Књижевне новине
пл
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ РЕОРГАНИЗАЦИЈИ_ УМЕТНИЧКИХ · УДРУЖЕЊА |
још носе сва обележја бирократског централизма. Њихов рад све
до сада сводио се претежно на-,
заштиту цеховских 'интереса, на решавање материјалних .проблема уметника и то најчешће изван друштвене валоризације рада. и укупног идејно-политичког и друштвеног ангажовања њиховог чланства. Зато је друштвена улога ових удружења и даље другоразредна. Овакав тип удруживања погодовао је такође елитистичким интересима и грађанском концепту културе, а вешто је био коришћен и у националистичке сврхе.
Ово је речено на недавном саветовању које су организовали Комисија за идејни рад у култу. ри, науци и образовању ШК СК Србије и Секција за културу РК ССРН Србије. Тема разговора била је: „О остваривању уставног концепта удруживања уметничких и културних радника". У радном _ материјалу припремљеном за ово саветовање наведено је, између осталог, да је „при „оваквој организацији и улози удружења у доброј мери доведено у питање и деловање комунистагуметника и да она, нако би требало да буду, -практично нису интегрални део Сопијалистичког савеза, Синдиката п других дру: "штвено-политичких _ организаци. ја".
Овим удружењима зато пред. стоји реорганизација у АУХУ уставних начела и порука Десетог. конгреса СКЈ и Седмог конгреса СК Србије. Удружења би убудуће требало да раде на. делетатском принципу, — непосредно преко збопова својих чланова. Збор би бирало председништво, а континунтет рада удружења обезбебивао би се минималном али компетентном им ефикасном стручном службом која би ашректно била одговорна. збору. За разлику од садашњих прилика (доминација цеховских интереса) удружења би имала сасвим нова. подручја деловања: стварање услова ин атмосфере за одревено културно-уметничко _ стваралашрој демовкратитатја- рада “кано би уметничко дедо постајало све више својина народа; неговање напноналне културе и стваралаш"тва народа и народности; боига._ о: пазвоју уметничких слобода; ббдоба против свођења културе на потђебе дневне политике; борба. против коришћења простора кул туре за деловање антисамоуправних н антисопијалистичких снага; подтика младим талентима. им стална отворена критика метрополизације. монопола У култури, кланова, комерцијализације, не олтовађајућих критеријума вред: "новања уметничког рада, његовог потџењивања пи елитистичког трецењивања. Расправљајући о овим проблемима, Првослав Ралић, предсел. мик Секције за културу ССРН Србије, рекао је да се досадаш њи облици удруживања уметни“ ка морају хитно превазићи, Витомир Трифуновић (Удружење композитора Србије) заложио се за боље вредновање правог стваралаштва и склапање самоуправног споразума музичара са изво. „Вачима њихових дела, а Зоран Милић (културно-просветна зајел“ ница Србије) да удружења убудуће морају да почивају на делетатским принципима м да се реафирмише друштвена улога „уметника: Здравко Вајатић и Света Бурић (УЛУС) рекли су да ја фи" мансијска ситуација у свим МАРУжењима тешка и да слободне У метнике убудуће треба третирати као раднике.
Аранђел Станисављевић, члан РК ССРН Србије и Милан Пра жић, члан Секције за. културу ПК ССРН Војводине, заложили су се за оснивање гтранских само. управних заједница које би слу. иде интересима уметничких У дружења, а Новак Стругар (Удру. жење научних пи стручних преводилаца Србије) за ширу сарадњу између свих МА и а твено-политичких а. Борђе Борбевић (УЛУПС) тражи „да се статус "слободног уметника изједначи са статусом радника у пронзводњи, а Столе Јанковић (Удружење филмских радника. Србије) да „култура мора да наће место у самоуправном плани. ању Од федерације до месне за: "еднице“. Влалимир Стотин (МА: ружење књижевника Србије) зааожио. се за још јачи развој де лдегатског система у оквиру УАРУ" жења. а "Бура Јактић (Удружење композитора Србије) позвао је комунистеметнике 7 ботбу, тротив кланова „који имају већи, у тицај нето њихова удружења".
Душан В. Станковић
201.
