Књижевне новине

О аи, С ___ о ' па За и Па пр Наши „ви 8 Уран Ини НИ

ЈУБИЛЕЈИ

ПЕСНИК: ВЕРЕ У БУДУЋНОСТ

Уз седамдесети рођендан Михаила Шолохова

АВА РУСКА села — Јасна Пољана и Вешенска — помињу се у свим историјама књижевности, енциклопедијама, књижевним приручницима, јер су у њима на писана изванредна дела светске аптературе, У првом је живео пи радио Лав Николајевич Толстој, а у другом већ више од три де ценије ствара Михаил Александрович ЈШолохов, који је још за

живота постао класик нашег дооа. Велико козачко село Вешен“

ска смештено је на високој оба: ап Дона. Мало даље, низ реку, нанизани су засеоци Лебјажиј, Андроповски, Грачи ин Кружми. У Кружилију је 24. маја 1905. тодине рођен Михаило Шолохов. Овде и данас одолева зубу вре мена козачка кућица — „курењ", покривена трском, коју је поди“ тао отац писца Алексанлар МИиханлович, досељеник из некадашње Рјазањске губерније.

Шолохов припада генерацији која је ступила у живот у вре ме када се личност морада му њевито формирати, када је била неопходно, без обзира на године, решавати велике задатке, узима ти на себе одговорност за општу ствар, за будућност ток историје.

Ао 1918. године Шолохов је учио тимназију, коју је; услед избијања грађанског рата, морао да нампусти, „Већ у 5. години (пише, он у својој биографији) служио сам војску и потуцао се по Донској земљи... Дуто сам био физички радник. Гонио сам банде које су господариле на Дону до 1922. године, и банде су тониле нас... Доспевао сам У разне ситуације... Пишем 04 1923. године, и од те године об: јављујем." Прву књигу, „Приче са Дона", мздао је 1925. године, а роман „Тихи Дон" почео је да пише 1926, још не навршивши 21. годину живота.

У „Причама са Дона" показао је како су бурни ратни таласи јурили по „тихом“ Дону у годи“ нама грађанског рата и како је револуција сламала стари начин козачког живота, Класа се борт ла против класе, а у разне таборе доспевали су каткад најолижи рођаци — отац по син, браћа, муж им жена... На _живот и смрт одвијала се борба између новог и старог света и зато, по речима познатог критичара ју рија Лукина, у донским причама има много трагичног.

Краће време Шолохов борави у Москви у жељи да настави школовање и издржава се пре већи каадрму или као _утовари“ вач и радник у прехрамбеној тртовини, а после тога ради као учитељ на Дону, као књиговођа, тржишни инспектор ита.

Прве две књиге „Тихог Дона" објављене су 1928. године, трећа ~ 1932, а последња, четврта 1940, године, Негде крајем 1931. тодине, у разговору. са тадашњим

јонским _ секретаром партије Тетром Кузмичем „Луговом, родила се идеја да у ше роман о колективизацији се: ла, која је била у јеку. Годину дана касније светлост дана угле" дала је прва књига „Узоране 26. дине", Првих дана Великог оте пбинског рата ЈШолохов добија највишу совјетску награду за ро" ман „Тихи Дон", али сав новац поклања Фонду за одбрану зем“ ље и добровољно одлази _ на фронт, као ратни извештач листа „Краснаја звезда". Са фрднта редакцији шаље извештаје, пртице и приче, Негде У. рово вима Стаљинграда почео је да. пише роман „Они су се борили за отаџбину“, чији је први том објављен пре три деценије, а други сада завршава,

Када су у току рата Немци продран до Вешенске, њихова витпа команда је наредила да се бомбардује кућа „комунистичког пропагатора" Шолохова. Директ чим поготком дом је разорен, уништени су мноти Шролоховљеви рукописи, укључујући и АРУ“ ту књигу романа „Узорана 20 дина", спаљена су ЗИМЕ днев

1 забелешке. Парчад аи су пишчеву мајку (пореклом Украјинку) Ачастасију Даниловиу. Енара - је. притока морао да пише АРУ »

с 68 ледине", који, 1е бликован 1959. године, Крајем 1956. тодине он је У неколико НАС АННУ „Правди“ објавио мувену новелу „Човекова 130. Тезиић аза Свена Шолоховљеве књиге представљала 12 првораз

емљи м | ино редни догађај У 3 НИ странству, Додуше, оп У ОВК Е каснијим изузетно добрим а) ма није могао да понови |

КРИЖТРНЕНОВИНЕ 5 |

народа, за.

Шролохов напи',

судбина", која је пре

„Тихог Дона". Судбина титана је Ла стварају велика дела, али, како рече један критичар, „Хам' лет", „Рат и мир" и „Тихи Дон“ не могу се два пута створити, они искључују своје двојнике.

