Књижевне новине
ЛЕТОПИС
Тадеуш Станислав Грасовеки
Пре неколико недеља (22. јануара) у Кракову је у дубокој старости преминуо — познати пољски слависта, бивши професор југословенских књижевности на Кра ковском универзитету др Тадеуш Станислав Грабовски. Рођен је 15. јануара 1881. године у Хучку, Грабовски се после положене матуре 1900. године уписао на Краковски универзитет, где је почео студирати пољску, словенску и класичну филологију. Међу његовим тадашњим професорима били су Марјан ЗБеховски, који је предавао руску и хрватску књижевност, и Вилхелм Грајценах, који је држао предавања о хрватској ренесансној драми. Вођен својим интересовањима и симпатијама после пет семестара одслушаних у Кракову Грабовски је отишао у Загреб да тамо настави и продуби своје — студије. За време три семестра 1903—1904. тодине слушао је предавања Вје жослава Клаића, Томе Маретића, Исидора Кршњавог, Фрање Марковића, Тадије Смичикласа, Ферде Шишића и Буре Шурмина. После три семестра проведена у Загребу Грабовски је допутовао у Београд где је један семестар слушао предавања Јована Скердића, Павла Поповића и Александра Белића. Године 1905. се поново вратио у Загреб. Из Загреба га је пуг одвео у Праг где је провео школску 1905/1906. годину. Дипломирао је 1907. године на Краковском универзитету а докторску дисертацију под насловом »5Иује Ктапјсем1с ипа 5е:пе Ресћшпо« (С. Крањчевић и његова поезија) одбранио је 18. јула 1911. године у Бечу, куда га је одвукао углед тада у свету познатих слависта Ватрослава Јагића, Милана Реттетара, Константи на Јиречека, Вацлава Вондрака и других,
Захваљујући Јагићевој подршци и препоруци Грабовски је добио место лектора словенских језика на Краковском универзитету и ту је наставио своју плодну научну делатност и започео педатошку. У то време студенти Краховског универзитета су били и Иво Андрић, Војслав Моле, Бранко Дрекслер-Водник и Јулије Бенешић. Први светски рат прекинуо је дидактичку и научну делатност Грабовског, делатност којој ће се вратити тек после скоро четврт века, јер је највећи део година између два рата провео у дипломатској служби. Грабовски се по ново вратио дидактичкој делатно сти за време другог светског рата, држећи предавања на тајним средњошколским и универзитетским курсевима. После завршетка рата организовао је и неко време водио славистику на Краковском универзитету, предајући словенске књижевности држећи истодобно неко време предавања о тим књижевностима и на · Вроцлавском универзитету. После пензионисања живео је у
Кракову, где га је сустигла и смрт. Своју књижевно-научину делат-
иост посвећену нашим темама Грабовски је започео у Загребу. Ту је прикупио материјал и написао највећи део своје монографије „Савремена Хрватска" (М5ро техезпа Сћаллуасја). Прва књига (252 с). изашла у Лавову 1905. године, својим највећим делом, би ла је посвећена Ксаверу Шандору Балском, а друга (Лавов 1908, 146 с.) Силвију Страхимиру Крањ чевићу. На жалост, трећи том, који је требало да буде посвећен стваралаштву Иве Војновића, Грабовски никад није написао. Иако се мчоги судови исказани у „Савременој Хрватској" нису одржали у књижевној историји, улога овог дела у упознавању пољске читалачке публике са књижевношћу тадашње Хр ватске била је значајна. Хрватска књижевност је од свих наших књижевности од младих дана па све до краја животног пута била и остала највећа љубав пољ ског слависте,
Сем горе поменутог обимнијег рада Грабовски је пре првог свет ског рата објавио и низ есеја и скица о многим савременим хрватским, словеначким и српским писцима — Антону Ашкерцу, Ми ховилу Николићу, Људевиту Гају, Петру Петровић, Ј. Јовановићу-Змају, о новијој српској и хрватској драми и др. Осим тога, Грабовски је писао о Зигмунту Красињском у словенским књижевностима, пољском романтизму међу Словенима, заслугама
Стјепана Милетића за хрватско.
позориште, пољској драми на хр ватским сценама и др. После дру тог светског рата ваља истаци
њетове обимније студије и чланко мала 7 | везг са нашим
ТАДБУШ СТАНИСЛАВ ГРАБОВСКИ
књижевностима: „Студије о па ристим предавањима Адама Миц кјевича" објављено 1954—1955. г., „Мицкјевич међу Словенцима" „Пролеће народа и Хрватска" и „Из студија о македонском на родном стваралаштву."
