Књижевне новине
ЈУБИЛЕЈ
ОБЈАВЉУЈУЋИ НОВЕ СТИХОВЕ ДЕ„СИМИРА БЛАГОЈЕВИЋА И ЕСЕЈ 0 ЊЕГОВОМ СТВАРАЛАШТВУ ПРЕДРА."ГА ПРОТИЋА — „КЊИЖЕВНЕ НОВИ„НЕ“ ОБЕЛЕЖАВАЈУ 70ТОДИШЊИЦУ ЖИВОТА ОВОГ ПОЗНАТОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА.
„а
Десимир Благојевић
4
БЕОГРАД, 16. ФЕБРУАР 1975. ГОДИНА ХХУП БРОЈ 481 ЦЕНА 3 ДИНАРА | У ОВОМ БРО По
КЊ
НОВИНЕ |
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
Седмотлађа
Утво моја, утво златокрила, зори клетве ти си поклонила, језом црном биље обавила, где си била, где не била.. 2
Утво чарна, утво златокрила!
Утво чарна, утво златокрила, што зачара, из немила> што зачара. · из недара, ти не била>
Утво моја, утво златокрила!
... И кад чара, нека чара иврчак врач;
кад изгара, нек изгара мравак ткач...
Утво моја, утво златокрила, што ти зору сву сад згрну, клетвом љутом заотрну душу ноћи где се свила, ти не била>
Утво чарна, утво златокрила!
И кад чара, нека чара иврчак врач; кад изтара, нек изгара мравак ткач; кад успава, нек успава главу глава седмотлава... ... А кад игра> Нека поиграва седмо Сунце, седма глава. И кад чардак, када трава
златну простру доламицу,
ти на руци, ти на лицу
нађи звезде, нађи и“ Даницу. — кад пронађеш лојаницу,
ти пронађи оканицу:
биће плода, биће ораница, биће рода, биће и тканица; кад те звезда и успава
земља хита, хита да спасава да остане на рамену глава...
Чардак сину, цврчак мину под урвину...
... И тад чардак ни овде ни тамо, али сину; И тад иврчак и овде и тамо, али мину под урвину:
тај се, не ругај се томе чину! не ругај се, н а )
Ни овде ни тамо, и овде и тамо: ни теби ни мени, и теби п мени, али сину...
Цврчак мину, мравак зину на урвину...
Не ругај се, не ругај се томе чину . . +!
Музика и историја
| чај писан песника мира Благојевића прва ми: сао која се јави везује се за му зику његових стихова, на читав низ занимљивих акустичких ре шења и прва размишљања неми: новно полазе одатле. Одиста, Благојевић је песник кога музика нашег језика интересује и прив лачи на различите начине. Он ис то тако хоће да проникне у сва музичка тајанства која му нуди наш стих и да у оквиру онога што је наш стих могао да пружи да највише што се може дати, Понекад, полазећи од звучности речи којима се служи, Благојевић у својим стиховима постиже вишеструке риме, не римују се само одређени стихови по метричким правилима или мимо њих, него се унутар самог стиха римују поједине речи, тако да музика речи долази до пуног из ражаја. Бирају се речи једнаке или супротне звучности и онда се на тој сродности или контраспостиже још један музички кат, Некада се тај ефекат постиже звучном сагласношћу, некада се тај ефекат постиже звучном несагласношћу. Али, Благојевића не интересује само при рода речи, него и природа гласова, Наш фонетски правопис који полази од принципа, да код нас сваки глас има свој знак, понекад може опасно да нас заведе па да пренебрегнемо _ извесне _ звучне нијансе, да нам се учини да ми имамо само једно, а не неколико „р", да превидимо да и ми, као и остали, имамо више гласова „е нето што нам наша графија пру' жа,. А Десимир Благојевић баш на тим гласовним нијансама ствара једну музику стиха; не би би10 претерано да се каже да нас 16 управо понеки стих Десимира Благојевића подсетио на ту чињеницу или, зашто бити сујетан, па крити да нам је открио:
Црна се црној насред трна црна се црној кида жица
џ танка; црна се црној ноћ црна прикрада црна до пронланка.