Меки западни истраживачи Шолоховљевог стваралаштва тичу, како је суштина човека непроменљива и пезависна Од револуционарно-социјалних и дру тих потреса; односно да је „он пемоћан да било шта измени или учврсти у оредини која га окружује", у судбини која резултира из „несхватљивог тока ствари и. догађаја": Наводно, и сам Шоло хов је зато „морао да прихвати трагичну концепцију живота" и стварности, што показују финал пи расплети у његовим делима, Да ли је то тако2 '

М' „Тихом Дону" писац је обухватио логађаје из првог оветског рата и окгобарске револу ције, из грађанског рата у Ру сији и иностране интервентије. На широком платну једне пре ломне епохе осмишљена је ана томија домских козака; марши рају сукобљене армије, боре се разне _ идеологије, распадају се породице, рву се добро но 310. Алп за Шолохова сви људи су људи, а пне оличење добра и зла, који се само као историјске категорије преламају и манифесту; ју у овој и оној личности, у овој нНАН оној судбини.

Стварајући лик Григорија Ме“ лехова, тог бунтовног истраживача истине, писац је разоткрио сложену трагедију човека, који се у суштини борио против сопг ствене _ среће. Судбина главног јунака „Тихог Дона" заиста је трагична, На крају књиге пред нама искрсава морално сломљен човек, човек који је изгубио све своје блиске, коме је „ове одане ла, све порушила немилосрдна смрт". Критика на различите начине тумачи дих Григорија Ме лехова — а таква је _ судбина свих великих уметничких лико ва. Једни сматрају да се Мелехов читавог живота колебао, други — да је он центар и да се око њега све колеба. По једнима је он трагичан константно, а по друтима — губи особине изрази; те н високе човечности пред крај књиге, постајући својеврсни не човек.

Григориј Мелехов је склон да“ оправдава све своје поступке о" колностима које су их условљавале, И заиста, на први поглед се чини, како тачно примећује Лав Јакименко, да је он запао у за чарани круг. Почео је први свет" ски рат, био је на фронту, за испољену _ храброст произведен је у официра, После револуције __ избија грађански рат. Црвени покушавају да ухапсе Григорија као царског официра, Да би се заштитио, он се скрива. Почиње устанак против совјетске власти, Григориј постаје важна фитура

табору белих, Чини се да нека атална неизбежност предодређује све његове поступке, једно се лепи за друго — и нема излаза. Али Шолохов даје дубље и реал“ није објашњење свега тога. Он показује како воља и погдед на свет човека одређују тегове рад ње и поступке, · Околности, У ствара човек.

крајњем слаучају, Сам живот и револуционарна борба _ козака нудила је могућност правилних одлука. Григориј Мелехов могао је изабрати другачији пут — пут револуције, Као невмдљивим ни тима спутавало га је и везивало своје, сопственичко гледање на земљу, и он није био у стању да разреши трагичне противречно“ сти с којима се сукобио. у жи. воту, показао се непособним да у жестокој класној борби одре ди онај историјски пут који је, на крају крајева, довео његове | његову земљу у орби

земљаке, у ту новог света, „Као _ спаљена степа, постао је црн живот Григоријев... ДАМ он сам се Још

увек грчевито држао за земљу, као да је у самој ствари његов изломљен живот представљао не

какву вредност за њега мн за друге." У тренуцима проницљивости

Григориј Мелехов тражи одТОВО" ре на питања о социјалној прав“ ди, о свету у којем неће бити суровости и крвопролића, Он ломи главу над нерешивим за њега питањима — да ли се може изградити свет на принципима једнакости, братства и правде 2 Или у свету влада суров егоис' тички морал: „Свако има своју бразду 2 џ

Прелажења с једне стране на другу, мучна осећања кривице и слознаје истине, губљење вере и многобројне дилеме означавали су тежак пут сељака-средњака Григорија, али он је увек био и остао истраживач истине и сми сда. живота. У том погледу, Три, гориј Мелехов је тратична Аич' ност, која до краја није успела да се приволи ни једној ни АРУ' тој смртно завађеној страни.

