Књижевне новине

ПОРТРЕТ

КЊИЖЕВНА СЛИКА БАНАТА |

О прози Младена Маркова — поводом Октобарске награде за књигу приповедака „Жабљи скок"

ВЕЋ ПРВИМ романом „Хроника о забо. рављеном селу" Младен Марков наговештава неке одлике присутне у свом каснијем стваралаштву, Мако тај роман носи неизбежан печат књижевног почетништва. (у начину приповедања, структури рече. нице, у невештој композицији) на страницама „Хронике..." уочава се. перо каснијег, зрелог Маркова, заљубљеника и летописца банатске равнице (јужнобанатских села), романописца, а касније и. приповедача изразито реалистичког опредељења. који најјачи подстицај за писање налази у историји и животу Баната, у прикривеним, немирима равничарског човека, у бројним људским. судбинама, и перипетијама, у постепеном преображају села ин сеоске породице — укратко у историјским и друштвеним променама и збивањима с којима се равничари сукобљавају и којима „одолевају. М његовом првом роману то је био период рата и револуције (реч је, у ствари, о хроници времена оку. пације у једном селу) и Марков се касни је често враћа ратној тематици остајући јој доследан и у романима п у познијим приповеткама. -

Али Марков се већ у свом првом роману није задовољио тим да једнострано бедежи збивања: он покушава да нађе одтовор откуда раслојавања, деобе ин дилеме банатских сељака, откуда изражене националне и класне супротности. Кључ за постављене проблеме писац у „Хрони ци.. налази у породици Игњата Вујина, сликајући постепено уздизање и морални пад сеоског богаташа. Засмета, за трену. так, наивно моралисање: оно што је стечено на нечастан начин мора кадтад донети несрећу, поручује писац. Но такво

ешење није типично за Маркова, него је пре резултат преузетих модела из раније књижевности, извесна поука коју је књижевни почетник могао добити од својих претходника.

М свом другом роману „Равница" (1957) писац се добрим делом ослобађа почетничких слабости. У конструкцији реченице осећа се да је отпор језика савладан, те да писање за аутора више није проблем. Марков је првом књигом показао да има шта да каже, а другом потврђује да уме то да учини, да ни оно како да каже за њега више није препрека, Причање је течније (да се послужимо најједноставнијом терминологијом), а превазиђена је и конфронтација црних и белих, негативних и позитивних ликова. Аутор овде слика људе с. њиховим врлинама и манама, јаке и слабе истовремено, збуњене време. ном у коме се догађају одлучујуће промене, у коме се један свет руши а други, нов и непознат, тек треба да дође. Роман „Равница" није више. развучена хроника „бескрајних равничарских дана; ту је све

жонцентрисано. У најкраћем. временском одсечку, у три: дана свега, у периоду измеВу одласка Немаца и доласка: партизан“ ских јединица. Село је ослобођено, али још није свесно своје слободе, стари од: носи немају више никаквог ослонца, али још нису дефинитивно срушени. Ипак постепено долази до изражаја револуционарна: оријентација банатског сељаштва, истина. мање у облику свесне акције, а више у виду револта, као израз дотле невидљи"вих, пригушених, исконских страсти које су вековима тињале. И. тада се, стихиј„ски, јавља отпор према газдама и зеленатима, према експлоататорима, према сарадницима окупатора, праћен лутањима, недоџмицама, · ' анархистичким испадима. ГНи овај роман није без слабости (писац није довољно доследан У грађењу анкова, хронологија збивања му Је местимично несигурна, а претерано је склон и дигресијама какве нису увек функционалне). У односу на прво дело, међутим, непоре цив је видан напредак. „Равница је м те матиком, а у извесном смислу и тристу-пом дело које је до данас сачувало већи „део своје првобитне свежине. _

, . Марков није У своја прва два романа заокружио слику Баната у ратним данима: он ће се тој тематици доследно враћати и у својим приповеткама. (збирке „Банатски воз" 1973. и „Жабљи скок 1974).

__ Као треће дело појављује се роман · „Метровка", откупљен на конкурсу издавачког · предузећа . „Народна просвјета

1958. године, тада под, насловом „Вечити · сан мрачни свече", али објављен, тек 1972.