БЕОГРАД, 16. ДЕТ
пи Ма РОААВ МАКО" јЈЛосо посао
паре ВЕУОПЈСТЈЕ 22
(р
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
пад БТОЕТОТЕКА
|
НАЈВИШНЕ ДРУШТВЕНО ПРИЗНАЊЕ ЗА 1975. ГОДИНУ, НАГ РАДУ АВНОЈ-А, ДОБИЛИ СУ ДР СЛАВКО БОРОЈЕВИЋ, МИРКО ДАЕАНО-
ВИћЋ, АБАЗ ДЕРОЊА, ДР МИРОСЛАВ ФЕЛДАМАН, СВЕТОЗАР ТЛИ ГОРИЋ, КААИН, ДР СТАНЕ КРАШОВЕЦ, АР БРАТКО КРЕФТ, ДУШАН МАТИЋ, м ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЦРВЕНИ КРСТ; ЈУГОСЛАВИЈЕ, ИНС
СКОПЈА М САВРЕМЕНА КОНФЕКЦИЈА
ШТИНЕ СФРЈ, ДРУГ КИРО ГЛИГОРОВ, СА АОБИТНИЦИМА ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА
СТАВОВИ
НИКОАА ХЕРЦИТОЊА, ДР ДРАГИША ИВАНОВИЋ, ЗДЕНКО ЖОРЖ. СКРИГИН, ИВАН ТАБАКОВИЋ, А ОД РАДНИХ титут ЗА МАКЕДОНСКИ ЈЕЗИК „КРСТЕ МИСИРКОВ“ ИЗ и ТРИКОТАЖА „ПРВИ. МАЈ .ИЗ ПИРОТА. — МА СЛИЦИ: ПРЕДСЕДНИК САВЕЗНЕ СКУП-
БЕЗ СЕЛЕКЦИЈЕ И БЕЗ КРИТЕРИЈУМА.
уз Југословенску музичку трибину "75
и ОВОГА ПРГТА Као ни. про
шле године, Југословенској му зичкој трибини у Опатији не мо-
| ту се упутити многи или претера-
ни комилименти у вези с,каквоћом приказаних композиција. Ситурно је да не може свака година, да буде берићетна у погледу при. лива нових и добрих дела; сигур. но: је да се велико дело каткада. мора сачекати, али је такође ситурно да на Трибини можемо и морамо очекивати онај неопходни не просек, већ наджпросек (уметност је у питању!) али, на жалост, ни њега није било у АОвољној мери. Нека партерност, конфекција п неко сивило, чак и прашњавост, захватили су добар део наших музичких стваралаца, те је "било тужно слушати безбојне композиције којих се, већ одмах по слушању, нећемо моћи. ни да присетимо, а камо ли да поже. лимо да их чујемо још једном. Да је било мање, — било би вимиле!" Али селекције и одабира, нема, а нема ни критеријума, према коме би требало Од, мноштва при“ јављених композиција пробрати само оне које би заслуживале да буду „приказане скупу музичара
у Опатији. Када би имала снаге.
и срчаности, тај посао би требало претходно да обаве удружења или друштва композитора у републикама и, покрајинама. Избор би свакако смањио 'број дела а тиме би било скраћено и трајање Трибине, чиме би'се знатно синт зиди и огромни материјални издаци око њеног организовања. А у вези с овим можда би' требало размислити о могућем организовању Трибине бијенално, тј. да се она одржава сваке друте године, наизменично са Музичким бијенадом: у Загребу, 14 КИМ
Па ипак, неке нејасноће и 38: мућености већ почињу да се разбиструју. Почињу да се слежу
многе узбуркане запремине. Неке,
су се плиме повукле и оставиле на увид оно што је иза њих на жалу остало. А то није увек утешно. Видело се. да неке технике и комиозициони поступи не могу бити сами собом довољни да се сачини “уметничко дело. Већ се пре неколико година увидело да алеаторика, сасвим свеједно да
ли контролисана или не, не може '
бити важна а поготову не пресудна супстанца једног музичког уметничког дела, јер као производ неких случајних звучања она сада представља општа места ко. ја се могу из дела у ДЕЛО КОД једног или код више композитора
понављати и да та општа места у
личе једно на друго као јаје јајету. Личност самог композитора се иза таквог поступка губила'и
| за шокантношћу аутора ишла је до опсценог и до. · ивице порнографије. Пошто му
оавбвице перона Ллвазерика,
упорно коришћена још у делима.
неких наших музичких стварала. ца, делује управо као што. су, у
'своје време, деловале. лествице У
бегу, навише) ман наниже, у инструктивним вежбама Карла Чернија: празна, бездуха стида, иза које стоје само јадан али "безуспешан покушај и пуста жеља да се стане у први ред бораца за нови израз.
