Лесковачки зборник
Резултати нових етнолошких истраживања српског југа 17
њега потичу Васојевићи, други се звао Кастрат и од њега су Кастрати, док од трећег потичу муслиманска племена. У контексту међуетничких односа, забележено је и становиште да се континуирано међусобно посећује православно и исламско становништво које јасно познаје своје српске корене. То важи пре свега за оне касније исламизиране (на пример, Ћеранићи, Ђукићи), док они раније исламизирани то не практикују изван уобичајеног контекста.'
Најбројније православно становништво у овим областима су Васојевићи, који су великом већином сачували свој српски идентитет. Васојевићи за себе најчешће тврде да су дошли из Косова у Лијеву Ријеку, одакле су се раширили по Полимљу и другим областима. Они углавном наглашавају и своје немањићко порекло, а велики број поседује и дугачке родословне табеле.“ За оне Васојевиће који се данас не изјашњавају као Срби тврди се да су „уцењени“; за себе често говоре да су били „Срби над Србима“, као и да су се „пре присајединили Србији него што је то учинила Црна Гора“. Код њих се махом истиче недвосмислена припадност читавог православног становништва Црне Горе српском идентитету, односно српском пореклу, а као разлог за актуелно инсистирање на етничком идентитету „Црногорац“ наводе се новија политичка дешавања, при чему се врло често истиче изложеност притиску од стране званичне власти на Србе: они који се изјашњавају као Срби отпуштају се са посла, онемогућава им се запошљавање и рад сваке врсте, шиканирају се на различите начине итд." Они који се изјашњавају као Црногорци, по мишљењу идентитетских Срба, поткупљени су парама и привилегијама, док Срби ниједно право не могу да остваре, при чему су, по мишљењу највећег броја казивача, тренутно знатно бољи односи између Црногораца и Бошњака него између Срба и идентитетских Црногораца. У истом контексту треба тумачити и забележено објашњење да је Црногорац некада значило „бити највећи Србин“, док су (по оваквим сведочењима) „данас муслимани највећи Црногорци“. Такође се наводи и да актуелна власт има потребу да Србе 7 По резултатима нових етнолошких истраживања обављених током 2008. године у Полимљу и околним областима (Бихор, Доњи Колашин) на територији Црне Горе, а која су се надовезала на истраживања спровођена у Горњем Полимљу од 2005. године. Услед деликатне проблематике, на овом месту нећемо наводити поименично главне казиваче.
# Веома занимљива питања представља структура, као и историјска реалност, ових ро-
дословних табела, тако да ове проблеме неизоставно треба размотрити и у студији посвећеној искључиво овој теми.
У Забележен је велики број оваквих сведочења, која се готово апсолутно подударају у наглашавању основних мотива (сводљивих на различите покушаје гушења тј. редуковања српског идентитета)