- тодине у „прерађеној и скраћеној верзији. ·

Таква судбина романа „Метровка" онемотућује нам, унеколико да пратимо развој. ну Аинију: Младена, Маркова. Чини се да у

односу према роману „Равница“ писац ни-

„„Равница“ је У многим. елементима књи"жевне вештине изнад „Метровке". 7 · Крани роман (или дужа приповетка „Ликвидација" (1972). у сваком погледу је изузетак у стваралаштву Младена Мар. кова. И по теми, и по миљеу и амбијенту, „Ликвидацпија" се издваја из романсијер“ ско-приповедачкот низа. Али у пишчевом

је. учинио битнији напредак; штавише,

"стваралаштву она је свакако битна: У.

овом делу Младен Марков је дефинитивџо превазишао раније недостатке у ком“ позицији, “ приповедању и структурисању епизода. У овој прози нема 'смвишнот; све је испричано рационално и функционадно, с ПУНИМ осећањем за тежину и меру речи, Истина, Марков овде не тежи : перфекцији — а то је може

ттерарно у а _ допринело да се ослободи поједипих слабости из својих ранијих дела. Прикатодивши стил лику тлавног јунака (леко је писано у првом лицу) Марков је 13; бегао ранију тежњу да реченицу „богати "изразито поетском обојеношћу, да се слу

КЉИЖЕВНЕНОВИНЕ 7

жи метафоричним изразима који нису од: товарали природи његове нарације (као у „Метровки"“), а и да избегне епизоде и 02 ломке каквима је каткад разбијао тензију дела и нарушавао. равнотежу романескне структуре, Овде је приповедање у дослуху са савременим и модерним реалистичким прозним изразом. Видљиво је и нешто друго: Марков је овде доследнији и као психолог и као етичар, ово дело није само слика једног раздобља или јед-

не судбине, већ одражава и поједине етич- у

ке, па делимично и политичке проблеме.

Судбина пишчевог јунака Берђа. Вуша на, _

санкана је у крупним, оштрим потезима, његова исповест, ма колико звучада. искре-

но, тамна је и неухватљива, пуна протин-,

речности. Марков је овде не само ваљан портретиста, већ и пејзажист, иако није на свом терену, на тау банатске равнице. Покрећући моралне проблеме блиске нашем времену, с коренима у недавној прошлости и последицама које се протежу до наших дана, Марков је кроз овај саркастични политичко-етички трактат покушао да скицира. и ухвати нешто од температу“ ре своје епохе, и нешто од универзадних питања човекове етзистенније. Кажемо покушао, јер био је на путу да у томе заиста успе. Ипак, заокупљен више политичком страном проблема, питањем опреде“ љивања људи у минулом рату, њиховог делања, сналажења и несналажења пред најкрупнијим проблемима времена, аутор није искористио све могућности које му је разгранато ткиво ове прозе пружало. На домаку циља као да је посустао. Али и овакав какав је пред нама кратак роман „Ликвидација' представља дело које заслужује пажњу, које плени својом хуманом ангажованошћу и једном општијом актуелношћу.

У збирци „Банатски воз" критика. је истакла две приповетке антологијске вред. ности: насловну причу „Банатски воз" и другу, нешто опширнију новелу „У“ лов на курјака". У првој аутор духовито, развијајући анегдотску фабулу, говори о данима окупације у Банату, о згодама и '"незгодама разних нација расејаних широм пространих панонских атара, који у возу, нашавши се заједно, илуструју једну у рату насталу хијерархију. Реч је, разумљиво, о пародичној хијерархији, и уопште о иро, ничном тону Марковљевог приповедања. У том банатском возу што хукће и клопара кроз кукурузе од села до села смењују се на удобним седиштима представници различитих националности, као што се и у банатској равници смењују различити

' господари. И с једним надмоћним осме-

хом Марков нам презентира своју филозофију: све пролази и мења се, као путници у банатском возу, као и тај банатски возошто нестаје негде на. крају видика, а остаје“ равница, земља и човек на њој. Само та два основна елемента трају, све

метаморфозе у равници потичу одатле, и.

