Лесковачки зборник

За Тита или за краља 435

и наоружаних лица, тако да су избори представљали наставак ратних сукоба и потврду победе у „рату и револуцији". Изложени су резултати избора за Савезну скупштину и Скупштину народа, верификација мандата посланика и проглашење републике. Уз многобројне примере изборних неправилности, дат је преглед изборних резултата за Србију и град Београд, као и међународни значај избора.

Анализом дела стиче се утисак да је аутор успео да одговори постављеним циљевима рада. У суштини, приказана је тиха еволуција од монархистичке до републиканске Југославије, од грађанске демократије ка комунистичкој диктатури, од краља владара до Јосипа Броза као апсолутног господара на простору Југославије. Посебна пажња обраћена је на политичке и економске прилике у држави, правну анализу примењеног изборног система, реконструкцију делатности политичких странака и група, атмосфери пред, као и на самим изборима, формулацију суштине политике опозиционих странака, држање краља Петра и општи значај избора на унутрашњем и међународном плану.

Рад је заснован на архивској грађи похрањеној у Србији, Хрватској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. Коришћени су фондови из Архива Југославије, Архива Јосипа Броза Тита, Архива Србије, Архива Хрватске, Архива Института за хисторију радничког покрета Хрватске, Риђи с Еесогде Осе у Лондону и Мапопа! Агсћтуез у Вашингтону. Коришћена периодика и штампа омогућавају увид у атмосферу у којима су избори одржани и на најбољи начин надопуњују недостатак примарних историјских извора. Тиме је донекле превазиђен проблем непотпуне речитости грађе, која је углавном административног карактера и тиме није пружала општу слику и за историчаре важнија сазнања о периоду у коме се догађај одиграо. За овај сегмент рада послужила је и ондашња друштвено-политичка и пропагандна литература. Рад на овом делу ставио је пред аутора и све проблеме који чекају истраживаче приликом истраживања по домаћим архивама: поприлична несређеност грађе, њена разбацаност по разним оперативним архивама (нпр. архиви МУП-а и МИП-а) и недоступност дела грађе до данашњих дана. Приликом коришћена постојеће литературе, уз њен невелик обим, морала се посветити и дубља анализа при критичком осврту на њу, будући да је углавном старијег датума и у већој или мањој мери наклоњена Титу и његовом покрету.

Рукопис је део пројекта „(Не)успешна интеграција – (нејдовршена модернизација: међународни положај и унутрашњи развој Србије и Југославије 1921—1991".