Књижевне новине, 01. 07. 2011., стр. 2
пецифичност српске књижевне сцене последње две деценије, поред различитих подела и сукоба на идеолошком или поетичком плану јесте феномен књижевних награда, поготово оних песничких, којих свакако има више него квалитетних збирки. У том смислу углав-
ном постоје два модела награђивања чији је смисао најпре тешко докучити здравим разумом, иако је њихов циљ потпуно јасан: у првом случају реч је о тзв. утешној награди која се мора дати аутору, и ређе ауторки према коме поједини чланови жирија имају или нечисту савест, или из крајње приватних разлога. Тако су буквално измишљене бројне награде којима се више популаризује поезија, али ти добитници и даље остају на маргинама непрепознатљивог и, у крајњем случају – непризнатог ствараоца (част понеким изузецима). Други је, са становишта културне политике и тзв. архитектонике канона српске књижевности много опаснији, а тиче се кумулације финансијски и институционално „тешких“ тзв. престижних
Могу ли писци да живе без награда
Књижевне или МТУ награде“
Бојана Стојановић Пантовић
удобно, поготово када код појединих песника дође до дијаметралне поетичке промене, која је често необјашњива из неке дијахроне визуре, и захтева свакако озбиљније тумачење. Чини се да некада она није мотивисана унутрашњим поетским разлозима, већ неким ванкњижевним, маркетиншким, комерцијалним, друштвено пожељним. Као да критика, а и сами песници више воле једну комформистичку позицију у којој се суштински готово ништа не мења. Ни на боље, ни на горе.
Да ли нечије песничко име или одређенитиппоезијепрепоручујеувек и изнова „то исто, само мало друкчије, у ситуацији када су поједини већ времешни песници добили све или готово све што се може добити“ Да ли сваких неколико година мора да се лансира понеко заборављено или привремено неутрално име, да би се некако угурало у канон који креира одређена групација“ Због чега је неко и даље млад песник са тридесет или чак четрдесет година и притом не може да добије признање за свој рад,
Мирјана Булатовић
та је то са овим светом“ – питају се, одвајкада, писци. Шта је то са писцима: – пита се, у последње време, свет. Зар заиста не могу да живе без награда“ Зар им није довољна награда дар од Бога“ Чак и онима који су обилато надарени, дар од Бога као да није довољна награда...
Нема тога у српској књижевности ко не зна: награде у низу су поуздана, утапкана стаза ка националној пензији. А национална пензијица зна-
награда једном истом аутору, какве су нпр. „Васко Попа“, „Змајева награда“, „Меша Селимовић“, да поменемо само неке, али и „Виталова“ или „Награда Матијевић“, које свакако не би одбио ниједан иоле практичан српски писац. Занимљиво је да се дуплирање и триплирање награда истом песнику и књизи дешавају предвидљивошћу која је помало и комична, као и холивудска додела МТУ награда. Најпре се покривају аутори једне одређене генерације (појединачне награде и оне за животно дело), или поетичког концепта. Тренутно су веома популарни трендови нови веризам младе генерације песника са освртом на српске ратне злочине, што се веома добро подудара са оним што је са ових простора пробитачно на међународној сцени. За унутрашњу пак употребу и поједине иностране кругове жилава варијанта јесте наново обновљена (да ли се икада и гасила) поезија тзв. религиозно-националне инспирације, коју многи називају и метафизичком.
У тим међупросторима ни песници ни критика, али ни жирији не сналазе
се увек добро, нити је свима једнако
чи да ће остарели писац бар моћи да плаћа своје месечне рачуне, ликујући пред ближњима који се целога живота чуде зашто писац пише.
Међутим, шта је то са писцима којима национална пензија као материјална потпора није потребна“ Зашто такви писци моле за награде у низу. Знају ли они колико је лешше добити награду коју ниси тражио, 0 којој ни са ким ни реч ниси проговориог Ако би се основао клуб писаца који нису камчили награде, да ли би их било педесет“
иако знамо да су некада најугледније награде добијали песници са двадесет или нешто више година“ Такође у обрнутом смеру: зар неки значајни песници на измаку свог стваралачког века не могу да се изборе за иоле пристојну песничку награду. Премало је ризика, препознавања талентованих стваралаца и несумњиво вредних књига који би свакако заслуживали пажњу бројних, али релативно сличних жирија, у којима или седе истомишљеници, или опортунисти, или љути непријатељи. Нагомилавањем награда истом аутору у једној или две године несумњиво се сужава стварни креативни простор српске књижевности, редукује књижевна сцена, а високо вредноване књиге у критичкој јавности често остају без иједног озбиљнијег приказа. Као и оне друге, о којима се некада објављивало на десетине текстова, а данас се рекламирају на свим доступним веб сајтовима. Као да су и једни и други ту да нас подуче како се губи веза са стварношћу када се полети високо. Ретки су, ипак, они који успевају да се приземе.