на том се односу (земља-човек) завршавају. | Приповетка „У дов на курјака"“ доноси сложенији стваралачки поступак. Писац и овде верно слика банатско поднебље, дотађаје у Банату, кроз једноставну фабу-

ду — долазак двојице ловаца У село да пронађу курјака који се у околини појавино — он приказује читав.низ збивања,

ситних рачуна и обрачуна, товори о тратовима и ожиљцима из прошлости, и о односима који носе дубок психолошки а и социолошки подтекст. Марков је и овде био на домаку свог " стваралачкот идеала: да пружи одговор на кључна, егзистенцијална питања новијих историјских збивања у Банату, да открије тенезу нових феномена, да наслика однос баналског сељака према револуцији. Узгред, ова приповетка својим дескриптивним елементима доноси изванредно дату атмосферу Баната, споро протицање зимске ноћи у завејаном равничарском селу, џстајалу атмосферу седељке у имућној сеоској ку: ћи, на банатски начин гостољубивој, али на исти тај начин и уздржљивој. Такав однос, уосталом, спада у трагове историј ске свести, он је карактеристичан у пси« ходошком профилу Банаћана, пошто се, стечено искуство и у новим условима споро и. тешко заборавља; ; Е Збирка приповедака „Жабљи скок“ наставља се на известан. начин на: претход: ну: пишући о ратним данима на простору

МЛАДЕН МАРКОВ

Баната аутор је проширио и допунио хронику о. људима свога краја, док је у стваралачком поступку дограђивао психологију јунака који постају целовити књижев“ ни Аикови, памтљиви пи препознатљиви и изван контекста ових приповедака. Збир. ка „Жабљи скок" тематски је веома чврсто повезана. Аутор је приказао ратне године у Панчеву и околним селима, идући хронолошки од априлског слома преко отпора и оружане “ 'рбе, до ослобођења. У збирци „Жабљи скок“ Младен Марков посматра проблем мржње и зла у љу дима. Јунаци његове прозе, банатски Немци — фолксдојчери, некадашњи мирни трађани, млинари, пекари, лимари, поста“ ди су у рату насилници који се бахато обрачунавају са својим суграђанима Србима и Јеврејима. Опијени немачким победама у почетку рата они губе сваку меру, постајући трагигротескне фигуре (такви су, на пример, Жоли, Адолфина Фроман, Фери Антоновић). Њима се придружују психички лабилне личности (као што је Глобушић) — људи који у животу не виде другу и друкчију шансу да се покажу и искажу. Неки чине зло да би га сами избегли. (један од успелијих женских ли. кова, Јелисавета Овчаров) На другој страни Марков слика отпор насиљу, било да се његови јунаци за борбу опредељују случајно, из Људске солидарности, родољубља, или пак сложенијих идеолошких побуда: Супротстављајући та два света Марков слика, у ствари, борбу добра и „зла, један дијалектички сукоб који траје и који се неминовно и упркос свему мора завршити победом човека над насиљем.

У сликању ликова Младен Марков није

, овде искључив: и међу Немцима има по

зитивних ликова и хуманистички орилентисаних личности (штабни наредник Ха1не), као. што негативних личности има и међу Србима и Јеврејима.

За Маркова је проблем зла У људима подједнако морални и психолошки: кључ“ но. питање у његовим приповеткама није толико зло, само по себи, вел генеза зла која се изненадно и еруптивно јавља У драматичним ратним околностима. Шта је довело до тога да људи, дотле мирни су. грађани и суседи, почну да се међусобно обрачунавају, да се мрзе до истребљења, пита се писац. Марков није развијао теорије, нити је. својим приповеткама илустровао тезе; у складу са својим реалистичким опредељењем, окренут највише (местимично искључиво) објективној ствар“ ности, он је попут камере пратио збивања, градио ликове и сижејне односе, остављајући одговор аутономно! структури дела и читалачком доживљају.