У великом броју књига, расправа и чланака Т. С. Грабовског (њихов број достиже око 500) на Хрватску и њену књижевност од носи се преко педесет радова, на словеначку тридесет, на Србију, Бо сну и Херцеговину двадесет и четири и на Македонију петнаест библиографских јединица. Иако међу свим тим написима има и публицистичких чланака посвећених текућој политици или друштвеној и историјској тематици, највећи део ипак говори о књижевности, Рад Т. С. Грабовског, нарочито на почетку ХХ века, несумњиво је представљао драгоцен глас у упознавању културном и књижевном проблематиком наших народа. Многи судови и схватања Грабовског су превазиђени, у последњим деценијама његов глас није био слушан са оном пажњом као некада, али остаје чињеница да међу онима који су своју енергију и способности _ посветили | нашим народима у ХХ веку Тадеушу Станиславу Грабовском припада веома значајно место. Сем тога из његове школе је изишао и низ краковских слависта средње генерације који са успехом настављају дело свога професора.
За све то, за пријатељство и љубав које је према нама гајио, за добру реч коју је често о нама изговорио, за популарисање наших књижевних и културних достигнућа, док се не нађе неко ко ће му посветити озбиљнији рад који је заслужио, од нас који му не мало дугујемо, припада му, после завршеног животног пута, топла реч захвалности и дубоко признање.
Стојан Суботин
Међународни успеен наших анеамоала
Два водећа београдска камерна ансамбла постигла су, претходних седмица, значајне успехе на својим међународним турнејама и тиме дали свој допринос пропагирању југословенске музике у европским _ оквирима. Женски хор „Колегијум музикум", под управом _ Даринке Матић-Маровић, приредио је, током двомесечне турнеје, у Француској у Белгији, 60 концерата од којих су неки били пропраћени пригодним предавањима о достигнућима наших композитора или били преношени преко радија и телевизије. Ова турнеја организована је у оквиру активности Међународне федерације Музичке омладине, најмасовније. уметничке организације читавог света. Олд: мах по повратку у Београд Хор „Колегијум музикум" почео је са припремама низа концерата у Јапану, СР Немачкој, Швајцарској и Совјетском Савезу, док се посебна пажња поклања про-
траму овог врсног хора у Мек-
сику; њихова турнеја по овој пријатељској земљи уклапа се у програм боравка Маршала Тита у Мексику.
Камерни оркестар »Рго тизса« под вођством Буре Јакшића, и са солистима (Јулијана Анастасијевић. Јован Колунџија и Владимир Шкерлак) организовао је неколико концерата у Сов јетском Савезу којом приликом је музика Антонија Вивалдија извођена у Бити, Талину, Вилнусу и Каунасу. Совјетска публика је врло срдачно мримала сваки њихов наступ и са правим овацијама _ поздрављала _ оркестар, младу вокалну уметницу и дво-
_но ни мање ни више него
пољске јавности са |
јицу · реномираних _ виолиниста. »Рго таиаса« ускоро одлази у Париз да и са своје стране помогне пропагирању наше камерне музике у „Престоници света" у којој је, тријумфовао и хор „Колегијум музикум". (Ва. Д)
Новооткривене драме Алекеанлра Диме-дца |
За живота Александра Диме-Оца У корпус његових сабраних драма ушло је шездесет шест драма. Било је то 1872. године, _ Данас, након више од сто година, припрема се ново. издање сабраних драма овог писца, у којима ће, у двадесет књига, бити објављејош педесет седам драма које досад нису везиване за име овог врло плодног француског писца, Иако је слава Диме-Оца као драмског писца дошла пре него његова слава као романописца, многе његове драме досад нису сматране његовим делима, Амерички научник Фернанд Басан и библиотекарка Француске комедије Сил ви Шевалије, ма основу огромних напора, утврдили су да су мноте драме, за које се мисли: ло да припадају другим писцима, у ствари дела Диме-Оца. Као резултат њиховог напора дошло је н до новог издања сабраних драма, у којима ће, уместо шездесет шест бити објављене сто два
десет три драме. Они су проучи-.
