Лесковачки зборник

434 Иван М. Бецић

У делу под насловом „Краљ без моћи" јасно је исказана позиција Петра П и његово тихо потискивање, прво преко споразума Тита и Шубашића, а потом преко створеног намесништва у којем није било ни једног члана из Србије. Јасно се уочава да је споразум Тито-Шубашић почетак расплета који је означио крај грађанског политичког процеса у Југославији. Приниципи на којима је стартовала Шубашићева влада били су на линији НОП-а, док је краљ, ослањајући се на британске саветодавце и подлежући њиховим притисцима, и сам ишао на руку Титу, политички и војнички разоружан, без аранжмана који би другу страну обавезивали да га прими.

Дати преглед политичких странака замишљен је тако да јасно означи реалну позицију и (нејмоћ старих грађанских партија, чију је поновну појаву и краткотрајно деловање КПЈ дозволила. Највећи број њих учествовао је у политичком животу само својим именом и сводио се на врх странке омогућавајући југословенској политичкој сцени привид демократичности. Опозиција је од КИЈ доживљавана као непријатељ чије присуство никако не може бити конструктивно, нити је као носилац архаичног система могла бити коректор нове власти која доноси прогрес.

Велика пажња у раду посвећена је изношењу и анализи модела примењеног изборног система који је по многим чиниоцима био јединствен. Иако је на папиру био демократичнији јер је омогућавао великом броју бирача коришћење права да изабере своје представнике у парламенту, тајност објективност и правичност изборног поступка, он је у суштини фаворизовао Народни фронт, омогућавајући да се само он служи демократским тековинама система, искључујући такву могућност политичким странкама ван Фронта.

Припреме за изборе на најбољи начин исказују колико је цео систем активиран да се победа НФ не доведе у питање и да буде убедљива. Спроведено је „чишћење бирачких спискова" према својеврсној котизацији становништва одређеној према упутствима Едварда Кардеља. Предизборна агитација НФ била је чврсто организована, масовна и свеобухватна. Мобилисала је цео народ, а само гласање претворено је у декларисање за Тита или за краља.

Понашање опозиције у максимално отежаним условима за било какво конкретније дејство изложено је по етапама корака које је опозиција предузимала. Однос према изборима у поменутим условима, апстиненција од избора и покушај одлагања избора изложени су као увод у примењену форму „ћораве кутије". Није занемарено ни понашање емиграције пред изборе, однос цркве према изборима и покушајима краља да се отргне од потпуне изолације од догађаја у земљи.

Изборна атмосфера на простору Југославије увек је била узаврела, а додатан набој проузроковало је присуство великог броја униформисаних