Лист младих истраживача Србије

ма људима, храви и природч. Ја сам се ослободно неких 95 посто својих предрасуда. Пого тово према тим људима. Они нпсу прпмитивци, Међу ндша mta врло'паметних и врло глу ПИХ као и међу нама, као сву Да у свету уосталом. У то.мс смо једнаки. Друго је, ученнх тамо нема. Зато што не rrocroje школе. Онакве као код нас, као шгстигуције, где се учн чи татн н пнсатп, јер њнма то не треба. Тамо не излазс новине, нема Kißnra, чему читање и пи сање. Алм они читају књигу прпроде, то је њнхова школа

којој се уче већ од друге шдн не жашота н Tpaje до 14. года не када полажу неку врсту ма тдфе, кад улазе у свет одрас лих. Они, дакле, имају школу. Допуна школе Сада нешто о нашој оргапи задији. Ја сам с.матрао, а сматрам н сад, д а је тај покрет веома привлачан за омладину, да на допу т њава школско васшгтање ii оно шго се добнја у школи. Смадрам да je веома добро што се Лlлад човек у овој организа цији ослобађа неких стега ко је постоје у формалиол! ннсти туционалном васшггању. И по стаје самосталиији у‘ акцији, у опхођењу са природом н са друшвима. Миспкм да су обе стране једнако важне. Онда трећа ствар, нсто тако битна, омладинци се ослобађају у односу према науци и научном раду, којн је нека врста табуа за младе. Сматра се да науком треба да се баве научницп. Ова ваша организација показу је да то шце тако, него да се науком на свом шшоу може ба вити било ко ко за то има ин терес. И то не само да се бави за свој интерес него и за пнтерес друштва. Нови квалитет у развоју ове органшадије је ширење ндеје омладинског научноистражнва чког рада. Та залшсао да се

Друштво нстраживача шнри, да ие остане само у Ваљеву, не го да укључн што већи број ом ладинаца, постојала је од поче ma. Какви су, по Вашем мншље и>У, резултати које постиже ова организација? Мислнм да су резултати вео ма вредни. Моје јвгчно митље ње је да се не треба специјал но нћн нскјш вепиким научн 1Ш резултатима, за то nocroje Поред радозналости, постоји жеља за знање.м, за активним учешћем у нечем важном. У Диско-клубу смо сви исти. Y на учноисгражнвачком раду можеио сваки дан очекивати неипго ново.

научне инсТигуције, него више усмеравању омладнне ка надч itom раду, па да они себе набуу том послу. To је дшоговаж шце него ли сам резултат. По сле_ нека свако од њих нађе свој пут до научних инсттатуцн ја ако су заинтересовани за го. Ако нису, онда је то једна лепа епизода у њнховом жнвоту. Свакако. то је један од најплеменнтијих и најкорисни јик начина да омладинци про

веду своје време. Драго мн је да развој МИ иде у универзал нјш правцима, шцри се н Пјро грамскм и друштвено, географ ски. Најоољи доказ ове тврдlБе j€ да се ова идеја за веома кра Iко вре.ме, неких десетак годи на, проширила у Целој Југосла ВИЈИ. Шта мислите шта је највећн мотив младима да се баве нау чно-истраживачким радом? Радозналост је сигурно, глав ни ф.актор. Ал.и има и друшх. Многи омладинци схватају да оно што добијају у, рецимо, диско-клубовнма није довољно, да вреба нешто дубље да се ра ли Посгоји, даље, жеља за зна њем, за актнвним учешћем у нечем важном, Jep, у диско-клу бу смо сви исви. Сви играмо, овако или онако, свирамо или се удваралго. To је вшле-маље једна ствар која се понавгва нз дана у дан. Док, у научнонстраживачком раду свакн дан можемо очеклвати неко изненаВење, нешто ново открити, сами илн оа групом, или додатн нешто ономе већ откривеном. Увек то Шlтање докле ћемо стнћи. To нелга границ«. To истражиЈзачке акцпје, ако су добро органнзоване, омогућавају.