С“

МИХАНА ШОдОХОВ

Шолохевљеви јунаци су људи разних карактера и судбина. Они живе пунокрвним животом н не траже само своју аичну истину, већ су, пра свега, заокупљени пи" тањима од интереса за цео на род, за читаво човечанство. Григориј Мелехов, у чијој су се ду“ ши _ пресецали путеви историје, није могао да помири трагичне конфликте свога времена,

Семјон Давидов и Макар На гуљнов — главни јунаци „Узоране ледине", створени десет то' Анна каоније, чврсто су олреди“ ап ми нашли свој пут у сложеном процесу колективизације се“ ла, Историја Давидова п Нагул“ нова показује како се код Шодохова теоно преплићу социјал“ но и интимно, заједничко и лич: но када, у крајњој линији, велики људски циљеви одређују и

истинску меру човечности. Код Макара. Нагуљнова се мржња према приватној својини, која

обогаљује људска осећања и по ступке, спаја с наивним, право“ линијским уверењем, да се све може решити силом; он саосећа с потлаченим човечанством с угњетеним Индусима н Афри: канцима и спреман је да неми: лосрдно упери пролетерски мач против _ оних, који по његовом мишљењу, не схватају, тачније не прихватају ново на селу —

колективизациј'! КОЛОНЛИВНЗНАГ

Ју нте, чи : . мерну _ преданост и _ несебично жртвовање овог безгранично ола: ног човека револуцији. „Узораној ледини", међу тим, гину омиљени јунаци писпа — Семјон Давидов и Макар Нагуљнов, Али они гину у борби против онога што је представмало највећу опасност за побе' ду боцијалистичких односа на

селу, „Шолохов = каже Јакименко — не пуди читаоцу про писне истине; човек треба да

буде такав и такав. Он показује какви су људи сада, у датим 0

Божидар Шујица

Балада _

колностима, у датом тренутку, али то показује тако да ми увек видимо, осећамо и схватамо ка ква треба да буде истински пре красна људска Апчност",

Андреј Соколов у „Човековој судбини" ступа у окршај са најстрашнијим злом У историји човечанетва — е фашизмом. Рат је обрушио ма њега такве патње и тугу, да би им тешко ко могао одолети, Дам он је издржао џула“ ре ратне олује. Попут феникса, попут живог споменика, с прстом упереним у будућност, диже се из развалина ратне катастрофе тај човек, а заједно с њим из раста и млада стабљика, која се поверљиво приклања његовој жи вотворној снази — усвојени син Вањка:

У књигама Шолохова гину људи који нису слаби, јадни и сломљени. Његови јунаци су борци, они траже правду и поносе се својим „удским достојан: ством. И што је најважније трагично разрешавање конфликта у делима Шролохова прожето је вером у булућност.

У романима ЈШолохова воли се бурно, страсно, трагично. Љу бавна драма невољенс жене Гри-

торија Мелехова Наталије, тра тична _ судбина _ његове љубави према Аксињи, љубав Макара

Нагуљнова према Аушки, заљуб“ љеност Варје у Семјона Давидо-

· ва — све то открива читаопу бо“

татство људских осећања, а иза тога стоји иста вера у човека, у његову лепоту и снагу.

Дело Михаила Шолохова прт“ пала целом свету, Његове дубоко хумане поруке су неизоставим сапутник човека у добру п. злу, у тузи и радости и зато мплионски читалачки аудиторијум оче кује од њега нове стваралачке узлета на плуту даље спознаје разних страна живота и сложене људске душе,

Бранко Китановић

Где ли је сад онај јастреб што се винуо са , Нанизаним прстен-вековима на прегорелим канџама» Је ли то био јастреб нашег ината са "драгуљима У којима се најјаче ломе сунчеви зраци,

Ил' је то у празнини грабљивица на. мукама» Кога ли то на крову света сахрањују галамције> На кога ли то јежеви тако одлучно дижу бодље Дајући распршеним капљицама целине амбиса2 Где ли је сад снајпериста“ Нишани ли Непрестано Да. ли је промашио мога. сина»

Шта је од њега учинила слава»

Ко ли је сад ма промаји између топова

Гав су сад оне зелене тране што су вијоптиле

У матличастом нлаветнилу неба над Европом»

Јесу ли се ложачи испод уташених пањева

Пробудилцр Јесу ли ослободили тела свота у пролећуг | Јесу ли далеко испред заборава самих себе»

Ла! ли још чувају тугу не делећи. је ни са ким

Као што земља: чува закопано блато у дубини»

Где ли су сад толуждравци што су кричали, псвотз За изгубљеним јатом2д Јесу ли та пронашли,

Пропаали па поново изгубили

Ко ли је сад на промаји измећу топоваг

Где ли су сад мудри и подругљиви шетачи пат Што су знали лепљиве саставине невидљивог»

Те ли се разбуктала ватра од њиховог покислот иверја

Јесу ли ту још, росо, У шетњи поред Месеца

Ил су негде друго у трави која се увек изнова

Распростире испред ноту бездомника2

Где су сад она звона велика као океани2

Тде су сад сањари што су тако страсни док је

(Снег пнрштао свуда около мо отолелим "ранама Одтоварали на питања Леце Ђудућности>

