Књижевне новине

| НАЈВИШЕ ПРИЗНАЊЕ СТВАРАОДИМА

Наставак са 1. страке “

га народа. Годинама је био пр но везан за Хрватско народно казалиште, а у тешким послерат» ним годинама препорода, паралелно је радио и као здравствени радник и као књижевник.

Академик Мирко Деановић, наш прослављени филолог, већ . 1928. године постаје лектор ита» лијанског језика на Филозофском факултету у Загребу, убрзо за. тим доцент за италијански језик и књижевност и оснивач италијанског семинара којим руководи све до 1961, године. Својеврсан ентузијаст и трегалац, дизао је генерапије младих филолога _ м спајао културе двају народа. Непомттљив слоболар, за време рата био је прогањан и затватђан. Дубровчанин, заљубљеник у своју медитеранску вокапију, – пре двадесет година он покреће нео бичан и од изузетног значаја пројекат — Велики динтвистички атлас Мелитерана — који је не давно завршен.

Један од најпеловитијих лико. ва народног уметника у нас, сва, како је композитор Никола Хершитоња. Своју делатност почиње као хоровођа радничких певачких дртттава и организатор музич; ког живота у радничким среди нама. Слободар и сав “ народном титвају, учествује у. НОБ, компонује многе слободађске песме у напоаном духу и воли музичку сектију Казалишта народног ос лобоћења Јотославије. Непотребно је набпајати све његове ком“ поз»тије и дела, довољно је поме., ноти само песме „Атуже Тито, љубичице бела" и „Јотославија" које су писане тако као да су повтткле _ директно из наролног стваралаттва и у „уху“ су сва кот натпет човека толико као да их !е тисао сам народ.

Међу неколико најзначатнијих словеначких вајапа, свакако се налази и Зленко Калин, Вајао чистот израза и снажне вокапије, дубоки хуманиста и човекољубац, своја значајна дела управо је ос тватио везујући их тематски за слоболарство и теме из НОБ. Не поводећи се за помолапством и епитопством. он је снажну вајар. ско инспипапију спетно отрађи. вао у теме н мотите послезаттпот пштепорола и остватио у том пе Рриолу сепијо познатих спометижа,

и ељефа. Непатвопен уметник,

познат је и ван граница наше земље. у

Још један ликовни 'уметник својим радом олавно је претао границе наше земље. Иван Табаковић, акалемик и једно од нај истакнутијих имена нашет сли. карства, већ ол 1928. године на, дази се у водећим матицама ту. гословенског сликарства. Зачетник је многих ликовних покрета и група и особени трагач за

новим изразом. Њетове слике ни-

су само односиле награде на европским смотрама, већ су и ви. Вене и откупљиване у Америти и Јапану. Активан дух и сликар интернационалног формата. Табаковић је налазио снаге и да се ангажује као вредан друштвени

ралник. Тетко је побројати све

њетове натпале. домаће и стране, довољно је истаћи само једну; награду „Гран при“ 1937. у Па ризу.

Попут Хертатоње, Жовж Скритин, који је на свој начин исто рита југословенског. филма, _ Од 1939 године активиста је у рал вичком поквепр па је од првих дана устанка међу партизани ма. Сктитинова камера забележи ла је натзначаћније тренутке на. те новије историје и тиме је остварено непролазно свелочанство херојских дана и епопета. Прве слике — аутентични локументи који су свету тих голина свелочтлма о истини ватпе борбе ~ снимио је Жопж Скритин. У натлем птвом итпаном послерат. вом филму „Славити“, која је везала сву романтичту МмАаЛОСТ послеватних година, Скпитин је био десна ртка режисеза Афпи. ћа, свог ратног друга, па је као скиматељ, тала. утраћивтао темеље новог Тутослевенскот филма. Оза! Филмска _ ралник — ентозгласт реткот формата постлат је „Лар тизапеке спомените 1941 толтте" и добитник великог броја ОАЛИковања. Ако смо лауреате натоале АВАОЛ-а за 1975. голито из оплас ти уметности п књижевности ус абдвнО назвади јелном тепепапи“ фом, можемо с ттатом пећи да је та генепатта стваталата рас

ла по развттала се заокттљема те.

потолом култте наттих назода крез своја дела воћена импематаитам хуманости и стално у тес ној вези са паполним изводима тле је и основни печат = Слобо датеттво. Кала се сатлела тихов трећета птт кроз депеније, на ове ствазаоне се истински (па. 'рафтпазттајући је помало) може везати | позната _изпека ла. су умети „пробуђени делови на

гела".