ли безброј докумената, новинске извештаје, приватна писма, па чак и записе сценског машинис-
те у 'Француској комедији. Вел
ку улогу у томе је. одиграла и архива Француске комедије, У којој се чувају сви суфлерски текстови комада који су икада играни на овој славној; позориш ној сцени.
Поставља се питање: зашто је Дима-Отац скривао ауторство мно гих својих комада2 Разлог је У томе што је. бежећи од бројних поверилаца, настојао да скрије бар део својих прихода, па је неке комаде објављивао нп _ давао позориштима да их играју под разним псеудонимима. У — своје време, Дима је, међутим, био сла ван драмски писац. На' премијери комада „Антонија“, 1831. године његови поклонипи су му, како се тврдило у тадашњој штампи, исекли пешеве од фрака, да би сачували успомену на то незабо-
равно вече, А, што: је још важо.
РР
СА ХХП ФЕСТИВАЛА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КРАТКОМЕТРАЖНОГ И ДОКУМЕНТАРНОГ
Изложба елика Наде Виторовић у Галерији Дома ЈНА
СЛИКАРСКА интересовања Наде Виторовић крећу се између декоративног и симболичког, са јаким примесама фантастике, Као да подсвест куца на врата страсти, отвара и мултиплицира облике, одваја их од реалног и свакодневног, постављајући их у светлост ирационалног, где су могући облици аналогија човека и животиње и где су сокови сна оставили мирис жудње за преображајем.
Нада Виторовић је сликар који зна шта хоће и који се, дакле, определио за један облик експресије адекватан богатству унутарњег света, сликара. Ти коњи у пуном замаху, та ломна женска тела, демони и светитељке, животиње и митска бића, сав тај сликарски кошмар осветљен неком тајанственом бледом светлошћу, компонован на површини без ду. бине, открива извесну пртачку сигурност и специфичност визије; као да сликар тежи да облик доведе до неког апстрактног савршенства, али да му у исто време наметне м строгу функцију У тумачењу идеје и доживљаја слике.
Језичка анализа слике показа-
ла би неке стилске аналогије. са одређеним савременим кретањи-
“ма у ликовној уметности данас,
више у свету но код нас, али би у исто време открила и специфичност процеса грађења форме као средства изражавања подсвесних садржаја. Принцип континуираног израстања једног облика из друтог ствара: јединствену арабеску као својеврсну константу композиције. |
У тој чудној мешавини свести подсвести, реалног и измаштаног, нема увек потребне сликарске сигурности, али има личности.
Срето Бошњак
ФИЛМА — ИЗ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ВАТРА, ВОДА ИМ СУНЦЕ"
ЈОЖЕТА БЕВЦА
није Басан и Шевалијеова су утврдили да је први комад Диме"Оца „Анри Ш и његов двор" игран на сцени Француске комедије још 10. фебруара 1829. године. Та чињеница је веома важна за историју француског позоришта, јер то значи да је једна романтичарска драма играна на овој сцени — бастиону класицистичке драме пре комада „Ернани" Виктора Игоа, чија се премијера оби: чно узима као датум у победи романтичарске над класицистичком драмому Француском театру. |
Тим поводом, Шевалијеова је склона да закључи да је урођени драмски стваралачки | принцип код Диме-Оца био јачи него код Виктора Ига. Андре Мороа, који је написао монографију „Три Диме", склон је, међутим, да избегне ово поређење, тврдећи да они нису могли бити супарници, јер су обојица били великодушни и у врло добрим _ односима. Уосталом, у писму које је, поводом смрти Диме-Оца, Виктор Иго написао Дими-Сину (а које је пронађено чак на Новом ЗеланАу!) види се да је Иго мислио веома похвално о старијем Дими, називајући га чак „сејачем цивидизованости“, У сваком случају, предстоји објављивање _ још деветнаест (први том је објављен) томова сабраних. драмских дела Диме'Оца, а, у вези с тим, и извесно преоцењивање вредности и значаја Диме-Оца као драмског писца и ствараоца уопште,
ДЕ Ор
Изванпредан днекографски подухват
Прослава тридесетотодишњице формирања и рада Удружења. композитора Србије добила је
прилог од непроцењивог значаја: Продукција грамофонских пло ча Радио-телевизије Београд, (ПГП) издала је 11 плоча са 30 композиција познатих наших аутора, чланова Удружења и тиме омогућила даљу афирмацију наше сериозне музике. У овој је динственој едицији налазе се де ла: Јосипа Славенског „Симфонија Оријента", Стевана Христића „Охридска легенда", Љубице Ма-
рић „Песме простора“, Душана Радића „Вукова Србија", Предрага Милошевића „Симфонијета",
Витомира Трифуновића „Асоцијације" и „Видици“, Миховила Лотара „Свита за гудачки квартет" и „Партита кончертанте", Милана Бајшанског „Десет народних песама", Светомира Настасијевића „Седам народних игара“, Јосипа Калчића „Поема људској солидарности“ ни „Ноктурно“, Лиде Фрајт „Тужбалице" и „Песме ноћи", Косте Бабића „Загонетке", „ћевачка свита", „Три мадригада, Александра Обрадовића „Ми-
про сопата", Енрика Јосифа „Сим фонија у једном ставу — међу овим делима препознајемо она која су извођена и у иностранству и својим високим уметничким квалитетима у великој мери помогли афирмацији наше музике у европским оквирима,
Поред изванредно успеле интерпретације сваког _ снимљеног дела (у чему је заслуга вокалних и инструменталних ансамбала и солиста) свака плоча је опрем-
љена на виртуозни начин: на на налазе
словним странама омота се слике наших ликовних уметника, међу којима Лубарде, Челебоновића, Бјелића, Шпимановића, Узелца, Милосављевића, Милуновића и других.