Очигледно је да овде глас „р" не само да даје битну музичку вредност и основну звучност Благојевићевом стиху, него да тај глас „р“ ако се пажљиво ослушне оно што Благојевић говори није свуда истоветан. Нешто ма“ ло друкчије и мање изразитије стоји и са једним другим гласом у нашем језику, То је глас „т' којим се завршавају мање-више сви инфинитиви у једном језику глагол“ оке структуре, И баш тиме што
постоје извесне нијансе у оквиру гласа „Т' понеки стих може да се спасе баналности иако он када се посматра може да изгледа сас вим обичан; рекло би се чак и конвенционалан,
О томе да наш језик има глагодску структуру тешко је спо' рити се. Неке његове изражајне предности налазе се у тој чиње ници, нека ' његова ограничења могу да се објасне тиме. Структура Благојевићевег песничког је зика није глаголска или није бар у потпуности глаголска. Благојевић је више склон једној именичкој структури која ће омогући ти статичност слике, јер је Благојевићу као песнику који је склон размишљањима о стварима потребна извесна статичност слике да би могао добро да је осмотри и да над њом размишља. Млада“ лачко _ интересовање _ Десимира
Благојевића за сликарство није било случајно и своја размишља ња о сликарству Благојевић је саотштавао некада по редакциј-
Би
ОДИВЕРА ГРБИЋ: ДЕСИМИР БЛАГОЈЕВИЋ |
Медина но =
3 Мадтегву паљу а лит ар грева, гертвадавиалњањ == си
% 3 .
СЛАВОЉУБ БОГОЈЕВИЋ: ЦРТЕЖ (ИСТАКНУТИ СЛИКАР СРЕДЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, УПРАВО ИЗЛАЖЕ СВОЈЕ НОВЕ СЛИКЕ, УЉА НА ПЛАТНУ, У АМСТЕРДАМУ)
ској дужности, а покаткад из'ин' тимне потребе. Благојевић не тако ретко гледа:свет на онај начин на који се гледа слика; на сли ци су покрети, али су они заустав љени, трептаји трепере али су мирни, и све се боље види у. једном таквом складу. Када именипа није могла да постане битни елемент слике, онда је Благоје: вић прибегавао једном изведеном облику од неког глагола и'то врло често од неког глагола који означава кретање. Те именице које су то по постању и те именице које су изведене из глагола обезбеБивале су Благојевићевој слици и ону нужну статичност која нам помаже да све на њој уочимо и протумачимо и она привидна кре
тања која слику спасавају претеране _укочености и статичности. Јер, Благојевић јесте песник којег интересује звук језика и сли" ка предмета, али се Благојевићева интересовања не исцрпљују само на томе,
Десимир Баагојевић је у јед
' ном племенитијем смислу те речи
мисаони песник. Он размишља над
_ судбином овога света и како је
постајао зрелији — нешто по својим интимним склоностима, а нешто по судбини света у којем је живео — он је све више размишљао и о историји. Историја за њега јесте једно колективно кретање, један велики покрет нечега што се у историјским уџбеницима патетично и недифини“ сано зове „масе“, историја је онај човек који на земљи проводи свој век, доприносећи својим присуством да она изгледа тако како изгледа, онај човек који је, одлазећи заувек, оставља за јед ну нијансу бољом и лешпшом не то што ју је затекао. И има један привидни парадокс који је карактеристичан за Благојевићево песништво. Благојевић који воли статичну слику У својој поезији која говори о историји највише
БвОли покрет маса. И тај покрет
управо добија своју импресивност што је на известан начин спутан, — свесно, разуме се — једном статичном. сликом. Покрет је, дакле, заустављен да би се могло све боље видети и све боље сагле“ дати.