Ратко Адамовић

СА ИЗЛОЖБЕ „ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ОГПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА У ДЕЛИМА

ликовних УМЕТНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ“ БОРБЕ БОШАН: АРТИЉЕРЦМ (АОМ ЈНА)

Књижевност на турском језику у (САП Косово -

САП Косово је покрајина у ко. јој живи више народа и народности, Сви се они залажу за оства» рење хуманистичких циљева развитка културе, посебно књижев.

ности у самоуправном социјали“.

стичком друштву, Заједнички ра» звој у духу братства и јединства са свом својом ведрином ни тог аином је историјска нужност и драгоцени задатак народности и народа Косова. Ова историјска вужност подразумева зближавање народа и народности, међусобна упознавање језика и поштовање културног блага.

На Косову су у развоју националних књижевности, нарочито последњих година, постигнути резултати вредни пажње, Томе су допринели самоуправни социјалистички друштвени односи, На основу ових односа, слободно мо жемо рећи, створили су се одре Њени услови за развијање књиже» вности и на турском језику, ка саставном делу књижевности ко“ ја се развија у овој Покрајини; Данас у Попттини излази. неледи ни лист „Тан („Зора“), и часопи« за књижевност „Чеврен“ (.В Анку. Инфдрмативни дист-- „Тан

је од почетка свога излаже

(1969) око себе окупио младе књ

жевнике, који су на страницама“.

овога листа, нарочито у првим толинама њетовог излажења, 06 јављивали своја дела на матер. њем језику, а ту су се сусретали и са преводима дела јутословенских аутора, посебно аутора са Косова.

Да се књижевном стваралацтву на турском језику поклања посебна пажња најбоље илустру, ју бројни примери објављених пе сама турских песника у листови ма и часописима који излазе на турском, албанском и српскохрватском језику: „Сеслер", „Рилиндја“, „Јета е ре“ „Зери и ринис“ „Јединство“, „Нови свет“, „Стрем љења", као и многим часописима, који излазе у другим центрима у Југославији, · :

Данас се на Митинг поезије у Баковиџи, Митинг револуционарне поезије или Дечанске сусрете оба везно позивају и турски књижев. ниџи који живе на Косову. ТакоБе су и двојица турских песни“ ка чланови Друштва књижевни“ ка Косова, а око десетак младих књижевника са објављеним књи“ гама очекују пријем у Аруштво књижевника,

Поменути књижевници 7 сва кодневном стваралачком раду, сарађују и размењују мишљења са осталнм књижевним ствараопима на-К' гову, и ван Покрајине, а на: рочито са књижевницима који у Македонији пишу на турском језику, јер истоветност језика којам се служе постаје претпоставка за њихову сарадњу и чини их једном целином.

Сви ови примери говоре о про.

цесу сталног потврђивања — ове књижевности која по својим са» држајима не може бити ништа аруто нето саставни део КОСОБске књижевности која се често

разанкује само у изразу и посе.

бним особинама турског фолклора. Ипак, не бисмо се могли за

довољити поститнутим резолтати- |

ма. Било јеи недостатака и разних пропуста, Чињеница да је почетком ове године у излању "НИП „јединства“ у Приштини,“ об јављена књига „Топле руке", у којој је приказана савремена турска поезија на Косову, не може нас у потпуности задовољити, На»

"кон објављивања ове књиге, што

је од изузетне важности за потерВивање ове књижевности, пред; стоји и објављивање избора песа» ма и избора приповедака. као и самасталвих ктита и у излању

НИЛ „Рилиндја“ на албан-

приповетке Енвера

ском језику, о чему су вођени и неки договори.

Најважнији задатак у вези с афирмацијом турске књижевнос ти на Косову је превођење дела. са турског на албански, српскохрватски и друте језике народа и народности Југославије, Липске песме Наима Шабана, својеврсна поезија Бајрама Ибрахима, са сли ковитим емоционалним _ набојем, Бакија, са сна"

жним језичким изразом, песме о

„револуцији Алтаја Суроја, лири“

ка дечје радости Арифа Бозаџија, као и лирика Агима Рифата, Зеј нела Бексача, Османа Бајмака и других, — својим — присуством оботаћују нашту заједничку књи жевност.

Самоуправни _ сопијалистички друштвени односи, даље јачање братства и јединства, закључци важних скупова Аруштвено-политичких организација, а посебно Закључци Десетог конгреса СКЈ, пружају снажну основу и ства> рају неопходне услове за _ још већи и бржи развој ове књижевности. Искендер Музбет

„Галакенја“

међу нама

Три године успешног рада Та-. || араовани“ -зумач -етатуса · домаће

даксије!, часописа за популариза:

цију науке, сведочи да: је гласило: | "оваквог типа било већ: дуто недп-

ходно у нашој средини. Тим пре што је јединствено у Јутославији, а познато је, иначе, да их 7 по једним другим земљама има и ви. ше. .

