Лист младих истраживача Србије

ИСТРАЖИВАЧ ШУМАДИЈЕ

Др Живаднн Степаисшић, профеоор Образоватаг цеитра ЈСрагујевачка гимназија" у КрагуЈввцу, једаи је од добитmna Вукове награде за 1982. горнну. Ова натрада представља само још један доказ захвалности друштвепе заједни це др Сгопаиавмћу за његов доприиос развоју културе, на уке и образавшва. Др Степановић је изузетно цењен друштвенл радкик, пау чшж н прегалац. Радо.м п „ву ковском” упорношћу, разновр сним друштвеним и научним ангажманом, vcneo је да изгра дн зуторитет друштвеног прегаоца* који се више од три. деценлје бави друштвеио корнсшш радо.м. За свој рад до бзЕо је преко двадесет награда, што репуолнчких што регионналних. Објавно је преко 300 радо&а; у впду самссталггах публккаднја или у часописпма широм Југославије. „Вуковски” рад Др Степаекжић миого ради са младнма. Један је од оснивача. и дугогсуџшивп стручни сарадннк Друштва Младих ис тражнвача ,Дlолет" из Крагујевца. Читав свој живот посве тио je научноисдраживачком раду. Због тога га често и с правом називају „пстраживачем Шумаллје". Ш Професоре, Ви сте један од прошлогадшпњпх до бнтника Вукове каграде, на граде која се додељује за рад на раззоју образован««, науке к културе за „вуковски” рад, боље речено. Да ли је награда дошла у краво време, или ј е то тре бало да се десн раннје, с обзиром на чкње-шцу да су неки добилп награду са далеко мдњима броје.м годхша рада, а самим th.m н искуства? По мшдљењњма неких награда је треоало да дође знат но раннје. Међутим, ја мислим Да је она дошла у право време. Ја још увек раддш и стварам, још увек сам у жижл догађаја, зиачи да је ш>ме на драђен и мој садашњн рад. Другачнје би било да сам је до бпо кад одем у пензију. Е Колико година раднте на просвећивању села, образовању младих, ширењу културе, и да ли је било те шко?

»Професори су ти који треба да ангажују младе, ученике и студенте, да их заинтересују за рад, да им пру же могућност за испољаваа млади хоће да раде”.

Раднм Biuue од три децеша је. Био је то тежак и мукотр* пан рад, Почсо ca.\i за врсме окупације, ади тек после осдобођсња долазе правп резултати. Те прве године слободе бвле су године када ј е аматеризам цветао. Много сс хтело н много се урадлло, мада су

условп Онла) веома лоши. Али ентузијазам је побеђнвао. 1 @ Колико времеиа ете про коднли радећи? Да лк је било ii ~слатке доколице”? Сталио caAi радио. Годишњи одмор, празнике и уопште сло бадно времс ггроводао сам на терену, радећи и нстражујући. Иетражнвањем се башш волонтерскп, па је око и долазило са_мо у слободко.м upeмену. Имао сам u друге обавезе, понекад неспојиве са ио тражшзачкнм радом којим сам се бавно. Да бих задозољио свој нстраж!гаачжи дул, корпстl ro сам сваки слободан трекутак. Ј Н Где сте почелп да ее бавите „вуковским” радом? Почео сам у родно.м селу, Горњој Сабанти, прво као сред њошколац, после као студент ii сада као професор. Свој просветптеллки рад почео сам радом на образо-вању пол>опривредпика, органадзовањем предавања, семшиара, фшшCKiEx представа, екскурзија Радио сам у КПД „Бура ЈакПЈ.ић” у Горњој Сабанти, преко 33 годаша, од 1943. године Ш Да ли сте се бавалн и нечнм другим? Бавио сам се сви.м и свачшм. Бпо са,м свестршш спортиста, а посебно добар фудбалер и одбојкаш. Бавло сал! се и глумом (Полит у „Дунду Мароју" и барои Галић), режијом по зоришиих комада. гшсањем те кстова за извођење народннх