Размишљање подразумева мир и тражи мир. А свет који нас окружује све је пре него то и добро је што није то. Десимир Благојевић се удаљава од света, да би га боље сагледао, али се не одваја од њега. Одвојен 38. тренутак он открива његову тра гику и лепоту и од трагике и 16 поте овога живота он гради не што што би, условно, могло да се назове његовом филозофијом, То није изложено као један це. ловит систем идеја, то је пре из вестан низ сродних мисли и ис товетних расположења која се доследно обликују у једну јединствену целину. То је „живот као вечна мена и промена, као
Настевак на 2. страни
Предраг Протић —
ЕСЕЈИ РАДОЈИЦЕ ТАУТОВИБА (О МАРКСИЗМУ И СТРУКТУРАЛИЗМУ) И МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА (О НЕБОЈШИ МИТРИЋУ)
РАЗГОВОР СА ПОЗОРИШНИМ ТЕОРЕТИЧАРОМ И КРИТИЧАРОМ. дром ХУГОМ КЛАЈНОМ
О ИЗЛОЖБАМА БЕОТРАДСКИХ — СЛИКАРА У СУБОТИЦИ — Пеђа Милосављевић ПРОЗА РАТКА АДАМОВИЋА СТИХОВИ РАШЕ ПЕРИЋА, ЉУБИШЕ ЈОЦИЋА, ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ И ГОРАНА ИВКОВИЋА
АМЕРИЧКЕ МЕДИТАЦИЈЕ (МУ) Моме Димића
О НОВИМ КЊИГАМА СВЕТОЗАРА КОЉЕВИЋА И ДРАШКА РЕБЕПА ПИШУ — Љубомир Зуковић и Дора ЛПилковић-Мак'симовић М „'
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ВРЕМЕ ИЗАЗОВА _ ПАН #34308 ВРЕМЕНА
Педесет година „Комуни ста“, четрдесет година „НИН“-а и „Јеж'-а
ГОДИНА у коју смо увелико за' корачићи по свој прилици ће би ти испуњена разним прославама, Јануар месец припао је штампи, Тог месеца три наша позната листа прославила су своје јубилеје, значајне не само за њихову исто: рију, већ и за читаву југословен-, ску штампу.
Обележавајући 21. јануара пе десетогодишњицу _ изласка _ свог првог броја, „Комунист", лист ко ји је као орган Комунистичке партије Југославије рођен „у мраку политичког бесправља и полицијског терора“, обележио је у исто време и значајну етапу пу та који је у том периоду прошла Комунистичка _ партија Југославије. Е
Х истом месецу, десет година касније, појавили су се: 5. јануара „Ошишани јеж" и 25. јануара Недељне информативне новине, више познате као НИН. Ови лис тови различити по карактеру и садржају, али слични по основном циљу — да се јавном речју. боре против тадашње диктатуре, и политичког насиља, брзо су прихваћени у ондашњој напред ној јавности, али су још брже навукли на себе гњев монархис' тичке диктатуре без монарха, из: лажући се од самог почетка дејству неумољивих цензорских маказа и полицијских заплена.
Занимљиви су, и за данашње тенерације новинара поучни, детаљи из живота ових листова, покренутих у време када су цензо“ ри. често морали да забрањују и оно што су сами написали У појединим листовима, Случај. Бош ка Јефтића, председника тадашње краљевске владе, који је забранио објављивање и сопстве“ ног интервјуа датог пре критике коју је истог дана доживео у двору, остаће вероватно као јед: но од највернијих сведочанстава. о положају тадашње штампе и судбини јавне речи,
За хроничаре и хронику тог времена посебно је занимљива историја предратног НИН-а, као првог легалног листа покренутог на иницијативу илегалне Кому
| нистичке партије Југославије,
Можда негде у неком извештају и постоји објашњење од ко та је потекла иницијатива 48 Партија, користећи се положајем и угледом појединих ко и прогресивно оријентисаних љу'
Наставак на 2. страни
Милош Мишовић