Препаровани клавир, ударање лактовима по клавијатури, окидање жица мали глисирање преко њих, ударање по жицама разним маљицама пли метлицама, ударање по дрвеном оквиру харфе 'или по гудачким инструментима, расклапање дувачких инструмената ма њихове саставне делове, —– то су данас већ овештали поступи који су приликом првог приказивања пре неколико тодина шокиРали слушаоце (и гледаоце) а:који. сада већ немају шокантно дејство, за којим се веома често ишло, Нас данас овакви поступпи остављају потпуно равнодушним. Они се, као рецидив, могу наћи још ту и тамо али се одмах схвати да они нису уткивани у токове композиције због: стваралачке неминовности аутора и ње товог стваралачког. имиератива као једино и неизбежно средство, већ као декор за гледање и као атракција. Такво дело само чуто (рецимо преко радија) губи 01 своје атрактивности, јер је п ви
зуелна компонента саставни део, ;
његове дејствености.
Ни ова Трибина није могла проћи без одређених шокова или шокантних . тренутака, Та жеља код извесних
зика нема могућности за: порно- | графско казивање, узимане су у помоћ појмовно одређеније дисциплине (говорни глас и покрет). Наравно, све је то сведочило ви-
_ ше“о тоталном недостатку доброг "укуса и свесном спуштању посла.
ња, музике под приземље, у канал, но о стваралачким немирима композитора. = Мупави приказивања музичких скечева, уз неке сценске кретње суделовача и цитате из познатих дела из прошлости (Вагнер; Дебиси, Стравински) изнели су на видело само пу-
сти "дилетантизам. Да је то узео | _у своје руке какав. професионал | ми редитељ од талента: и маште,
можда: би био" могао 'и' да натрави нешто од таквог једног кабаретског колажа. — Но, највећи
| шок «у доживеди слушаоци за
време | приказивања једног Му зичког скеча с девојком 'која» је "
седела на подијуму и превлачила
покушаји .
у Опатији
удадом преко жица виолине звук је додазио из звучне апаралуре. Тај звук-су из средине АВО-
јаме момци на аларатури појачав „вали_ чак преко граница издржљивог. Ако траница бода м прскања бубних .опана износи 130 дени-
бела, онда је тај' звук у сали већ,
био прешао 120' децибела и приближавао се злочиначком чину. У време борбе противу затађивања људске средине и борде противу буке био је то флатрантан прекршај -м покушај инаугурисања звучног силеџијства под маском "авангардне музике. Многи су музичари у тим тренуцима напустили“ „дворану, забринути за свој слушни „орган.
Ради' провере могли смо добар део програма“ Трибине чути на 11 програму Радио-Београда јој "једном. Можемо рећи, и, поред, нешто песимистичног претходног, и латања, да се ол изведених 85
"композишт ја ппак" може издвоји
ти једва десетак постотка (заиста мали постотак!) дела' која заслу. жују пуну пажњу као плодови
мекреног _ падахнућа са свежом инвенцијом, ' солидне · формалне
структуре и добро одватаних звучуних димензија. То су Рубена Ра"дице о Рет ве. 111 за дувачки "квинтег и траку, Уроша ' Крека Га сјоџгпве Фип. ЂроџЕоп за лимене дувачке' икструменте и Штиртп. песми за'мешовити хор, ' Срђана Хофмана Закомт. ка последованије +- чети. ри "слова „за кларинет и , ва ту" оедачка | секстета, “Љиле ·“Фрајт Еклога ' за дувачки квинтет, гудаче и удараљке, Приможа Рамовжа »Ртапјоз то за флауту, хорну, виолину, контрабас и клавир пи Владимира“ „Довеца. Партита за: дувачки, квинтет. "Мако у прилично, великом стил. ском распону, ових седам“ композиција убедљиво "показује да: се добри и “прави садржаји могу из разити како "старијим, тако, и носвим „звучним. материјалом, ако _ стваралацима шта»да'каже, ако има духа, маште и ако му кроз руке протиче матсторлук. “њи. ма још могу сигурно да се препо· знају основни елементи музике — ритам, мелодија и хармонија. ХМ. многим другим делима су Ри "там (Лап Апбапе аг дет Ећу тиз') и мелодија пот пуно „деградирани и осићени на атрофију и аморфност. Хаомони' јал схваћена као. истовремено саз
вучје витте тонова, 10: није ни.
