Лесковачки зборник

16 Ивица Тодоровић

Црна Трава/Власотинце – Косово и Метохија – Горње Полимље и околне области. Циљ повлачења ове паралеле је сагледавање општих процеса карактеристичних за (грубо речено) западне, централне и источне делове Јужнијих области српског етничког простора, са нагласком на претходно наведеним питањима, као и на питањима сагледавања базичних митских и идејних образаца, као и најуочљивијих културних тенденција.

Контекст Горњег Полимља. За разматрање проблематике идентитета, у српским, али и у знатно ширим размерама, најпогоднија је област Горњег Полимља, која би се могла назвати и правом лабораторијом за истраживање идентитетске парадигме (а пре свега облика и могућности трансформације идентитета), услед чињенице да се овде на малом простору уочава шест различитих идентитетских категорија (Срби, Црногорци, Муслимани, Бошњаци, Албанци, Малисори), које проистичу из само два (српски и албански) језика и три конфесионалне категорије (муслимани, православци, католици). Сви ови идентитети заступљени су у плавскогусињској области, док нешто северније, у беранском и бјелопољском крају, обитава становништво православне и исламске вероисповести, при чему се православци изјашњавају као Срби и Црногорци, а становници исламске вероисповести као Муслимани, Бошњаци или Црногорци, што такође указује на специфичну комплексност.

У Црној Гори, за разлику од Србије, честа је појава да казивачи муслиманске вероисповести говоре о свом православно-српском пореклу, али се у савременим околностима они само изузетно изјашњавају као Срби. На пример, на терену Горњег Бихора од казивача исламске вероисповести забележене су изјаве о њиховом српско-православном пореклу, са тачно наведеним прецима, који су прешли у ислам. Тако говоре, рецимо, да су Растодери у сродству са Његошем, да су Шаботићи пре исламизације били Бубање итд., односно да „сви муслимани воде порекло од православаца“. Слична је ситуација и у плавско-гусињској области. Примера ради, чак је и највиђенији локални „вехабија“ говорио о српском пореклу своје породице. Наведени контекст карактерише и предање забележено (од муслиманских казивача) у Доњем Бихору; по овој представи о пореклу, на просторима који данас припадају Албанији живела су три брата, који су због неког злочина побегли у Црну Гору. Један од њих се звао Васо и од > В. И. Тодоровић, Резултати савремених етнолошких истраживања Горњег Полимља, Милешевски записи 7, Пријепоље, 2007, 305-311; такође в. и: исти, О општем геополитичком контексту и етничком идентитету – на примеру Горњег Полим; Ба, Симпозијум „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“ ХХШ, Пријепоље, 2008.

' Уп.: И. Тодоровић, Резултати савремених етнолошких истраживања Горњег Полимља, 315-316.