЕЗИЈЕ ЈУГОСЛОВЕН_

ЦЕНА 3 ДИНАРА

књижевних простора

нове градње, поводе постепено за: мењивати аутономним стваралач. ким претензијама које потискују датости тренутка и претендују на стварање структура са иманент“ ним вредностима и елементима књижевно-духовних система —, то су императиви који сведоче о на ступању нових времена наше прозе, поезије, књижевности уопште.

Овим принцип дела бива не само поштован и задовољен, већ и доведен до потпунијих и ваљанијих значења.

Нове варијанте ослона на кла сичне принципе, укрштене са мо. дерним техникама и новом књижевном свести, образују богату скалу отворених могућности. Она је богатија у односу на концепте и принципе градње, начине кон ституисања и артикулације текс. та што су опстојали неколико година унатраг. у

Мтолико стварно. опредељење савременог писца не. настаје у ок вирима каквих парцијалних, ори: јентација или наспрам дневне експлицитности, већ почива на .знат но синтетичнијим представама.о којима је: било речи и:које'инкор порирају најразличитија, па и су. протстављена сазнања. Нова свест књижевног дела рађа се'из овог комплексног споја, у грчу' разно“ родних реалнтета који се-ту“сустичу. ·

Тако је и'објашњиво да«се ин. сци типа: Црњанског, Андрића, па и Селимовића, не могу класифико вати ни на какав једноставан на: чин, баш као што симплификациј

оким квалификацијама не подле. же ни низ дела других, млађих

аутора, без обзира на' књижевне жанрове којима се баве. Сам по.

" јам' класифицирања бива превази“

Бен оном снагом коју дарују вре“

· мена наклоњена у много већој ме-

ри скупљању него поделама, син-

тезама нето парцијализацијама, макар “оне п не биле у сваком тре нутку могуће. Е РА

Пројекција коју смо управо 06азлатали има у себи елемената једне идеалне скице. Но, она се у приличној мери и остварује, те није присутна само као пројекци“ ја и извесно извођење намењено непрегледној будућности на осно. ву елемената садашњости. Будућност нам се, чак, чини још сложе нијом и неизвеснијом, а овде је реч о извођењу које на основу е. лемената садашњости обликује ту исту садашњост. Е

Срба Игњатовић 5;

ХЕРЦЕГОВАЧКЕ КУДТУ. РЕ — одговори академи' ка дра Едхема Чама и Ми ленка Радошевића на анкету нашег листа

Ристо Трифковић: САВРЕ: МЕНИ ТРЕНУТАК Б0ОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ :

ПОРТРЕТ БАМИЛА СИЈЛРИЋА — пише др Иван

Шоп

ПОЕЗИЈА ХУСЕИНА ТАХ: МИШЧИБА — есеј Вука Крњевића и нове песме Х. Тахмишчића _.

ПРОЗА Витомира Лукића

ПОЕЗИЈА Сафета Бурине, Шукрије _Панџе, Разије Ханџић, Твртка Кулено: вића, Стевана Топтића, Ранка Рисојевића, Мубере Мујагић, Мирка Вешовића и Јосипа Остија

0 НОВИМ КЊИГАМА бо: санскохерцеговачких — пи саца Изета Сарајлића, Ристе Трифковића, Рајка Петрова Нога и Љубомира Швијетића пишу Ристо Трифковић, Миливоје Мар

· ковић, Душан Пувачић и др Радомир Иваногић

ИНТЕРВЈУ С ЛУКОМ НАВАОВИБЕМ — разговор во дила Марина Трумић

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСЛОБОБЕЊА БЕОГРАДА = „БЕОГРАД У КЊИЖЕВ НОСТИ" — уводни текст Милорада Р. Блечића и изабрани текстови југо:

словенских писаца од Кок

стантина Филозофа до Васка Попе

у овом. врбју—= "из САВРЕМЕНЕ БОСАНСКО АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ

ПРЕД САБОР__

КУЛТУРЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

НА ПОСЛЕДЊОЈ седници Припремног одбора првог Босанско. херцеговачког сабора културе, који ће се одржати у Сарајеву 12. и 13. децембра ове године, усвојен је Нацрт завршног документа, чији је назив формулисап овако: _ „Договор о основним правцима _самоуправног развоја културе у Босни и Херцеговини“. На истој седници је закључено да тако стилизован и формулисан Нацрт експлиците говори како није по среди некаква регулатива коју ваља стриктно примењу вати, али сасвим довољно обаве. зоје све културне посленике У Републици на одређена прегнућа. Нацрт садржава шест делова; уводни текст говори о полазиштима на којима се документ базира: идејно политичка струјања данас у култури по културном животу и наредни залаци о овом домену; надаље. Нацрт товори о остваривању уставних принципа, класној суштини и самоуправном концепту културе, 0 основним константама развоја културе У Републици, о општинама као сто. жеру свеколиког културног раз воја, о нужности интензивирања регионалне, _ међурепубличке и међенародне сарадње Документ ће бити дефинитивно уобличен и предложен делегатима Сабора на мсвајање тек пошто се размотри на „малим саборима“ свих 106 босанскохерцеговачких општина.

Од зачетка идеје (први ју је споменуо _ књижевник _ Младен

. Ољача негде с почетка 1971. то

дине) о сазивању и одржавању првог Босанскохепцеговачкот сабора културе, у Босни и Херцетовини су интензивиране разно родне културне активности, зачете и покренуте нове бројне инг. пијативе, те организоване култур. не акције и манифестације. У ме Ђувремену одиграло се више зна» чајних догађаја (доношење републичког и савезног Устава, одржавање Шестог конгреса ск БиХ и Десетог конгреса СКЛ, што је “резултирало дефинисањем им детерминисањем друштвене позиције и идејне функције културе у развоју самоуправног сонпијалистичког поретка.

Полазећи од претпоставке ла је културни раст једно Ол стратетких питања друштва, односно да културно таворење јелноврс. мено значи стагнацију друштва уопште, као главни задатак јесте суштаствено мењање друштвене позиције културе, односно досезала. ње витлег ступња самоуправљања о том домену, што је претпостав: ка слободном п делотворном стваралаштву. То опет претпоставља низ конкретних мера све усциљу да култура постане пнтетрални део самоуправно консти.

(Настанак на 11. страни)

Душко Бабић