чим угрожена и остаје присутна, макар у НОВОМ ВИАУ.О
Ј Наставак на :. страни
Предраг Милошевић _ 4
М ЦЕНА 3 АИНАРА_
у ОВОМ БРОЈУ;
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОБЕЊА ЈОВАНА ПОПОВИЋА — пишу Живан Милисавац и Радојица Таутовић Богдан Тирнанић: САДОМА-
ЗОХИСТИЧКИ ОДНОС КАО МЕТАФОРИЧКА _ СЛИКА ФАШИЗМА — анализа филма „Ноћни портир" А. Кавани
Предраг Милошевић: БЕЗ СЕЛЕКЦИЈЕ И БЕЗ КРИТЕРИЈУМА У ОДБИРУ НА ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ МУЗИЧКОЈ ТРИБИНИ
__ РАЗГОВОР СА АКАДЕМИКОМ ТАТОМИРОМ АНБЕЛИВЕМ — водио Милош Јевтић
Мирко Вујачић;: ЈАВИЛА СЕ НАДА И ОВАЈЕ — путо-
" нис из Етиопије
Искечдео _ Музбег: | КЊИЖЕВНОСТ НА ТУРСКОМ ЈЕЗИКУ У САП КОСОВО
ПОЕЗИЈА Драгана Колунџије, Гордане Р. Тодоровић, Мирјане Вукмировић, Дратиње Урошевић, Буре Дамјановића, Мирослава Ј. АЋћимовића и Биљане Пановт“ ПРС: '. "вића
Ристо Трифковић: „СТОЈАН МУТИКАТТА" __СВЕТОЗАРА ЋОРОВИЋА — сто то'аина од пишчевог рођења
А
Славена Радовано-
НАТРАДЕ НАЈВИШЕ
ПРИЗНАЊЕ СТВАРАОЦЕМА
ХОБИТИ највише друштвено при знање за стваралаштво и дело од општег значаја за развитак СФРЈ, свакако је највећи понос сваког вредног прегаоџа, алп у години у којој прослављамо 30 година победе нах фашизмом, у години када. значајне друштвене промене заживљавају пуном снагом и налазе дубоки смисао у свакодневној пракси радног човека, награда АВНОЈ-а добија још једну димензију у свом значају и вред: ности.
Овоголишњи лауреати из 06 дасти куатуре и уметности. оу, "етиајем околности, људи „једне тенерације“. ствараоци који су се отАадбили и отпочели свој Рад измећу '1920. -п 1930. године, ствараоци који с“ на самом почетку своје деловање везали, или _ за радничка друштва, или за идејну авангарду.
Књижевник и академик Душан Матић свој први текст објавио је пре шездесет тодина п то си. турно не случајно У „Радничким новинама" Алана Поповића, Јоти као гемназијски професор (1924 — 1938), одговарао је пред он. дашњим властима због рада У мампрелном покрету, Ол приступа“ тед париском круту налреалиста, Матић је дуги низ година и сопи(тално ангажован писац. Учесник м сведок У новим токовима евпопске културе тих година, Матић је. био. живи мост осавремежавања, књижевне климе у нас, м послератном перподу пише сво. ја мајзнача!нија дела и камен по камен преноси оно натвреднијо што, је понео из париских кру гова, зрачи новим сјајем У, сртској књижевности и исказује се као неумопан падник. Превовен на многе језике и · заступљен У многим домаћим им страним антологијама, бара југословенске књи
· жевности није пп часа био затво-
тен-у' својој „кули 04 слоноваче". Напротив, током дугог низа токина створена је традитита да баш млади писци оллазе Матићу, ла. су. се искуство "1 нова књи„ибана снага сретно повезивали. Скоро истовремено, један АРУти авангарлист, револуционар и хуманист, Бранко Коефт, отпочиње. своје стваралаштво У, анта мовање, пи исто не случајно. У. радничком | КУЛТУРНОМ др | „Слобода“ у“ Љубљани, тле 1927. године оснива пово азантарано _ задничко позориште У Тотослави“ ји, Од тада па све до 1962, тоди“ | не био је. неуморан позооиттни , радник, режисер, писац, критичар ни позоришни теоретичар. рад и књите, не, само да су ОА самог. почетка били тоисутит у тутословенско! КУЛТУРИ, пећ су. кроз зрење уметника, одјекнули и ван граница земље. дз
Још један позоришни ралник, | драмски писац Мирослав Фелл ман, прва дела обтављује већ 1917. тодине, Аутентични позоришни писац, револупионаран дух. Фела. ман, декар по струци, У но > је управник многих партизанских болница и истовремено; писад де ла. прожетих вером У победу сво“ Наставак на 2. страни
| Ратко "Адамовић а
чанени пе.