Лист младих истраживача Србије

ТИБОР СЕКЕЉ, ИСТРАЖИВАЧ „ВА-БЕАОА

Цели живот сте посветшш путовањима, упознавањима дру шх народа, култура. Откуд интересовање за то? Да ли сте га наследшш од некога? Ја то ннсам наследио од ро дитеља. Y мојој породицп ннко није бно путник, пако се от ац досга сељакао али по служ беној дужносш. Ја сам, кад ми је било 4 године, узпмао први том једне велике енцнклопедије од 18 то.мова (на мађарском језику) и над њнм се задржавао саплвма, нешто „про учавајући", гледајући, jep чн тати нисам знао. Никад нисам стигао до другог тома зато што је у првом 6ieio о Афри ци, Америци, Азији, Аустралнји, све почшве на А, и то мп је за жнвот бгшо довољно. Гле дак> сам те географске карте питајућн се зашго на пример, ова река тече овако а не друкчије, зашто је ова ooajra нли острво оваквог облнка. На сле дећој сгранп бпла је обхг-лш слика која представл>а иароде који жнве на тшг контгшенти ма. Разгледао сам те слике, брат ми је читао icaico се зо в\г ти народи. Тада сам себи дао обећаље да ћу све те л>у де посетггги н ла ће ми поста

Moj i-кивот је рад. Ие чекам да ми гЈеко поклони нешто што нисам заслужио својим радом, а тако нешхо нисам ни добио.

ти пријатељи. Ето на то сал! утрошио остатак жнвота. To ни је интересовање и за егнопоги ју н за бнологију и природу уопште, све се то креће око љубави за човека, з а човека на свим регионима, на свим степе нима културног развитка. И он да, наравно, да би људска за једнгаха могла да жиаи, људц се морају познавати. Посвегпо сам се томе да упознам што вшие људи и да своја знагва пренесем пгго већем броју љу ди. Зато сам студирао и бавно се етнологијом. учио језикс (на учио сам негде око двадесет. ,ie зика Kojiuia сам се служио док сам боравио у тим земља ма. и, паравно, некормстећм их, човек нх иапросто заборавк)! Сада се служим са аевег језика,, \гглавном евпопсДих.

Пух y Америку Када сте почели са путовањима? •lo је бшхо готово неприметно, 1 сшко је рећи неки тачан датум, али ћу испричати један доживљај везан за то. Кад ми je онло 5 година, некако сам се изгубио нз куће и роднтељп су се уплашшш где сам. Брат ме пронашао у дцу наше велике оаште. Стајао сам у једној pv пи, пола метра дубокој, са ашовом у руци. „Шта то радиш”?

гшта оп. „Пугујем у Амери-ку. Зар ми ниси рекао да је Америка на другој спраии”? Копам тунел до Америке. „Јесте? ка же он, тамо је Америка, али ја ко ,ie вруће у средиии Земље, нећеш нздржати. Одустао сам rai пут. Прво сам доста путавао по Југославпји још као гидшазија лац. Био са.м извиђач. Као сту дент обилазио сам Европу. Пос ле студија, кад ми је бнло 27 годнна, првц пут сам отпптао у Јужиу Алгерику и тамо сам ос TŠ.O 13 годпна. иоишаи сад! континеит и тамо сам почео ис траживати. Додушс. ircnrro сам истраживао и као гимназијалац. Био сам у Никшпћу и са другом сам нстраживао пећнну v коју се до тада нико нп је спустно. Значп то је било у мени, дошло је некако непри метно. V Јужној Америци сам се бавио новинарством, почео сам да издајем лист 'који се звао „Рутос” („Путеви”). Лпст се бавмо експедицијама, туристичким путовањима, разним обавештењима Рад којим сте се бахили целн живот изискује велигса финан сијска спедства. Ко је финанснрао тај Ваш рад? Свако моје путовање је, што се тиче сђинансија било велики ризик. Често сам оскудевао. Сналазио сам се на разне начп не, Рецимо, издао сам xai лист и v њему објавио чзанак о поз патом плажшару Лиику. To му се толико допало да ме позтзао за га пратим па његовој следе

Моје iiHTepecocaibe и за етнологију и за бнологнју п за пркроду уопште, све се то кре lie око л.убави за човека, за чо века иа свим регионима, на свим степешша културпог раз витка.