Јадранко Божановић

Зоран Михаиловић

TO ТИ ЈЕ, БАЈО, АКЦИЈА

Знад! шта! Нико внше не мо же да .ме увери да на акднје не треба ићи. Као, опаоно је, тешко и ти фазони. Које бре од данас ни једна акција без мене. О путу је, мислим, стварно непотребно говорити, i©p то не може да се исприча. To тре ба дожнвети! Па ни о отварању јер сам, право да ги кажем, заспала у строју. Знам само да је био иеки бубњар, издалека етшпапгчан, а уства ри имао је лице убиде. Е сад почиње оно право. Ло гор! Бре, па то ти је живот Онај правн нстраживачки, ак цијашки. To нема нкгде. Првих дана је било свега. Углав ном упозиавање, устручавање, ижитивавање, али искључиво ua местима недокучивим обич ним смртницима. Е онда су до шле феште. Тај Боле, цуша од човека није уопште важно што понекад неког нокаутира или убије па после иде v затвор. Иначе је добар ко леб. Па Дукс и Зоћа. Додуше и они су живн људи, а не само Блекн казапова. Ухвате и они по нешто, али брате поштено, да нико не впди. И нема ту удварања! Оћеш нећеш! А Блеки, док Шло шармира, па се мало прави луд, па се мало удвара, прође воз. Ипак није све зезање. Акцнја не бн била оно што јесте.да нема љивања. Добар ти је фазон кад нађеш у Бору пријатеља у бе пом мантилу, па оида идеш сваки дан да донесеш опрему

за акцију, а све доносиш по једну епрувету и флашнцу ал кохола. Па онда и заборавши како је на тервну. А терен, то ie оно незаборавно. Кад идеш једно седам-осам километара, а теби отггадају ноге па се чудиш како већ ниси у Ктгаи. Па онда легаеш у ладовину и једеш јабуке. He 6и се бре, тада мењала за све воћне тор те на свету. А кад дођеш на ручак појео би цокуле, а камо ith онај кромпнр, иако внше очима не можеш да га впдиш. Еј заборавих да ти кажем да су Моча и Мира опет заједно. Да виднш како су слатки. Ишлп су неки дан на вашар и он joi је купио ппштаљку. Ишли су и Аленка и Блеки. Cano је њој купиб конопац, па је везао око врата и води по Кривел>у. А увече, после днска н бокања, целу ноћ састанци, редакције, клинцн, палци ... И та ко се фино одмориш. А онД који н спавају, боље да не спавају, јер се ујутро пробуде измазани н са испумпапим душецима (за ближа обавештења обрагите се Шаји). Па песак или вода, или још rope п једно и друго у чизмама. Непоновљиви су п Пајипи буразерн, и домороцп, и ћопаво ксрче ii куварица Мица. Све је лудо и незаборавно. Ипак, уз све то недостаје ми не ко _ кога не бих дала за све ак Цчје на свету ... ех . .неко

Марина Прашчевић

ИЗГУБЉЕНА У СВЕМИРУ

Већ други дан не идем никуд из Годова. Уствари, јуче сам са Мицом, Шоком и Свнлајнцел! шпла први пут у Годовску пе ћину да испнтујемо флору и фауну у њој. Има гсаука кома раца, слепих мишева н, ближе излазу, голубова. Оотало је ка мен, пустош. Послеподне сам лежала, али се одједном дигох —зашто да ми околина брда Годова оста ну заппсана само у погледу? Ако се дожнви, све је трајшгје у сећању. Са Шоком и Сви лајнцен пошла сам путем који се само назирао у покошеној ливади. Сунце је било прн јатно топло, јер је подневна жега већ прошла. Много сам зута посматрала брда и дивила им се. Овај пут ме није обузело усхпћење које се увек роди у меки када се наћем очи у очи са дивљином, полузабо рављеном од човека ... овај пут осетила сам да.је прпрода понекад дрско ћутљива, иакб разголићена пред мојпм очома. Нпје говорило дрвеће, нису се њихале траве, тешка. те шка тпплша стезала ме је. Ле гох на узвишени проплаиак. Пустнла сам сунцу да боде зенице кроз затвореие капке. Далеко на другој падинп, било је стадо говеда. Чудо како звек звома може да допре у даљину, полшслила сам, слушајуГш неједноличиу, писк\,гга ву звољаву.

У овнм крајекима, мирна виоораван се одједном сврлуда у кањон, па изгледа као да ће сво дрвеће полако склизнуга у речицу кбја lie га однети не где, CBojiiM непознатим током. И онда размшпљам: колико ли је само тајни заувек урасло у годове неке шгсоке, старе је ле, колнко блесака муња н ту тњава гро.мова, колико опсго ва и олуја! А данас све мирује без трзаја, без даха. Плаши .ме та мнрноћа. Ноћ не доноси пишта ново. Мрак, и звезде огуглале на са моћу у свом бескрају. Само мој страх проналази у жбуњу крај пута неке упорнознатнже л»не 04ij, а иначе нема ничега. Појуре се при и начас зареже а онда опет тшпина. Сати без светла и сенке, силуете само које се дају нарезати: усамље но дрво, купе од сена. И шипта внше. Ипак задрхтп срце, плашећи се нечег чудноватог, помало иеземаљског, педожив љеног и никад внђеног. Ноћ која ми је овде, више п јасни је него икада до сада и игде до сада, рекла самом собом без дашка и речи кошжо сам уотвари изгубљена у дубшш се бе, свету, свемпру...

ми