Улога оваквог часописа састоји се у извештавању о научним и технолошким достигнућима и проналасцима, чији се број проте клих година повећавао вртогдавом брзином, Рубрике које носе на: слове одређених области науке, као астрономија, астробиологија, астронаутика, поморство, вазду. хопловство, психотроника, футу“ рологија, енергетика, технологија, психологија. зоологија или — теофизика откривају читаоцима нов свет који је доскора био досту. пан само уском кругу научника.

На овај начин, научна тврђе

ња, визије п хипотезе допиру 40'

широке читалачке публике, по чев од оне у друштвено-политич ким, научним, привредним _техничким и просветним круговима, па до радника, студената, пензионера. домаћица... Тромесечна ан. кета показала је да читалаца има. око сто педесет хиљада, што по. тврђује велику заинтересованост

У ОВОМ БРОЈУ 5 ВИЊЕТЕ СЛОБОДАНА МИЛИЋА

· већој мери, па је тако пру“ ћена у већој мери, па |] па

· вештава

| Ног сопијалистичког друштва, „Га»

_АЊИЖЕВНЕНОВИНЕ = 2

за најновија научна и техничке сазнања код нас и |

Домаћа достигнућа су обухва жена могућност нашим на | ма и истраживачима да обавештавају читаоце о стању у општим и сопственим подухватима разма» трајући праксу, теорије и хипо тезе. Часопис прати конгресе, обасвим југословенским научним скуповима и манифеста» цијама и чак се ангажује у реша вању домаћих практичних проблема. У сталној рубрици „Екологи-“ ја" међу првима је позвао на уз буну против загађивања човекове животне средине. Септембарски број од ове године, на пример, обавештава о европској сарадњи

овој области и о радној акпи. и „Палић 75", гле је омладинска радна бригада „Галаксије“ крену. ла у помоћ једном од наших нај лешших језера. К

Део текстова које „Галаксија преузима, из светских листова, ча» сописа и књита подвргавају се строгој селекцији и обради, а до. маћи прилози обезбеђени су не престаном сарадњом многих нау. чних радника. Чланци говоре 0 позитивним и негативним аспек. тима проналазака, о нуклеарним пробама, генетским експерименте ма, вештачким климатским про менама, атомским пентралама, по јавама на Земљи и у Свемиру, што све пружа читаоцима већи сазнајни спектар и могућност да прихвате или одбаце одређене мо тућности које савремена наука нуди, и да буду непрестано у то ку нове техничке и технолошке мисли, 3

Заправо, у напретку технолоти је која условљава и пораст идеја, неопходно је наћи путеве прила, тоћавања животу којег она нуди, и бити у сваком тренутку спре ман да се њена евентуална погре штна алтернатива олбаци и заме ни прихватљивом. Такође, све је приметније колику (би одтоворност морали да сносе научници за своја открића, нарочнто ако се она негативно могу олразити на човека. Данашњи покушаји у шаљу остваривања комплетније могућности изучавања појединих феномена у оАНОСу између чове ка и природе и у изучавању зна чајних споменика прошлости 32» хтева сабирање искустава из ра» зних струка и стварање синтетич“ же мисли. '

"Кроз досадашње бројеве „Га ааксије“ продефиловала је чита» ва једна галерија утледних име на: акалемици Павле Савић, Душан Каназир, Татомир Анђелић, проф. др Лео Рандић, проф. др Ру ди Дебијађи и други. Настојећи да буде не само популарни инфор матор достигнућа савремене: науке и технике него и директно ан-

„науке у. оквиру, нашег самоуправ

лаксија" је објавила и читаву серију разговора са истакнутим друштвено-политичким радницима на тему научне политике и науч. ног образовања у Југославији (Тр петом Јаковлервским, проф. др Најданом Паттићем. проф, ар Стезаном Бездановим итд.). Констатујући све ово, уједно се може олати и при. знање самој редакцији часописа (на челу са главним уредником Таврилом Вучковићем), која је имала храбрости и виспрености да се упусти у овај значајни подухват и тако бар донекле попу“ ни једну драстичну бедину _ на плану домаће научне публици“ стике,