ћој експедицији пењању иа Аконкагву. Тамо сам био гост и mije ме коштало шгшта. Та експедиција је бшга трагична, три члава су попшула, међу њима и сам Дннк. О томе сам натгсао књнгу „Олуја над Акон

МИ СМО ПРИЈАТЕЉИ

кагвом”, Књига ми је донела не пгго новца, па следеће издање, онда ме пошаљу да идем а из давач шхатио нешто унапред. Дакле, сам финансирам своје експеднције. Својим радом. He где објавим књигу, серију чла нака, одржим предавање. , Мој живот је рад. He чекам да ми неко поклош! нешто ппо ннсам заслужио својим радом а тако нешто нисам ни добио. „Гостопримство ” Тупариа Ваш метод упознавања неког народа је да одређено време живите са тим народом. Me by тим народима које сте упозна ли било је, верујемо, оштх ко ји су вам указивали гостопрпм ство, али н оннх који су непо верљиви према белцима. Бпло је свашта. Нека племе на сам прошао за један даи, са неким сам живео и по че тири месеца као члан племена и њпхов врач. Понекад су ме, на прнмер племе Тупари, доче кнвали са упереним стрелама и ту је требало сачувати жи вот и то без оружја, наравно. Јер. мој принцип ie na сам та ме уљез и ке.мам ирпоо а-ех, ilii KOi а. АКО ćmo носили оружје, рецимо кр оз Амазон. то је било само ра дн лова, jep смо живели од rb га. Онда, на прнмер. у Афридн (кроз Афрнку смо путовалн го днну даиа као експедиција Ка раван прпјатељства) уопште нн смо носпли ншсакво оружје.

To нам je y једној прплшрг cna сло живот. Напала нас је група бандита и прво cv тражили да им гтредамо оружје. Реклн смо да немамо. Почели су да иас туку кундацима. Претражи лн су све и видели да немамо mi обичан кухињскн нож. Оп љачкали оно што нх је шттсрс совало и оставплп нас. Касинје смо сазнали да би нас одмах стрелЈали да су нашли оружје у нас. Поиекад, ето, ц недоста так оружја може да буде јако оружје. Ваша пуховања су обнловала опасноспша, бнла су пупа ризика, једно.м речју велике авантуре. Живот вам је, веру јемо, често бпо у опасностп. Ипак сте пшли из авантуре у авантуру. Шта вас је вукло у то?

Живот лш је, мислим, био у опасности једно трвдесет пута. Један од таквих случајева био је тај сусрет са људождери ма Тупарнма, који су хтели од мах да нас убију. Некако смо се извуклн и остаош cuo са њи ма пуна четнри месеца. Постао сад! њихов врач, научио јсзик, Једва су нас пуогали да одемо. Затим, на Аконкагви, највишдј шханинн Јужне Америке, стра дало је њих четворо у истим условима v којима cau ија био. Онда, рецимо, пробијајући се једно.м подземжш реком у Мексику за коју се ннје зна ло да лм лзлази негде нлн не. Пробнјалн смо се 24 сата у пот пуно.м мраку (имали смо само неке рударске фењере који су давали слабу светлост) горг —■ доле, пеЈвали се уз коногше. Велика авантура. Свакп час је чо век могао изгубити главу. Шта ме вукло у све то? За радозналог човека свака непознанп ца је велнкн изазов. Тај изазов ме често вукао и тамо где нисам имао неког научног интереса Iгли хуманог разлога. На пример, пењање на Аконкагву. Знао сам да су мнош изгинули пре тога, да та могућност увек постоји. Али, годшгу дана пос ле смрти мојих другова поново ве лешеве, јер их нтгсч? иогјш пранаћт! после мећаве кад ш> чнње зимски перпод. Осгаје са мо један месец кад је могуће пењање на Аконкагву. Долазнли сте у контакте са припадницима многих племена. Рекосте већ, прихватали су Вас свакако. Шта је напважни је у прнступу пш непознатим људима? НајважниЈе Је да пх чзвек не гледа одозго, да нх не шшо даштава. Важно је да човек ве pvje да су то људи као и ми и да имаји и физпчке и пснхич ке могућкости које и ми има мо. Једино имају друго васпи тање, друге околностп. због то га је н њихово знање другачи је. He треба мнслити да ми нма мо знање, а онн не. Они пмају много знања. Њихово знање обухвата друго поље. Често сте мењали услове жи вота. Како Је пшло са адатгга цијом на нове услове? Највећа адаптацпја је потре бна психички, много већа него телесно. To сам успевао у прв о.м реду захваљујући свом здра вљу. Што се тиче хране, ннје једно ставна ствар. Ми смо пунп пре драсуда. Има.мо поверење у оно што смо навнкли да једе мо код куће. Оно што не поз најемо не желимо Iести, мпс лгшо да ,ie лоше. да ће нас от ррвати. Илн једноставно не мп слимо тшгга него осећамо га ћење. Гађење ie природна одб рана органнз.ма оп непознахог. Кад човек путује из чадознало сти по свету, он мара код ку ће оставити све предрасуде пре

МИ