Ме ли је сад на мромајп измећу топовар

. клонио

ПРОСЛАВА _ МИХАИЛА ШОАОХОВА

Седамдесетотодишњица рећења Михаила Шолохова прославља се. у Совјетском Савезу-у великим, досад готово невиђеним размерама, У оквиру овог јубилеја издата су сабрана и појединачна дела писца на многим језицима народа СССР-а, одржавају се на учни скупови и спмпозијуми и многе друге пригодне свечаности, Совјетски листови и часописи, радио и. телевизија испуњени су написима и емисијама о разним аспектима Шолоховљевог дела и живота, Сам писац, међутим, као да пе мари за све то и наставља да живи скромно у селу Вешепска у Кругу својих земљака'сељака. Леже врло рано, а свакот дана устаје између три и три ин по сата изјутра и пише до десет часова пре подне. „Живим као птица, по законима које је при“ рода одредила", рскао је у јепом интервјуу француским нови“ нарима.

Шолохов је добитник низа нај виших _ међународних и совјет“ ских награда, међу којима су и Нобелова и Лењинова. Академик је, члан је ИК КПСС н посланик Врховног Совјета, почасни (и до писни) академик мнотих акаде“ мија и' почасни доктор многих универзитета у свету. По њего вим делима опимљени су многи филмови, написана бројна либрета за опере, а неколико дела је и драматизовано. У СССР-у његова дела су преведена на 80 језика и доживела су 818 излања у укупном тиражу од око 534 ми“ лиона примерака. Само на РУ ском језику Шолохов је имао 389 издања, док су на друге језике СССРа његове књиге излазиле 429 пута. У иностранству Шолоховљева дела су издавана 730 пута, од тога у САД — 27 пута, У "Јапану — 54 пута, у ДР Немач: кој — 73 пута, у Чехословачкој — 72 пута, у Југославији 28 пута, у Француској — 41 пут, у Инди" ји су преведена на десет разних језика, у Бугарској 74 пута, У Пољској 59 пута, у Италији 32 пута, у Норвешкој постоји из давачка кућа „Михаило Шолохов", а у СССР и неким сопијаАнстичким _ земљама многи кол хози, устапове по предузећа носе његово имс (Б. К)

ЛА ЛИ ЈЕ постојао ТРИОРИЈ МЕЛЕХОВ2.

Совјетски истраживачи. су доста времена утрошили да би открилн да ли су главне личности Јоло“ ховљевих дела заиста имале своје прототипове у животу, И ево шта је утврђено.

Живео је на Дону, у засеоку (салашу) Базки, козак Јевлампиј Јермаков. Баба му је била Тур киња, Црнопуте Јермакове су називали „пиганима", Јевлампиј је био отворен, храбар и весео чо век. Од 1912, године служио је у царистичкој армији, Револупи“ ја и грађански рат у Русији бапали су та из једног табора У други, Али се иа крају обрео У Црвеној армији, Негде 1924, го дине вратио се на Дон, где је постао командант коњичке школе, а потом председник сеоског совјета. Јохолов сс често су сретао с Јермаковом и дуго раз товарао с њим. Биографија Григорија Мелехова, љегов. карактер и спољни изгласа умногоме су на лик на биографију и изглед Јевлампија Јермакова,

Што се тиче Семјопа Давипло ва, главног јунака „Узоране ле дине", ту постоји још већа поаударност _ између _ биографије књижевног јунака пи прототипа из живота, Када се појавило пр“ во издање књиге, један од аутор ских примерака Шолохов је по" извесном ЛАпдреју Плот“ кину с посветом у којој, између осталог, пише; „једном из арми је двадесетпетохиљадника", како је тада називано 25 хиљада рад ника-комуниста, које је Комуни стичка партија СССРа послала на село у цпљу организовања колхоза, Плоткин је запста уче ствовао у „колхозној револуцији у Вешенском рејону“, како је

Шолохов написао у посвети на књизн, Андреј, Платкин је одрастао

"у породини радника реччог бро“

ларства, Радио је као ложач пар них котлова и помоћник механичара. У КПСС је ступио 1926. го“ дине, Потом је радио као бравар у бролоградилишту. Када је по чела колективизација упућен је на Дон, Седам година је био пред седник колхоза недалеко од Ве шеењске, Шолохов се упознао с њим у лето 1930. године, А након годину дана у колхозу, којим је руководио Плоткин, на подстрекивање кулака (који су пронели глас да ће колхозно жито остав“ љено за семе бити продато ино" странству, избила је „побуна жена", која је тако пластично опи“ сана у „Узораној ледини".

Своје прототипове имају и мно ти други јунаци Шолоховљевих дела, (Б. К.)