Лесковачки зборник

у довољној мери проучен, као и анализу црквених објеката који на овом простору постоје. Нажалост, неки трагови се уништавају савременим, новим црквама по селима, где се постојећа структура и стари објекти и не сниме када се приступи градњи, тако да немамо праве податке о томе шта је на тим просторима било, па би и то требало поставити као питање.

„Прилог питању убикације Јустинијане Приме"' колеге Михаила Милинковића важан је допринос овом скупу зато што ставља локалитет Злата у историјску раван и говори о потреби истраживања тог локалитета. У сваком случају, Злата заслужује истраживање као један од педесет или сто античких локалитета на овом простору које би требало истражити сондама, сумирати резултате и видети ком веку припадају да бисмо могли да исцртамо неку карту којом би се одговорило на питање античког наслеђа и шта се дешавало у прелазном периоду из антике у средњи век.

Рад Тамаре Огњевић „Христ исцељује крвоточиву жену - иконографска анализа представе са дуборезане плоче од слоноваче из Царичиног града“ везан је за налазе са Царичиног града и он показује важност и неопходност дугорочних археолошких и научних пројеката. То је покушај представљања плочице од слоноваче, једног од заиста ретких налаза од слонове кости на овом археолошком локалитету (пре неколико година је пронађена још једна), која показује богатство материјалне културе Царичиног града, великог културног центра из 6. века.

Господин Хаџи Радомир Петровић приказао је рад „Крст Старца Нестора из 1565. године у Скопском музеју“. То је један врло занимљив текст, поготову за нас који се не бавимо тим периодом, а мислим и за остале, где он покушава да ствари материјалне културе које се налазе у музејима и које су унеколико заборављене, врати на своје место и предлаже њихову реституцију. Истраживања периода 15. 16. и 17. века, периода под Турцима, за нас је такође занимљиво и важно.

Вук Даутовић и Милош Станковић су нам приказали важне пројекте у области историје уметности. Колега Станковић је обрадио цркву Светог Ђорђа на Сапранцу у Врању, а колега Вук Даутовић богослужбене предмете из црквених ризница јужне Србије. Они су подвукли важност благовремених истраживања, поготову што је недостатак извора велики проблем и сакупљање тих извора је данас веома отежано. Минулих векова доста је тога нестало, а један од разлога је и велика промена популационе слике у Србији. На многим нашим територијама једноставно немате континуитет становништва, па самим тим немате ништа, па су зато врло важна истраживања и тог периода под османском влашћу.

Колега Тадија Стефановић-јег представио градитељску делатност руског архитекте емигранта Василија фон Баумгартена на југу Србије, једне изузетне личности која у у Сант Петерсбургу, која је служила У Е!

~у

Ма |

оте