Приповедање Младена Маркова поседује више одлика драгоцених у прозном стваралаштву. Он пре свега мајсторски слика завичајно поднебље; у неколико ре ченица, вешто одабраним појединостима, Марков уме да дочара дах равнице, равничарског села или вароши с хетерогеним „националним саставом, ттироких сеоских шорова, тромих река и канала, поља са стотовима кукурузовине, укратко све-

· та онога што банатски пејзаж чини. аутен-

тичним. Ц

_ Марков је истовремено и сликар новог и летописац некадашњег Баната, хроничар једног света који се мења, настаје и не. стаје. Као и већина писаца којима је

типодошки близак Марков остаје веран једној средини и у“ њој тражи подстицај за откривање универзадних истина о чо-

веку и његовом трајању. Тамо где је ост-

· варио своје најбоље резултате (у првом

реду у свом прнповедачком стваралаштву) Марков описујући Банат најмање товори о Банату; ту његови јунаци, с коренима у банатској равници, "постају универзални типови, гоњени вечним „трпљењем, „неџтасивом тежњом ка нечем бољем. ка једном људскијем животу. Тако аутор, ненакло“ њен књижевним регулама и унапред при“ хваћеним теоријским ставовима. спонтано, кроз списатељску праксу решава сложен однос појединачног и општег, Банат Младена „Маркова, из књиге у кљиту, постале једно од литерарних поднебља капактеристичних „за. мапу српске прозе, И као

вазилази „границе уско локалног: слика банатског човека у прози Младена Маг "кова постаје слика човека у рремену., или пак слика. времена. јато се преламају У "свести „његових јунака. | А

Мван Шоп

" Месец. се помаља. на. брду

ПОЛАЗАК НА СЕТВУ

"и. земља се блудно протеже

' упија жрунећи се

· Просуће, рекло би се

Аве људске и две волујске

сви. књижевно остварени локалитети пре,

Добрица Ерић

Ратар у знаку бисага

ВЕЧЕ УОЧИ СЕТВЕ

Земља пресвлачи кошуљу нод јоргованом тишине.

Рахар је дахом кади.

Небо је као њива тек засејана пшеницом и. још неповлачена.

са" белим воловима и сребрном дрљачо:“.

РАТАРЕВ НЕМИР ПРЕД

Ратлар преже невичног белца своје радости.

Пред њим ничега више нема до толе земље и сунца што је дражи.

Само њу види само њу љуби својим босим стопалима и само ; њу чује и мирише.

Жена та кришом мотри кроз рупу на бисагама које крпи.тежинаним концима љубоморе.

РАТАРЕВ ПОЗДРАВ БРЕСТОВИМА И ДОЛИНИ ПРИ ОДЛАСКУ НА СЕТВУ

Добро јутро, брестови дични моји зетови

и ви, сестрице птичице на брестовима.

Како ме данас сунце гријало тако ми ово семе клијало!

Добро јутро, долино добра моја родбино

и ви, чобанчићи облачићи по бреговима.

Како ми данас срце пламсало тако ми летос жито. класало!

СЕТВА

Диже се дан аи а

само у танкој кошуљи светлости међу високим дрвећем.

Разтранат насред оранице ко бели јавор

ко свети пастир што музе муна вимена бисаза Ратар широко размахује десницом чудесницом рекло би се |

да неком тајном косом невидиш — пшеницу коси а Он тек сеје.

Гладне га шаренперке све чешће надлећу али ретко се која усуди

да слети кроз чељуст пса на жрилате бусике пошећерене зрневљем.

Из шаке дародавке са отвореним жилама прште ројеви зрна као сунчева киша коју земља жедница

у мале поноре око испуцалих табана

нод којим се трче рањене жилице глиста.

сву крвцу и спласнуће ко пробушена врећа

на бескрајним браздама а Он, напротив, све више бубри ко вечно зрно

у топлој влази од луде придолазеће крви

што већ натапа земљу

и покреће млинове

ни прелива се у мирис

ц пенушање пшенице у у којој зрикавци буде уснулу помељарку.

По оближњим засеоцима, порастураним као шака зрневља мо бусикама брежуљака

цео дан скиче гладни и безуби пси српова.

ВЛАЧЕЊЕ

Гудала четири грбаче растржу гусле дрљаче.

А дрљачи на грбачи камен међаш пари лера.

Клате се празни тегови измећу волујских цеваница.

Пред њима скорели брегови за њима росна равница.

(из ЗБИРКЕ У ПРИПРЕМИ „РОЖАЕСТВО РАТАРЕБО) "