Нада Злоковић

Јубилеј нишке „Градине“

Ова година, 1975, која је већ на измаку, била је јубиларна за нишку · издавачку установу „ГРА. ДИНУ" која је прославила 75-т0. дишњицу ОА појаве истоименог часописа који је у Нишу прве го дине овог века покренуо профе сор Јеремија Живановић, Појава тога часописа није било изненаћве, ње јер је стари Ниш у то време имао неколико листова, аневних или перподичних, а сама ревија „Гралина“ никла је на тлу блато. творном за стваралаштво Боре Станковића. Стевана Спемца, али и Алексе Шантића, Петра Кочи. ћа, Симе Матавуља мо арутих оновремених писана из обреновићевске. Србије и из дротих делова јот неослобоћених Тожнословенских земаља. Тако је „Тпралина" постала уметнички пентар југо, словенске мисли и била широм окренута идејама о заједннтитву исказаних писаном течи, Сточа. вајући се током овог века са многим теткоћама, „Гралина“ је у условима самоупђавног соттјализма доживела свој | двостеуки успон: као часопис она живи са ралозналсттћу за пови глас и нову реч, публикујући 7 исти мах тонасте мнотих наших најтозна. тијих књижевника, научника и ктеатота у Свим уметничким об ластима_ — а као малатачка уста»

кова, „Градина“ је за једну деце.

депог угледа, која репре-

на", економском и какав је град Ниш, итра значајну

ности уопште, дања очекуј

или награђују празне КЕ издања „Градине“, која су

и поновљена) треба С " издање „Собије на Истоку“ од Светозара Марко вића, Блечићеву антологију борбене поезије „Како се рађала ју: тославенска револуционарна пос;

зија", „Филозофи“ марксизма“

овића, ол дра Гриторија Зајечаран „Сопиологију масовних комуника-

а" а Александра. Тодорови_ Хего Аушана Недељковића. „Марксизам, наука сопијализма. и дијалектика“; значајна су, та коће, издања песничке збирке пе: сама попут „Копна" Димитомта Миленковића, овоголуштњет добит. ника награде града Ниша за пост, ска остварења, „Савез ветрова Добривоја Јефтића, „Потовање 7 Звездалију“ Мирољуба. Толорови“ ћа, „Сазвежђе на рубу неба" 3 рана Милића итд. Запажена су и дела: „Вук“, роман Владимира Серлара, „Вечити вртови“ Бока Стојичића, _ „Оплалије" Николе Мељаниткот, „Приближавање = гнтолотија песама бутарских пе сникиња које је превела Десанка. Максимовић и низ друтих излања у оквиру „Градининих едутића: „Библиотека часописа Градина а "Живот", „Мисао“, „Знање“, „Ањ толотије“ „Јубилеј“ и „Завича|",

Грајно присуство Бранка Миле ковића у нашој књижевности до» било је пуну потврду издањима њетових збирки „Ватра и ништа, „Орфичко заветптање“, двеју књи» та превода и критика са есејима, чиме је кроз пиклос њетових Са“ браних дела _ учињен, Речима стручњака, „један ол најковисни фих прилота наттој савременој књижевној историји“,

Владислав Димитријевић

СА ИЗЛОЖБЕ У ДОМУ ЈНА _ ВЕЛИЗАР КРСТИБ: ВОЈНИЧКЕ ЧИЗМЕ |

Портрет Горкога састављен од његових речи

У Етнографском музеју насеља Агинскоје, Па НЕКОЈ области Совјетског веза, налази се ли тографисани _ портрет _ младога, Максима Горкога. који је музеју поклонио староселелац овога мес та Александар Чистохини. Портрет је у овалном оквиру, превученом загаситим плишем, јако избледелим од времена. Где јен када израђен овај необични пођртретг Ко је његов аутор2 И како је доспео у овај забачени музеј у атанским степама2 Ова питања су Ауго опседала етнографа. Ни. колаја Аворниченка и он је утро. шио доста времена и труда Аз на њих одговори. Утвоздио је ла је портрет израђен у Олеси 1901 толине, у типографији Сергеја Куљженка, да је његов а“тов Сер. геј Хазин и да га је Атинскоје пи 1910, подине неки студент вски, који је Чистохиних, о Етнограф је такође установио да је цео овај портрет компонован од мозаика речи: коса, бр. кови, кошуља с косим оковратником и слободним рукавима, ме. ки наслон столице на којој у слободној пози седи, млади Гор ки — све је „саткано" од паучине најситнијих речи из којих су сас. тављене реченице — приповетке Максима ·Горкога „Маљва“. Вред; но је посебне пажње и то да је овај портрет, састављен од ме заика "речни, у ствари, детти по реду портрет Горкога уопште.. Пр. ви портрет је израдио чувени руски сликар Рјепин две године раније (1899), (М. Чоловић)

постојања узрасла до