"еевевовсоввевввосвсоовсововововоовевсвоввсовсосвовсвссововеосевсосовеосвосевоссесссовње
га Одлука
аседници Управног одбора Удружења књижевника _Ср-
бије, одржаној 20. јуна 2011. године, Управни одбор је једногласно одлучио да се, на основу члана 24 Статута УКС и препоруке Конкурсне комисије од 20. априла 2011. године, на дужност секретара УКС именује активни члан УКС Мирјана Булатовић, и то за период од четири године од дана доношења ове ОДЛУКЕ.
Мирјана Булатовић испуњава све услове неопходне за радно место секретара: дипломирала је књижевност на новосадском Филозофском факултету,
члан је Удружења књижевника Србије безмало четврт века (објавила је двадесет књига поезије и прозе за децу и одрасле, као и три књиге превода руске поезије), поседује сертификат о завршеном курсу за компјутере и осведочену организациону способност.
Радно-правни статус се уређује у складу са жељом именоване и потребама Удружења књижевника Србије: Мирјана Булатовић ће дужност секретара Удружења књижевника Србије обављати хонорарно, задржавајући статус истакнутог самосталног уметника – књижевника.
Ставови изражени у објављенимприлозима
150] оре каје 2152 ИЕ
2
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
ставове редакције
У престоници и по Србији
аредни, 48. Београдски међународни сусрет писаца, одржаће се од 8. до 12. септембра 2011.
Сусрет ће отворити министар културе Предраг Марковић, у Центру Сава у присуству страних и домаћих гостију, представника амбасада земаља учесница, представника верских заједница Србије, представника удружења културе, медија, итд.
Већ у уторак, 6. септембра биће одржана конференција за штампу. За 8. септембар су предвиђени дочек страних гостију у УКС и заједничка вечера. Следећег дана, 9. септембра, програм обухвата Свечано отварање у Центру Сава, у 11 сати, пријем у Скупштини Града, у 17 сати, и Међународно песничко вече у 20 сати на Коларцу. Следећег дана, 10. септембра, предвиђена је пловидба Дунавом за стране госте, а затим ће се одржати, у 13 сати, на Летњој сцени на земунском кеју Велики митинг поезије, после кога страни гости одлазе на путовања у унутрашњост, Ваљево, Смедерево, Пожаревац, Костолац, Зајечар,
Сомбор, Сремске Карловце, Мокру
Тору, Врујце и Мрчајевце, Зворник, Лозницу, итд.
Биће и бројних пратећих манифестација, као што су Шумадијске метафоре, Вече ср Дому културе Вук Караџић, односно театру Култ, изложбе, посете школама и
ских писаца из расејања у
јул-август 2011.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Прстен Миодрагу Павловићу
а пригодној свечаности у Удру| 55 књижевника Србије, у
среду у подне, 22. јуна, уручена је награда „Прстен деспота Стефана Лазаревића“ песнику Миодрагу Павловићу, који истакнутим угледницима додељује Књижевни клуб „Багдала“ из Крушевца. Ово признање лепог и симболичног назива лауреату је додељено за 2010. годину.
Великог писца и једног од својих најугледнијих чланова поздравио је Радомир Андрић, председник _ УКС, који је указао на Павловићев огроман допиринос српској књижевности и култури, те на значај награде која повезује славног претка са славним потомком.
Миодраг Павловић је творац једног особеног књижевног _ универзума, песничког, прозног, есејистичког, путописног и антологичарског, у који је сл.). Међу страним учесницима наћи ће се гости из Немачке, Словачке, Пољске, Италије, Румуније, Француске, Турске, Ирака, Кувајта, Белорусије, САД, Канаде, Бугарске, Грчке, Кине, Литваније, Русије, гости из српског расејања, као и гости из бивших југословенских република. Међу страним гостима наћи ће се Фортуна Дела Порта, Моника Ознато и Марија Грација Марамоти из Италије, Ана Бландијана и Андреј Банулеску из Румуније, Филип Дела Фои Филип Жакоте из Француске, Џенгиз Бекшаш из Турске, Абдуразак Абдулвахид из Ирака, Лејла ал Османи из Кувајта, Едуард Акулин из Белорусије, Светлозар Игов из Бугарске, Епаминондас Костандакопулос из Грчке, четири писца из Кине, Морат Каландару из Литваније, Андреј Битов из Русије, наши писци из расејања из Шведске, Румуније, Немачке, Данске, Француске, Канаде. Наравно, и писци из Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе, Републике Српске.
овососсосососвосвсосссосовососососсососвсоссосвсосвссосссвсосвсоссосвососвсосссосвсосвсосесвсоссососоовове
Видовданско причешће
ружје последње генерације је
поезија, чуло се у Грачаници,
белету и мелему наше душе унапред и унатраг. Јуришна чета српских песника (Адам Пуслојић, Милица Лилић Јефтимијевић, Милош Јанковић, добитник Пера деспота Стефана Лазаревића Мирослав Тодоровић, Верољуб Вукашиновић, Ратко Марковић Риђанин, Радомир Стојановић и Миљурко Вукадиновић) скупа са писцима са Косова и Метохије који су или остали на својим огњиштима или око њих круже, читала је пред црквом и патријархом и највишим црквеним великодостојницима, као и бројном публи-
ком која још није изгубила веру у препородну и национално окрепљујућу српску реч.