обичаја (Моба, Пргло, Крађс, Девојке...). Све о®о радио сам као стручни руководилац КПД „Бура Јакшић”. Ш Да се опет вратимо на вашу награду. Можете ли иам објаснитн како то да Ви, „човек из провинције”, добијете ту награду? Досад је најзећи број награда ос тајао у Београду. Сам ШЈЛ> Вукове иаграде је да се додељује за рад иа про свећнвању, образавшву и шпрењу пауке н културе у средн нама где је п пајпотрсби-ије, у уиутрапгњости. Само тамо и може да се ради, онако право „вуковскн", јер су услови за рад далеко тежп. Ш Каква је могућиост про бијања резултата ове врсте до нгучннх цеитара? Ја сам награду добио захва љујући сво.м раду и упорпости. Осгш тога, радове објављујем у преко 30 часогшса досхупних научнпм крушвЈша, често ме дптирају и користе моје радове приликом обраде новпх по датака везаних за Шумадкју. Ш Какви су условн за рад у крагујевачкој срединн, с обзиром да је Крагујевац анлверзитетски центар? ( Y време када сам почшвао да сс бавпм истраживачкгш ра Дом, услови су бшт јако лошн. Нпсам п.мао сгсоро никакву лнгсратуру, јер је фонд крагујевачке бнблиотеке бно махом белетристичког ткпа. Тако са.м oiro принућел да често од-

лазим y Београд да бих набав љао стручну лптературу. Сада, када се Крагујевац развнја као униврезитетски центар, услови су далеко бол>и. Отворена је Ушгверзитстска библиотека, библиотеке факултета где има доста Hav4He литерат\ т ре. I S Објасните нам како се догодила да Ви ; доктор наука, радихе v једној средњој школи? Научним радо.м почео сам да се бавпм као професор у пшназији, и докторирао сам као професор географије у њој. Стицаје.м разних околностн нисам отишао из њг и из Крагујевца. Добијао сам понуде да одем, али нисам хтео, јер волим овај град. Очекивао сам отварање катедре на Економском факултету за еко вомску географију, а самим тјш и место професора. Међупи, до. тога жје дошло и јајош увек радим у пашазнји. В Да ли сте наилазили на разу.мевање код колега н са радника? Да ли су вам по могли у раду? ) Наишдо сам на велико разумевање ошп са којпм сарађујем. Највише сам capabimao са члансвима Подружишце српског географског друштва Y Крагујевцу и младнм истра жкгзачима „Полета”. % S Како је на нм деловала ваша награда? Како су реаговали Ваши суграђани јер ви сте једини добитннк, појединац, ове награде ,v Крагујевцу? I To је иеописиво, Када се са зиало за то да сам добио ту награду, по читав дан је звонио телефон, људи су ме сретали на \ лшш и чесшталп ми. Често ннсам познавао те људе. Једко.м речи, свп су били одушевљени, као да је то њпхова лнчиа »аграда. Г Е Каква је улога школе н наставних програма у приближавању науке младпма? Највећу улогу нмају професорн. Оки су ти којн треба да ангажују младе, ученике и сту денте, да пх заннтереоују за рад, да 1Ш пруже могућносг за испол>авање. А младн хоће да раде. В Шта мислите о заинтересованости младнх за научни рад? Најболлх пример за илустра цнју повезаиости младих н на уке дају Омладннске нстражн вачке акцпје, на којима учествује и преко хпљаду младпх. Мнслхш да су управо Млади истражнвачп тп који највпше могу да ураде на ширењу науке. Онн пружају младима д[Огућност за развој пстражпвачкпх споообноста... Ту доста треба ii могу да нм по.могну стручни сарадшгцн, дајуђи пм најпотребкија објахшвења о раду п бгггшш својствима истраживања поједаших области.

Јасмина Тодоровић

Др Живадин Стспановић

I9S3.