Лесковачки зборник

18 Ивица Тодоровић

преводи у Црногорце како би за себе обезбедила већину на изборима, што за последицу има нагло осипање Срба у Црној Гори."

У сваком случају, током истраживања спроведених у наведеним 06ластима пре свега је уочена потреба да се очува идентитет, односно да се премосте огромни притисци усмерени у правцу промене српског идентитета код становништва овог краја. Ово питање, односно проблем, провејава малтене кроз сваки разговор, као тренутно кључно питање које је важније од било чега другог.

Контекст југоисточне Србије. С друге стране, у источним областима српског југа, које овом приликом разматрамо (у компаративном кључу), ни приближно наведеним примерима не уочава се таква окупираност идентитетом, али се с друге стране запажа велика забринутост због депопулације, што је карактеристично и за читав српски исток и југоисток. !

А када је реч о идентитету, на проучаваном југоистоку Србије пре свега се уочавају потребе разликовања на бази наглашавања (микројрегионалних идентитета. Наиме, овде је карактеристично то да се локално становништво које је источније (пежоративно) назива „Шопци“ (на пример, тако се у Власотинцима може чути да су Црнотравци „Шопци“), што је пој ава која није карактеристична само за овај крај; аналогне појаве се могу уочити, рецимо, и у Косовском Поморављу.“ Слично томе, уосталом, на западу се користи одредница „Еров/Ерац“ за означавање суседних, локалних, групација исте етничке, односно српске, припадности. 3 У Полимљу се,

'' С друге стране, наведено понашање може да има и супротан ефекат, што је између осталог видљиво и у контексту етничког изјашњавања на пописима становништва током последње две деценије у области Горњег Полимља. У сваком случају, овде је реч о комплексном питању које захтева сагледавање различитих проблемских димензија, В. и у поменутој студији: И. Тодоровић, Резултати савремених етнолошких истраживања Горњег Полимља, 305-306; општи контекст (уз конкретне демографске податке) в. у: Радован Бакић, Горње Полимље – природа, становништво и насеља, Географски институт Филозофског факултета, Никшић, Комови, Андријевица, 2005

" В. Декларацију учесника Научне конференцијеКултурно-историјска баштина југа Србије, одржане у Лесковцу и на Власини од 8. до 10. децембра 2004. године у: Лесковачки зборник ХГМ, Лесковац, 2005, 7-8.

8 Уп. са студијама Сање Златановић. В. рецимо: Запја ХЛатапомте, Рохгет ој С, аеготгапоп: Мапуез апа тсотетх т Уоитеазгет Кохоуо (Моћ категоризације: староседеоци и досељеници југоисточног Косова), Гласник Етнофрафског института САНУ ГМ] (2), Београд, 2008. По С. Златановић – „староседеоци и 'Шопови', иако истоветни по етничкој припадности (премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање), религији, Језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе. Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама локалних и регионалних разлика“ (исто, 147).

8 На сличну појаву, рецимо, наишла је и етномузиколог Јелена Јовановић током својих теренских истраживања у области Јасенице, где су становници различитих насеља оне који живе западно од њих називали „Еровима“ или „Ерцима/Ерама“, у контексту означавања „примитивнијег“ и планинског становништва (с друге стране, пак, овде је забе-