Лист младих истраживача Србије

„ГОША” СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

ИНОВАТОРИ, ГДЕ СТЕ

Еконо.мска крнза која све внше, судећи по многим показатељима, захзата чнтав свет, па и нашу земљу, изиску је и тражење нових решења н могућности у пронзводњи. Да, баш v пронзводњи, јер у пропзводшш односима леже сви осталн узроци и корени Дјрушт вене надградње. Па лепо, пошто сте прочнтали оно што већ знате (или бн требало да знате), можемо да пређемо на конкретно. A то коикрешо било би: „Учешће младих иноватора у процесу производње v COYP „Гоша” из С.мед. Палан ке." И, да кренемо одмах. Обилазшзши неколико дана погоне по „Гоши”, ваш репортер је сазнао да је горепомену тих људи веома мало. Истина, у „Гоши” има, може се рећи, подоста нноватора, али су то најве!иш делом старнјн радНИЦИ, ОД КОЈИХ су многи добплп не са.мо материјалну накна ду за иновацију, већ и друга друштвена признања. Али ипак остаје један опор утисак, када се видп да се млади људи које зашша истраживачки рад мргу на прсте избројати. Разлога mia више, то је сасвпм сигурно, али се они ипак мо гу поделитн у две.трупе. Први разлог је, како наводе старнји радшпдп, неадекватан систем образовања, одаосно слаба прппремљеност ученика за улазак у процес произдње. Неколшсо часова производне праксе недељно недовољно је да се млади обуче за правилно и успешно укључивање у производни рад. По

доласку у фабрику љима је потребно неколико годгша да потпуно овладају радом маши на. А да би се могло врхшгги уналређпвање пропзводње кроз техничка усавршавања и рацианалнзације потребно је прво савладати постојећу технику и технолошју. Друш раздог, исто толнко важан, је стимулација радника за вршењем и прпјављнвањем иновација, Наиме, у „rollin’' постоји „Самоуправни споразхм о нГшентпвној делатиости” у оквпру кога је регули-

сано право намшде за извршену иновацију. Прво се доби ја тзв. ' „корнгоааиа основа,” када се од укупне користи одбпју сви трошкови (око израде алата, документације итд.) -па на тако добијелу основу при меин одговарајући проценат и -дода одређени фиксеи извос. Но, да не бисмо шшхи у ширинзу објасиићемо све на кратком примеру. Уколико рад hiik својим залагањем и истра п.иваљсм направи алат којим убрзава процес цроизводње, он тиме врши пребачај ворме

кој« му се плаћа 10О>/ 0 . Прнјављивањем иновадије он добија највише 25°/ 0 од учшвене ушхеде. Очиг.ледно је да нешто у том систе.му награђивања треба мењати, одиооно извршптп потребне Дапуне ~Ca IMoynpaßHor споразума" који дагшра још из 1975. годгане. Јер, непрнјављивањем своје иновације радник остварује за себе матернјалиу корнст, али истовремено не доприноси повећању дохотка колектива, који би био остварен масовном пришеном патента. Може се рећи да оу два наведена разлога до.шшангна када се говори о педовољном уче шћу младих и пнвентивној де латносгн. Мада, и то се валл казати, постојн још неколпко исто тако зиачајних разлога. Ту су још увек нерешени егзистенднјалви проблемн лладнх (схан, на при-.мер, затим не довољна ухчључеиост ССО у нницирањ.у н стнмулисању мла дих иноватора, честа одутовла чења решавања пријављеиих нновацнја од стране Ко.мисија, скепхичносх људи према но вим редтешма нтд.): Све у свему, када се сагледају чпњенице, оихуација није баш сјајна. А када се зна ко лико је до сада заједнида даг вала на увоз скупојценнх машпина, н колнко се чини да политпксш економске стабплизацнје повећалш производu,y н продукхирност рада, мо же се рећи да инвенхивна дела твост у рквиру шстраживачког рада заслужује далско већу пажњу. Посебно зат.о јер се корист впшеструко враћа. _

Горан Митић

јОзлмјш: Е. Боковић

БОРСКА ИСКУСТВА

ИНТЕРЕСОВАЊА, СИГУРНО, ИМА

Млади истраживачи, као што је позиато, делују Y свнм среданама где за то постоји интересовање младнх у школи, на факултету, месној заједннцн, OOYP-y... За даљи и успешнији развој покрета Младпх истраживача од посебиог је значаја органнзовање у удруженом раду. Међутим, досадашња пракса иас опомиње да смо управо тамо врло мало делоовали на млађе људе. Интересовање спг\'рно постоји, што потврћују искусхва неких већих истражнвачкнх оргапизација које делују У ООУР-има (у Зааоднма Црвена застава, у РТБ у Бору у Крушевцу, Прокупљу...). Међутим, још ии близу кису иокориштене све могућности. На иитап.е које многн поставља|у: шга ои млади у

OOYP-има могли истраживати, веома је лако одго-ворнгш, |ер је веома широк ггрограм истра живања којима се Млади истра живачн баве. Као прво, органнзације истражпвача у OOYP-има могле бн да реализују социопошка, ековомска, полптиколошка нс граживања (развој друшпгвено -економскпх и самоуправмих односа, радио и самоуправно ангажозање младих радннка и друго). Једно такво успешно пстражпвање (тема: Актавност 00 ССО „Јама” у ССО и друпш друтштв ги-о-пол i rr 1 14 ким (оргаашзацијама) опровела је социолошка секдија мпадих ис траживача формнрана у овом OOYP-y РТБ и Бору. Млади истраживачи у радвкм оргЕиакзациј ама моглн би

дати веома вслшсе резултатс ма пољу ис гралашажа, заштите и уиапређења радне средиие (Сука у халама, загађаност, употреба ХТЗ опреме). (Истра живаља загаћености радне срздине која су пре неколико Г' лпа спроведок.а у свнм OG VP-nNia борског дела РТБ кои.гала су близу двадесет \ш лио.га, а рачуна се да би тро шксш! нстражшзања били ни;;;и за 60~70а/о да су нх вршп ли млади истражпвачи). Мсжда дајважнијс питање иа крје.м би се младн раданцп -пстраживачи могли амгажовлти био бк развој техмолошкнх поатупака пронзводњс, повећаља квалитета и кваититета производње, рационализачвја и новаторство. Y Бору је по кренула а-кција откупљања свнх

мл адих радни ка-ра ционализато ра и проналазача којн би се укључили у рад организације Младих пстраживача где би .ма гли да размењују нскуства, прошпрују своја знања, а ујо дно да се боре за већу cnivitf лацију прсизводнуг и креатив ног рада. Међутим, све ово не би могло да се осгвари и реализује без пож>ћи crapirjjLx стручшака, тј. без људи који су пзвал омладииске оргамнзације, а јн су експер-ти у поједнш£и' областнма и којн би кроз ih£ституцију Програмског савста мргли да дају велики допршКх? програмском ширењу и уошп - те развоју органнзације Мдаддас нстраживача.

Небојша Станојевић