Појава 1! стерео лонт-плеј плоча са делима чланова Удружења композитора наговештава _крепрање нове политике У нашој АЈ: скографској индустрији пи паго: вештава нове доприносе _ нашој музичкој култури. (Ва. Д))
Годишњаћ Помореког музеја у Котору
Нова (ХХП) књига овога солидно уређеног зборника доноси читав низ занимљивих прилога не само из историје поморства Боке Которске, него уопште из културне и друштвено-подитичке ис. торије овога интересантног краја _ југословенског Јадрана. За књижевну публику биће свакако најзанимљивији _ рад _ Максима Злоковића, „Поморскоприморски мотиви у дјелима Стефана Митрова Љубише". Мако је о овом значајном писцу у току последњих година релативно доста писано, из разних аспеката, аутор је успео да сагледа нове, карактеристичне појединости п да их критички анализира и прикаже. Оцењујући „Причања Вука Дојчевића", аутор је дошао до овога важног закључка: „Карактеристичне су ове приче, које су у многоме жељеле да имитирају Бокачијевог Декамерона. Ови мали одломци живота пи битисања људи нашега приморја и сусједне Црне Горе зачињени су народним пословицама, изрекама ми загтонеткама. Све у свему, оне дају заокружену _ слику _ Љубишиног стваралаштва".
Од, историјских текстова по. себну пажњу заслужује рад Стијепе Обада „Далмација у захтјевима талијанских _ иредентиста 1860. тодине", у коме се упозорава на дволичну политику иреленте према Далмацији и Истри: „Понекад је изгледало да Талијани желе само ослободити Лалмацију и Истру од Аустрије, али то је био само плашт иза кога су стајале прикривене тежње да се ти крајеви прикључе Ита-
Између лепога броја историјских текстова у овој књизи „Годишњака" истичу се радови Милоша Милошевића (Границе Боке Которске за вријеме млетачке вла давине), М. М. Фрајденберга (Каквим су бродовима пловили Далматинци ХШ и ХЛУ вијеку), Игњатија Злоковића (Поморски планови Спиридона Гопчевића), Томе Радуловића и Владимира Уљаренића (Из бродских дневника (бокељских једрењака Х1Х вијека), и других.
Посматран као целина, и упоређен са сличним зборницима наших музеја у осталим републикама „овај „Годишњак“ заслужује пуну пажњу и што већи број читалаца међу онима који се занимају прошлошћу нашега мора и поморства, (К. М)
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Илић, др Драгав М. Јеремић (главни ни одговорни уредник), Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Божидар [Гимотијевић, др Иван Шоп, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Драгомир Димитријевић, ћ
Књижевни савет: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Поз Шафер. Идејно решење графичке опреме: Богдан Кршић,
Лист излази сваке друге суботс. Цена 3. дин. Годишња претилата 60, полуго· дишња 30 динара, а за иностранство дво. струко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Телефони: 627-286 (редакци. ја) н 626-020 (комерцијално одељење и 84: министрација), Текући рачун:60801-601-2089.
"Рукописи се не враћају. Штампа „Глас“,
Београд, Влајковићева 5.
6