Као застава над посвећеним песничким речима дуго ће се још вијорити беседа песника Слободана Костића, најтврђег у вери међу присутном песничком братијом, добитника „Златног крста кнеза Лазара“.
Узбудљиво је било и на узвишењу у селу Бабин Мост где се поред капеле коју је на костима српских јунака и браниоцима вере воздигла царица Милица где су у програму узела учешће и деца.
Највећа гужва је била на Газиместану, природно и неизбежно. Добро је док се на Газиместану макар чује глас нашег патријарха. Песници нек
сачекају боља времена. М.В.
Примљени у УКС
1. Саша Вељовић Ђекић, Канада
2. Споменка Стефановић Пулулу, Београд
3. Маја Даковић, Београд
4. Стево Ј. Јовановић, Београд (Црна Гора)
5. Александар Саша Јовановић,
Немачка
Миливоје Прашчевић, Београд
Славомир Војиновић, Младеновац
Александар Каменовић, Кладово
. Биљана Тасић, Ниш
10. Марко Шелић, Београд
11. Предраг Миљковић, Београд
12. Стела Манасијевић, Грчка
13. Јасмина Малешевић, Београд
14. Милко Грбовић, Београд (Црна Гора)
ома
12. 04. 2011.
15. Милан В. Ћаловић, Чачак
16. Лидија Ђого, Београд
17. Марија Шкорнички, Ваљево
18. Добрица Гајић, Мали Пожаревац
%
Такође, у међувремену, у УКС су примљени:
- Вељко Губерина (за почасног члана)
- Бранко Милићевић Коцкица (редовни члан по позиву)
- Ђорђо Сладоје (члан по позиву)
- Гжегож Латушински (Варашава, преводилац- почасни члан)
- проф. др Џафер Абдулмехди Сабих (Либија, преводилац и публициста почасни члан)
Молимо сараднике да у предмету (5ибјесћ имејла прво напишу своје презиме, што ће олакшати налажење текста за штампу.
Електронску пошту нам можете слати на адресу: Кпјгеупепоутецкеодтан сот
Молимо да текстове шаљете као Мога доКитеп: (.дос) (опцијом: абасћ а Пе) у
фонту Пите5 Мем/ Еотап или Ана!) откуцане ћириличном српском тастатуром.
овссовососессссоссвосссссссссовсссовсосвовоссосос
уградио високе домете творачке имагинације, виспрености ума и изоштрену критичку свест. „У Павловићевом композитном књижевном опусу прожимају се и сучељавају векови, различите културе и цивилизације, поетски и филозофски искон и исход, живот и свет, то дивно чудо, нагласио је Мићо Цвијетић, председник жирија. Чланови жирија Милош Петровић и Љубиша Ђидић, такође су надахнуто гово-
Миодраг ПТ НИМЕ и р6а ОР рЕВИћ
рили о награђеном писцу. Петровић је подсетио на Павловићево креативно интересовање за поетске и друге теме српског средњег века, а Ђидић на неке његове давне боравке у Крушевцу и занимљиве детаље.
Круна пригодног програма који су водили Миљурко Вукадиновић и Гордана Влаховић, био је тренутак када је Срба Ђорђевић, председник Књижевног клуба „Багдала“, уручио признање изузетном писцу. Танут пажњом, даром и изговореним речима, Миодраг Павловић је исказао искрену захвалност за указану част и нагласио да ће се ових тренутака радо сећати у својим ововременим самоћама.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Главни и одговорни уредник Мићо Цвијетић
Редакција:
Бојана Стојановић Пантовић (заменик главног и одговорног уредника),
Бранислав Вељковић (оперативни уредник),
Славко Алмажан, Ристо Василевски, Славомир Гвозденовић, Милутин Мићовић и Ранко Рисојевић
Секретар редакције: Мирјана Ковачевић
Уметнички лого: Миле Грозданић
Технички уредник: Зоран Маринковић
Припрема за штампу; Радојица Ђурић Коректура:
Томислав Јаничић
Штампа: Драслар партнер, Београд
Лист излази једанпут месечно Рукописи се примају сваког радног дана од 11 до 14 часова
Рукописи се не враћају
Телефакс: (+381 11) 26 26 278 Телефон: (+381 11) 26 27 286
Адреса редакције: " 11000 Београд, Француска 7
Е-та!
Ккпјхеупепомтеикзедта сот ико јевуаћоо.сот мм Ктје.огдј.г5
Лист суфинансира
Министарство културе Републике Србије
==
| | | | |